);

Osmomartovske čestitke

Bor, 08. Mart 2024. MCBor, Autor Dodić A. Dragi

VOLIM TE, MILA MOJA

                           Mila moja, neka tvoji snovi ne budu ružni, noćna mora, nego ružičasti, u raskoši sjaja svih boja i mirisa tvojih omiljenih cvetova. Neka Te takvi mirisni cvetovi pobuđuju da budeš hrabra i ponekada neosvojiva tvrđava zabludelih muškaraca. U noćnim snovima snevaj snove u kojima ti je životni put posut laticama svežeg, tek ubranog cveća, orošenog kapima jutarnje rose. Osmehom na licu i vedrinom duha započni svaki novi dan.Svoje najdraže osobe daruj iskrenim i divnim osećanjima ljubavi, pažnje i posvećenosti. Zauzvrat, bićeš obilato nagrađena privrženošću i odanošću svojih dragih.U turobnim političkim, ekonomskim i medijskim vremenima,Ti si stub porodice, nesporni oslonac bližnjima i svom partneru.

                             Mila moja, ne traži utehu i smirenje u konzumaciji raznih tableta, sedativa, analgetika, kada to nije neophodno.Postoji alternativa, druga opcija, druga mogućnost prevladavanja anksioznosti, psihičke uznemirenosti.Pođi stopama onih devojaka i žena koje primerenim fizičkim aktivnostima, duhovno i intelektualno snaže i postižu briljantne rezultate.Draga damo, ponekada imaš intelekt i duhovnost na visokoj razini prema muškarcu. Frustrirani, onemogućeni muškarac skoro uvek poseže za alkoholom, a ti to izuzetno retko činiš. Tvoja moralna čvrstina je bez premca u odnosu na suprotni pol. Snivaj uvek divne snove ostvarenja svoje lične sreće i poslovnog uspeha; budi se osvežena i obodrena, spremna za početak novog dana.

                                 Mila moja, Ti bi da svakom prigodom zablistaš, blesneš svojim sjajem i zaseniš tvoje konkurentkinje šarmom, savršenstvom svog fizičkog izgleda, neusiljenim ponašanjem i mnoge lako zaljubljive muškarce dovedeš do bespameti i očajanja: “Uh, kada bi ona bila moja, makar na tren”.

                                  Mila  moja, kada na kaldrmi svoga grada ili urbanog sela, u mnoštvu prolaznika sretneš nekog ko ti je mio i drag, sva se pretvoriš u čežnju, vrelina požude prožima Tvoje biće. Ako neznanko uzvrati magnetskim, znatiželjnim pogledom, susretnu se Vaše oči, Tvoje ushićenje prerasta u ekstazu.To su pogledi iz kojih mogu da izranjaju nepredvidiva ljubavna iskušenja, emocinalni doživljaji vredni večitog pamćenja.Kada oboje zatreperite na istim talasnim dužinama, frekvencijama, umišljate da ste gospodari sveta, da ste svojim rukama obgrlili univerzum.

                                  Mila moja, iskrena i pouzdana ljubav Tvog dragog, Tebe čini moralno i duhovno snažnom, sa licem obasjanim blistavim osmehom i sa pogledom prepunim vedrine i životne radosti. Tvoj dragan, osokoljen i upleten u mrežu vragolija i zamki zračenja takve životne energije, može da poskoči i  da dosegne zavidne visine u izvršavanju svojih poslovnih i porodičnih obaveza i dužnosti. Pojedinci u okruženju, zadivljeni su Tvojim hodom, izrazom lica i gestikulacijama kada si očigledno,a ne pritvorno sretna.

                               Mila moja, kada ti se nade i očekivanja ne realizuju, ne očajavaj, odagnaj oblake nespokoja, smutnje i lošeg raspoloženja.U tvom biću uvek ima neizmerno mnogo moralne snage i mentalne energije.Život je borba i možeš često uživati u plodovima svojih pregnuća, to će Ti biti božija nagrada.

