Arhive kategorija: Intervju

Dan rođenja joj izabrao zanimanje

Bor, 10.12.2017.

Anita Demiri, diplomkinja zaštite životne sredine

Anita Demiri diplomski

 

Dan rođenja joj izabrao zanimanje

Anita Demiri, dvadesetčetvrogodišnja Boranka, diplomirani je inženjer zaštite životne sredine. Ova mlada Romkinja inspiracija, ponos i uzor za generacije koje dolaze.

Anita Demiri diplomski2

U šali kaže da joj je datum rođenja odredio izbor zanimanja. Rođena je, naime, petog juna na Svetski dan zaštite životne sredine.

– To me je motivisalo da što pre završim studije i posvetim se očivanju naše planete, počinje priču Anita.

Fakultet je upisala zahvaljujući dobrim ocenama i uspešno položenom prijemnom ispitu.

– S obzirom da sam završila ekonomsku školu-pravni smer, htela sam to da nastavim u Nišu da studiram, ali zbog slabije finansijske situacije odlučila sam da ostanem u Boru i upišem Tehnički fakultet, smer tehnološko inženjerstvo. Na rang listi za upis bila sam 10 ili 11, počinje priču Anita.

Porodica Demiri

Najteža joj je, kaže, bila prva godina.

– Prva godina, prvi ulazak u laboratoriju, bila sam skroz izgubljena, ali zahvaljujući dobrim laborantkinjama i asistentima brzo sam sve naučila pa mi je sada sa ove tačke gledišta smešno kako neke stvari nisam znala tada. Treća godina je, kako svi kažu sa našeg smera odlučujuća, ili se ostaje u trećoj ili se završava fakultet. Meni je, sa tim saznanjem, treća godina bila najlakša, najviše sam učila, govori Anita o svom studiranju.

Najveća podrška tokom školovanja bili su joj porodica i prijatelji. Planira da nastavi master studije sledeće godine, a možda kasnije i doktorske.

Svojim vršnjacima poručuje: Ulažite u sebe, obrazujte se i usavršavajte, jer veliki snovi zahtevaju veliki trud! Preuzmite inicijativu, jer samo upornošću stižete do uspeha!

Da Anita zaista veruje u ono što poručuje svojim vršnjacima govori i činjenica da je tokom studiranja stekla sertifikat za upravljanje karijerom.

Anita Demiri karijera

Afirmativne mere za upis studenata romske nacionalnosti na fakultete u Srbiji sprovode se još od 2005. godine. Od prošle godine, na snazi je novi pravilnik, koji fakultetima nalaže da u okviru upisne kvote određeni broj mesta odvoje za studente iz osetljivih grupa.

Kandidati romske nacionalnosti, za ta mesta konkurišu tako što željenom fakultetu, pored obavezne dokumentacije, dostave preporuku Nacionalnog saveta romske nacionalne zajednice za upis na fakultet. Oni polažu prijemni ispit kao i svi ostali student, ali se posebno rangraju.

Zahvaljujući afirmativnima merama iz godine u godinu povećava se bro mladih Roma koji nakon završene srednje škole nastavljaju obrazovanje. Ono što posebno ohrabruje je činjenica, da mnogi od njih, poput Anite, ne koriste posebne kvote već se na univerzitete širom Srbije upisuju, zahvaljujući odličnom uspehu u srednjoj školi i visokom broju bodova na prijemnom ispitu.

Gradjanska citaonica Evropa

 

Share

Djokićevi potrošili 100 miliona na besmislene projekte

Bor, Knjaževac, 21. oktobar

Izvor: Knjaževačke novine

Darko Živković, predsednik knjaževačkih socijalista o bahatoj vlasti, o SNS i SPS, Minićevu, mogućim izborima i katastrofalnoj privatizaciji. Za godinu dana aktuelna URS-DS vlast utrošila više od 100 miliona dinara na bespotrebne projekte, od plaže Ušća i pokrivanja bazena do skupih koncerata, čiji je jedini cilj bio pranje para i upošljavanje stranačkih preduzeća i zaslužnih aktivista

SPS je nedavno izdao saopštenje za javnost u kome ukazuje na bahatost i nedomaćinsko ponašanje aktuelne vlasti navodeći i neke konretne primere. O čemu je tačno reč, od kada taj „proces“ traje i gde mu je kraj?

-Aktuelna vlast UR-a i DS-a od svog formiranja, jula prošle godine, sprovodi isključivo politiku stranačkih i ličnih iteresa na teret budžeta i  uprkost interesima  građana Opštine Knjaževac. Za viče od godinu dana više od 100 miliona dinara  utrošeno je na besmislene projekte čiji  je jedini cilj pranje para i upošljavanje stranačkih preduzeća i aktivista. Brojni su ptrimeri za ovakvu vrstu  bahatog i neracinalnog ponašanja. Pokrivanje bazena, osnivanje vaterpolo kluba, plaža Ušće, formiranje Sportsko-turističkih resursa kaoJavnog preduzeća sa 16-17 zaposlenih na budžetu, formiranje Regionalnog obrazovnog centra, uređenje platoa Doma kulture za 70 miliona dinara, skupi koncerti i predstave na teret budžeta čiji su akteri promoteri URS-a, samo su neki od svakodnevnih primera ovakvog ponašanja.

Prvi izdanak nove, ursovske- DS-ove vlasti je Milan Đokić. Ko je taj čovek, ko ga danas, bez Dinkića, podržava i dokle će, po Vašem mišljenju, da vlada sa demokratama koje gube primat u mnogim gradovima, pa i Beogradu, ali se održavaju u Knjaževcu?

-Milan Đokić je nastavnik fizičkog vaspitanja sa iskustvom od nekoliko časova veronauke. Političko iskustvvo je sticao u SPO-u, PRAVDI, G17+ i URS-u, a prema nekim  najavama, pokušaće da opstane na vlasti prelaskom u SNS. Na vlasti je od dvehiljadite, a 2012. je postao predsednik opšine još jednom pevarom naših sugrađana  ne libeći se velikih obećanja o masovnom zapošljavanju i velikim investicijama u našoj opštini. Danas ga podržavaju još samo oni sa kojima je ostvarivao ili i dalje ostvaruje finansijske interese. U interesu je Knjaževca da njegova vladavina traje što kraće jer svaki mesec  njegove vlasti će građani Knjaževca plaćati više meseci u budućnosti.

Ko zapravo čini URS-DS vlast u Knjaževcu uprkos svemu, uprkos najavama iz SPS i SNS da su završili „svoju priču“ i da sada samo prave štetu ne donoseći korist narodu? Postoji li neka tajna veza? Ili se i on sprema, poput Spaskovskog u Boru, da preleti naprednjacima i ostane na istim pozicijama?

-Vlast u Knjaževcu  od 2000. do danas uglavnom čine isti ljudi od kojih su neki menjali stranke, pozicije, ali u svakom slučaju jedino  što ih povezuje jeste konsenzus oko ličnih, odnosno privatnih interesa. Dok su u Knjaževcu zatvarana preduzeća, ljudi otpuštani sa posla ova grupa se bogatila, kupovala stanove, džipove, po nekoliko puta godišnje idu na zimovanja, letovanja…Jednom rečju, u Knjaževcu je i danas DOS na vlasti kad mu vreme nije.

Zaista se nadam  da SNS neće prihvatiti ove ljude u svoje redove, jer bi to produžilo decenijsku agoniju Knjaževčana.

Milan Đokić se okružio svojim poslušnicima i prijateljima, kupljenim i potkupljenim medijima, starom slavom državnog sekretara i „niko mu ništa ne može“. Koliko u toj konstataciji ima istine?

-Niko na  vlasti nije ostao onoliko koliko je želeo ili se nadao, pa neće ni Milan Đokić. Ovde su u pitanju,  u stvari, posledice, pet godina kumovske vlasi imaće, na primer decenijske posledice u Zdrvstvenom centru u Knjaževcu.

Nedavno je na skupštinskom zasadanju malo falilo i da Đokić izgubi većinu. Ko je „zatajio“, priča se odbornici iz SNS?

-Nije niko zatajio. Činjenica je da sve veći broj odbornika  vladqajuće većine uviđa propuste svog rukovodstva, pa su sve češća i natezanja i ubeđivanja pre glasanja na sednicama skupštine.

Utisak je da SPS i SNS, iako naslonjeni jedni na druge po najvitalnijim pitanjima, nedovoljno kvalitetno sarađuju i nedopunjuju se kako bi efikasnije, zajednički i uz podršku vrha svojih stranaka, prebrodili krizu i došli na vlast?

