);

„ŽUTI“ SE SMRZAVAJU BRANEĆI BEZBOJNOG NIKOLIĆA

Sednica SO Bor počela s prepucavanjima i optužbama zbog hladnih  stanova

Srdjan sČim je usvojena dopuna dnevnog reda i predložena smena Dragana Nikolića, v.d.direktora JP Toplana, za reč se javio lider loklanog DS-a Srđan Marjanović braneći, očevidno, „svog čoveka“,  smatraju da kobajagi nije vreme za gužvu kad je najteže i da treba sačekati da se smire strasti. I sve u tom stilu. Marjanović, kojem i u svojoj stranci ne cvetaju ruže, optužuje opštinsko rukovodstvo što kasni s reševanjem problema u Toplani, ali  zaboravlja da je Nikolić sa svojim , i ranije postavljenim i ostavljenim , saradnicima i kadrovima raznih partija, doprineo da se smrzavamo i da je i danas malo kome jasno kakve to bakterije „pojedoše“ nove cevi. Marjanović je pokazao, ničim izazvan, da je „žuta“ Nikolic sep 09 spolitička opcija na strani Nikolića ne od danas, nego ko zna od kada, i to braneći ga kad je već sve kasno i kad je nelogično stajati iza njega. Možda na taj način pokušava da pokaže kako nije zaboravljena obećana zaštita. Ako ne pred svim odbornicima, onda je Marjanović Srđan pao na ispitu iz političke teorije i ne samo teorije. Njegova partija je, ovakavim nastupom, najviše izgubila. Narod će to , sigurno je, zapamtiti i vratiti milo za drago na sledećim izborima. Zar je i njemu i ostaloj opoziciji / čast pojedincima /  trebalo da Milivoje Miki Janošević čita lekcije i obaveštava javnost da je direktor Toplane zagovorio kupovinu poslovnog prostora u privatizovanom hotelu „Srbija“ za 30 miliona Balasevic sdinara . Janošević je podsetio da će policija istražiti pojavu tih, najčudnijih na svetu baketrija koje jedu  gvožđe. Zar je dr Predrag Balašević morao da podseća na neblagovremeni tender za nabavki uglja i za krivicu celog menadžementa /zašto zaboravi da pita kako je potrošen kredit od 170 miliona dinara / , ne samo v.d. direktora, što se na fini način njegova odgvornost umanjuje.  Dragan Žikić nije mogao da izdrži a da ne kaže kako su Zikic snjegovi iz SPS-a pomogli, prvi ministar Škundrić, da se obezbedi 15.000 tona uglja iz „Kolubare“ i sedam-osam hiljada malo lošijeg   uglja iz Resavice. Dovoljno za pola sezone. Ali, šta će biti sa kotlovima u Toplani. Oni su samo pre tri nedelje bili neispravi, sada su kao ispravni. I totalno zbunjen čovek vidi da se neko igra sa strpljenjem naroda i javašlukom u Toplani, i ne samo u toj javnoj , opštinskoj firmi.

Bilo bi korisno i da neko iz opštine, zadužen za javna preduzeća u prethodnom periodu, napusti položaj.

Dilema više ne postoji, Srđan Marjanović se više puta javljao  braneći Nikolića  i tako dokazao da DS nije mirovao u celoj priči. Čak je i Dragan Marković, predsednik SO morao da opominje i da mu objašnjava da se bespotrebno  nervira i „muti toplu vodu“. Sramota je to za Partiju na vlasti u državi, najviše za aktuelno rukovodstvo „žutih“ u Boru koje sve dublje tone u neaktivnosti i gubljenju ugleda u ovoj opštini, ali i celoj Timočkoj Krajini.
Ukoliko se odbornička većina ne predomisli, a ne bi trebalo, Nikolić će biti smenjen / kasnije će lakše odgovorati za još neke prozivke /,  i suočen, nadajmo se, i sa novim ljudima u izvršnoj i sudskoj vlasti. Na to vruće mesto dolazi Milutin Simić, beskompromisni rukovodilac u Sportskom centru i Komunalnom i čovek koji neće trpiti ukorenjene u bliskosti dugogodišnje nedokazane stručnjake i šefove koji nikako da podnesu  račune, ne samo lokalnoj vlasti. A „žuti“, braneći nepartijskog druga, kao da se nesmrzavaju i ne dele sudbinu promrzlih, ojađenih, osiromašenih i nepoverljivih građana, u prvom redu prema njima, iz rasklimatanog i zarđalog lokalnog DS vagoneta.