                            Mila moja, volim Te kada tvoj varljiv i zagonetan smešak obećava i zaluđuje, poblesavljuje onoga kome je upućen.Volim Te kada dosadnog, zamornog tipa koji “smara”, otkačiš vrlo nežnim obećanjima ljubavne avanture.Jadničko, ne uspeva ni da te priupita da li je to moguće da on bude srećnik, da će biti darovan tvojim nežnostima i ljubavnim osećanjima. Moćni političari i vrhunski majstori-eksperti u zavaravanju domaće i svetske javnosti, su obični diletanti prema Tvojoj moći davanja lažnih obećanja potencijalnim seksualnim partnerima, koja uskoro vetar ili prijatan povetarac rasprše u atmosferu.

Osmi mart

                            Mila moja, mogla bi vizionarski predviđati svoj prvi susret sa dečkom, momkom. Novak Đoković skoro uvek pred važan meč, pribegava meditaciji i vizualizaciji svog nastupa na teniskom terenu protiv svog rivala. I Ti bi mogla zamišljati u uobrazilji: male spontane gestove pažnje i suptilne nijanse ekspresije (izražavanja) ljubavi Tvoje simpatije prema Tebi.

                             Mila moja, ne tuguj, ne padaj u očaj kada te voljeni ostavi osamljenom i ode iz Tvog života sa Tvojom suparnicom, takmacom za Tvoje srce. Zahvaljujući Tvojim neodoljivim privlačnim moćima, ubrzo će k Tebi dojahati nagizdani princ iz snova na konju naročite pasmine, prekrasne beline I     zadivljujuće veličine. I Ti ćeš ga nežno prigrliti na svoje mirisne i raskošne grudi kada sjaše sa svog konja ljubimca. Kao što se nenadano rasprše emocije prema nekome, tako se neočekivano usredsrede na nove ljubavne doživljaje sa drugim emocionalnim partnerom. Tvoj unutrašnji svet postoji nezavisno od bilo čije naklonosti, privrženosti. Neznanko, u slučaju emocionalnog gubitka, gledaj svoja posla: oluje ljubavnih osećanja dođu, bivaju izvesno vreme i imaju svoj neumitni svršetak, dolazi do smiraja strasti.

                                 Mila moja, svojim miomirisom, kojim si obdarena po rođenju i sticanjem punoletstva, bez veštačkih hemikalija kozmetike: zanesi, omađijaj i dovedi voljenog u požudi za Tobom do besvesti. Jadničko da bude nesvestan šta ga je snašlo.Kada Te uzbudi privlačan muškarac, neke neobične vibracije zatrepere celim Tvojim bićem i traju sve do sretnog hepienda.

                                Mila moja, posveti više pažnje negovanju svoje telesne lepote nego li igrarijama iproizvodima digitalne tehnologije. Generativna veštačka inteligencija filtrira, destiluje, pročišćava stvarni fizički izgled osobe time što otklanja nepoželjne nedostatke, apostrofira nepostojeće prednosti – fantastično lice, vitkost nezamisliva, pogled bajkovit.I tako dobijena veštačka, izveštačena fizička lepota nalikuje realnosti fizičkog izgleda samo po nekim crtama lica.Zapravo ovakvim elektronskim transformacijama izobličuje se fizionomija realne ženske osobe.

                                 Mila moja, telesnom blizinom i u zanosu ljubavne sreće sa svojim draganom, zaboravi na trice i kučine ovog košmarnog sveta, na sve što te ometa na životnom putu i remeti Tvoju ličnu sreću.

                                Mila moja, raduj se životu uvek, bez obzira na životne neprilike, pa i onda kada olujni vetrovi sudbine, turbulentne okolnosti okrutne, titanske borbe za opstanak, bacakaju Tvoj brod sa jedne stene na drugu, u priobalju, i čine neizvesnim ulazak u pristan, spsonosnu luku smirenja, duševnog mira. Ne plaši se Scile i Haribde iz antičke mitologije, već vedrinom duha, visprenošću i spretnošću savladavaj sve prepreke na putu. Emitovanjem pozitivne energije produžavaš nedvosmisleno svoj boravak na plavo  -zelenoj planeti.  

