Arhive oznaka: Javna preduzeca

SO Bor: Usvojen budžet i prekinut štrajk

Bor, 13. jun

Autor: M.C.

Odbornici SO Bor, bez puno polemike, usvojili su završeni račun budžeta za prošlu godinu uz opaske opozicije da je četvrtina novca izdvojena za subvencije javnom sektoru, od čega je polovinina usmerena na Toplanu. bez odgovora ostalo je pitanje zašto je Opština platila vatromet za Dan rudara. Predlog da se neki smene, a drugi članovi Opštinskog veča postave skinut je sa dnevnog rada. U pauzi sednice održan je sastanak sa Štrajkačkim odborom zaposlenih u opštinskoj upravi na kome je dogovoreno da se odmah nastavi sa radom, ali da nadležni za mesec dana iznađu rešenje za povećanje plata zaposlenih.

Blagoje Spaskovski je zatražio više discipline kod naplate komunalnih usluga podsećajući da pojedini dužnici „više za dan popiju kod Ive Topa nego što im je neplaćeni dug“ javnim preduzećima. On je naglasio da se protekle sezone previše potrošilo uglja i da se ovaj energent ubuduće ne sme nabavljati posredstvo posrednika. Ovaj odbornik je i čestitao Dan policije.

Srđan Marjanović je imao primedbe na rad i trošenje budžetskih para JP ŠRIF, dok je Dragan Žikić zatražio objašnjenje za utrošak para za popravke puteva, jer nema podataka o plaćanju radova. JP „Bogovina“, podsetio je, duguje 31 milion dinara, najviše prema EPS-u. Kako je moguće da Vodovod ne izmiruje svoje obaveze. To je neodgovorno i neobjašnjivo. On je još upitao: Kako je moguće da se u ŠRIF-u, bez odluka Upravnog odbora, menja programska šema.

Zvonko Marković, predsednik Upravnog odbora ŠRIF-a, uporedio je nekadašnju besparicu i dugovanja radnicima za plate i današnje pozitivno poslovanje.

Sednica je nastavljena disusijama o izveštaju o radu javnih preduzeća.

Share

BOR: Pet krivičnih prijava protiv odgovornih rukovodilaca

Bor, 28. maj

Autor: M.C.

Kako saznajemo iz pouzdanih izvora, nadležni su podneli pet krivičnih prijava za tri odogovorna lica za DEVET krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja i zloupotrebe položaja odgovornog lica. Reč je o bivšem članu Opštinskog veća Bor zaduženom za rad javnih preduzeća i vlasniku privatne firme koji je na štetu opštinskog budžeta izvršio četiri krivična dela. Drugi osumnjičeni je visoki opštinski funkcioner koji je na štetu budžeta izvršio četiri krivična dela, a treći je i danas na funkciji direktora poznatog javnog preduzeća sa dva krivična dela.

Prijave su podnete zbog osnovne sumnje da su tokom 2012. godine sklapali poslove između spomenute privatne firme i Opštine Bor i javnih preduzeća. Poslovi su plaćani budžetskim parama i odnose se na “utvrđene protivpravne radnje”. Ukupan iznos za koji je oštećen budžet i pribavljana korist za privatnu firmu člana Opštinskog veća iznosi 4,5 miliona dinara.

Share

Sednica SO Bor: Ko nije poštovao zakone i zašto je zdravstvo urušeno?

Bor, 23. maj

Ubuduće moraćemo svi da poštujemo zakone, rekao je Živorad Petrović odgovarajući na pitanje odbornika zašto se i danas dozvoljava sukob interesa i netransparentno deljenje gradskih lokacija.

Autor: M.C.

Na početku današnje sednice najviše pažnje privuklo je pitanje odbornika Dragana Markovića (DSS) šta je predsednik opštine mislio kad je nedavno izjavio da je u ranijem periodu bilo mnogo zloupotreba i nezakonitosti i u opštinskim službama i javnom sektoru.

Živorad Petrović, predsednik Opštine Bor, odgovorio je da se on neće baviti time, “jer je to posao nadležnih organa, ali dok je on na čelu opštine zakoni će biti strogo poštovani”.

Odbornike, verovatno i javnost (TV Bor je direktno prenosila sednicu SO) začudila je konstatacija odbornika Blagoja Spaskovskog koji je, objašnjavajući ekološku investiciju u Slatini, rekao da smo “mi bubice, male vaškice, i ne možemo slati zahteve fondovima Evropske unije”… Još jedan biser se “oteo” istom odborniku: “Poštovani meštani sela, Gornjane, i grada, gospodine Žikić, krivo mi je što ne mogu reći momčić, momak… Sva javna preduzeća moraju poslovati pozitivno. Ne može neko da zapošljava po javnim preduzećima, a da Opštinski odbor SNS ne zna, ne može tako… Posebno, od kada je došao novi ministar policije radiće se po zakonu. Na ovu opasku reagovao je Srđan Marjanović pitajući da li je bivši ministar Dačić radio loše.

