Bor, Beograd, 25. oktobar
Izvor: Tanjug
Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiraja do sada je podnelo nekoliko stotina zahteva i opomena da se izmire naknade za rudnu rentu, koje su u ovom trenutku oko 4,5 milijardi dinara, rekao je danas resorni ministar Milan Bačević.
Bačević je, na sednici skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine, kazao da su najveći dužnici preduzeća u restruktuiranju, ali i privatne firme, među kojima prednjači Farmakon, a da je problem što to ministarstvo osim opomena i zahteva nema instrumente da netara neplatiše da ispunjavaju obaveze.
„Najveći dužnici su upravo one firme gde mi ne možemo ništa koje se nalaze u restrukuiranju – Bor i ostale, a onda imamo Farmakom koji je, što se tiče privatnika, najveći dužnik, a mi tu, takođe, ne možemo ništa – on je vlasnik 40 rudnika kod nas“, objasnio je Bačević.
On je istakao da je tu reč o zloupotrebi prava, budući da je nekome dat resurs na korišćenje, on ga ne koristi, ali se ponaša kao gazda. Ministar je objasnio da je nadležnost Ministarstva samo da odredi visinu rudne rente, zbog toga što je nelogično da se ona naplaćuje isto za zlato i šljunak ili za glinu i litijum.
„Mi u novom zakonu smo precizno odredili koji su to strateški resursi i mineralne sirovine i kolika će biti rudna renta za njih u odnosu na one druge koje to nisu. Ali, što se tiče postupka naplate, to je nadležnost Ministarstva finasija, naveo je Bačević.
Pitanja naplate rudne rente pkrenula je poslanica DS Gordana Čomić, koja je rekla da bi taj odbor mogao da organizuje javno slušanje o tom problemu, kako bi se nešto pokranulo budući da su štete zbog neplaćanja ogromne. S tim predlogom se složio ministar Bačević, navodeći da Ministarstvo zbog toga trpi ogromne štete.
„Mi trpimo ogromne štete, a tek ćemo da ih trpimo, jer je iz dana u dan sve veće interesovanje za detaljnim geološkim istraživanjima. U našu zamlju ne dolaze da se bave istraživanjem na prostor koji nije uopšte istražen, već upravo na onom koji je već istaržen“, rekao je Bačević. On je naglasio da se mora pronaći način da svi koji dolaze znaju da to moraju da plate.
Poslanica DS je upitala da li će biti promena visine rudne rente za preradu gasa i nafte, budući da je ona sada samo tri odsto, što je, kako je ocenila, nisko.
Bačević je kazao da rudna renta jeste niska, ali da Srbija, s druge strane, ima neke druge koristi, poput neplaćanja penala za ono što nije ispunila.
U prilog tome, on je naveo primer – ako Srbija u jednoj godini dogovori tri milijarde metara kubnih gasa, a povuče jednu miljardu, ona bi, poštujući različite ugovore i standarde koje važe za druge države u Evropi, morala da plati penale između 300 i 400 miliona evra.
S druge strane, kako je objasnio, ta razlika od tri odsto rudne rente do pet odsto na godišnjem nivou prerade i eksplatacije nafte i gasa ne prelazi nikada 25 miliona evra.
„Lepo je imati u budžetu 25 miliona više, ali lepše je sačuvati tih 200, 300 ili 400 miliona u istom budžetu, jer nas niko ne goni da platimo penele koje bi morali da platimo da nije tog sporazuma iz 2008. godine, rekao je Bačević. Istakavši da potpuno podržava projekat Južni tok, on je kazao da je to do pojave projekta „Morava“ najveći projekat, i „ne treba ga sputavati“, jer Srbija od toga ima samo koristi.
Odbor je usvojio Informaciju o radu Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja za period maj-jul 2013. godine.
