Arhive oznaka: Dusan Markovic

Deci od 3 do 7 godina posebak kutak

Bor, 22.04.2015.

U Borskom Domu Zdravlja otvoreno je Razvojno Savetovalište za decu sa smetnjama u razvoju.

Dom zdravljaU okviru Razvojnog savetovališta otvoreno je pet kompletno opremljenih ordinacija u kojima će raditi logoped, pedijatar i psiholog, kao i dve ordinacije-radionice za decu uzrasta do tri godine i od 3 do 7 godina.

Savetovalište je namenjeno deci sa smetnjama u razvoju ali i sa niskom ocenom po rođenju, kako bi stručni tim lekara pratio njihov razvoj.

Razvojno savetovalište je opremljeno u okviru projekta DILS.

Prisutnima su se obratiti domaćini: dr Miroslav Karabašević, Direktor Doma zdravlja; Zvorinka Jovanović, glavna sestra službe za zaštitu dece i omladine, odseka za poremećaj u razvoju;

Ispred lokalne samouprave o značaju i daljim planovima govorili su Dušan Marković, Predsednik Skupštine opštine Bor i dr Siniša Srbulović, Član opštinskog veća zadužen za oblast zdravstva

 

Share

Spasakovski bi, opet, da menja opštinsko rukovodstvo!

Bor, 10. novembar

Ko god mislio da je verbalni obračun generalnog direktora RTB Bor, Blagoja Spaskovskog sa opštinskim rukovodstvom, započet , pre neki dan pred TV kamerama, na otvorenoj i nezavršenoj ulici „3.oktobar“, okončan – nije u pravu. Spaskovski se ne predaje, on je neumoljiv, on je Gazda vazda i neće se odreći aposlutne vlasti i u RTB i Opštini Bor, pa makar ga to, cenimo, koštalo i kritike u SNS-u, gde ga još drže kao malo vode na dlanu, na opšte iznenađenje i razočaranje i njegovih partijskih kolega. Neko ga je, moguće je, debelo zadužio, i zato ga taj voli i, verovatno, moli da se bar donekle smiri. Dok se ne završe unutarpartijski izbori ili dok ne dođe i taj famozni 23. decembar i završetak ( mehanički, ni jedan drugi) Nove topionice u kojoj, priča se po borskoj letargičnoj čaršiji, menja i boje limova pa šta koštalo da koštalo. Tamo, vele očevici, u zimskom periodu niče i ukrasno šiblje i cveće kako bi se spremno dočekala svečanost završetka radova koji će ovu državu i narod stajati i ogromnih para i živaca.

Da ne gubimo vreme sa, po nekim mišljenima, prvim pomoćnikom ministra Velimira Ilića za vanredne situacije, Spaskovskim, bolje je da obavestimo javnost da je asfalt u ulici „3. oktobar“, nakon najstručnijih analiza minlog vikenda, kvalitetan i da se gradnja nastavlja. Dušan Marković, iskusni građevinski inženjer i predsednik SO Bor, ko nije znao i glavni projektant rekonstrukcije dotične ulice, sad može mirno da se okrene drugim poslovima. Preduzeće Strabag isto tako, bez ikakvih zastoja, može da nastavi svoj posao i ulicu pre snegova završi kako bi se smirile strasti. I kako bi građani bili zadoovljni, što je najvažnije.
– Problem je bio u neravninama koje će sad biti ispravljene – rekli su nam stručnjaci. Spaskovski i njegovi kadrovi nisu ništa pitani. I, zašto bi kad je svakome jasno da prave smutnje i da im je jedini cilj – da „smaknu“ opštinsko rukovodstvo koje su, upravo ONI, nedavno postavili. Da je neko drugi učestovao u kadriranju, recimo opozicija koja i ne postoji, onda bi možda i moglo drugačije da se razgovara.
Da se prisetimo kako su ekspresno smenjivani opštinski čelnici pre sadašnje ekipe, tek kako je, nakon samo 35 minuta i 12 sekundi, Milinko Živković, tek što je izabran za predsednika Skupštine opštine, podneo ostavku i na to mesto je odmah „ustoličen, iako se dugo opirao, Dušan Marković. Sad i Marković ne odgovara Spaskovskom jer ga ne sluša slepo i ne ljubi mu skut i ruku. Nema u Boru, poslednjih godina, bilo koje, i najmanje funkcije, da li u privredi ili javnom sketoru, da nije spasonosni Spaskovski – umešan. To je toliko opšte poznato da je smešno i ponavljati. Tako nešto jedino ne vide u njegovoj partiji, SNS-u koja pritisnuta, najviše nasleđenim ( a i tada je, samo u URS-a, bio baš Spaskovski) mukama i nevoljama, kao da nema vremena da se pozabavi i tako gorućim problemima. Možemo, sa SNS ili bez SNS, donositi more zakona i proklamovati najbolju politiku i najsavršenije ideje ukoliko ne menjamo – i sebe i oko sebe. Kako podići privredu sa onima koji su je decenijama – urušavali i sahranjivali. Ukoliko vlast ne može da se otrgne od Miškovića, Bogićevića, Perčevića i sličnih kao što je Spaskovski, onda je bolje da se presaberemo i vidimo šta nam je, dok je vremena, činiti. Bar ONI ( i malim slovima: oni) nisu Bogom dani, niti im se više veruje, čak i tamo gde su poreklom, rodom i pomozbogom.

