SAOPŠTENJE ZA JAVNOST: Vlada Srbije obavila četvrtinu posla Nova Vlada Srbije za prvih 100 dana rada ispunila je ili počela da radi na ispunjavanju četvrtine od ukupno 46 preporuka privrede navedenih u dokumentu „Vizija 2016″, koje su NALED i GIZ prikupili u okviru 12 okruglih stolova održanih krajem prošle i početkom ove godine širom Srbije. Najveći napredak ostvaren je u reformi javnih prihoda i rashoda gde je došlo do ukidanja 138 parafiskalnih nameta i ograničavanja visine pojedinih taksi poput firmarine, saopšteno je danas na konferenciji „100 dana Vlade: prvi rezultati“ koju su u hotelu Metropol organizovali NALED i Balkanska mreža za istraživačko novinarstvo (BIRN) uz podršku Ambasade Velike Britanije, Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED) i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ). Na skupu na kojem su kao panelisti govorili članovi prethodnih vlada Miroljub Labus, Kori Udovički, Aleksandar Vlahović i Goran Živkov, kao i stručnjaci poput Aleksandra Stevanovića, Nemanje Nenadića, Saše Ranđelovića, Vesne Bjegović-Mikanović i Jelene Bojović, pohvaljena je najavljena fiskalna konsolidacija, ali je ocenjeno i da ona nije održiva na dugi rok bez narednih koraka. Takođe, naglašeno je da gotovo ništa nije urađeno u reformama obrazovanja i zdravstva, kao i da je u sektoru poljoprivrede nastavljena ista politika kao i u vreme prethodne Vlade. Kada je reč o borbi protiv korupcije ocenjeno je da punih efekata neće biti ukoliko se unutar vladajuće koalicije ne postigne dogovor o sledećim koracima u tom procesu. Analiza rada Vlade na ispunjavanju preporuka privrednika, koju je predstavio NALED, pokazala je da je do napretka došlo u reformi sistema PDV-a, delimičan napredak uočen je kod poljoprivrede povećanjem subvencija i po pitanju smanjivanja potrošnje (ograničavanje plata u javnom sektoru), a neizvesno je da li se napretkom mogu smatrati predložena rešenja za profesionalizaciju upravljanja javnim preduzećima. S druge strane, nikakav napredak nije uočen u oblasti obrazovanja pre svega na usklađivanju obrazovnih profila sa potrebama privrede i uključivanju preduzetništva u škole. Napredak nije uočen ni po pitanju lakšeg pristupa tržištu kapitala niti uspostavljanja efikasnije uprave i fleksibilnijih propisa (osim javnih nabavki gde je u toku kreiranje novog zakona). U prvih 100 dana nije urađeno bilo šta kada je reč o završavanju giljotine propisa i bržem izdavanju građevinskih dozvola niti su pokrenute izmene Zakona o radu ili smanjeno poresko opterećenje zarada. Gotovo je neprimetan i napredak u jačanju uloge lokalnih samouprava u podsticanju ekonomskog razvoja. Analiza Balkanske mreže za istraživačko novinarstvo (BIRN), koja je zasnovana na praćenju u kojoj meri su stranke na vlasti ispunile obećanja data u predizbornoj kampanji u oblastima ekonomskog razvoja, borbe protiv korupcije, obrazovanja i zdravstva, pokazala je da su u pojedinim oblastima predložena strateška rešenja koja omogućavaju ostvarivanje postavljenih ciljeva, ali su u praksi primenjena rešenja koja ne odgovaraju ili čak potpuno odstupaju od postavljenih ciljeva i datih obećanja. Kada je reč o ekonomiji, nije ispunjeno obećanje o ukidanju nepotrebnih agencija jer je broj ukinutih sveden na samo sedam. Agrarni budžet nije dupliran, a najveće odstupanje od obećanog zabeleženo je kod Zakona o javnim preduzećima iz kog je u poslednjem trenutku izostavljena odredba koja se odnosi na to da direktori ne mogu biti članovi stranaka. Malo je preduzeto u oblasti borbe protiv korupcije, bar kada je reč o sistemskim rešenjima i mehanizmima, odnosno izgradnji kapaciteta nezavisnih mehanizama. U oblasti zdravstva akcenat je više bio na operacionalizaciji ciljeva – najavi izmena i procedura, nego na usvajanju konkretnih mera. Više pažnje posvećeno je kratkoročnim merama nego reformskim rešenjima u sektoru zdravstva.
Najavljeno izjednačavanje privatnih i državnih pružalaca usluga ostalo je na privatnim apotekama koje će izdavati lekove na recept. Obrazovanje je kao prioritena oblast bilo najmanje zastupljeno i u kampanji i u prvih 100 dana Vlade. U oktobru je predstavljena Strategija obrazovanja do 2020. godine, koja postavlja opšte ciljeve, ali ne odgovara na izazove obrazovnog sistema, koji se tiču prvenstveno ulaganja u nauku i inovacije, ali i osavremenjivanje obrazovanja i usklađivanje sa tržištem rada. | 