KC-MC

Share

OD DANAS JE GORIVO SKUPLJE ZA 1,12 DINARA

gorivoNa benzinskim pumpama u Srbiji od danas se prodaje gorivo po većim cenama u proseku za 1,12 dinara po litru, odnosno 1,22 odsto.
Vozači će za litar motornog benzina i bezolovnog motornog benzina od 95 oktana plaćati 101,59, dok će litar dizel goriva D2 biti 89,37 dinara. Litar bezolovnog motornog benzina od 92 oktana koštaće 100,06, evro premijum benzina 109 , eko 350 dizela  92,42 , eko 50 dizela 96, evro dizela 98,18, dok će se za litar lož ulja izdvajati 67,06 dinara.
Prethodna promena cene goriva na benzinskim pumpama u Srbiji bila je 30. septembra kada je gorivo pojeftinilo u proseku  2,4 dinara.
Kako su naveli u Ministarstvu za energetiku Srbije, uslovi za poskupljenje goriva su se stekli, jer je cena nafte na svetskom tržištu povećana u proseku  2,33 odsto.

S.Stanković

Share

STIGLA POMOĆ VREDNA 50.000 EVRA

vajfert borBavarski Crveni krst ponovo u Boru

Predrag Balašević, zamenik predsednika Opštine Bor i Dragan Marković, predsednik Skupštine opštine primili su danas delegaciju Crvenog krsta Bavarske na čelu sa predsednikom Peterom Klaperom. Nemački humanitarci doneli su pomoć u odeći, obući, školskom priboru i lekovima Udruženju građana „Vajfert“ Bor u vrednosti 50.000 evra.

Udruženje građana „Vajfert“ poslednje tri godine sarađuje sa bavarskim Crvenim krstom i do sada je iz Nemačke, u više navrata, stigla ukupna humanitarna pomoć u iznosu blizu 50.000 evra.

O.Hadžić

Share

USVAJAJU STATUTE JAVNIH USTANOVA

Zakazana sednica SO Bor

Sednica SO Bor zakazana je za 23. oktobar. Raspravljaće se o predlozima rešenja o imenovanju predsednika, zamenika predsednika i članova Saveta za međunacionalne odnose. Usvojiće se statuti javnih ustanova Centar za kulturu, Sportski centar  i Radio televizija Bor. Odbornici će se izjašnjavati i o predlozima razrešenja i imenovanja članova školskih odbora osnovnih škola „Sveti Sava“ u Boru  i „Đura Jakšić“ u Krivelju. Planirano je i imenovanje Komisije za primopredaju dužnosti, razrešenje i izbor člana Saveta za privredu i privatno preduzetništvo i izmene odluka o utvrđivanju naziva ulica i trgova.

Na sutrašnjoj sednici očekuje se i rasprava o kašnjenju centralnog grejanja i odgovornosti rukovodstva u Toplani.

O.Hadžić

Share

DINKIĆ PRODAJE SRBIJU KOJU JE BOR GRADIO

Zašto je Dinkićevo još jedno (najverovatnije prazno) obećanje naljutilo Borane

Zašto se ministar Mlađan Dinkić i ostali u Vladi Srbije ne zapitaju koliko je Bor gradio Srbiju i Jugoslaviju koju oni sad rasprodaju ne hajući za bržu i efikasniju zaštitu i sigurniji razvoj kombinata bakra i Timočke Krajine. Građani i radnici hoće svoj deo od prodaje RTB-a. Da nije bilo borskog zlata i „dede Avrama“ Srbija bi 1994. dočekala totalni bankrot.

