Bor, 20. decembar
Autor: M.C.
Ni list “Danas”, u jučerašnjem tekstu, nije mogao da shvati kakvim se to kriterijumima naprednjaci bave u “skidanju” svojih direktora iz državnog javnog sektora. Za Dragoljuba Simonovića iz Železnice Srbije i Blagoja Sapskovskog iz RTB Bor proteklih dana pričalo se i pisalo kako su glavni kandidati za izlazak iz udobnih fotelja, ali su se koplja, izgleda, slomilla na drugim naprednjacima, pa i na Goranu Kneževiću, direktoru HE Đerdap, firmi koja je u 2012. bila druga u Srbiji po uspešnosti sa zaradom od 2,9 milijardi dinara. On je, istina je, dipl. ekonomista, a za sektor energetike i Đerdap, po pravilu, direktori su inženjeri elektotehnike ili mašinstva.
Simonoviću su mesecima zamerali na skupim ručkovima, trošenju po inostranstvu, nepotizmu, zapošljavanju zemljaka iz rodnog Vrčina… Krnjio je ugled stranke i kao takav, po kriterijumima vrha SNS, ne može više da bude gde je bio. I to je zaista razumljivo.
A šta se to dogodi sa Blagojem Spaskovskim, direktorom RTB Bor koga je, protekle tri nedelje, INSAJDER u nastavcima toliko isprozivao, i to dokumentovano, da ga je dnevna štampa, s pravom stavljala u vrh nepoželjnih. Ipak, i zasad, ostao je nedirnut. Štaviše, sa mesta odbornika SO Bor, pre dva dana, najavio je novi povratak i bitku za glasove SNS u predstojećim (maj iduće godine) lokalnim izborima u Boru. Svestrano ga je podržavao partijski (ukoliko Spaskovskog svrstavaju u Glavni odbor SNS, a ne URS) i stari, provereni drug, kolega s posla i prijatelj, odbornik i neuspešni narodni poslanik, Milinko Živković (do nedavno je u opštinskoj zgradi u Boru imao poslaničku kancelariju u koju ni jedanput nije ušao, niti primio nekog građanina). U Boru se priča i da će Živković postati i prvi čovek naprednjaka i nastavljač RTB-ove i opštinske putanje ka vrhu (kojem vrhu?). Ukoliko je i vrh SNS uz njih dvojicu, posebno Spaskovskog koji je toliko rušio ugled svih partija (a nije ih malo) u kojima je do sada bio, onda svako razuman ostaje bez reči. Oni su i na sednici SO glasno “upozorili” javnost da im “policija svakodnevno stoji iznad glave” i da “svakodnevno N.N. lica protiv njih podnose krivične prijave”. Da ne spominjemo javne ekscese i kojekakve provokacije uz intepretiranje nezvanične lokalne himne “Ne može nam niko ništa”. Ovde je bilo takvih gluposti pod rukovodstvom “borskog Ronaldinja” da je i sam njegov bivši idejni roditelj Mlađan Dikić izjavio: “I mene ne sluša, da me sluša ne bi preko noći sa celim Opštinskim odborom napustio URS i prešao u SNS”.
Nameće se logično pitanje: zar u vrhu SNS-a nisu pročitali kilometre pisama od doktora nauka i profesora do sindikalaca i običnih građana o mahinacijama i manipulacijama, nedoličnostima, samovolji i sumnjivim rabotama Spaskovskog i njegove ekipe (neki iz tog ešalona bahatosti bili su nedavno i hapšeni)? To što je Insajder izneo na videlo samo je kap u moru smutnji i – poteza koji vode Bor, i kako reče prof. dr Vlastimir Trujić, direktor Instituta za rudarstvo i metalurgiju, pa i celu Srbiju ”u crni povez i crnu sudbinu”. Spisak čudnih i katastrofalnih poduhvata, činjenja i nečinjenja od kraja 2008. i njegovog drmanja menadžmentom RTB, nije mali. Proizvod toga je “oslikan” i u pismu Mire Antić, tadašnjeg finansijskog dirketora RTB članovima menadžmenta kompanije. Ona je nadavno upozorila da je za RTB “minut do 12” i – odmah je smenjena. U SNS jesu se ogradili da je reč o nezadovoljstvu sa radom i ponašanjem nekih direktora u profesionalnom smislu, ali ne i sa onima koji su zagazili u kriminal. Oni će imati poseban tretman. Da li su mislili – a sve u detalje garantovano znaju – i na “borskog Ronaldinja”, kako sam sebe naziva, ostaje u sferi njihovih političkih i ostalih interesa.
Bez obzira na dobre i ispravne namere u vrhu SNS kao vladajuće i najjače partije, stvara se otužan utisak da su zaobiđeni zaslužniji od direktora recimo Đerdapa. Jednog, kao tipičan primer krnjena ugleda partije od velikog ugleda u zemlji, upravo smo apostrofirali. No ukoliko naprednjaci veruju da će im rajting popraviti Spaskovski, pa i Živković i slični, biće to još jedna tužna priča – mišljenje u celoj srpskoj javnosti je već sazrelo – sa neveselim krajem. Kako bi bilo lepo i korisno da nismo u pravu. Ne samo za Bor i Timočku krajinu, za celu Srbiju!