                                Mila moja, neka hormoni sreće preplavljuju tvoj mozak i čitavo Tvoje biće, ali samo oni hormoni koji su generisani, stvoreni na prirodan način: redovna, prilagođena, programirana fizička aktivnost, boravak u prirodi, planinarenje, šetnja puteljkom kroz šumarak, prijateljsko ćaskanje, iskrenost ispoljavanja ljubavnih emocija. Antidepresive, sve medikamente za otklanjanje anksioznosti, psihičke teskobe, duševnog nespokojstva, oteraj k vragu i baci anatemu, prokletstvo na njih zauvek. Blagosloveno je utonuće u san nakon zamornog fizičkog napora.   

Osmi mart

                           Mila moja, neka Tvoj šarm – blagonaklon, izvorni osmejak na Tvom licu, razvedrava tmurna raspoloženja, zloslutna razmišljanja i teskobne osećaje Tvojih milih i dragih i prijatelja.

                              Mila moja, na trnovitom putu kroz neizvesnost i stranputice života, zvezda vodilja neka Ti bude ljubav prema svemu humanom, veličanstvenom, sjajnom, neponovljivom.  Zračenjem svetlosti  svoje svemoćne ljubavi  osvetli tegobno putovanje kroz prostor i vreme svog bivstvovanja. Podjednakom ljubavlju obožavaj svoju mati ali  i majku prirodu – njenu floru i faunu, na koju nesmotreno i bez pardona nasrće silovit rast globalne privrede i svetske populacije.

                               Mila moja, nisi sretna s njim, niti on s Tobom.Priđite bliže jedno drugome i uprta pogleda zavirite u svet potreba i prohteva onog drugog i urgentnost da se oni zadovolje.Akutni nedostatak telesne bliskosti pokazuje da je veza na ivici raskida. Imaj hrabrosti da prebrodiš krizu sa partnerom i prevladaš svoje unuutrašnje dileme. Okusite slasti zadovoljenja uzajamnih potreba u smiraj dana i tako obodreni i razvedreni započnite novi dan u neprestanoj borbi sa samima sobom i sa drugim ljudima.

                                 Mila moja, postoje na svetu u realnosti takve bračne i emotivne veze sa relativnom harmonijom, bez grubosti i okrutnosti sa jedne ili druge strane. Potrudi se da jedno drugome darujete radost i sretne trenutke.Neizbežne životne situacije: tuga, bol, žalost, nestašice, kontaminiranu životnu sredinu, mnogo lakše savladavate zajedničkim naporom.

                                 Mila moja, nije me stid niiti sam ponizan pred Tobom što voliš drugoga i on Tebe voli; možda ću i ja naleteti na pticu vrebalicu moga srca, u magnovenju zgrabiti je u letu i zagrliti.

                                Mila moja, u mladosti Tvoju životnu radost i egzaltaciju njome mogu da ozbiljno uzdrmaju neki nesretni događaji.Neka Te Tvoj anđeo čuva da ne budeš žrtva lekarske greške, da kada na svet donosiš novi život, božanski plod, alkoholisani porođajni lekar, povredom Tvojih unutrašnjih organa naruši Tvoj telesni integritet ili porodi bebu sa teškim, odbijajućim telesnim deformitetima. U starosti pripazi se pri saniranju preloma kostiju zbog osteoporoze, retko ali se događa, hirurška intervencija alkoholisanog  ortopeda hirurga može biti traljavo izvedena. Posledica toga može biti da jednu nogu skrati i da šepaš do kraja života. U oba slučaja, traži da ovlašćeno lice u zdravstvu preventivno testira na alkoholisanost izvšioca, aktera medicinskog zbrinjavanja.

                             Mila moja, sklanjaj se od agresivnog alkoholisanog i drogiranog muškarca kao đavo od krsta. Ako si prinuđena da budeš u njegovoj fizičkoj blizini, ignorancijom liši ga svog poštovanja, jer je tada, dovođenjem sebe u takvo stanje, privremeno izgubio svoje ljudsko dostojanstvo. Nikako ne postavljaj pitanja, jer tako možeš zapodenuti kavgu sa nerazumnim stvorenjem sa nesagledivim posledicama po Tebe. Pijan do besvesti muškarac, nije u stanju da voli, pa da se ne bi osramotio pred Tobom, fizičkim nasiljem, batinanjem Tebe, sasvim nevešto prikriva svoju polnu nemoć.

