Bor, 22. oktobar
Izvor: www.sloboda.org.rs
Autor: prof. dr Milan Janjić
Nemam visoko mišljenje o ljudima koji često, prečesto, zamenjuju svoje poglede, stavove o značajnim pitanjima (značajna pitanja, akcije, pogledi…relativna su kategorija). Iskušenja koja nas prate i sa kojima drugujemo dnevno, lome nas u pogledu stabilnosti karaktera i stamenosti pogleda na događaje.
Promenio sam se. Imao sam „tvrd“ stav da je zagovarana lustracija oktobra 2000., neskriveno iskazana glupost DOS-ovaca. Ni sada nisam da se odreknemo važnih, za državu u kojoj živimo, životno važnih pitanja i da svoju energiju usmerimo u lustriranje.
Nisam za to.
Ipak, možda bi paralelno sa emisijom te energije, za sklanjanje države od ambisa, do koga je dovedena, mogli da angažujemo energiju profesionalno zaduženih, da ipak razmisle o lustraciji.
Svakako, mislim na lustraciju u najopštijem smislu tog pojma – na lustraciju svih onih koji su:
– Radnike proterali sa radnih mesta i ostavili ih gladnim, na ulicama, u kućama praznih ostava, frižidera, novčanika;
– Uskratili lečenje bolesnima: šta čeka bolesnog, bez sredstava da kupi lek? I odmah pitanje, nad pitanjima: imamo li svi ista prava (prvo pravo nad pravima) na život?
– Omalovažili mlade da od svojih dedova i baka, dobijaju toliko koliko za život nije dovoljno da mogu školovanje da nastave, ne obdareni, pametni, već oni čiji su roditelji sa dubokim, putnim džepovima i računima u stranim bankama;
– Predstavili zemlju, dovoljnih resursa, u skoro svim segmentima potrebnim za život, kao prosjaka i ako u njoj žive pametni i vredni.
Za lustraciju svih tih i takvih – jesam!
Ko su oni?
Pa to su oni koji se hvale da im nije bila namera da vode privredu, kulturu, zdravstvo, prosvetu…Njima je bio cilj da uhapse Slobodana i pošalju ga na poslednje putovanje.
Učinak, posle 13 godina znamo, osećamo, stomacima, bolestima, opštom potonulošću.
Za lustraciju sam.
Ako je neki ne žele da sprovedu, sprovedimo je mi, obični ljudi, iza biračkih kutija, kada god budu i gde god budu postavljene.
