22. oktobar Bor I treći ekološki protest u Boru, održan sinoć pred više stotina građana, protekao je dostojanstveno i sa zahtevima da RTB Bor i država Srbija obezbede čisto nebo nad gradom jer to je obećano pre pet godina u izbornoj kampanji i do danas, uprkos novoj topionici i fabrici sumporne kisline, nije ispunjeno. Štaviše, zagađanja su veća nego ranije. Ni od koga nema objašnjenja, niti prave infromacije, a zatrovani vazduh je postao svakodnavna mora. Hoćemo zdrav živt za našu decu, nećemo da nam dece odlaze iz Bora zbog aerozagađanja i bahatosti moćnika. Nećemo prazna obećanja i politički marketing. Hoćemo da zdravstvene ustanove iznesu javnosti podatke o smrtnosti i bolestima nastalim od otrova koji se nemilosrdno ispuštaju iz topioničkioh pogona.

Zašto ćuti pravosuđe, zašto se vinovnici zagađanje atmopsfere ne procesuiraju, jer to i ztakoni nalažu. Mi smo miran i radan narod, mi nikome ne pretimo niti zahtevamo nemoguće. Zar su ovi ljudi za izigravanje i laganje, dokle će mediji da se prave neveštim i neprofesionalnim. Poreski obevznici u Boru plaćaju medije a oni neće ni da vide ni da čuju građane kao da smo protiv svog grada i svoje zemlje. Mi samo hoćemo da živimo kao sav normalan svet – rekla je Irena Živković, majka dvoje dece i jedan od organizatora skupa podsećajući da je 13 inženjera i tehničara u topionici potpisalo i poslalo pismo svim medijima naslvoljeno “Dosa je više” i “Dokle”­ Priča se da su dobili otkaze. Pa to je sramoota, oni su godinama na rukovodećim mestima i oni najbolje znaju kakvo je stanje, šta se sve i kako radi, gde su zloupotreebe, gde je nstručnost, ko pokazuje bahatos i licemerje. Ljudi se plaše da slobodno kažu šta im je na umu i na srcu. Gde je demokratija, gde smo to mi danas i ko od nas pravi neznalice i navodne štetočine. Štetmni su oni u menadžmetu RTB­a, pa i svi koji ih u vlasti podržavaju. Bor pada na niske grane, a to je naš grad i naša jedina kuća i uzdanica. Mi nemamo drugi grad, ni drugu zemlju, i zato imamo pravo da tražimo bolje i odgvornije rukovdstvo. Dokle ćemo da trpimo javašluk, toruturu, kriminal i jednog čoveka kome ne može niko ništa. Zaista, dosta je, inženjeri nisu bilo ko, oni su se obratili javnosti i sad treba da ispaštaju što su pošteno objasnili izvore lošeg rada i kokejkavih banalnosti i gluposti.

Naš RTB je prezadužen, uništen, opljačkan. Zar to traba u nedogled ponavljati? Primljeni smo u Skupštini Srbije, razgovarali smo sa poslanicima svih partija u vlasti. I oni su zgroženi, ne mogu da veruju šta nas Borane snalazi. Očekujemo širu podršku, a sa protestima nećemo stati dok se ne raščisti ova dimna magluština. Upoznaćemo svetske merodavne organizacije, ne samo sa ekološkim jadom, nego i sa neodgovornim radom vlasti koja nas naprosto tera da ne budemo deo Evrope. Bor nije samo problem Srbije, ovde je uložen i novac iz sveta, kako će se vraćati dugovi i krediti. Hoće još da nas zadužuju a nisu opravdali ni dosadašnje investicije koje će nam presesti kad­tad. Jer, krediti za novu topionicu stižu na naplatu a ekonomične proizvodnje nema. Nema ni nove topionice, jer da je ima bilo čisto nebo. Uvozne sirovine ko zna kakve su i sigirno se ne isplate. Zašto nas guraju u ambis, u čijem je to inetresu? Dokle, ljudi, dokle ovaj sunovarat da traje? I Gordana Marinović je govorila u sličnom tonu često prekidana aplauzima i zvižducima negodovanja pri spominjanju vlasti i menadžmenta RTB­a. Javio se i Jugoslav Jovanović podsećajući na mukotrpnu a časnu borbu za zdarvu životnu sredinu. Čestitao je inženjerima na hrabrsoti, na istini i pravičnosti koju zdušno zagovaraju. Najavio je i dolazak u Bor istaknutihličnosti iz Beograda koje će podržati proteste. Ljubiša Miljković, lider Rudarskog sindikata Srbije koji je poslednjih mresci izložen progonu i maltretiranju rukovodstva RTB­a dopšao je da podrži protest, ali je dugo je govorio o međuljudskim odnosima i lošem radu u rudnicima gde je zaposlen gotovo tri decenije.

­Rudarskio sindikat je uz vas. Niko ne može da zaustavi narod u časnim namerama za zdravlje svoje dece i cele nacije. Bor ne sme da bude gasna komora, RTB je u opasnoj krizi i u bankrotu, samo niko to neće zvanično da saopšti. Živimo li pod staklenim zvnom? Jeste stah međ radnicima, jer ko se imalo pobuni dobija otkaz. Jedan sam od tih, ali neću prestati da se borim.Moja porodica je vezana za ovaj rudnik, i to nije ničja prćija. Nije mi lako, mada sam do juče biouz te vajne rurkvodioce sarađujući što se bolje moglo, ako sam grešio neka platim za to, ali daćuitim neću i ne mogu. Koliko taj moćni direktor vredi, koliko je učinio dobrog a koliko lošeg,neka se jadnput saopšti javnosti. Da li smo mi radnici krivi za propast RTB­a ili on i njegovinadređeni? Neme više skrivanja iza koruimpiranih medija i starhovladanja. Ovo okupljanje mora da bude više od ekološke priče, jer svega nam je dosta – nagalsio je Miljković. Protesti se nastavljaju. (Kako nezvanično saznajemo, o situacioji u RTB­u i ponašanju pojedinih neodogvornih moćnika biće upoznate i neke amabasade od kojih će se zatražiti pomoć u zaštiti građana, kao i korektniji i pofesionalniji odnos medija, i loklanih i nacionalnih).