Više bakra i zlata i danas je prioritet, ali Bor mora da živi i od turizma i preduzetništva. Javni sektor na popravnom. Bivša vlast naružila grad, sad je potrebno puno vremena da se reše mnogi urbanistički i ostali problemi
Autor: B.Filipović
Foto:D.Popaz
Bor zavisi od kombinata bakra, ako je dobro Basenu , onda je dobro gradu i opštini Bor, pa i celoj Timočkoj krajini. Ipak, sve ćemo učiniti da brže koristimo i ostale resurse, od prirodnih lepota do osnivanja malih i srednjih preduzeća. Jeste turizam prva razvoja grana posle proizvodnje bakra i plemenitih metala, ali bez pomoći države, kao što je slučaj sa Starom planinom, teško ćemo iskoristiti potencijale Borskog jezera, Dubašnice i Crnog vrha, Zlotiskih pećina, Brestovačke banje i Stola. Ne treba zaboraviti i da je svako od naših 12 sela „Mala Švajcarska“ – odgovor je Nebojše Videnovića, predsednika opštine Bor na naše prvo pitanje „ kuda plovi bakarni brod u bližoj i daljoj budućnosti“.
Najavljivali ste energično uvođenje reda u javnom sektoru. Dokle se stiglo i koji su najteži problemi?
-U Komunalnom se radi bolje i odgovornije. To se svakog dana može videti. Nabavljeni su iz donacija novi kontejneri, zima je uspešno prebrođena, prolećno čišćenje grada je u punom jeku. Toplana je grejala kvalitetnije nego ranijih sezona. Stanovi su bili topli 24 sata. Ekipe su danonoćno dežurale, tako da su kvarovi na dotrajaloj mreži otklanjani u najkraćem mogućem roku. Nije bilo zastoja u snabdevanju vodom. Direkcija za izgradnju grada nedavno je izašla iz finasijske blokade. U javnoj ustanovi Sportski centar Bor smanjili smo broj radnika za 30. Za dogledno vreme započeće uređenje centra grada, prventsveno platao ispred Doma kulture, kao i nastavak novoizgrađenog amfitetra sa 3.500 mesta. Krenućemo i sa uređenjem Trga oslobođenja. Najviše smo zabrinuti zbog nemalog duga javnog sektora, mada smo već vratili više od 100 miliona dinara. Imamo i previše zaposlenih u pojedinim javnim i društvenim firmama, što previše opterećuje budžet. Moramo i energičnije da štitimo staro jezgro grada.
Kakva je sudbina Borskog jezera i aerodroma?
-Nije promenjen stav da se zajedno sa RTB Bor ovog leta popravi napušteni, velelepni hotel „Jezero“ i urede plaže i sportski tereni. Postoji i idejni projekat. Za aerodrom je zainteresovano više kompanija iz zemlje i sveta. Brzo će se znati ko će preuzeti brigu, ali je već izvesno da ćemo i taj objekat ove godine otvoriti za saobraćaj i još neke delatnosti. Očekujemo da i „Kapija Bora“, uz pomoć donacija, bude spašena od daljeg propadanja i da dobije pravu namenu. Da Brestovačka banja nije privatizovana još pre osam godina danas bi tamo lakše dovodili domaće i strane goste, u prvom redu u zdanja Obrenovića i Karađorđevića. To je, očigledno je, ceh prošlih, nesrećnih vremena.
Oko 6.000 nezaposlenih je goruća nedaća. Postoji li pomaka ili će se, kao i do sada, stajati na mrtvoj tački?