-SPS i SNS sarađuju sasvim korektno i kvalitetno, međutim, naš zajednički cilj nije puko učešće  i dolazak na vlast, već promena naopake i pogubne aktuelne politike.

Nije li Knjaževac pomalo zaboravljen od vrha vlasti u Beogradu, pa i poliitčkih centrala koje mogu da pomognu, najpre u prekomponovanju vlasti, jer ovako kako jeste, niti valja danas, niti će sutra biti bolje. To je očigledno?

-SPS u Knjaževcu  ima snažnu podršku svog rukovodstva što je očigledno za sve dobronamerne, ali kad je reč o promeni vlasti treba  imati u vidu i to da je veliki broj odbornika većine u predhonih godinu dana dobio ili posao na budžetu ili dobro  plaćenu funkciju i ti isti ljudi iako su svesni posledica politike koja se vodi, s druge strane ne žele da se odreknu stečenih privilegija. Oni svoj prelazak na drugu stranu uslovljavaju zadržavanjem tih privilegija ili sticanjem novih,  što za nas nije prihvatljivo. Lično mislim da su lokalni izbori  i provera narodne volje najbolje i najeftinije rešenje za situaciju u Knjaževcu.

Zašto vlast više ne pomaže neke mesne zajednice, recimo Minićevo i okolinu, zašto se plaše referenduma o izlasku tog dela Opštine iz celine sadašnje lokalne samouprave koja o njima, očevidno je, ne brine, niti sarađuje po bilo kojim pitanjima?

-Zagovaranje otcepljenja Minićeva nije ni realno, ni korektno, ni objektvno, ali svakako stoji činjenica da se i Minićevu i ostalim mesnim zajednicama zakidaju i ne prenose sredstva iz Opštine. Umanjuju se i sredstva za socijalnu zaštitu, obrazovanje, učenički standard, stipendije, i sve u cilju  finansiranja besmislenih projekata o kojima  sam već govorio.

Šta je sa privredom, na primer IMT-om, firmom za koju Đokić kaže da će da izađe iz problema i da će se uslištiti zahtevi radnika, ali od tog obećanja nema ništa, bar za sada?

-Teško je poverovati da će oni koji su uništavali i IMT i ostala knjaževačka preduzeća sada da ih zaista obnavljaju.

Rukovodstvo SPO dva puta je izdalo oštro saopštenje u kojem naglašava kriminalne privatizacioje u opštini Knjaževac, imate li saznanja koliko su oni u pravu i šta se krije iza te, reklo bi se, velike zavere sa kojom su upoznate i odgovorne državne službe?

-Ne želim da komentarišem saopštenje SPO-a, ali je tačno da je bilo puno kriminlnih radnji kod privatizacije (uništavanja) knjaževačkih preduzeća i da za to neko mora da odgovara.

Da  li je „Džervin“ legalno i pošteno prodat, ima li i tu kriminala, jeste li ukazivali na greške u toj konkretnoj privatizaciji koja je primer za sebe?

-Džervin je više puta privatizovan u prethodnim godin, a posledice tih privatizacija su uništavanje ukupne imovine i trajna šteta koja je učinjena i državi i opštini i bivšim radnicima. Ova poslednja privatizacija jeste određeni napredak i prva vidljiva ulaganja i nadam se da će novi vlasnici i u narednom periodu nastaviti sa započetim podizanjem novih zasada  i opremanjem Džervina.

Vidite li podršku u LDP, DSS, u još nekoj manjoj stranci u vlasti i koliko je to važno za buduće koalicije i politička prekonponovanja?

-Mi  imamo korektne odnose sa ovim  strankama, međutim, za sada su i njima važniji sranački od opštih interesa.

Gde je aktuelna vlast do sada najviše grešila, gde su bespotrebno, ili manje potrebno, odlazuili narodni novci?

-Neuvažavanje realnosti, bahatost, rasipništvo, stranačko zapošljavanje, skupi i besmisleni projekti…koncerti  su najdrastičniji primeri rasipanja narodnih para.

Verujete li u podršku iz Beograda, jer očigledno je da sami ne možete pobediti bahatu vlast na čelu sa Dinkićevim „jastrebovima“ koji ne prezaju ni od koga, bar to se vidi i o tome se uveliko govori, iako je URS izgubio pozicije u rukovođenju zemljom?

-Verujem da ovakvo stanje ne može dugo da traje,  i ako niko drugi, ova vlast će srušiti sebe samu!

Share

Tri „Krivelja“ za spas nove topionice

Bor, 10. maj

Prof. dr Nedeljko Magdalinović iz Bora jedan je od naših najpoznatijih (prema citiranosti naučnih radova) i najpriznatijih rudarskih stručnjaka u Svetu

Autor: B. Filipović (Ovaj intervju sa prof. Nedeljkom Magdalinovićem objavljen je u poslednjem, elektronskom izdanju Puls Istoka od 1. maja)

Nedeljko Magdalinovic 2 Nedeljko Magdalinovic 1

Da li ste, profesore Magdalinoviću, upoznati sa gradnjom nove Topionice bakra i koji je osnovni problem u celom tom, izuzetno važnom za Bor i državu, projektu?

-Ne samo stručnjaci, već i građani znaju kad je i kako počela gradnja i, bar zvanično, kada će nova Topionca biti završena. Široj javnosti su nepoznate  neke druge okolnosti, prvenstveno koliko će biti raspoloživog domaćeg koncentrata za preradu. Jednostavna i prosta računica pokazuje da sopstvenih koncentrata ni iz daleka neće biti dovoljno. Pretpostavka da je moguće kupiti uvozne koncentrate – nije garancija, pogotovu ako se zna da je u svetu nepopunjeno najmanje 30 odsto topioničkih kapaciteta. Koncentrati se, kako je nedavno naglasio i dr Mile Bugarin, unapred plaćaju, čak i do tri godine kako bi predimenzionirana prerada imala posla. U takvim okolnostima jasno je da je veliki rizik graditi topionicu bakra, a istovremeno ne ulagati u otvaranje novih rudarskih kapaciteta ili imati poznatog i pouzdanog dobavljača nedostajućih količina koncentrata.  Cilj svakog proizvodnog projekta je pozitivan ekonomski efekat koji može  pouzdano da se očekuje samo na bazi valjano urađene projektne dokumentacije, u kojoj su realno projektovani ulazni i izlazni parametri. Sada saznajemo da za projekat topionice nedostaje dokumentacija. Nakon takvih saznanja, svaki dalji komentar je izlišan.

Nismo, dakle, najpre razmišljali i planirali odakle ćemo dobijati sopstvene sirovine, što može da bude pogubno?

 -Danas se borsko rudarstvo oslanja na rudnik „Veliki Krivelj“. Sadašnja i, u bliskoj budućnosti, očekivana proizvodnja iz Jame, Majdanpeka i Cerova, prema rezultatima koje objavljuje RTB, neće biti u stanju da obezbedi više od 25 -30 odsto potrebne količine kvalitetnog koncentrata za novu topionicu. Lako je je izvući zaključak  da će biti potrebna još najmanje  dva do tri nova rudnika kapaciteta i kvaliteta Velikog Krivelja kako bi se „nahranila“ nova Topionica. Za to je potrebno  mnogo  vremena  i para (red veličine ulaganja  najmanje milijardu evra). Ali, najpre slede pitanja: gde su nova ležišta i odakle pare?

U poslednje vreme menadžment RTB promoviše otvaranje novih rudnih ležišta, bušotina bogatih rudom bakra i zlata, govori se o proširenju proizvodnje na starim kopovima, koliko u tome ima istine?

To je pitanje za menadžment RTB-a. Ja nemam uvid u rezultate tih istraživanja. Ono što stručnjaci znaju jeste da je za istraživanje iole po količini ozbiljnijeg ležišta bakra potrebno 3-5 godine i mnogo, mnogo bušotina, naravno i para. Promociju novih bogatih ležišta bakra samo na osnovu nekoliko bušotina smatram potpunom i nedopustivom  neozbiljnošću.

Prof. dr Magdalinović nije želeo da komentariše pitanje da li je uopšte bio urađen glavni projekat za novu Topionicu i Fabriku sumporne kisline, jer „nema dovoljno informacija“. Preostalo je da se oslonimo na njegove kolege iz Bora i Beograda koji su nam odgovorili: -Kamo sreće da jeste. Znali bi se svi ekonomski parametri. Videli bismo šta ulažemo, a šta dobijamo. Na primer, Japan nema nijedan rudnik bakra, a treći je u svetu po proizvodnji tog metala. Njihove topionice su na obalama i tamo sirovine dolaze najlakšim i najjeftinijim transportom. Taman posla da oni takve objekte podižu bez recimo građevinske dozvole. To je u normalnom svetu nemoguće. Kod nas, eto, radimo i na taj način. Nekome je sve to odgovaralo.