Odbornici Dragan Marković i Srđan Marjanović tražili su objašnjenja i zašto se za sva javna preduzeća raspisuje, ali ne i za ŠRIF konkurs za direktora, i kako se gradsko zemljište dodeljuje u očiglednom sukobu interesa. Zato je potrebno, smatraju oni, da se od Agencije za borbu protiv korupcije dobije mišljenje kako se kasnije ne bi zahtevala nečija odgovornost. U tom kontekstu spomenut je i odbornik v.d. direktora Borskog turističkog centra.

Živorad Petrović je objasnio da je tačno da gradske lokacije dobijaju jedni te isti, odnosno jedna interesna grupa. Zato je neophodna transparentnost, potrebno je i nedelju dana da se objavljuju konkursi. Ubuduće radićemo upravo tako.

Zoološki vrt je dobio novog v.d. direktora Miljanu Marić, dosadašnji je jednoglasno smenjen. „Tekijanka“ iz Kladova dobila je lokaciju između Novog tržnog centra i Pošte, gde će graditi parking i dečje igralište.

Kada se raspravljalo o postavljenju v.d. direktora Doma zdravlja, dr Predrag Balašević je izneo da nema ništa protiv predloga, ali da je bitno da se zna da je ranije rukovodstvo Zdravstvenog centra radilo frapantno loše i da je sadašnji dug 2 miliona evra. Novo rukovodstvo je, kako nam je rečeno, celu dokumentaciju predalo nadležnim službama, tako da ćemo videti i konkretne šta se činilo. Štaviše, poznato je da se deset godina nije raspravljano o radu bivšeg rukovodstva, jer je ZC bio u nadležnosti Ministrastva zdravlja. Zašto se ovde pokušava da se brane neki važni šefovi od ranije? Imam informaciju da je naš Dom zdravlja na začelju u Srbiji. Gospodin Milikić je ranije bio u URS i jasno mi je zašto on brani dr Stojadinovića. Dr Goran Golubović je podržao stavove dr Balaševića naglašavajući da se ne sme dozvoliti “zaječarski sindrom” u borskom zdravstvu, a Dragan Marković je podsetio da se u toj ustanovi zapošljavalo “samo na dva načina”.

-Ovde su se zapošljavavali i iz Niša, Zaječara, pa i Čačka. Neka se, da vidim, neko iz Bora zaposli u tim gradovima. Kako su i kome deljene specijalizacije? Drugo: nije mi jasno kako neko indirektno iznosi nekorektno mišljenje o meni i dr Balaševiću, a svakodnevno menja partije i još nama drži pridike. A oni i njihov ministar mnogo su doprineli urušavanju borskog zdravstva… (Misli se na URS i dr Tomicu Milosavljevića i Aleksandra Milikića, prim. a.).

Dušan Marković, predsednik Skupštine opštine, rekao je da je preovladala pozitivna energija. Ipak, potrebno je više tolerancije.

Share

ŽIVORAD PETROVIĆ: Čestitam, novi direktor ZC je pravi čovek na pravom mestu!

Bor, 7. maj

Autor: M.C.

-Čestitam novom direktoru Zdravstvenog centra, to je pravi čovek na pravom mestu. Imali smo danas lep i koristan razgovor. Predstoji da na sledećoj sednici Skupštine opštine imenujemo organe upravljanja i da, nakon toga, krenemo u ostvarivanje najodgovornijih zadataka kako bi unapredili zdravstvo. Ovako je Živorad Petrović, predsednik Opštine Bor, u preksinoćnoj emisiji TV Bor „Aktuelnosti“ odgovorio na pitanje novinara o tome dokle se stiglo sa reorganizacijom zdravstvenih ustanova.

Nije se poslednjih godina desilo da prvi čovek Opštine i grada Bora tako javno pohvali nekog od najodgovornijih u zdravstvu koga je postavilo resorno ministarstvo, pa ni u nekim drugim delatnostima od životnog značaja. Ne znamo zašto, ali ni voditelj nije spomenuo ime „tog čoveka“, hirurga, dr Gorana Bogdanovića. Verovatno je posredi nenamerni propust!