                             Mila moja, kada surfuješ internetom, zaploviš bezgraničnim digitalnim okeanom informacija i poruka, pripazi da uzburkani, visoki vodeni talasi ne potope Tvoju jedrilicu.Svaki Tvoj potez na mrežnim platformama prate pojedinci – digitalne hijene, pripravne da Ti napakoste, uvrede, ponize, iskoriste. Maksimum opreza je jedina spasonosna solucija da ne klikneš na zloćudni link, vezu.

                             Mila moja, kada zakoračiš u informacioni prostor interneta, pripazi uvek na verodostojnost infomacija koje Ti se nude i koje konzumiraš. Globalne mrežne platforme sa veštačkom inteligencijom, rapidno povećavaju mogućnosti kreiranja i distribucije dezinfomacija, koje postaju sve više uverljive, da ih je teško, skoro nemoguće razlikovati od istinitih informacija. Veštačka inteligencija generiše: veštački stvorene ličnosti, slike, video snimke i govore. Posebno je rizičan politički, propagandni video snimak javnih ličnosti koje govore stvari koje nikada nisu rekle.Generatori veštačke inteligencije kreiraju “deep fakes” (dip fejks) – lažne prikaze, koji se ne razlikuju od stvarnosti: ljudi rade ili govore stvari koje u stvarnosti nikada nisu uradili ili rekli.

Osmi mart

                          Mila moja,  hajde da moju priču o Tebi ukrasim briljantnim stihovima znamenitih srpskih pesnika. Oni svojim poetskim izrazom pobuđuju tvoja tanana nežna osećanja i otklanjaju tvoje nemire, strahove, unutrašnje sukobe, traume suprotstavljanja nerazumnom partneru, proganjaju teskobu i sivilo svakodnevice. Tebe raznežuje i nadahnjuje čitanje ljubavne poezije i uzvišene lirike o Tebi, velikih poznavalaca Tvoje duše, koji su vični poetskom izražavanju njenih treptaja, uzleta i padova 

                           Mila moja, započnimo odabir fragmenata bisera najlepših stihova u slavlje ljubavi između jedinki muškog i ženskog pola.To je jedini način gde polarizacije nema i gde dva različita biološka i saznajna sistema, dva ljudska bića, u telesnom kontaktu čine jedinstvenu, božansku celinu.

                     Despot Stefan Lazarević: Slovo ljubve –    

Leto i proleće Gospod sazda,

kao što i psalmopevac reče,

i u njima krasote mnoge;

pticama brzo, veselja brzo preletanje,

i gorama vrhove,

i lugovima prostranstva,

i poljima širine;

i vazduha tananog

divnim nekim talasima brujanje:

i zemaljske daronose

od mirisnih cvetova, i travnosne;

ali i same čovekove prirode

obnavljanje i veselost

dostojno ko da iskaže?

———————————-      

Uzljubite ljubav,

mladići i devojke,

za ljubav prikladni;

ali pravo i nezazorno,

da mladićstvo i devstvo ne povredite,

kojim se priroda naša

Božanskoj prisajedinjuje ,

da Božanstvo ne uznegoduje.

Jer apostol reče:

“Duha Svetoga Božjega ne rastužujte,

Kojim se zapečatiste

javno u krštenju.”

                     Branko Radičević: Devojka na studencu

Kad sam sinoć ovde bila

I vodice zaitila,

Dođe momče crna oka

Na konjicu laka skoka,

Pozdravi me, zborit ode:

„Dajde, sele, malo vode!“

Ove reči — slatke strele —

Minuše mi grudi bele,

Skoči mlada njemu stigo,

Digo krčag, ruku digo,

Ruka drkta – krčag dole –

Ode na dve — na tri pole.

Još od njega leže crepi,

Ali de je onaj lepi?

Kad bi sada opet došo,

Ma i ovaj drugi prošo!

——————————– 

                     Kletva —

Zelena je trava,

Moma na njoj spava,

Vijar vetar pirnu,

U suknju joj dirnu,

Suknjica se širi

A nožica viri,

Ao nono bela,

Voda te odnela

Pa — meni donela!