Ne piše nam se dobro- pitali smo kolege dr Magdalinovića.

-Nismo optimisti. Nerelano je i što su plate u RTB-u toliko podignute. Nema proizvodnje iako je cena bakra visoka i zato su takvi potezi pogrešni. Sindikat, čujemo, podržava rukovodstvo konstatujući „da je sve dobro dok direktori daju dobru i redovnu platu“. Dokle će to da traje? Plašimo se loših vesti.  Naprosto, nakon restrukturiranja, sleduje, najverovatnije, neki vid prodaje. A ko će da nas kupi, država više neće garantovati za bilo kakve kredite. Moguće je da se u prodaju uključe razni bivši tajkuni, ko zna? Rasplet nećemo dugo čekati…

A GDE JE FAKULTET?

Pitali smo najkompetentnije stručnjake i eksperte za rudarstvo i metalurgiju zašto se Tehnički fakultet u Boru ne oglašava povodom polemike o (da li navodnom) promašaju investiranja u novu Topionicu. Odgovor je da ni oni ovoliku ćutnju ne mogu da shvate. Neki od profesora su u savetima za rudarstvo, metalurgiju i ekologiju i za taj „mukotrpan rad“ lepo su nagrađeni, pa možda je i to jedan od razloga. Ipak, istina je, izgleda, na drugoj strani, malo ko hoće da se zameri Blagoju Spaskovskom, generalnom direktoru RTB-a Bor.

I najnovije. Saveti su i međuvremenu ukinuti. Jedan od najpozantijih profesora tehničkog fakulteta, u dvočasovnom razgovoru, rekao nam je i to da ova naučno-obrazovna ustanova nije uključena, iako bi trebalo, ne samo u kapitalne, nego i bilo kakve druge projekte u RTB-u. Da li je to dobro, zna se ko treba da zna!

Share

Politički centri moći pokušali da osujete istrage o privatizacijama

0703_ocp_w380_h300
5.maj.2013.Bor
RAZGOVOR
Bogdan Pušić, zamenik načelnika Uprave kriminalističke policije, za Danas

Autor: Jasmina Lukač

Beograd – Politički i ekonomski centri moći pokušali su makar delimično da osujete policijsku istragu u svim velikim antikorupcijskim predmetima, kaže za Danas novi zamenik načelnika Uprave kriminalističke policije Bogdan Pušić. U opširnom razgovoru i prvom nastupu u javnosti, po stupanju na novu dužnost, Pušić između ostalog objašnjava zašto je bilo neophodno formiranje Radne grupe i Antikorupcijskog tima, i kako vidi buduće izazove koji u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala čekaju policiju.
Javnosti ste postali poznati kao glavni koordinator Radne grupe koja radi na slučaju Miroslava Miškovića, vlasnika Delte, a sada ste imenovani za zamenika načelnika UKP. Kako biste ocenili dosadašnje antikorupcijske istrage i da li možete da najavite neke promene u tome kako se vode?

– Nesporna stvar je da su dosadašnje aktivnosti, a i moj sveukupni rad u policiji, doprineli postavljenju na mesto zamenika načelnika UKP MUP-a Republike Srbije. Tačno je da sam zadovoljan dosadašnjim rezultatima postignutim u radu Antikorupcijskog tima, čiji sam još uvek glavni koordinator, ali sa aspekta mesta zamenika načelnika UKP-a ubuduće ću se zalagati da taj deo posla obavljaju i redovne službe Kriminalističke policije, čiji je to i zadatak. Tako je trebalo da bude i u prethodnom periodu. Zapravo, formiranje Radne grupe iz više razloga bilo je iznuđeno, tako da smatram da su se sad stvorili svi potrebni preduslovi za jednu kvalitetniju i sveobuhvatniju borbu, ne samo protiv korupcije i organizovanog, nego i svih drugih vidova kriminala.
Zašto?
– Ako me pitate zašto je formiranje Radne grupe bilo iznuđeno, odgovoriću vam da dosadašnji sistem rada na polju borbe protiv korupcije nije, iz različitih razloga, dao nikakve rezultate, te smo bili prinuđeni da formiramo Antikorupcijski tim i iskoristimo potencijale kojima raspolaže Kriminalistička policija Srbije, da damo prve rezultate, da izvršimo promene starešinskog sastava nekih organizacionih jedinica i ispoštujemo nametnute zahteve Evrope. Naravno, pre svega, naš zadatak je da građanima Srbije pružimo odgovor na pitanje, ko se korupcijom obogatio na njihov račun. U borbi protiv korupcije sigurno ne treba zanemariti ni kriminalističke policajce iz cele Srbije koji daju svoj doprinos otkrivanju istine u pomenutim aferama. U narednom periodu sigurno je da će svako da nosi svoj teret odgovornosti na polju borbe protiv ove pošasti.

Postoje li politički pritisci i kakvi u istragama 24 sporne privatizacije sa liste Saveta za borbu protiv korupcije, ili lobiranja drugačije vrste, recimo finansijska?
– Dosadašnje iskustvo rada na složenim predmetima idu u prilog osnovanosti vašeg pitanja, gde su politički ili ekonomski centri moći na različite načine pokušavali da iskoriste svoj uticaj kako bi, makar delimično, osujetili policijsku istragu koja treba da dovede do utvrđivanja istine i otkrivanja svih odgovornih lica u svakoj od navedenih afera. Neposredno po formiranju Radne grupe, koju tada mnogi nisu smatrali ozbiljnom pretnjom po one koji su se obogatili korupcijom, pritisci su bili zanemarljivi. Međutim, kako se napredovalo u istragama poput Nibensa, Del Reala, oni su postajali sve konkretniji i ozbiljniji.
U tom kontekstu, mišljenja sam, treba posmatrati i ne tako davne propale pokušaje dezavuisanja kroz, na primer, takozvanu aferu „prisluškivanja“, o čemu je javnost preko više, pre svega pisanih medija, tendenciozno obaveštavana. Dakle, naš intenzivni rad po predmetima, kao i brojne realizacije, naš ozbiljan pristup ovim veoma komplikovanim predmetima, neki su želeli da osujete i da dovedu do toga da se Radna grupa u najmanju ruku stopira, ako ne i rasformira.
Moram da napomenem da je za rad na ovim složenim predmetima, i pored navedenih pritisaka, stvorena povoljna društvena klima, kao i da je javnost, mislim više nego ranije, zainteresovana da se postojeće istrage dovedu do kraja, kao i da se aktivnosti Kriminalističke policije i u narednom periodu u kontinuitetu nastave.

Kada će rezultati pomenutih istraga biti saopšteni javnosti i da li možemo da očekujemo da „dan pre“ osvanu u nekom od tabloida?
– Pre svega, moram da napomenem da sa najavljivanjima hapšenja muku mučimo. Takvi tekstovi, koje mediji smatraju ekskluzivom, nama predstavljaju pretnju po uspešnost akcije koja je planirana. Zadatak pripadnika Radne grupe je da istraže svaki predmet, dođu do činjenica i validnih dokaza, o tome obaveste nadležno tužilaštvo i u dogovoru sa njim pripreme i izvrše realizaciju. Dakle, što se nas tiče, javnost se obaveštava blagovremeno i u potpunosti nakon svake akcije koju sprovedemo. Ipak, pripadnici Radne grupe respektuju istraživačko novinarstvo i pozdravljamo svako njihovo preuranjeno izveštavanje o našim aktivnostima, mada lično to smatram propustom Kriminalističke policije Srbije. Ali, želja i istraživačkih novinara i nas policajaca je ista – otkrivanje istine.
Saradnja sa tužilaštvom
Kako biste ocenili saradnju policije i tužilaštva u antikorupcijskim istragama?
– Nisam čovek koji procenjuje rad Tužilaštva za organizovani kriminal. Svaki moj komentar na to pitanje bio bi suvišan. Ali, dosadašnji rezultati, kao i oni koje očekujemo, pokazatelj su da zajednički nastupamo u ovoj borbi.