Emisija je više bila zanimljiva zahvaljujući Petroviću, a završena je konstatacijom da će Bor u skorijoj budućnosti (da li za četiri godine mandata, pod uslovom da najesen ne budu lokalni i izbori u Vojvodini, shodno najavljenim promenama Izbornog zakona) dobiti status grada. „Ukoliko ne budem uspeo, pre svega da povećamo zaposlenost u malim i srednjim, i porodičnim firmama, i grad ne dobije dušu i sjaj kakav zaslužuje, neću čekati da me smenjuju, sam ću se povući“. Ni ovakva konstatacija nije se čula ko zna od kada.

„Opštinska uprava danas deluje kao raštimovani orkestar. Uredićemo taj sektor, neće biti privilegija, radićemo po sistemu „ni po babu, ni po stričevima“. Postoje viškovi zaposlenih u javnim preduzećima i ustanovama. Već sam naložio direktorima da sačine nove sistematizacije radnih mesta. Biće to gorka pilula za sve nas. Nećemo dopustiti da ljudi tako lako ostanu bez posla. Direktori u JP moraju da budu menadžeri. Na primer, u Sportskom centru imaju sve, od hala do bazena i negativno posluju. Imaju 104 zaposlena, neko će morati i u Komunalno preduzeće. Nemamo viška radnika u proizvodnji, nego u administraciji. Lično mi parkovi „bodu oči“. Imamo zemlju, nemamo tendere za travu i cveće. I sad sve stoji. Neviđena neodgovornost oko raspisivanja tendera. Posao dobijaju beogradske firme, a naša preduzeća ostaju nezaposlena. Ko god od direktora ne bude radio kako valja, biće odmah smenjen…“

Otvoreno i bez frazologije. Nije se, doduše, čula ni reč, bar u delu koji smo pratili emisiju (početak je izostavljen) o tome šta čeka kulturu i informisanje. Mnogo para se izdvaja za informisanje (kad bi se sve sabralo, cifra je između 50 i 60 miliona dinara), s kojim se, sem partije na vlasti, pa ma koja bila, ne bi mogao niko podičiti. Niti je nekada postojala ozbiljnija analiza stanja u toj izuzetno važnoj društvenoj oblasti. Turizam „okupljen“ u dve organizacije kako bi se zbrinuli slabašni politički kadrovi, ne daje, po slobodnoj proceni, ni 30 odsto potrebnog, niti se o toj temi ozbiljnije razmišlja. I vazda je tu još pitanja i potpitanja, ali opredeljenost opštinskih čelnika da uvedu red, prevashodno u Opštinsku upravu, potom u JP Toplana i Vodovod (ŠRIF i turizam su valjda nešto drugo?), apsolutno je na mestu. Da li će i ova vlast zakinuti građanima transparentnsot u radu, videećmo i čućemo, ali se ne može zaboraviti i Petrovićeva opaska da „RTB ne treba više dirati, tamo je sve prebukirano radnim mestima, pući će kao balon“. ALI, i gospoda iz vrha RTB-a, da ih ne spominjemo, morala bi da se dozove ozbiljnosti trenutka i da gleda svoja posla. Opština nije RTB, mada je saradnja neophodna, niti će RTB ikada biti Opština Bor. Kako li rade opštine u Srbiji koje nemaju RTB? Normalno, kao i svuda u svetu, objasniće im to, verujemo, i ministarka Udovički.

Share

Bor: Novi predsednik zaprepašćen dugovima u javnom sektoru!

Bor, 14. april

Autor: B.F.

Skupstina sednica 16Žiku Petrovića, novog predsednika Opštine Bor, kako pišu današnje “Novosti”,  zaprepastio je dug u javnom sektoru od 1,4 milijarde, jer ceo ovogodišnji budžet je oko 2 milijarde dinara. ON je još napomenuo da će tek analizirati eventualne nepravilnosti u radu javnog sektora, i svuda gde ne bude poštovan zakon promeniće ugovore. Neće dobro proći ni direktori, kao ni radnici koji se ne pokažu na poslu. Biće preraspodele radnih mesta u javnim firmama, ali niko neće ostati bez posla ukoliko radi odgovorno i profesionalno. Nije mu jasno kako direktori nisu zahtevali otpise kamata na kredite koji su samo u JP Toplana 200 miliona. Kao bivši direktor Toplane taj proces je pokrenuo 2012. godine i, veruje, da će uspeti da se Toplana oslobodi tog nameta.

Od Petrovića se i očekivalo da brzo reaguje i ispuni obećanje dato odbornicima na nedavnoj konstitutivnoj sednici SO Bor. Ipak, neće mu ni malo biti lako. Prozvao je direktora Vodovoda, nije baš najansije da li ovog poslednjeg koji je došao po preporuci SNS-a ili ranijeg Slavišu Friškovića koji je često u karijeri bio rukovodilac, mada se, koliko nam je poznato, nigde nije proslavio. Ovaj aktuelni direktor tek je stigao i teško je verovati da je tako brzo uspeo da se “nakači” na sumnjive rabote. Uostalom, Petrović ima mehanizme da proveri svako opštinsko preduzeće i preduzme energične mere. Danas je razgovarao i sa predstavnicima još nekih izuzetno važnih službi koje mu, i ta kako, mogu da pomognu u razotkrivanju malverzacija o kojima se govorilo proteklih godinu, dve.