Share

VOĐE U LOKALU: Kome se (ne)veruje danas i ovde!

Bor, 8. oktobar 2014.

Autor: B.F.

Bor, pa i Timočka krajina ne mogu se pohvaliti, već duži niz godina, jakom ličnošću kojoj će da se veruje i koja će doprineti ugledu svog grada i kraja, ne samo u Srbiji, nego i Evropi i celom svetu. Nećemo se zadržavati na mnogim primerima, ali je važno prisetiti se nekih ličnosti iz novijeg doba koje su zračile inetligencijom, znanjem, kulturom, plemenitošću, humanim vrlinama, dobrotom, energijom, stvaralaštvom, rodoljubljem… Možda je to i previše za provinciju, možda i nije, zavisi ko i kako posmatra taj detalj u sferi doboričnsva, napretka i razvoja jednog područja i tog naroda. Stariji će se setiti lekara, dr Dragiše Filimonovića, gradonačelnika Zaječara i ministra zdravlja u srpskoj Vladi, entuzijjeste i pregaoca koji se izborio da Zaječar i okolina naparve Grliško jezero i za dugo godina imaju zdravu pijaću vodu. Zadružni pokret u Timočkoj krajini beležio je zlatne dane i godine kada je Milun Knežević bio predsednik Zadružnog saveza Timočke krajine ili kada je , danas osterali a živahni, Moša Jović rukovodio knjaževačkim Džervinom. Živa Topalov, i danas zdrav i veseo, legenda je HEI “Djerdap”, Božinn Jovanović je deset godina od RTB Bor pravio jugoslovenskog giganta ulivajući neviđeni optimizam u bolje sutra, nemoguće je zaboraviti i vrednoću i ljubav prema Boru i Jovana Miloševića, predsednika opštine i direktora Basena Bor, Rada Čolića, još jedne borsko-basenske legende, te Ljubišu Vagnera, prvog čoveka Majdanpeka i Filipa Vukovića iz istog grada koji je, u svoje vreme, do zvezda uzdigao čuvenu zlataru Majdanpek, borskog pregaoca i ljudinu plemenitog kova, Bratislava Dunjića, dr Rada Kojdića, omiljenog direktora Instituta za bakar, prfesora Nedeljaka Magdalinovića… Bilo je tih ljudskih i stručnih gromada još povazda koji su odlučivali i rešavali sudbine gradova i sela, rudnika, opština i regiona. O njima je reč, u drugoj su priči velikani u umetnosti i isto bitnim poslovima koji život znače, počev od lekara i inženejra do trudbenika raznih zanimanja. Zašto baš ovakvo gledanje na vremena i ljude od čijih je zamisli zavisla budućnost celih regija? Imamo li ih danas, gde su, šta rade?

Kada bi se preslikala ona vremena i tzv. ondašnji, moderno rečeno, i sadašnji lideri, šta bi videli, šta bi dobili?