Share

Velika, narodna škola zdravlja

Bor, Knjaževac, 1. decembar

U Knjaževcu je otvorena Poliklinika „Zdravlje i zdrav život” 

Autor: Slobodan Ranđelović

U ulici Knjaza Miloša br. 149, na spratu stare zgrade „Noviteta” ili „Industrosirovine”, 1. oktobra ove godine osvanula je nova poliklinika za opštu medicinu, ginekologiju, neurologiju i psihijatriju. Osveštenje prostorija održano je 21. novembra na dan Svetog Arhangela Mihajla, a svečano otvaranje 24. novembra. Poliklinika „Zdravlje i zdrav život” je zamišljena ne kao konkurencija Zdravstvenom centru Knjaževac, već kao dopuna dijagnostičkih metoda kojih trenutno nema u Zdravstvenom centru i kao dopuna terapijskih metoda koje nisu obuhvaćene vidovima obavezne zdravstvene zaštite. Razgovaramo sa prim. dr medivine Lelom Mihajlović Jovanović, koja po ugovoru o dopunskom radu koristi trećinu radnog vremena u poliklinici.

• Šta Vaša poliklinika pruža građanima Knjaževca?

-Poliklinika „Zdravlje i zdrav život” zamišljena je kao mesto za dijagnostiku i terapiju koje građani trenutno ne mogu da dobiju u Zdravstvenom centru Knjaževac, ili žele brzu uslugu i diskreciju. Primarijus, doktor Iva Milutinović, specijalista opšte medicine, ugledni lekar u penziji, doktor Dragiša Milošević, specijalista ginekologije u penziji, prvi lekar sa privatnom specijalističkom ordinacijom u ovom gradu i doktorka Jelena Bogdanović, specijalista neuropsihijatrije u penziji, osnivač neuropsihijatrijske službe u Knjaževcu. Osnivači su ove poliklinike sa ciljem pružanja brze, kvalitetne i efikasne dijagnostike i zdravstvene zaštite naših građana. Na našem memorandumu zato i stoji poruka: Sa najboljim željama i znanjem za Vaše zdravlje! Ja sam jedan od lekara koji radi po ugovoru o dopunskom radu zajedno sa doktorkom Sladunkom Ristić, specijalistom ginekologije, doktorom Dimitrijem Nikolićem, specijalistom radiologije i ultrazvučne dijagnostike, kao i doktorkom Danijelom Đorđević, specijalistom ginekologije. Domaćice ove kuće su medicinske sestre Nelica Ristić i Vanja Stanojević. Stara zgrada „Industrosirovine” zablistala je novim sjajem, a njene prostorije preuređene za ordinacije za dijagnostiku i lečenje. Ova grupa lekara ističe se višegodišnjim poštenim odnosom prema pacijentima i lekarskoj profesiji i motivacija za rad u ovoj poliklinici kao i što  naziv poliklinike glasi „Zdravlje i zdrav život”, jer naše najveće bogatstvo su naša deca i unuci, a ne materijalne vrednosti. Sigurni smo da će znanje i iskustvo biti dovoljna garancija da uz vrlo popularne cene koje se ne razlikuju od fondovskih u bolnici budu garancija za jevtinu, a kvalitetnu zdravstvenu uslugu. Poliklinika je kao živo biće i sada je na samom početku na pragu života u fazi detinjstva, sledeće godine u ovo vreme će biti u mladosti i adolescenciji, a za dve godine, nadamo se, u zrelom dobu. Naš skromni početak garantuje naš iskren odnos prema pacijentu i njegovoj bolesti. U oblasti opšte medicine pružaju se specijalistički pregledi, EKG, BMI. U saradnji sa „Neolab-om” kompletna laboratorijska usluga, ultrazvučna dijagnostika štitaste žlezde, dojke i trbuha, u oblasti ginekologije specijalističke preglede, papanikolau, ultrazvučni i kolor dopler pregled u ginekologiji, kao i mogućnost da buduća majka na ekranu vidi u 3D i 4D bebu u stomaku za vreme pregleda, u oblasti neurologije specijalistički pregledi, kolor dopler karotida, transkranijalni dopler, kao i kolor dopler nogu i ruku, laseroterapiju bolnih stanja, oduzetosti i oštećenja živaca, u oblasti psihijatrije specijalističke preglede, psihološko testiranje i profil ličnosti, psihoterapiju individualnu i grupnu, testiranje na marihuanu i više droga, lečenje bolesti zavisnosti, kao i adolescentnih i razvojnih smetnji dece, kao i lečenje laseroterapijom noćnog mokrenja dece, akni i ekcema, odvikavanja od pušenja i gojaznosti. U saradnji sa poliklinikom „Niroši” u Nišu možemo obezbediti u roku od 6-10 sati hitan pregled skenera i magnetne rezonance. U toku je registracija poliklinike za lečenje akupunkturom glavobolje, migrene, lumboišijalgije i ostalih bolnih stanja, te će za par meseci ovo biti Centar za modernu i tradicionalnu medicinu. Kao što vidite, mnogih od ovih dijagnostičkih procedura trenutno nema u Zdravstvenom centru Knjaževac. To su, primirce, kolor dopler pregledi, mnoge terapijske metode koje se ne mogu obavljati u redovno radno vreme jer nisu predviđene obaveznim zdravstvenim osiguranjem ili kao što su psihoterapija, laseroterapija i akupunktura.

• Da li poliklinika sarađuje sa Zdravstvenim centrom?

-Naravno, Poliklinika „Zdravlje i zdrav život” je sklopila ugovor za otpremanje medicinskog otpada, kao i hitan transport pacijenata kada je to neophodno sa Zdravstvenim centrom Knjaževac. Mi smo otvoreni za svaki dobronamerni predlog i savet, kao i saradnju sa svakim lekarom i institucijom u gradu u cilju kvalitetne zdravstvene zaštite. Vrata poliklinike su otvorena i za sve građane opštine Knjaževac, naše cene su popularne i pristupačne, a otvoreni smo i za rad i dolazak novih lekara koji budu želeli da znanjem i radom doprinesu još kvalitetnijem radu poliklinike. Poliklinika će se razlikovati od drugih privatnih poliklinika jer ćemo već od januara postati i edukativni centar u kome će se održavati akreditovana predavanja za zdravstvene radnike u našem gradu i upoznavati sa najnovijim dostignućima u oblasti medicine.

• Na samom početku rada imali ste i akciju besplatnog merenja krvnog pritiska

-Slava naše poliklinike je Sveti Arhangel Mihajlo, jedna od najvećih srpskih slava, ali za 14. novembar na dan Svetih vrača Kozme i Damjana – lekarske slave, ispred Poliklinike „Zdravlje i zdrav život od 11-16 časova besplatno je meren krvni pritisak i naše medicinske sestre su ukupno proverile krvni pritisak na 60 građana Knjaževca. U mesecu starih, oktobru, organizovana je emisija na televiziji „Knjaževac info” o demenciji u starosti u okviru zdravstveno vaspitnog rada  edukacije naših građana o ovoj bolesti. Kao što vidite, mnoge od naših akcija su potpuno besplatne i u cilju su promocije zdravlja i zdravstvenog vaspitanja.

U najavi je i izmena Zakona o zdravstvenoj zaštiti i izjednačavanje privatnog i državnog zdravstva

-Ministarka zdravlja prof. dr Slavica Đukić Dejanović, u poslednjem broju časopisa Lekarske komore, najavila je izjednačavanja privatnog i državnog zdravstva i mogućnost da pacijent bira za istu cenu lekara i uslugu u državnom ili privatnom zdravstvu. Lekari koji su u starosnoj penziji u ovoj poliklinici moći će i dalje da budu sa svojim pacijentima, a mi, lekari po ugovoru o dopunskom radu, u prepodnevnim satima, redovno ćemo i dalje lečiti naše pacijente u Zdravstvenom centru, dok ćemo, u popodnevnim satima, pružati usluge kojih nema u Zdravstvenom centru u poliklinici. Za iznos u vrednosti autobuske karte do Zaječara, Gamzigradske Banje ili Niša, građani će moći da brzo i bez maltretiranja urade preglede kojih nije bilo u Zdravstvenom centru Knjaževac. Osmeh i zadovoljstvo pacijenta će biti, kao i do sada, najveća nagrada lekarima i sestrama u Poliklinici „Zdravlje i zdrav život”. Želimo da pružimo građanima nešto novo, kvalitetno i komforno, a jevtino u njihovoj zdravstvenoj zaštiti. Reputacija, ugled, znanje i iskustvo, kao i svakodnevni rad sa pacijentima, garancija je da će i u budućnosti naš rad biti transparentan i kvalitetan i zato je Poliklinika „Zdravlje i zdrav život” kuća zdravlja i mesto u kome se bolest dijagnostikuje, leči iskreno, pošteno i od srca.