—————————–

                       Ukor – 

De si, dušo, de si, rano,

De si, danče mio,

De si, sunce ogrejano,

De si dosad bio?

Ta sinoć se tebi mlada

Baš zacelo nada!

Sunce zađe, pade tama,

A ja osta sama!

Ala ljubiš, moje lane,

Ala grliš slavno!

Ljubi, grli, dok ne svane –

Ta već nesi davno!

Već nedelja dana prođe

Kako mi ne dođe! …

Jao zlato, tako t’ Boga,

Ta kako si moga?!

———————————–

                    ( Pevam danju, pevam noću ) —

Pevam danju, pevam noću,

Pevam, sele, što god oću:

I što oću ono mogu,

Samo jedno još ne mogu:

Da zapevam glasovito,

Glasovito, silovito,

Da te dignem sa zemljice,

Da te metnem međ zvezdice.

Kad si zvezda, sele moja,

Da si među zvezdicama,

Među svojim, sele moja,

Milim sestricama.

                     Jovan Jovanović Zmaj: iz „Đulića“ —

Kaži mi, kaži,

Kako da te zovem,

Kaži mi kakvo

Ime da dam –

Hoću li reći:

Diko, ili snago,

Ili ću: lane,

Ili: moje blago,

Hoću li: dušo,

Ili: moje drago —

Kaži mi kakvo

Ime da ti dam.

Sve su to mila

Imena i lepa,

Kojima Srbin

Svome zlatu tepa.

Aľ ja bih proveo

Čitav jedan vek

Tražeći lepše,

Milije i slađe –

Dičnije ime,

Što još ne ču svet,

Da njim nazovem

Moj rumeni cvet.

——————————-

Pesmo moja, zakiti se cvetom,

Pesmo moja zamiriši svetom;

Još sva srca ohladnila nisu —

Poznaće te, pesmo, po mirisu!

Poznaće te, da si čedo milja,

Da ti ljubav majka i dadilja.

Da si rada pevati o slasti,

Razumeće, što ne umeš kasti.

Pesmo moja, već si na poletu,

Pozdrevi mi sve na ovom svetu,

Pozdravi mi slavlje i golube,

I sva srca, što se silno ljube.

                     Aleksa Šantić: Ljubav –

O, da mi je nešto pa da budem reka,

Pa da tečem ispred tvoje kuće male;

Pevajući tebi, da razbijem vale

O pragove gde ti staje noga meka.

Pa kad niz pragove siđeš sa ibrikom

Da zahvatiš vode, da ti zgrabim ruke,

Prigrlim te sebi u svoje klobuke,

I da tebe, draga, više ne dam nikom.

Na dušeku trava i mojih smaragda,

Kao nimfa moja, da počivaš svagda,

I da niko ne zna tvoje mesto gde je.

Samo moje oči da gledaju u te,

Samo moje sve dubine i sve kute

Da lepota tvoja osiplje i greje.

————————————————-

                     Emina —

Sinoć, kad se vratih iz topla hamama,

Prođoh pokraj bašte staroga imama;

Kad tamo u bašti, u hladu jasmina,

S ibrikom u ruci stajaše Emina.

Ja kakva je, pusta! Tako mi imana,

Stid je ne bi bilo da je kod sultana!

Pa još kada šeće i plećima kreće …

-Ni hodžin mi zapis više pomoć neće! …

Ja joj nazvah selam. Aľ, moga mi dina,

Ne šće ni da čuje lijepa Emina,

No u srebren ibrik zahitila vode

Pa po bašti đule zalivati ode;

S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste

Rasplete joj one pletenice guste,

Zamirisa kosa ko zumbuli plavi,

A meni se krenu bururet u glavi!

Malo ne posrnuh, mojega mi dina,

No meni ne dođe lijepa Emina.

Samo me je jednom pogledala mrko,

Niti haje, alčak, što za njome crko’!

                     Knez Mihailo Obrenović: Što se bore misli moje-

Što se bore misli moie.

Iskustvo mi ćutať veli.

Bež’te sada vi oboje,

Nek mi srce govori.

Prvi pogled oka tvoga

sjajnom suncu podoban

plenio je srce moje,

učinio robom ga.