-Nezaposlenost je možda najbolnije pitanje cele Srbije. U RTB smo ispoštovali dogovoreno: niko od 5.000 zaposlenih nije otpušten. Naprotiv, primaju se mladi radnici i stručnjaci u meri koja je moguća. Planiramo gradnju manjih fabrika, od strujomera do proširenja Inkubator centra. Ipak, najvažnije je da se poveća proizvodnja bakra i zato je ugovorena modernizacija flotacije u rudniku Krivelj. Započinje i gradnja nove topionice i Fabrike sumorne kiseline. Ulaže se i u geološka istraživanja i posebno u ekološke projekte. Očekujemo otvranja novih, bogatijih rudna ležišta. Naredne tri godine ukupna ulaganja u rudarstvo i metalurgiju premašiće 300 miliona dolara. Nećemo stati ni sa investicijama u razvoj turizma. Sve su to „prostori“ za veće zaposlenje mladih.
Stupanjem na mesto prvog čoveka opštine obećali ste da neće biti divlje gradnje, ruženja grada i urabanističkog nehaja. Jeste li bili dosledni u raščišćavanju tih smutnji?
-Za devet proteklih meseci otkakao je koalacija URS, DS, SPS na vlasti realno se nije moglo više. Nismo krivi za neugledne kućice u gradskom parku u centru grada, na srušenu francusku kuću u glavnoj ulici, na nastavak gradnje na manjim zelenim površinama ili pretvaranje trotoara u parking mesta. To je delo ranije vlasti. Oni su zbog toga i još nekih propusta i neodgovornosti morali da odu i zato smo imali vanredne lokalane izbore. Doduše, postoje pojedinačna neslaganja i u sadašnjoj vlasti, što koči brži napredak, ali to je kao neka viša sila. Dočekaćemo sledeće izbore , ubeđen sam, vedra čela.
Ulepšavanje grada
Bor je za poslednjih osam, devet meseci dobio kružni tok na ulazu u grad sa spomenikom rudaru. Preko puta Doma zdravlja napravljen je parking-prostor, a ispred Doma mkulture je najlepši amfitetar na Balkanu. Popravljen je krov i renovirana dvorana Muzičke škole. Tokom zime radilo je klizalište. Bivša Robna kuća „Beograd“ ponovo je otvorena, došla je „Idea“ i povećana konkurentnost trgovaca, što građani oberučke pozdravljaju.
Ruglo od Kapije Bora
Zdanje „Kapija Bora“ na nulazu u grad i dalje je – ruglo. Zgrada deset godina propada, mada je bila pri kraju završetka. Socijalisti su obećali da će je obnoviti i iskoristiti za otvaranje fakulteta i još neke namene.
Divlja gradnja
Divlja ili poludivlja gradnja se nastavljena. „Vađenje“ na recidive bivše vlasti, u ovom slučaju, ne „drži vodu“ jer su se ranije odluke mogle preispitati. Na drugoj strani, nedovoljno se podstiču ili se energičnije ne opominju preduzetnici da grade na besplatno dobijenom građevinskom zemljištu. Bivša radikalska vlast podelila je više od 60 placeva na 30 i 99 godina s obavezom da se na njima najduže za dve godine izgrade projektom odobreni objekti. Ni deset odsto ugovora još nije ispoštovano, mada su rokovi pojedincima produženi.
Dvorac Karađorđevića
Zahvaljujući donaciji EU i parama iz opštinskog budžeta uskoro će građanuima i tusitima biti dostupan dvorac dinastije Karađorđević u Besrovačkoj banji sagrađen 1856. godine. Za obnovu zdanja uloženo je 376.000 evra. Preostaje da se, u dogvoru sa novim vlasnicima Banje, uredi i ulaz u dvorac. Veruje se da će i taj, nezaobilazni posao biti okončan do početka letnje sezone.
“Jelen-Hajat” i dalje propada
Svako ko je dolazio na vlast obećavao je završetak bar dela objekata Tusističkog naselja “Jelen-Hajat” na Crnom vrhu, napuštenog posle “petooktobarskih” promena. U nezvrašene hotele i ostale objekte uloženo je 50 miliona dolara, potrebno je još toliko para i da stignu prvi turisti. Od svih obećanja, izvesno je, neće biti ništa, jer ni novi vlasnici NIS-a ( firme koja je uložila 90 odsto para u izgradnju “Jelen-Hajata”) nisu baš voljni da dokrajče započeto.