Izjava ministra Mlađana Dinkića da će Bor dobiti 160 miliona dolara za gradnju nove topionice i rudarsku mehanizaciju , u gradu bakra je dočekana sa vidnim oprezom, jer se ta izjava provlači odavno i uvek kad su politički interesi u pitanju. To što će država garantovati za robni kredit u tolikom iznosu i što će, po Dinkiću, još malo sačekati da se promeni vlasništvo, jeste važno , ali  je samo kap u moru koliko je kombinat bakra uložio  u podizanje fabrika i rudnika, sportskih i kulturnih objekata, pruga i mostova, puteva i hotela u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. Sada se nekima u vlasti omililo da daju izjave koje će ohrabirti narod i pokazati maltene dobročinstvo prema Boru i tom delu Srbije, što, veruje se, nije nikome od koristi. Da li će taj projekat, kako se najavljuje, biti završen za dve do tri godine, pitanje je o kome Borani nerado razgovaraju, jer im je previše neispunjenih obećanja. Oni su više zainteresovani šta će i kad dobiti od privatizacije RTB-a u kojeg su uložili ne samo rad u najtežim uslovima rudarenja, nego, gutajući otrovne topioničke gasove, i deo zdravlja.
-Pripremamo dve kompletne analize učešća RTB-a i posebno građana u izgradnji Jugoslavije i Srbije. Jer, važno je da se zna koliki je i čiji udeo u sadašnjim dobrima kako bi se kvalitetnije i pravičnije nastaviio proces privatizacije. Radnici su recimo godinama izdvajali i samodoprinos za gradnju kapitalnih objekata i od rudarske kasabe i radničke varoši podigli lep i veliki grad. Ne može danas neko da prodaje tu imovinu, a da građani nemaju udela. Na to obavezuju i aktuelni zakoni. Ne dobija Bor ništa posebno što će država garantovati preko potreban kredit, taj novac će, kao i uvek do sada, biti vraćen bakrom i zlatom. I zato je potrebna puna i korektna informacija i efikasnija pomoć i podrška bržem razvoju Basena od kojeg će, bez obzira na predstojeću privatizaciju, zavisiti cela Timočka Krajina- kaže prof. mr Zvonko Damnjanović iz Udruženja građana „Grupa 55“.

OD PARA ZA SISAK-NOVI RUDNIK BAKRA

Damnjanović je predočio dva dokumenta o ulozi Basena Bor u posleratnoj izgradnji zemlje i šire lokalne sredine- jedan datira od pre tri godine i od poznatih je stručnih autora (ekonomista Branko Dragaš, dr Stojan Mitrović, bivši direktor Borskih rudnika bakra,ekonomista Mika Ilić, prof. dr  Zoran Petković, dr Rade Kojdić, dugodišnji direktor rudnika „Jama“, prof dr Nadežda Čavić..) i nazvan je „Nova strategija RTB-a u procesu privatizacije“. Druga analiza je neka vrsta tajnog, stručnog dokumenta koji se ovih dana pojavio i na nekim sajtovima, ali se uglavnom oslanja na „Novu strategiju“.    -Neki od tih kapitalnih industrijskih objekata, kao i  najznačjanija infrastruktura, i danas imaju ogromnu vrednost od koje se zavrti u glavi. Borski gigant je učestovao u celini, ponegde i većim delom, primerice, u gradnji novosadskog „Novokabela“, fabrika kablova u Zaječaru i Jagodini, Valjaonice bakra u Sevojnu, Topionice cinka u Trepči, 70 kilometara autoputa Beograd-Niš, 100 kilometara pruge Zaječar- Beograd, dela bolnice u Zaječaru i pruge Beograd- Bar, „Severa“ Subotica, cele infrastrukture i žičare na Kopaoniku, HEI „Đerdap“, elektro-mreže Đerdap-Zaječar-Bor-Niš, IHP Prahovo sSava-centra, hrama Svetog Save, Jugoslovneskog dramskog pozorišta… Ni to nije sve. Podsetiću i na Ibarske rudnike u Doljevcu, fabriku i pristanište u Prahovu, zgradu Energoprojekta u Beogradu, Fabriku obojenih metala u Prokuplju i Fabriku odlivaka u Žagubici , Beogradski sajam, Fabriku sumporne kiseline u Šapcu, celokupnu čeličnu konstrukciju mosta „Gazela“, te deo VMA, Vojnog odmarališta na Tari, više mostova nakon NATO agresije, 30 miliona dolara izdvojenih za „Jelen-Hajat“ na Crnom vrhu, Miloševićevu rezidenciju na Dubašnici, celu infarstrukturu Bora i Majdanepka- ističe Zvonko Damjanović.