Share

MALA FORA IZ BORA

Bor, 9. decembar

Oda prijateljstvu, mladosti, odrastanju i teškoćama sazrevanja prešla je granice Srbije, osvojila silne međunarodne nagrade, prikazivala se u bioskopima Mađarske, Rumunije i Bugarske i ušla u izbor pet najboljih evropskih prvenaca u ovoj godini

Izvor:Ilustrovana Politika

Fotografije: V. Marković i „Tak”

Svojevremeno su na američkim televizijama počeli da se prikazuju takozvani „džekes” filmovi, vrsta rijaliti programa u kome su ljudi izvodili razne ludorije, čak se i povređivali, ispitujući granice svoje snage, mašte i izdržljivosti. Pred početak emitovanja stajalo je upozorenje gledaocima: „Ovo nemojte da radite kod vaših kuća.”

Dva srednjoškolca iz Bora su baš to uradila: Stefan Đorđević i Marko Todorović Toda su snimili film „Bol je prazan” do kojeg je slučajno došao njihov sugrađanin Nikola Ležaić koji je već u Beogradu, kao diplomirani režiser, pokušavao da započne ozbiljnu karijeru.

– Pogledao sam taj snimak i odlepio – seća se Nikola tog trenutka od pre šest godina. – Film je imao ogromnu energiju i iskrenost i poželeo sam da o njima napravim igrani film.

Ipak, skakanje sa rampe visoke nekoliko metara na betonski teren, valjanje po koprivama, stavljanje kofe na glavu u koju ostali iz ekipe udaraju i slične stvari deluju zastrašujuće, a opet gledaoci imaju simpatije za te prostodušne mladiće.

– Kada sam prvi put video to što rade, pomislio sam da su jako kreativni i pametni momci, da ništa ne rade zato što ne znaju šta će sa sobom. Osetio sam njihovu pozitivnu energiju. Kasnije sam sebi to objasnio. Tinejdžer si, ne zarađuješ novac, sve što imaš, zapravo, poseduju tvoji roditelji, ništa nije stvarno tvoje, čak ni gaće na tebi, sve su ti oni kupili. Ostaje ti jedino telo koje poseduješ i da preko njega istražuješ svoje granice. Neko to radi baveći se sportom, neko kroz seks, drogu… O tome nisam razmišljao ranije. I ja sam to poslednje leto pred studije svake večeri ostajao do pet ujutru napolju. Završetak srednje škole u malom mestu je najduže leto u životu kada je sve lepo, ali se i sve raspada i prelazi u nešto novo, drugačiji život.

Međutim, u Stefanovom i Todinom dru­štvu se to nije sasvim desilo. Njih dvojica su, istina, stigli u Beograd: prvi sada studira kameru na Fakultetu dramskih umetnosti, a drugi radi u prodavnici skejt opreme na Zelenom vencu. Ostatak ekipe ostao je u Boru, uvećao se i sada skejtera u „Kolosu” ima tridesetak. Planiraju da izgrade i skejt park. Ležaić misli da u tom sportu leži tajna iskrenog prijateljstva koja se gledaocima tako dopada:

– U njihovom odnosu nema nikakve proračunatosti, ili jesi ili nisi, ukoliko ima nesporazuma, istog trenutka se rešava, ništa se ne trpa pod tepih, i nastavljamo dalje. Jednostavni su i zato se to prijateljstvo održava i dalje. Obično se drugarstva raspadaju onog trenutka kada se završi srednja škola, a kod njih je prošlo pet godina od tada. Većina nas ide na posao, viđa se sa mnogo ljudi, upoznaje površno, ali niko od njih ne bi dao ruku za tebe, kao što je slučaj sa tom ekipom.

Nastavite sa čitanjem MALA FORA IZ BORA

Share

BORSKU KULTURU „SMESTITI“ POD JEDAN KROV

Bor, 12. maj

Razgovor s povodom: Slađana Đurđekanović Mirić, direktor Muzeja rudarstva i metalurgije Bor

Autor: M. Antić Pirke

Kako, kao kompetentan poznavalac i akter mnogih kulturnih događanja u Boru i Timočkoj krajini, ocenjujete likovni život Bora u proteklih 30 godina – bilo je naše prvo pitanje Slađani Đurđekanović Mirić, direktorki Muzeja rudarstva i metalurgije.

-Posmatrani period je vreme mog života i rada u kulturi Bora. Mišljenja sam da su 80-te bile “zlatno doba“ likovne umetnosti u Boru. To je period realizacije i postavljanja monumentalnih skulptura do kojih se dolazilo putem jugoslovenskog  konkursa; početka rada međunarodne Umetničke kolonije “Bakar“ (1985); koncentracije akademski obrazovanih slikara, vajara, grafičara; otvaranje privatne radionice i  galerije Anđelke Kovačević. Preseljenje muzeja u novi prostor u Domu kulture značilo je i bolje uslove rada, trezoriranja i  izlaganja kulturno-istorijskih dela.

Identična konstatacija za navedeni period važi za  stanje kulture u Boru uopšte (Balkanski susreti književnika). Godine 1981. osnovana je još jedna ustanova zaštite kulturnih dobara – Odeljenje Istorijskog arhiva.

U prvoj polovini 90-ih, takođe se može govoriti o razvoju likovne kulture u Boru. Nastavlja se trend otvaranja privatnih galerija (Art, Delević,  Nebojše Jankovića), održavanje prateće izložbe poznatih likovnih umetnika Svesrpske književne kolonije u Zlotu. Formira se udruženje likovnih umetnika 1994, jer su se nekadašnja udruženja ugasila. Godine 1996. likovna umetnost dobija još jedan prostor – galeriju namenjenu izlaganju skulptura nastalih u Umetničkoj koloniji “Bakar“. Godine 1998. i 1999. održavaju se škole za likovne talente pri Centru za kulturu.

Prva decenija XXI veka značila je održavanje postojećih ustanova, udruženja, manifestacija. Međutim, došlo je do smanjenja broja likovno obrazovanih u gradu, iako je baš u tom periodu mnogo mladih Borana upisivalo umetničke škole i fakultete, ali je zanemarnjiv broj onih koji su se vraćali u svoj grad.

Ko bi trebalo da bude pokretač i nosilac likovne kulture i stvaralaštva u Boru?

Nastavite sa čitanjem BORSKU KULTURU „SMESTITI“ POD JEDAN KROV

Share

OVAJ FILM POKREĆE KLINCE NA AKCIJU

Konačno i beogradska publika će večeras (21) u Domu sindikata videti film “Tilva Roš” Nikole Ležaića, koji je već stekao kultni status u međunarodnim okvirima, pokupivši glavne nagrade filmskih festivala u Rusiji, Francuskoj, Nemačkoj, Španiji… Ležaić za “Blic” kaže da je zadovoljan dosadašnjim reakcijama, ali da je najveći kompliment dobio mejlom iz Norveške…

Zanimljivo je da glavni junaci ovog filma zapravo igraju sebe. Može li se govoriti o eksperimentu?

– Već od scenarija “Tilva Roš” je neka vrsta eksperimenta. Gledao sam “jackass” film tih klinaca iz Bora i pokušao da neke od tih scena uvežem u dramsku priču. U međuvremenu sam ih upoznao i video kako oni funkcionišu, a ubacio sam i neka svoja iskustva. Zato je rad na filmu bio dosta jednostavan. Nisam im davao da čitaju scenario, već sam ih na licu mesta stavljao u datu situaciju, prepričavao kako bi to trebalo da izgleda i puštao ih da sami to izvedu. Kako Stefan Arsenijević kaže, film je 85 odsto prava stvar, a 15 odsto fejk.

Sudeći po nagradama i kritikama, eksperiment je izgleda uspeo?

– Očekivao sam mnogo teže kritike, a ispostavilo se da prilično dobro komunicira sa širokom publikom. Možda to što su glavne uloge poverene likovima koji nisu glumci pomaže ljudima da se bolje identifikuju. Postoji i ta univerzalna priča o odrastanju koju mogu da razumeju i tinejdžeri iz Amerike ili industrijskih gradova u Engleskoj, Nemačkoj… Svi odrastaju i svima je jasno koliko je komplikovano odvojiti se i shvatiti da se jedan period tvog života završava.

Nanizali ste priznanja sa svetskih festivala. Šta je za vas najveći kompliment koji ste dobili za ovaj film?

Nastavite sa čitanjem OVAJ FILM POKREĆE KLINCE NA AKCIJU

Share

LEKARI ĆE DOBITI POVEĆANJE PLATA

Zdravstveni sistem u Srbiji potpuno je stabilan, a mere koje već uvodimo, situaciju će učiniti i boljom – uveren je dva meseca nakon što je preuzeo dužnost direktora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) profesor dr Aleksandar Vuksanović.

