Bor, Beograd, 26. januar
Srbija bi, ukoliko izmeni Zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO) i dozvoli njihov promet i uzgoj, godišnje direktno gubila najmanje 500 miliona evra, izjavio je profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Miladin Ševarlić
Izvor: Beta
On je za agenciju Beta izjavio da bi, ukoliko se dozvoli uzgoj GMO, troškovi za nabavku semena kukuruza za 1,2 miliona hektara bili 100 miliona evra godišnje, a za nabavku semena soje, koja se seje na oko 200.000 hektara, bili oko 25 miliona evra.
„Gubitak bi bio veliki i u razlici u ceni koju možemo da ostvarimo sa sadašnjom konvencionalnom proizvodnjom i one koje može da se dobije na berzi za GMO proizvode“, kazao je on.
Ševarlić je naveo da je trenutna cena konvencionalno proizvedene soje na berzi 550 evra po toni, a GM soje 460 evra po toni i da to čini razliku od 90 evra po toni.
Kako je dodao, sa godišnjom proizvodnjom na 200.000 hektara i prinosom od tri tone soje po hektaru, Srbija bi u zavisnosti od opredeljenja šta će da gaji, gubila ili dobijala 54 milina evra.
„Kako raste otpor prema GMO, ta razlika u ceni će biti sve veća“, rekao je on i podsetio da je početna razlika u ceni bila 30 evra po toni.
Prema njegovim rečima, dozvola za uzgoj GMO organizama bi stvorila ekonomsku zavisnost, jer bi se vremenom uništila domaća proizvodnja autohtonih sorti i hibrida.
Ševarlić, koji je i predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije, smatra da ipak „postoji mogućnost odbrane“ i ukoliko se Zakon o GMO promeni, i to tako što bi sve lokalne samouprave u Srbiji proglasile svoju teritoriji bez GMO, što je u skladu sa zakonodavstvom EU.
On je podsetio da su mnoge regije Italje, Austrije i Slovenije proglašene područjima bez GMO.
Ševarlić je kazao da će i Skupština Grada Čačka, na sednici 30. januara, razmatrati njegov predlog da Moravički okrug postane prvi region u Srbiji koji bi bio bez GMO.
„To bi imalo nemerljive ekonomske efekte. Čin proglašenja teritorije bez GMO podiže svest potrošača i proizvodjača o značaju zdrave hrane, povećava tražnju domaćih proizvoda, razvija domaću poljoprivredu i agro institute“, rekao je on i dodao da su za takav proces već zainteresovane i opštine Knjaževac i Osečina.
Profesor poljoprivrednog fakulteta smatra da bi Srbija, ukoliko sa Svetskom trgovinskom organizacijom (STO) sporazumno ne reši pitanje uvoza i distribucije GMO, trebalo da raspiše referendum ili da traži iste uslove koji važe u EU.
Ševarlić je naveo da ohrabruje činjenica da je Evropska komisija za poljoprivredu pokrenula akciju da se u aprilu svi gradjani Evropske unije izjasne da li su za GMO, što će, kako je istakao, poslužiti kao plebiscitaran pristup vodjenju agrarne politike Unije u domenu GMO.
