Ceo grad Bor „leži“ na građevinskom zemljištu RTB-a Bor

Koristim priliku da Vas kao građanin Bora i dugogodišnji radnik Rudarsko-topioničarskog basena Bor upoznam sa „zemljišnim fenomenom“ u Borskoj i Majdanpečkoj Opštini, koji je po mom mišljenju jedinstven i neponovljiv u Republici Srbiji.

Naime, davne 1997. godine kao predsednik Komisije za procenu tržišne vrednosti imovine i kapitala preduzeća u sastavu RTB Bor  utvrdili smo da se celokupna zemlja u Boru i široj okolini u katastarskim knjigama i katastarskom elaboratu za Opštinu Bor vodi kao jedinstvena katastarska parcela u vlasništvu RTB Bor – Uprava.

Prosto rečeno, celokupno zemljište u Boru i široj okolini vlasništvo je RTB Bor – Uprava. Niko drugi, osim navedene Uprave, tada, pa i danas, u Boru nema zemlju u vlasništvu. U katastarskim knjigama u Boru nema ni gradsko građevinsko zemljište.

Pred toga, RTB Bor je postao i vlasnik otkupljenog zemljišta u toku Borske reke sve do ušća u reku Timok, kao i zemljište otkupljeno u široj okolini Bora zbog aerozagađenosti.

Radi finansiranja lokalne samouprave, RTB Bor, kao vlasnik celokupne zemlje u Boru, i Opština Bor zaključuju Društveni dogovor i određuju da se deo zemljišta u gradskom jezgru proglasi za gradsko građevinsko  zemljište i da se za korišćenje tog zemljišta uvede i plaća naknada.

Kako je visina naknade bila izuzetno visoka i to nije mogla da plaća samo tadašnja Uprava RTB  Bor,  preduzeća  iz  borskog  dela  RTB-a  Bor  potpisala  su  Samoupravni  sporazum  i „bratski“ podelila postojeću jedinstvenu katastarsku parcelu.

U raspodeli su pored Uprave RTB Bor učestvovali i: Rudnik bakra Bor, Topionica i rafinacija i Fabrika opreme i delova. Na osnovu ovog Samoupravnog sporazuma preduzeća su kao „svoj deo zemljišta“ iskazala u poslovne knjige.

Naravno, Društveni dogovor i Samoupravni sporazum nisu mogli da posluže  za bilo kakvu izmenu Katastarskog elaborata i jedinstvenog posedovnog lista bez odgovarajućeg premera, plaćenog poreza i drugih dokumenata ovlašćenih organa i nadležnog  suda. Tako da vlasnik jedinstvene katastarske parcele i danas je RTB Bor – Uprava.

Da čudo ovog „zemljišnog fenomena“ u Boru bude veće, danas svi u Boru plaćaju doprinos za korišćenje gradsko građevinskog zemljišta Borskoj Opštini umesto Generalnoj direkciji RTB Bor, kao legitimnom i jedinom vlasniku zemljišta u Boru. Pored toga, Opština Bor sa „svojom zemljom“ mudro gazduje, izdaje građevinske dozvole, razmenjuje, trguje i obavlja sve druge poslove vezane za korišćenje.

Napominjem, da je i privatizacioni savetnik u svom materijalu „Privatizacija kroz restrukturiranje RTB Bor Grupa, takođe, naveo:  „Najveći deo zemljišta, na kojem se nalazi proizvodnja i ostala oprema i objekti RBB-a i TIR-a registrovana je u nadležnom katastru kao jedina katastarska parcela koje je vlasništvu RTB Bor“. Tačno, samo nije naveo da je vlasnik te jedinstvene katastarske parcele RTB Bor – Uprava i nije naveo broj parcele.

To je istina o zemljištu u Boru. Međutim, za zemljište u Majdanpeku situacija je drugačija, a „zemljišni fenomen“ je još veći. U poslovnim knjigama Rudnika bakra Majdanpek nema zemljište. To je utvrdio i privatizacioni savetnik, ali nije naveo kako rudnik posluje bez zemlje. Nameće se logično pitanje na čemu je izgrađen rudnik, njegova postrojenja i oprema.

Naravno,  to  je  izgrađeno  na  zemljištu,  ali  čijem:  državnom,  javnog  preduzeća  „Srbija šume“ ili nekog trećeg. To se ni do današnjeg dana u RTB-u i RBM-u nezna.

Gospodine Ministre, o zemljišnom problemu u Borskoj i Majdanpečkoj Opštini, kao i o neprihvatljivoj, hitnoj i na Zakonu nezasnovanu privatizaciju RTB Bor Grupa putem restrukturiranja, pismeno sam upozoravao tadašnje Vlade Republike Srbije, Ministarstvo za privredu, Agenciju za privatizaciju, Tendersku komisiju i konačno otvorenim pismom i Skupštinu Republike Srbije.

Nažalost,   niko  od  napred  navedenih  nije  reagovao.  RTB  Bor  Grupa  kao  jedan  od najuspešnijih  i  najvećih  privrednih  subjekta  u  Republici  Srbiji  rasturen  je  preko  noći,  a prodaja osnovne imovine preduzeća u oblasti proizvodnje bakra nije uspela ni posle dva javna tendera. I danas su ova preduzeća u postupku restrukturiranja.

S obzirom da je najavljena izmena Zakona o privatizaciji i ukidanje odredbi o restrukturiranju, logično treba očekivati ponovni postupak za prodaju osnovne imovine preduzeća u oblasti proizvodnje bakra i njihovu privatizaciju.

Zato, postojeći „zemljišni fenomen“ u Borskoj i Majdanpečkoj Opštini mora biti rešen u što kraćem roku u skladu sa postojećim zakonskim propisima u ovoj oblasti, bez društvenih dogovora i samoupravnih sporazuma iz prethodnog perioda, ali i bez bilo kakvih drugih „burazerskih dogovora“ u ovom periodu.

Sasvim je jasno i logično, da će kupac u ponovnom postupku prodaje borskog dela RTB-a, bez prethodnog zakonskog rešenja postojeće jedinstvene katastarske parcele, postati vlasnik celokupne zemlje u Boru i široj okolini. Posledice takve kupoprodaje biće nesagledive za celokupan privredni i društveni život u Boru.

Što se tiče Rudnika bakra Majdanpek, ne verujem da postoji kupac koji će kupiti rudnik, njegovu opremu i postrojenja bez zemlje.

Posle donošenja Zakona o restituciji i povraćaju imovine treba očekivati i stvarnog vlasnika zemlje na teritoriji opštine Majdanpek. Zato je neophodna provera zemljišnjih knjiga u geodetskim službama Majdanpeka i Požarevca.