U intervjuu za „Blic“ kaže da je kao lekar naučen da teške situacije nisu trenuci u kojima se mudruje i kuka, već one u kojima se sve znanje i energija usmeravaju na rešavanje problema. Upravo zato je odmah po preuzimanju dužnosti otpočeo izradu paketa mera koje će doneti bolje dane za uslove lečenja i stanje u zdravstvu. On obećava i veće plate za zaposlene u zdravstvu.

Šta će sve doneti novi paket mera RZZO?

Nastavite sa čitanjem LEKARI ĆE DOBITI POVEĆANJE PLATA

Share

DEPRESIVNO JE ŠTA SE DEŠAVA U BORU, ALI IMA POVRATKA

U poslednjih par godina, Bor se javlja kao mesto zbivanja i metafora u domaćoj muzici, filmu (nedavno je izašao film Olega Novkovića Beli beli svet). Kako tumačiš to probuđeno interesovanje za Bor i tu, da tako kažem, fotogeničnost grada? – bilo je jedno od pitanja reportera Popboksa Boraninu Nikolu Ležajiću, režiseru već popularnog filma „Tilva roš“ čija se glavna radnja odigrava u Boru.

Meni je to jako zabavno, pošto sam iz Bora i sve te ljude znam jako dugo. Goribor radi to što radi bar deset godina, a ekipa Borana koju je Oleg okupio takođe gura svoju priču bar deset godina – sve to je postojalo i pre deset-petnaest godina, a sada se ljudima učinilo zanimljivim. Meni je to super i jako mi je drago što se to napokon dešava, jer ti ljudi tamo to zaslužuju. Zaslužuju da ih neko potapše po ramenu i kaže „Jeste da nemaš prebijenog dinara, ali si bar strava“.

Kao neko ko je iz Bora, kako ti gledaš na ovo korišćenje Bora kao metafore velikih promena kroz koje je prošla zemlja od raspada SFRJ?

Ne mogu stvarno Bor da doživljavam kao metaforu. Depresivno je šta se tamo dešava već jako dugo, ali sa druge strane, ne doživljavam to ni kao crnu rupu bez povratka. To mi je rodni grad i meni će uvek biti super. Generalno mi je metafora malo „retro“ stilska figura, nekako je 60s ili 70s. Postala je pomalo banalno sredstvo izražavanja. Manje mi je banalno nešto reći direktno nego kroz metaforu. Sada nije problem reći direktno. Metafora je imala smisla kada si se plašio od cenzure ili neznam koga, sad je stvarno prevaziđena.

Pored te simbolike Bora u umetničkim delima, ima li u samom gradu konkretnih akcija – ti si bio član strip grupe Smog, kako sve to danas izgleda i kada je reč o stripu, muzici i filmu?

Ne mogu da govorim mnogo o tome jer nisam dovoljno obavešten šta se sve dešava u Boru. U Beogradu sam deset godina, a u Bor idem više u posetu nego redovno. Prošle godine sam bio više zbog snimanja ali inače idem o praznicima. Znam za samo par ljudi koji rade nešto aktivno, ali opet se ograđujem jer nisam dovoljno upućen. Znam sve akcije koje izvode klinci iz Kolosa, počev od samostalne izgradnje priručnog skejt parka pa nadalje, ali sa njima sam aktivno u kontaktu. Smog inače ponovo jaše nakon pauze od 10 godina! Napravili smo blog gde svako od nas postuje po tablu kad ima vremena. Stripovi koje radimo su potpuno retardirani, ali užasno uživamo što ponovo to radimo. Sad smo kao Pixies ili Pavement, skupili se penzosi da poberu plodove stare slave. (smeje se)

Share

MINISTAR DINKIĆ: SRBIJA U ČETIRI BRZINE

Predložiću da penzioneri sa mesečnim primanjima manjim od 30.000 dinara dobiju pomoć od 5.000 dinara, skromno odmrzavanje plata do kraja godine i veće podsticaje privredi

Misiji Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) predložiću da se poveća iznos jednokratne novčane pomoći za penzionere tako da svi oni sa penzijom manjom od 30.000 dinara, umesto dve, dobiju pet hiljada dinara, kaže za „Politiku” Mlađan Dinkić, potpredsednik vlade.
Prema njegovoj računici, minus u državnoj kasi biće 20 milijardi manji od planiranih, pa je sada samo pitanje kako ta sredstva najpametnije iskoristiti. Zato će, kako kaže, pregovarače iz Vašingtona, koji danas dolaze u Beograd, pokušati da ubedi da je od smanjivanja fiskalnog deficita mnogo važnije još ove godine odmrznuti plate, ali i povećati podsticaje za privredu i građane.
– Ako me pitate da li je Srbiji sada cilj da ima manji minus u državnoj kasi ili da se podstakne zaposlenost i brži privredni oporavak – najglasnije ću se boriti za ovo drugo. Jer, ako bi se s tim podsticajnim merama naglo prekinulo, u situaciji kada je srpska privreda jedva izašla iz recesije i trenutno se nalazi u stanju depresije, bojim se da možemo vrlo lako da skliznemo u negativnu zonurasta. Novac koji smo imali na raspolaganju za podsticaje građanima i privredi nestaje otprilike u oktobru i to znači da su nam u poslednjem tromesečju neophodni dodatni izdaci. Bilo bi potpuno pogrešno prekinuti s tim.

Izvor: Politika >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>  Opširnije

Share

PREISPITAĆE SE SVE MALVERZACIJE U JAVNOM SEKTORU

Nebojša Videnović, novoizabrani predsednik Opštine Bor

Autor: B.F.

Iako nemam kompletnu sliku poslovanja i rada svih javnih preduzeća , ni malo nisam zadovoljan, čak neke stvari ne mogu da shvatim. Zato ćemo preispitati poslovanje u svakoj javnoj firmi, možda i društevnim ustanovama. Najteže je u Toplani čiji dug premašuje 700 miliona dinara, jer ni kao stručnjak za mašinstvo ne verujem da su postrojenja redovno remontovana. Zima se čekala nespremno, ali nećemo dozvoliti smrzavanje i prošlogodišnje greške. Taj problem rešićemo jedino u saradnji sa državom i RTB-om Bor. Ipak, zajednički, sa ostalim partnerima u vlasti, konsolidovaćemo javni sektor i pokazati da smo bolja i korisnija vlast od prethodne- izjavio je Nebojša Videnović, novoizabrani predsednik opštine kojem je prošlog petka bio prvi radni dan.

Toplana je već godinama u krizi, niko ne odgovara ni za propadanje ostalih preduzeća – bilo je jedno od novinarskih pitanja Videnoviću.

– Nakon opsežne analize i stručnog i kompetentnog češljanja poslovanja uslediće medijska prozivka. Narod mora da zna gde se i kako troše zajedničke pare. Najlakše je tražiti povećanje cena, ali moraju da se podnesu i računi. I to javno. Na udaru će biti poslednjih deset godina, a za to vreme menjali su se mnogi direktori i poslovodstva, razne partije su imale udela. Osnovno je da iza svakog dela ostaju imena.

Nećete zaobići, postoje obećanja od ranije, ni „popravke“ u opštinskim službama?

– Aposloutno. Građani ne smeju da gube vreme pred šalterima. Usluga mora da bude na nivou. Tehnički i kadrovski smo dovoljno opremljeni.

Biće tu još nedaća, nagomilanih muka i nevolja iz prethodnih godina, kako izaći na kraj sa tolikim nerešenim pitanjima?

Verujem u našu političku koaliciju. Ujedinjeni regioni Srbije, zajedno sa DS i SPS, imaju dovoljno snage i umeća da ovu opštinu izvuku iz letargije i siromaštva. Ukoliko uspemo da se oporavi kombinat bakra ( zato imamo opštu podršku ) na putu smo da vratimo stari sjaj i da ponovo budemo među najrazvijenijim područjima. Resursi postoje. Složno i s punom odgovornošću postići ćemo cilj – veću proizvodnju bakra i plemenitih metala, neuporedivo značajnije iskorišćenje turističkih potencijala i brži razvoj malih i srednjih preduzeća – odgovorio je novinarima novi predsednik borske opštine, Nebojša Videnović, po struci dipl. inženjer mašinstva sa višegodišnjim stažom u Rudniku bakra „Jama“.

Share

BOR JE BESKRAJNO FILMIČNO MESTO

Intervju sa rediteljem prvonagrađenog filma na sarajevskom filmskom festivalu „Tilva roš“, Nikolom Ležaićem

Autor: Brana Filipović

„Tilva roš“ je pobednik Sarajevo festa, Vi ste veći deo filma snimali u svom rodnom gradu. Kakav je osećaj i pobednički, i lokal-patriotski, jer ste i rođenjem i odrastanjem vezani za Bor i ovaj kraj…?