Da te ljubim, ah, jedina

celom svetu kazaću,

sam’ od tebe, ah, premila,

ovu tajnu sakriću.

                     Đura Jakšić: Kroz ponoć —

Kroz ponoć nemu i gusto granje

Vidi se zvezda tiho treptanje,

Čuje se srca silno kucanje; –

O, lakše samo kroz gusto granje!

Tu blizu potok daljinu para,

Tu se na cveću cveće odmara,

Tu mene čeka ašikovanje; –

O, lakše samo kroz gusto granje!

Pašću, umreću, duša mi gore,

Rastopiće me do bele zore

Ko grudu snega vrelo sunčanje; –

O, lakše, lakše kroz gusto granje!

                     Jovan Dučić: Simvol –

Gledam tvoje krupne oči zaljubljene,

Gde sja vatra — ko zna — grešna ili sveta.

Svejedno ljubiš li drugog ili mene:

Ti ljubiš nevino kao cvet što cveta.

Ljubav bi ti moja bila zatočenje,

U tvom bezgraničnom, granica i meta;

Takva, večna ženo, kroz život i mrenje

U slavi instinkta ti si samo sveta.

Ti sat od kojeg nebo zarumeni,

Simvol veći nego bol ljudski što grca;

I ti si božanstvu bliža nego meni:

Više zakon sveta, nego zakon srca.

                     Miloš Crnjanski: Priča —

Sećam se samo da je bila

nevina i tanka

i da joj je kosa bila

topla, kao crna svila

u nedrima golim.

I da je u nama pre uranka

Zamirisao bagrem beo.

Slučajno se setih neveselo,

jer volim:

da sklopim oči i ćutim.

Kad bagrem dogodine zamiriše,

ko zna gde ću biti.

U tišini slutim

da joj se imena ne mogu setiti

nikad više.

                     Branko Miljković: Uzalud je budim —

Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama,

zbog neba razapetog između prstiju

budim je zbog reči koje peku grlo

volim je ušima

treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi

budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde

zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicom

zbog anonimnih reči trgova budim je

zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova

budim je zbog ove naše planete koja će možda biti mina

u raskrvavljenom nebu

zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između dve bitke

kada nebo nije više bilo veliki kavez za ptice nego aerodrom

moja ljubav puna drugih je deo zore

budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih

budim je mada je to uzaludnije nego li dozivati pticu zauvek sletelu

sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me nema

ta žena sa rukama deteta koju volim

to dete koje je zaspalo ne obrisavši suze koje budim

uzalud uzalud uzalud

uzalud je budim

jer će se probuditi drukčija i nova

uzalud je budim

jer njena usta neće moći da je kažu

uzalud je budim

ti znaš voda protiče ali ne kaže ništa

uzalud je budim

treba obećati izgubljenom imenu nečije lice u pesku

ako nije tako odsecite mi ruke i pretvorite me u kamen.

                     Vasko Popa: Daleko u nama —

Očiju tvojih da nije

Ne bi bilo neba

U slepom našem stanu

Smeha tvoga da nema

Zidovi ne bi nikad

Iz očiju nestajali

Slavuja tvojih da nije

Vrbe ne bi nikad

Nežne preko praga prešle

Ruku tvojih da nije

Sunce ne bi nikad

U snu našem prenoćilo

                     Vlada Stojiljković: Mama i tata se drže za ruke —

Na putu koji stalno vijuga

ređa je sreća, češća je tuga,

ali dok muče svoje muke,

mama i tata se drže za ruke.

Na putu koji stalno krivuda

teško se hoda, džombe su svuda,

aľ dok prelaze brda i čuke,

mama i tata se drže za ruke.

Na putu punom gliba i blata

maminu ruku ne pušta tata,

na putu punom zamki i jama

tatinu ruku ne pušta mama.

Na putu koji stalno vijuga

ređa je sreća, češća je tuga,

aľ dok prelaze brda i čuke,

mama i tata se drže za ruke.

—————————————————————————————————–

Dve ljubavne pesme u narodnom melosu: savršena lepota melodije, harmonije, ritma i  teksta, u interpretaciji dve folk dive:

                     Merima Njegomir: Ivanova korita –

Bol boluje lijepa Anka

pojila je vodom majka,

bistrom vodom sa izvora,

sa korita Ivanova.