Ekonomista Branko Dragaš sa svojom ekipom  došao je do još nekih bitnih podataka koji će, ubeđen je, kad-tad nekome koristiti i neće se, kao danas, izbegavati u javnosti. Na primer, RTB Bor je gradio i ulagao i u Zlataru Majdanpek, Fabriku kablova u Zagrebu i Tovarnu Maribor, ELID u Donjem Dušniku i „14.avgust“ u Sokobanji, knjaževački IMT, FAGUM u Zvorniku, rudnike Bučim i Lece, rudnike uglja Bogovina i Rtanj, fabrike kreča kod Banja Luke i šinskog pribora u Svrljigu, investirao u  geološke radove kod Konjuha , Brskova i Bosilegrada, u Centar za rehabilitaciju Gamzigradska banja, brane na Borskom jezeru i Timoku kod Knjaževca, potom telefonske linije Bor-Zajrčar-Niš i Bor-Majdanpek, izdvajao za dalekovod na Kozari dužine 23,5 kilometara, kupio celokupnu opremu i mehanizaciju Preduzeća za puteve Zaječar, gradio odmaralšta u Rovinju, Čanju, Orebiću, Vrnjačkoj banji, Sutomoru, Omišu, Vodicama, u Budvi, hotel u Lepenskom viru, stambeno naselje u Baru, opremao Intstitut za majku i dete na Novom Beogradu… Parama koje su date za gradnju Železare Sisak, Bor je mogao da otvori još jedan rudnik.

PODIGLI  INO-KREDIT ZA  „ĐERDAP“

Naši sagovornici ne zaboravljaju još neke vredne objekte izvan Srbije u koje je današnji iznemogli Bor izdvajao kapom i šakom. To su: hotel u Ohridu i Rafinareija nafte u Skoplju, žičare na Jahorini i Belasici i sarajevska ZETRA. U gradnju  Železare u Zenici učestvovalo se sa 60 odsto kapitala, gradilo se odmaralište u Neumu, pomagalo sarajevskom Energoinvestu i makedonskom kombinatu „Feni“. Ne treba zaboraviti i ogromne inevsticije u puteve u Timočkoj Krajini, sportske i verske objekte…
-Kod gradnje “Đerdapa” dolazimo do neverovane istine: da bi se izgradila hidrocentrala, RTB je morao da podigne i inostrane kredite kako bi isplatio svoj, ali i deo koji su preuzele druge firme iz bivše SFRJ. Možda je još zanimljivije i ubedljivije podsetiti na 1994. godinu kada je „deda Avram“  uveo novi dinar sa pokrićem u borskom zlatu. Novi dinar je zahvaljujući borskom zlatu bio relativno konvertibilan. RTB je u to vreme proizvodio Povrsinski kop Majdanpek Damperi smesečno  8.000 tona bakra i izvesne količine zlata, što je po tadašnjim niskim cenama iznosilo ukupno 26 miliona dolara. Svi troškovi nisu bili veći od 5 miliona dolara, a gde je odlazio ostali novac? Borskih 15.000 radnika dobijalo je platu kao i svi ostali u zemlji, pet i deset maraka mesečno, a moglo je da se  mirne duše prigrabi 1.000 dolara. Kasnije su neke duvanske industrije i fabrike piva i mineralne vode uzimale isključivo sebi sve što su mogli više. Bor je uvek bio solidaran i zato ne treba bilo ko da se hvali kako navodno pomaže naše rudare, a ta milost nikako da stigne- konstatuje Damnjanović naglašavajući da je na zgradi Jugoslovenskog dramskog pozorišta zlatnim slovima bilo ispisan naziv RTB-a Bor.