U Boru bi dobili Blagoja Spaskovskog i – već godinama – nikog drugog. U Zaječaru – Sašu Mirkovića i – danas i ovde – nikog drugog. U Knjaževcu, Milana Đokića- i ne samo njegovom zaslugom – nikog drugog. U Boljevcu, dr Marjanovića i – opet nikog drugog. Da ne spominjemo ostala mesta, recimo Majdanpek koji se ne može, ni u čemu, meriti sa negdašnjim “zlatnim godinama rudarstva i opšteg prosperiteta”. Nema jakih ličnosti, ne računajući isključive političare i “polutane” (malo direktor i mogući tajkun, više političar i smutljivac) kakav je recimo Spaskovski.

Dusan Markovic Goran Bogdanovic
Dušan Marković (levo) i dr Goran Bogdanović (desno)

Zato je, pre neki dan, u opštinskim odajama u Boru, bar za trenutke, zasvetleo lik Dušana Markovića, građevinskog inženjera koji se odavno okanuo politike i prešao u – svoju struku. Igrom slučaja, pre tri meseca, izabran je za predsednika Skupštine opštine Bor i pokazao da je moguće premostiti dubok jaz nesposobnih i nedoraslih zadatku šefova koji odlučuju o sudbinama i jednog grada i hiljade ljudi. On je, smireno i nenematljivo, uprkos neodložnoj privatnoj obavezi, primio delegaciju SUIBNOR-a Bor i Cetinja sa predstavnicima ambasade Rusije. Bez unapred spremljenog govora, iskreno i s pažnjom, s poznavanjem prilika i iskustvom društvenog radnika, podsetio je da su “Rusi naša braća”, da Bor oberučke očekuje novog ruskog ambasadora Čurkina i da će se potruditi da 3. oktobar, do 2000. godine obeležavan kao Dan opštine, ponovo bude to što jeste. Jer, pobeda nad fašizmom i 70 godina od te pošasti, nije za zaborav. On je pozvao i Cetinjanje, potomke narodnog heroja i borskog rudara Jove Vučkovića, da nastave prijateljstvo iskovano u ratu, ali i miru. RTB Bor je, pre dve i po decenije, izgradio školu u Vučkovićevom rodnom selu Prekornici. A Dušan je tad bio u Prekornici kako bi projektovao zdanje i pomogao crnogorskim prijateljima. Zavredele su te reči spontani aplauz – ne onakakv kakv se dešava, na primer, u hotelu “Jezero” ili Domu odmora u Brestovačkoj banji kad se zaori nezvanična lokalna himna “Ne može nam niko ništa”. Eto, koliko je trebalo malo razgovora u opštinskoj prepeunoj sali, na zvaničnom i toplom prijemu, da se postigne veliki cilj. A taj cilj je – stečeno poverenje, u ovoj prilici, u Markovićev nastup. I u Bor grad i opštinu, u Borane i mogućnost da nam svet veruje. Pa to je, POVERENJE, najvažnije.

Share

BOR: Počela javna rasprava o Nacrtu Zakona o planiranju i izgradnji

Bor, 13. avgust

Autor: B.F.

Novi Zakon o planiranju i izgradnji treba da obezbedi uslove po kojima će investitori na lak i jednostavan način doći do upotrebne dozvole. Zato je neophodno da se što konkretnije uključimo u raspavu i predložimo najkvalitetnija rešenja, jer Srbija je na začelju u Evropi po izdavanju dokumenata za gradnju. Zato su mnogi investitori, prvenstveno strani odustali od tog posla ili uopšte nisu došli u Srbiju. Specifično je i to što nije samo ovaj Zakon najvažniji, bitni su i ostali zakoni vezani za ovu problematiku. Ovo je zaključak današnjeg sastanka u SO Bor i rasprave o Nacrtu Zakona o planiranju i izgradnji kome je predsedavao predsednik SO Bor Dušan Marković, a uvodnu reč imao je narodni poslanik Milinko Živković.

U ime domaćina skupa govorila je načelnica Odeljenja za urbanizam Opštine Bor Dragana Nikolić koja je dala niz konkretnih predloga, napominjajući neke nepreciznosti kao što je postavljanje glavnog gradskog urbaniste, gde se ne planira i urbanista za manje gradove sa statusom opštine. Bor je jedan od tih primera.

