Bor, Majdanpek, 4. septembar
Autor: M.C.
Sinoćni izveštaj sa promocije SNS-a u Majdanpeku – tehnički posmatrano – jedne važne TV u Boru zaista nema ni smisla, ni veze sa profesijom. Iako u lokalnim i regionalnim okvirima, ne samo ovde, nego i celoj Srbiji, izuzimajući najveće centre, nije sazrelo shvatanje da je radio i tv kritika izuzetno bitna za uticaj na poboljšanje programa, teško je a ne prokomentarisati samo detalj – kvalitet snimka govora premijera Vučića. Taj snimak iz izveštaja dopisnika (a u prvim redovima ispreed bine viđen je i jedan od urednika) ne bi objavila ni veća razglasna stanica, jer je najverovatnije ton “slikan” sa zvučnika u prepunoj Sportskoj hali, tako da se jedva, uz naprezanja, moglo razaznati šta premijer poručuje.Urednici u iole profesionalnijoj TV takav snimak ne puštaju ili se potrude da ga pozajme od kolega, na kraju preuzmu prilog neke ozbiljnije Agencije, recimo Tanjuga. Istovremeno, izveštaj sa opširnijim govorom Aleksandra Vučića, objavila je – doista besprekorno – zaječarska TV Best. Verovatno su imali kompletnu ekipu sa jednim tehničarem. Nismo skloni tvrdnji da je reč o namernom propustu, ali da je dobro – nije, s tim što je ostao zračak sumnji na svakojake pretpostavke, tim pre jer se “prenosio” predizborni miting SNS-a Majdanpek.
Ukoliko je izveštač, lokalni dopisnik nevešt (to je posebno pitanje) zato se, na takve skupove, gde je premijer govorio, pogotovu u Rudnoj Glavi (taj skup nije ni zabeležen) o izuzetno važnim pitanjima unutrašnje i spoljne politike, o Majdanpeku, Boru i Timočkoj krajini, šalje čovek iz matične Redakcije. I to ne bilo ko, nego iskusan i odgovoran, rečju – pravi profesionalac i znalac. Ukoliko je zaista i bio poslat da pripomogne kolegi dopisniku, onda je to morao i da učini. I to bez obzira na moguće sugestije sa strane (u političkim kampanjama ima svega i svačega).
Nekada se znalo: kada bi se desio takav propust dugo bi zasedao urednički (stručni) kolegijum, zapitale bi se nadležne obavšetajne službe (tako nešto začas dobije ocenu novinarsko-uredničke “diverzije”) i ne bi bilo nikome zgodno. Danas je, razumljivo, drugačije, više je demokratije i tolerancije, ali profesija, bez obzira na sve, mora da se ispoštuje. A najteže je kada profesiju, novinarsku i najviše, progutaju političke strasti i politički interesi, onda se događaju i lošije stvari od pomenutog primera. A ovaj slučaj trebalo bi, verujemo, bar da opomene i uozbilji i one medijske kuće koje ne nose oznaku nacionalne da su dužni da se ponašaju po strogim profi-pravilima i zadacima koji su im povereni ne bilo od koga. Još ako su i u sferi javnog sektora…