Dinkić odbio digitalizaciju

U „Grupi 55“ rekli su nam da su Dinkićevi ljudi odbili projekat ovog Udruženja građana na konkursku za javne radove o digitalizaciji arhivske građe RTB-a Bor. Jer, neophodno je da se svi ovi,kao i ostali važni podaci, sistematizuju. Videlo bi s koliko je učešće radničkog dinara i kolika su izdvajanja iz dobiti kombinata u gradnji objekata širom Srbije i bivše Jugoslavije. U Nacionalnoj službi zapošljavanja rečeno je da je projekat odličan, ali se zastalo kod Dinkića zbog navodno lošeg lobiranja.
– Postoji verodostojna istorijska građa iz koje bi se sačinila ekonomnska analiza posle koje ne bi važile nikakve političke odluke. Tačno bi se utvrdilo da li je i koliko  RTB učestvovao u gradnji recimo EPS-a. Danas kombinat bakra duguje i za struju, a ubeđeni smo da je vlasnik  nemalog dela imovine- kaže Radmila Ležajić, predsednik „Grupe 55“

Borska ulica u Beogradu

-Verujem da se ljudima već „zavrtelo u glavi“ od ovih podataka i istina, ali ne  sme da se zaboravi i radna akcija “Crni Vrh 1945.” kada je borska, uz pomoć ostale omladine Srbije, golim rukama u najtežim zimskim uslovima sekla drva za beogradske bolnice. Zato se jedna ulica u Beogradu zove “Borska ulica”. Sve  je bilo na dobrovoljnoj bazi i bez dinara naknade. U toj akciji učestvovala su i deca od 12-13 godina. Neki od  tih akcijaša, kao što su Slobodan Bosiljčić i Jovan Žikić, i danas su, hvala Bogu, živi. Filmovi „Osvajanje slobode“ Zdravka Šotre i “Kako se kalio čelik” Vlade Bunjca o tome govore- ističe Zvonko Damjanović.

Bor se danas smrzava

-Da čudo bude veće, Bor je, izgleda, jedini grad u Srbiji koji se danas smrzava, jer Toplana nema energente. Doživeli smo da od industrijskog srca Jugoslavije budemo jad i beda. Nemoguće je da sadašnja vlast za to nije kriva. Devet godina čekamo boljitak, tri privatizacije nisu uspele, nema ulaganja u proizvodnju, mada su istražene ogromne rudne rezerve, država je davala subvencije koje su se trošile za plate, a ne za povećanje proizvodnje. Od 22.000 zaposlenih spali smo na 5.000 radnika, a i taj broj će uskoro biti prepolovljen-ističe Dragiša Trujkić, predsednik Opštinskog Samostalnog sindikata.

Brana Filipović

Share

ŽIKIĆ (PO DRUGI PUT) ODGOVORIO MIRKOVIĆU

Konferencija za novinare OO SPS Bor, 21.10.2009.

Odgovor na izrečene laži i neistine

Nisam imao namere da polemišem sa Sašom Mirkovićem i njegovim saradnicima ali sam prinudjen da zbog neistinito iznetih laži i optužbi, pre svega zbog gradjana Bora, iznesem cinjenice koje predstavljaju istinu. U svom obražanju javnosti Mirković je pobrkao loncice.
Evidentno je da poslednjih meseci pravi konstantnu zamenu teza, pokušavajući da diskriminiše Socijalisticku partiju Srbije i mene kao predsednika Opštinskog odbora u Boru, služeci se najgrubljim neistinama i izmišljotinama. Na ovaj način pokušava da obmane gradjane Bora i da za svoju nesposobnost i nesposobnost celog  rukovodstva opštine, da upravlja lokalnom samoupravom javnim ustanovama i javnim preduzećima optuži SPS. Da su nesposobni i neodgovorni pokazuje i činjenica da ništa nisu učinili da se gradjani Bora ogreju u novoj grejnoj sezoni. Čak sam, zajedno sa Ministrom i njegovim saradnicima iz Ministarstva za rudarstvo i energetiku optužen da sprečavam isporuku uglja iz Kolubare za potrebe Borske toplane. Naprotiv, sve sam učinio da preko predsedništva IO GO SPS-a Branka Ružica, ministra Petra Škundrića i njegovog državnog sekretara Mrakića, bez obzira na dug od 150 miliona dinara obezbedimo nove isporuke uglja za našu Toplanu.U ponedeljak je napravljen reprogram duga na godinu dana. Bez obzira što smo ovde u lokalu u opoziciji cilj nam je da gradjani i ove zimske sezone imaju grejanje kao što su imali i predhodnih godina.Ovim smo još jednom pokazali da su nam opšto interesi gradjana na prvom mestu a ne isisavanje para iz budžeta opštine Bor. O tome sam na predhodnoj konferenciji više pricao ali nije na odmet podsetiti da je na nekakve koncerte i carolije iz budžeta potrošeno preko 30 miliona dinara.Da su ove pare ostale u budžetu sigurno bi problem obezbedjivanja uglja za ovu sezonu bio manji i blaži. Primera radi, samo borsko kulturno leto 2008. košta 120.000 evra.