– Drago mi je da je film ovako lepo počeo svoj život, a posebno mi je drago zbog Marka koji je dobio nagradu za najbolju mušku ulogu i celog skate tima Kolos. Nadam se da će im ova medijska pažnja pomoći u pokušaju da dobiju skate park za koji se bore već duže vreme.

Da li ste očekivali pobedu i koliko ovaj uspeh znači za mladog režisera i uopšte stvaraoca, prevashodno što ste bili debitant i to uspešan?

– Realno nismo očekivali nagradu jer je film pomalo hermetičan i više sam ga radio kao nešto što bih sam voleo da gledam, ali mi je jako drago što se ispostavilo da je to ono što bi i drugi gledali. Veliki je uspeh uopšte predstavljati svoju zemlju na najvećem regionalnom festivalu, a još dobiti nagradu na prvom festivalu i to od reditelja kao što je Kristi Puiu. To je savršeno.

Izjavili ste da film ne mora da ima poruku, „Tilva roš“ ima li poruku ili je nešto sasvim treće?

– Jeste, malo se ježim od poruka, svi bi nešto da budu pametni i da poručuju, ako «Tilva Roš» ima poruku onda je ta poruka da probamo da sa 19 godina sačuvamo tu energiju koju imamo što duže možemo, i da koliko god to što radimo bilo nekima čudno, glupo, odvratno, da to radimo iz srca.

Direktor „Sarajevo film festivala“ rekao je novinarima da je ovaj festival na putu otrkivanja mladih autora iz regiona, da li je u Vašem slučaju takva zamisao ostavrena?

-Verujem da jeste, Sarajevo je preraslo u ozbiljan festival i vidim da je medijska pažnja u zemlji i inostranstvu značajna, pogotovo za prvi film.

Tokom snimanja u Boru bilo je problema. Zbog nekih scena morali ste da odete u Majdanpek. Koliko su Vas rezumeli i prihvatili u Boru i da li je to samo uvreženo shvatanje da za mlade i nedovoljno afirmisane navodno „ ima vremena“?

– Bor nam je u svakom pogledu izašao u susret. Pošto sam bio na «domaćem terenu» znao sam unapred šta nam treba, šta se gde nalazi, itd., tako da je taj deo priprema počeo još pre 29 godina. U okviru kompleksa RTB-a snimali smo razne scene i rudnik je potpuno izašao u susret. Pomenuta scena koja je snimana u Majdanpeku je scena radničkih demonstracija, koja je praktično «rimejk» demonstracija iz 2004. kada je damper izašao na ulice Bora. Hteli smo da ponovimo ovaj događaj, ali je bilo neizvodljivo to uraditi u Boru – postojala je bojazan da bi damper zbog težine mogao da uruši ulične instalacije koje su nam odgovarale za snimanje. Tako je nađeno kompromisno rešenje da se ta scena snimi u Majdanpeku, jer tamo, u ulici u kojoj je kadar snimljen, nije bilo instalacija, a sam prilazak dampera je bio mnogo izvodljiviji – tamo kapija površinskog kopa rundika bakra izlazi u sam centar grada, na 50 metara od mesta gde smo snimali. U svakom slučaju, RTB nam je pomogao. Mislim da je sve izvedeno na najbolji način.

Sutra putujete u Šavjcarsku, 8. avgusta je promocija i Vašeg i filma Olega Novkovića „Beli, beli svet“ koji je gotovo ceo sniman u Boru?

– Da, sa francuskim producentom Olegovog filma zezali smo se još pre snimanja oba filma, kako ovde možemo da napravimo «Borivud». Bor je beskrajno filmično mesto. Festival u Lokarnu je jedan od 5 najznačajnijih filmskih festivala u Evropi i samo učestvovanje na tom festivalu upisuje vas na evropsku filmsku kartu. To je velika privilegija.

– Kada u Srbiji i Boru možemo očekivati premijeru Vašeg filma?

– Nadamo se u novembru kada se ispuca nekoliko domaćih filmova koji su već za septembar i oktobar najavili svoje premijere.

Vaš diplomski rad je dokumentarac o borskom bioskopu „ Zvezda“, bioskopu koji Vam je možda pomogao u opredeljenju za filmsku umetnost. S tim u vezi, kakva je sudbina bioskopa ne samo u lokalnim sredinama i da li će „mali ekran“ jednog dana poptuno zameniti veliko filmsko platno?

– Nije to moj diplomski, to je ispitni film treće godine iz dokumentarnog filma, «Tilva Roš» je moj diplomski film. Što se bioskopa tiče tužno je što jedna takva institucija zamire, sve je manje ljudi u bioskopima iz objektivnih razloga – samo tri-četiri bioskopa u Beogradu mogu da se pohvale uslovima gledanja koji bi mogli da se nazovu prihvatljivim ili dobrim, a ljudi u svojim domovima imaju sve veće televizore sa sve boljom slikom i sve bolje ozvučenje, tako da im se realno ne isplati da komfor zamene nekom neudobnom stolicom. Samim tim, izgubila se ta tradicija kolektivnog gledanja filma. I meni je mnogo prijatnije da neke filmove gledam sam zato što sam se prosto navikao na takav način gledanja, bioskop je više stvar hepeninga, kada odeš negde da sa drugima podeliš neko iskustvo.

Koliko je i da li je Slobodan Šijan pomogao da usavršite i zavolite svoj posao?

– Pa, ne znam, nije mi predavao, radio sam na njegovom filmu koji je snimao u Boru i to je to. Na tom filmu sam bio treći asistent režije i bavio sam se statistima, nisam ni imao mnogo vremena ni prostora da učestvujem u Šijanovom delu posla.

Vaši dalji planovi i koliko će te se ubuduće, kao reditelj, vezati za ovaj kraj gde su snimani i u neku ruku kultni filmovi poput Šotrinog „Osvajanja slobode“ i Makavejevog „Čovek nije tica“, pa i Pavlovićevog „Na putu za Katangu“?

– Dalji planovi su da iznesem ovaj start Tilve Roš i da ubrzo krenem sa novim tekstom, pošto sad već imam iskustvo tog rada i svestan sam da je za dobar scenario potrebno i po par godina, pa ne bih voleo da sledeći film snimam kad budem imao 40. Imam planove i ideje, ali nisu vezane za Bor i okolinu, malo sam se zasitio, ipak sam u ovom projektu već četiri godine. Voleo bih da sledeća priča bude na potpuno drugom mestu, u potpuno drugom vremenu i o potpuno drugim ljudima.

Share

DOBAR FILM TREBA DA ZABAVI

„Tilva Roš“, debitantski film reditelja i scenariste Nikole Ležajića iz Bora premijerno se prikazuje danas na Sarajevo film festivalu, kao jedini dugometražni film iz Srbije koji nastupa u takmičarskom programu najvećeg regionalnog festivala. Prema rečima mladog autora, dobar film ne mora da ima nikakvu poruku već je dovoljno da zabavi i da pokaže nešto što nije viđeno.

Jedina uloga koju film i može da ima je da te obogati za neko iskustvo koje realno ne bi mogao da imaš – kaže u razgovoru za „Blic“ Nikola Ležaić.

Iako je srpska premijera tinejdžerske drame o troje mladih ljudi u rudarskom mestu Bor ranije bila planirana za FEST, premijera se u Beogradu sada očekuje na jesen. Do tada će film biti prikazan na dva filmska festivala. Prema rečima Nikole Ležaića, nekadašnjeg studenta Fakulteta dramskih umetnosti u klasi profesora Darka Bajića, nagrade i festivali za mladog čoveka su sredstvo za dobijanje kredibiliteta i „način da se skrene pažnja na sebe i sugeriše onima koji drže novac da si bitan i da tvoj rad neko negde ceni“.

S kakvim očekivanjima idete u Sarajevo?
– Iskreno, nemam apsolutno nikakva očekivanja. Velika je čast biti predstavnik svoje zemlje na najvećem regionalnom festivalu. Voleo bih da se film svidi ljudima, da ga zapamte, da se priča o njemu. Dosta vremena i energije raznih ljudi je uloženo u njega, pa bi bilo lepo kada bi im se makar deo te energije vratio na neki način.