Liječili je svi ljekari

i vračare i travari

ali Anka čezne, vene,

zbog ljubavi izgubljene.

Ne pomaže voda, majko

sa korita Ivanova,

ni ljekari ni travari.

Ne pomaže voda, majko

sa korita Ivanova,

lijek su mi, stara moja,

medna usta Jovanova.

Zaplakala stara majka,

ozdraviti neće Anka.

Uvenuće zumbul plavi,

Umrijeće od ljubavi.

Ti ne plači, majko stara

lijepa Anka progovara,

u snu mi se Jova javi,

ozdraviću od ljubavi.

                     Lepa Lukić: Od izvora dva putića –

  Od izvora dva putića,   

vode na dve strane,

ne znam kojim pre bih stigla,

do tebe jarane.

Gledam jedan, gledam drugi,

oba su mi mila,

i jednim sam i drugim sam

s tobom prolazila.

Jedan vodi kroz voćnjake,

iznad našeg sela,

tu nas tvoja majka jednom,

zagrljene srela.

Dala mi je od sveg srca,

cvet iz bašte vaše,

uzmi, uzmi, rano moja,

ti si zlato naše.

Leto prođe, jesen ide,

sve se manje javljaš,

ružu tvoju i ne gledaš,

mene zaboravljaš.

——————————————————————————————————–

Mila moja, moja najdraža, najmilija, najinspirativnija, nostalgična je pesma u izvedbi

“Dubrovačkih trubadura”: O Marijana –

Jedne divne tihe majske noći,

Ti si rekla da ćeš doći

Na prvi randevu.

Noć je, oko mene svud je tama,

Marijana spava sama,

I ne zna da sam tu.

A ja pod palmom sjedim sam,

A oči sklapa san,

I tužan čekam davno suđen dan.

O Marijana, slatka mala Marijana,

Tebe ću čekat ja,

Dok svane dan.

O Marijana, slatka mala Marijana,

Tebe ću čekat ja,

Dok svane dan.

Ponoć, ponoć već je davno prošla,

Marijana nije došla,

Na prvi randevu.

Još će, još će mnoge noći proći,

Marijana neće doći,

Na prvi randevu.

A ja pod palmom sjedim sam,

A oči sklapa san,

I tužan čekam davno suđen dan.

O Marijana, slatka mala Marijana,

Tebe ću čekat ja,

Dok svane dan.

O Marijana, slatka mala Marijana,

Tebe ću čekat ja,

Dok svane dan.

                            Mila moja, nadahnuće za ovu divnu, briljantnu priču o Tebi, su meni mile devojke, sa uzvratnim simpatijama. Sa nekom od njh sam mogao da započnem život udvoje u neraskidivoj relaciji. Životni brodolom: gorka, nečovečna sudbina detinjstva, dečaštva i rane mladosti u razorenoj porodici razvedenih roditelja. U brakorazvodnoj parnici, nadležni sud je poverio vršenje roditeljskog prava nad dva sina, hroničnom, neizlečivom alkoholičaru, inače nepismeni ali neustrašivi prvoborac, ratni veteran, sa devet ratnih odlikovanja za podvige i bombačke prepade, bez trunke straha, na bunkere –mitraljeska  gnezda nacističkog Vermahta. Takav život sa ukradenim detinjim radostima, bejaše nesnosan, poremetio je sve moje životne planove. Emocionalni i mentalni oporavak od posledica gladovanja i permanentnog psihičkog uznemiravanja i zlostavljanja, trajao je predugo. Jedina delotvorna, beskompromisna metoda oporavka –   instinktivno nastala i primenjena, bila je konstantna fizička aktivnost do granica ljudske izdržljivosti: prevaljivanje dugih pešački staza – samostalno ili u grupi, udarništvo na republičkim i saveznim radnim akcijama, gimnastika, teretana i rekreativno bavljenje borilačkim sportovima: džudo i karate.

             

               Mila moja, uprkos svemu, volim Te odavde do večnosti, do zadnje galaksije u svemiru!!!

                                                                                                     Dodić A. Dragi

Ostavite odgovor