Neophodno je, naglašeno je, da se više zakona sinhronizuje kako bi se što pre došlo do krajnjeg, zaokruženog zadatka – uknjiženja u Geodetskoj upravi.

Share

Zašto se RTB preseljava u Opštinu Bor?

Bor, 10. april

Autor: M.C.

Jučerašnja konstitutivna sednica SO Bor protekla je, mimo očekivanja, u obrtima koji bi, uz još malo mašte, mogli da posluže za filmski scenario. Tek izabrani predsednik SO mr Milinko Živković, narodni poslanik i član poslovodstva RTB Bor, – podneo je ostavku. Pre tog čina “zavetovao” se da će profesionalno i odgovorno obavljati najnoviju funkciju, dobio je i podršku od kolega odbornika, i posebno lepu reč od prvog sa liste i generalnog direktora kombinata bakra, Blagoja Spaskovskog.

-Dajem ostavku i na mesto predsednika FK Bor koji je prvi na tabeli- obratio se Živković. Kasnije su mediji preneli da je reč o ličnim razlozima, prvenstveno zdravstvenom stanju.

Živković je dan ranije zatražio i dobio saglasnost svoje SNS odborničke grupe za mesto predsednika SO ne dajući do znanja da ima bilo kakvih problema. Bilo je očigledno da se ova “predstava” odigrala u toku sednice. Da li je neko dojavio da ne mogu da se gomilaju funkcije ili je narodni poslanik “zamoljen” da se povuče, pitanje je. Kada je najstariji odbornik, OPET, Blagoje Spaskovski predsedavao sednicom usput je napomenuo da prvi put vidi ime kandidata za predsednika SO, ali da mu daje opštu podršku. Zašto je Živković naprasno, nakon samo oko dva sata predsednikovanja, podneo ostavku, naprosto, može samo da se nagađa. Postoje dve varijente: da je stigla dojava iz vrha SNS ili je to još jedan “marketinški potez” šefa Izbornog štaba Spaskovskog. Njih dvojica, priča se u Boru, u poslednje vreme nisu na istim “talasnim dužinama”, pa su moguće razne kombinacije. Nije Milinko Živković, i zbog svojih godina i zdravstvenog stanja, pa i doprinosa u radnom veku, zaslužio takav odnos i jučerašnju postavku “Sumnjivog lica”.

Dušan Marković je pod hitno pozvan na sednicu i predložen je očigledno bez uobičajenih konsultacija, a potom zahavljujući odborničkoj većini naprednjaka (uglavnom bivšeg URS-a) lako je izabran za lokalnog skupštinskog spikera.

Novi predsednik Opštine je Žika Petrović, zamenik direktora RTB za tehnička pitanja, a njegov zamenik je Saša Vukadinović, raniji predsednik Opštine i stručnjak RTB-a. I u Opštinskom veću su ljudi iz RTB-a ili oko te firme, čak i predsednik Rudarskog sinkata Srbije Ljubiša Miljković. Tako se RTB konačno, i u najjačem sastavu, preselio u Opštinu Bor.

U vreme izborne kampanje opozicija je stavljala na znanje da je RTB postala partijska firma na čelu sa predsednikom Izbornog štaba SNS, generalnim direktorom kompanije. Da li je taj “patent” dobar videće se ubrzo, jer RTB ostaje bez glavnih kadrova u vreme, nakon deset godina, okončanja restruktuiranja. Munjevito dolaze i dani za suočavanje sa ogromnim teškoćama, a prva je – kako do kraja godine završiti, i sa najvišeg nivoa, obećanu gradnju nove topionice koja ionako kasni oko godinu dana. Proizilazi, bez obzira šta i kako se mislilio, da je nekome važnije da se naši ljudi ušanče na opštinske funkcije, nego da se RTB reši  nagomilanih muka i nevolja. Ako je reč, a jeste, bar tako kažu u RTB, o vrsnim stručnjacima i odgovornim rukovodiocima, zašto ne ostaju tamo gde su najpotrebniji. Ko će sad da ih zameni, jer Živković, Petrović i Marković odavno slove za ljude neophodne kombinatu bakra. Treba li i nama, i SNS-u, jedna ovakva priča?

Share