Kako je nastao „Tilva Roš“?
– Pre četiri godine video sam jednočasovni amaterski „jackass“ video pod imenom „Crap – Pain is empty“ koji su snimili Stefan Đorđević i Marko Todorović Toda, tada tinejdžeri iz mog rodnog grada Bora, koji je na mene ostavio neviđen utisak. Toliko da sam iste večeri poželeo da napravim igrani film u kojem bi ti momci glumili sami sebe i izvodili te vratolomije u nekoj narativnoj formi. Jednostavno sam želeo da zabeležim taj momenat završetka srednje škole u malom mestu, to najduže leto kada je sve najbolje i kada se sve lagano raspada i počinje nešto drugo. To je nešto što najbolje poznajem, a generalno mislim da je najbolje krenuti od nečega što najbolje poznaješ. Na kraju je to ispala priča o likovima koji su neka vrsta moje slobodne interpretacije pravih momaka u situacijama koje sam zamišljao da su mogle da im se dese tog leta, ili koje su se meni dešavale tog leta nakon srednje škole.

Da li je zbog autentičnosti Bor i izabran kao mesto radnje?
– Ovde bih mogao da citiram duhovit komentar američkog reditelja Harmony Korine kada su ga pitali zašto više ne snima filmove u Njujorku gde je počeo, na šta je on rekao: „Njujork je kao stara kurva, zabavan je, ali neće ti dati ništa što nekom drugom već nije“. Mislim da je Beograd postao toliko preeksploatisan da je već postalo komično gledati ga u domaćem filmu. Mislim da to što se radnja „Tilve Roš“ dešava u unutrašnjosti i što se u filmu priča mahom „nepravilnim“ narečjem samo daje filmu autentičnost, ali priča o malom gradu, odlasku na studije, prijateljstvu… univerzalna je nevezano za grad ili zemlju.

Film govori o čudnom odnosu prijateljstva i rivalstva, ljubavi i destrukciji. Da li priča oslikava našu stvarnost?
– Ja stvarno ne znam ništa o našoj stvarnosti, niti je pratim, niti se interesujem jer nisam u mogućnosti da na nju utičem. Informišem se potpuno selektivno, preko interneta, mahom o stvarima koje me interesuju. Ovde me je konkretno interesovalo to koliko zabave i prisnosti postoji u nečemu kao što je „jackass“ i koliko destruktivnost može da približi ljude. Možda je malo iz kontre, ali to mi je bilo zanimljivo.

A da li ste mišljenja da se sistem vrednosti izgubio? Kakve generacije dolaze?
– Ne znam, video sam neku karikaturu iz pedesetih godina u kojoj se govori kako su te tadašnje nove generacije posrnule i kako se nekada znao red. Stari uvek kukaju na nove i obrnuto. Ne mislim da postoji neki trend u gubljenju sistema vrednosti. Uvek je bilo i ovakvih i onakvih ljudi. Meni je čak utisak da su klinci sada mnogo bolji nego kad sam ja bio klinac. Mnogo su brži, komunikativniji, lakše uspostavljaju prisan odnos sa ljudima, mi smo bili tunjaviji, ciničniji, sve nam je bilo glupo. Opet, ograđujem se jer možda sam ja u kontaktu sa takvim klincima u poslednje vreme.

Koliko je teško, posebno mladim autorima, da u sadašnjim uslovima u Srbiji stvaraju film?
– Realno je nenormalno teško doći do filma, snimiti ga i završiti, bilo kod nas ili bilo gde drugde. To je kombinacija ludačke sreće, dobrog tajminga i, naravno, dobrog scenarija i ideje u koju moraš da veruješ, i koja mora da ti bude bitna toliko da si spreman da joj posvetiš više godina svog života, pošto je najkraće realno vreme u kojem neka ideja dođe do gotovog filma tri do četiri godine, što je ozbiljno mnogo vremena. Dete se rodi, prohoda, progovori i već vozi biciklicu za to vreme.

Svetska premijera u Lokarnu

Film „Tilva Roš“ svetsku premijeru imaće 8. avgusta na filmskom festivalu u Lokarnu, gde učestvuje u takmičarskom programu, u konkurenciji za najbolji debitantski film.

– Lokarno je jedan od najvećih evropskih festivala i za nekog ko je realno tek na početku fenomenalna je stvar da učestvuje u programu festivala tog ranga. Za festival je specifično to što se generalno koncentriše na otkrivanje novih reditelja, tu su prve ili druge filmove prikazali Paul Thomas Anderson, Jim Jarmusch ili Richard Linklater. Velika je čast biti deo jedne takve manifestacije – kaže Nikola Ležajić.

Share

DELILI SMO I DELIMO SUDBINU GRAĐANA

Intervju: Branko Ružić, predsednik Izvršnog odbora SPS-a

Autor: S.Todorović

Kako rezimirati dve decenije SPS – a, partije koja je imala nesumnjivo veliki uticaj i u turbulentnim vremenima ?
B.R: – Moram konstatovati da je državotvorna orijentacija i ideal ostvarenja društva socijalne pravde dvodecenijska konstanta naše politike. Delili smo i delimo sudbinu naših građana, preuzimavši odgovornost u teškim trenucima i zato i trajemo.

U okviru svog delovanja, SPS je bio i vlast, i opozicija, pa opet deo vlasti – kakve su pouke i zaključci?
B.R: – Zaokružili smo čitav ciklus političkog delovanja, izdržali izazove, pali sa velikih visina i uspeli da se podignemo, ali smo konstantno težili ostvarenju socijalno pravednijeg i humanijeg društva.

Šta, u biti, donosi reforma SPS-a – kako članovima i simpatizerima, tako i svim građanima Srbije?
B.R: – Proces evolutivnih reformi sprovodimo još od 2003. godine. Upodobljavamo našu politiku sa socijalno – ekonomskim ambijentom u kome pretendujemo da budemo politički faktor u 21. veku. Mi građanima donosimo odgovornost, sposobnost i istrajnost u borbi za socijalno pravednu, ekonomski razvijenu, evropsku Srbiju.

Da li je političkoj sceni Srbije potrebno ukrupnjavanje i da li bi to doprinelo stabilnosti države?
B.R: – Pojednostavljeno ukrupnjavanje koje bi značilo dvopartijski sistem nije moguće u Srbiji, ali je svakako uslov stabilnosti da postoji nekoliko značajnih, programski jasno profilisanih političkih stranaka. SPS vidim kao jednu iz tog korpusa.

Vaša politička opcija se zalaže za ulazak Srbije u zajednicu evropskih naroda – šta će sam čin evrointegracija doneti građanima ?
B.R: – To je i u vrednosnom, demokratskom i socijalno – ekonomskom smislu mnogo viši nivo ostvarenja prava i svih benefita za građane, što realno govori u prilog tezi da je Srbija na pravom kursu.

Kakav je stav stranke po pitanju NATO – da li je moguće ući u EU, a bez prethodnog pristupanja NATO alijansi?
B.R:–  Mi smatramo da ta tema nije još uvremenjena i da kada postane aktuelna, isključivi odlučilac moraju biti građani kao nosioci suvereniteta i to naravno na referendumu. Uvereni smo da je moguće biti član Evropske unije bez preduslova vezanim za članstvo u NATO paktu. Pritom treba imati u vidu geostrateški značaj Srbije generalno, i u regionu.

Da se vratimo lokalu – narod je malo umoran od visoke politike. Šta se čini i kojim intezitetom, ne bi li, uslovno rečeno „običan narod“ bolje živeo, pri tom mislim i na stranačko delovanje, ali i Vlade čiji je SPS važan deo?
B.R: – SPS kao član vladajuće koalicije , u resorima za koje smo preuzeli odgovornost, kao i u izvršnoj vlasi na lokalu, čini sve da običan građanin živi život dostojan čoveka. Ne insistiramo na visokoj politici, već na realizaciji infrastrukturnih projekata koje život znače.

Knjaževac je mala i siromašna opština, „bela kuga“ i odliv stanovništva čine budućnost još neizvesnijom – ima li „svetla na kraju tunela“, šta, iz Vašeg ugla, valja činiti?
B.R: –  Generalno , „svetlo na kraju tunela“ za čitavu Srbiju jeste korišćenje komparativnih prednosti: izgradnja „krvotoka“ u putnoj infrastrukturi, korišćenje turističkih potencijala, kao i razvoj poljoprivrede, administrativnih potencijala i zatim, u roku od 3 do 5 godina , realizacija procesa demetropolizacije, decentralizacije i regionalizacije.

BASKET UMESTO „GLUVARENjA“

Omladinci SPS i DS, združenim snagama, rešili su da svojim primerom i inicijativom animiraju vršnjake. Zato su se mladi aktivisti dosetili da organizuju turnire u malom fudbalu i basketu, što bi bila prava alternativa već uobičajenom „gluvarenju“.
Već 30. jula predviđene su prve utakmice na na terenima u Sredoreku i  igralištu sa veštačkom travom, pored gradskog stadiona. Istog dana održaće se i predavanje o temi narkomanije i načinima borbe protiv ove savremene pošasti.

Share