Optužen sam za blokadu žiro racuna Vodovoda sa kojim nemam nikakve veze.Upravljajuci JKP Vodovod, od strane direktora Dragana Velickovica, dok smo bili u lokalnoj vlasti, sa ED Bor je napravljen reprogram duga koji je redovno mesecno izmirivan. Pošto Vodovodom upravlja Pokret Živim za Krajinu postavlja se pitanje zašto taj reprogram nisu nastavili da servisiraju dalje. Ko im daje za pravo da se igraju sa gradjanima borske opštine da jednog trenutka mogu ostati bez zdrave pijace vode ? Da li su oni svesni posledica? Ako malo imaju morala neka opštinsko rukovodstvo podnese ostavke, jer je zbog njihove nesposobnosti ugroženo funkcionisanje opštinske samouprave. Gradjani Bora itekako zaslužuju tople domove i zdravu pijacu vodu.

Na predhodnoj konferenciji govorio sam o stranackom zapošljavanju. U JKP Vodovodu je od jula meseca, kad je Pokret preuzeo mesto direktora Vodovoda, zaposleno desetak radnika, isključivo po stranackoj pripadnosti, Pokreta živim za Krajinu, negirajuci postojecu sistematizaciju i strucnost. Ima li veeg apsurda da na mesto zamenika direktora Vodovoda bude postavljen veterinar. Kojim poslom ce veterinar da se bavi, hoće li on rešavati složene razvojne, elektromašinske, tehnološke, ekonomske i druge probleme koje namece ovako složena oblast.
Cinjenice potvrdjuju da,dok smo bili u vlasti sva javna preduzeca i ustanove kojima smo upravljali su funkcionisali,socijalna politika,obrazovanje, putna infrastruktura ….

Sve prljavštine i neistine koje je do sada izgovorio Mirković su usmerene protiv SPS-a, mene i mojih saradnika, s ciljem razbijanja SPS-a u Boru. Socijalisti u Boru su ostali verni partiji i u trenutku kada je Ivkovic pokušavao da preuzme SPS. Prelazak u Pokret socijalista je još jedno u nizu podmetanja potpredsednika Pokreta Živim za Krajinu. Kao zamenik predsednika Opštine bio sam predsednik Komisije za rešavanje stambenih potreba i ni jedan stan Komisija nije podelila bez saglasnosti predsednika opštine gospodina Rankića i gospodina Marjanovića.Za rešavanje stambenih potreba postoji poseban žiro račun koij uopšte ne opterecuje budžet opštine Bor, jer ta sredstva za druge namene se ne mogu koristiti.

I na kraju mogu da kažem da nikad nisam ucestvovao u aranžmanima sa Mirkovićem u izradi bilo kakvih ugovora, a po najmanje da sam tražio bilo kakvu proviziju ili licnu i materijalnu korist. Za ove navedene i izrecene laži od strane Mirkovića i Nevenke Mirošević bicu prinudjen da svoju pravnu zaštitu potražim na sudu.

Na konferenciji, predsednik OO SPS Bor, Dragan Zikić dao je novinarima na uvid ugovore izmedju firme Beoton i Centra za kulturu Bor (14.05.2008.), kao i Beotona i Opstine Bor (17.03.2008.)

Share

Borski Info – centar – Gradjanska čitaonica Evropa

×

Like us on Facebook

Skoči na traku sa alatkama