U svakom sluačju, Živorad Petrović važi za radnog i toleratnog čoveka koji se ne plaši da zasuče rukave i rešava i najteže probleme. Dolazi u doba kad se u društvu, pa i u ovoj opštini, očekuju najozbiljniji reformski zahvati, kad politički marketing neće imati prođu i kad će mnogi polagati račune i suočiti se sa bolnim istinama. To će najpre, lako je zaključiti, važiti za rukovodstva u privredi i javnom sektoru, kao i uspavanim lokalnim samoupravama. Bor ne da nije izuzetak, Bor je, što je Petrović danas i priznao, u većem problemu nego što se do sada prikazivalo javnosti. Spinovanje informacija od bitnog društvenog značaja greh je i – nas novinara! Moraće, čini se, kompletno da se menjamo!

Share

Bor: DSS i VNS danas potpisuju koalicioni sporazum

Bor, 4. februar

Autor: M.C.

Balasevic i MarkovicLokalni DSS i Vlaška narodna stranka (VNS, donedavno Vlaška demokratska stranka Srbije) potpisaće danas koalicioni sporazum za zajednički nastup na opštinskim i republičkim izborima. Dokument će potptisati predsednici opštinskih stranaka Dragan Marković i dr Predrag Balašević.

– Posle čina potpisivanja održaćemo konferenciju za medije, a danas od 15 sati naši članovi i simpatizeri potpisaće Izbonu listu za 16. mart. Očekujemo da građani shvate ko je protekle četiri godine u Opštini Bor bio za njihove interese i da su ove dve stranke u Skupštini opštine jedine predstavljale pravu opoziciju vlasti koja je, često, zahvaljujući i ogromnom uticaju iz RTB-a Bor, odnosno Blagoja Spaskovskog i Milinka Živkovića, bila bahata i nedostojna, čak se ogrešila i o zakone. Ukazivali smo na sunovart javnog sektora, ali ništa nije vredelo. Prioritetni poslovi nisu bili u prvom planu, radilo se i u ličnom interesu, grad se “šminkao” umesto da su se otvarala radna mesta. Dobili smo  aposlutno bespotrebno još dva javna preduzeća i opasno opteretili budžet: Zoološki vrt i Turistički centar pored već postojeće opštinske Turističke organizacije. Partijski preletači vodili su, i opet im je to glavni cilj, i Opštinu i RTB i stvorili uslove da već sutra, bez pomoći države, nećemo daleko dogurati. Ne piše nam se dobro i ako građani hoće da nastave tim putem, onda se tu ne može mnogo učiniti. Ipak, verujem u svest našeg čoveka, u narod kome je dosta laži i obmana i zato će ovog puta glasati za pristojnu, lepšu i bogatiju Srbiju, a samim tim i prosperitetniji Bor-izjavio je, pred konferenciju za novinare, dr Predrag Balašević.

Dragan Marković veruje da će ova politička opcija biti jak konkurent i SNS i SPS, jer oni su se pokazali i nisu ispunili očekivanja građana. To je apsolutno istinito i niko ne može da opovrgne uprkos njihovom političkom marketingu i lažnim obećanjima.

-Neka samo pogledaju gde im je Fabrika strujomera sa 300 zaposlenih kako su bombasto najavljivali, koliko su javna preduzeća dužna, kolika je stvarna finansijska dubioza u RTB Bor, zašto je Insajder “udario” po menadžmentu RTB, a ne po nekom drugom, gde ćemo posle restruktuiranja, kad će zaista biti završena nova topionica, gde je ogroman novac od bakra i zlata kad se već hvale proizvodnjom… Mi ne izvrćemo stvarnost, govorimo u oči i ne bežimo od istine kao oni.

I dr Balašević i Dragan Marković ubeđeni su da će odlično proći 16. marta, jer ova koalicija ima perspektivu, “jer Srbi i Vlasi uvek su bili zajedno, i u ratu, i u miru, kroz celu našu istoriju, tako će i ostati!”

Share

Bor, SNS: Direktorima javnih preduzeća plata od (samo) 75.000 din.

Bor, 17. janura

Kresanje direktorskih plata i usklađivanje sa opštinskim funkcionerima.

Autor: B.F.

Proteklih deset godina nije se vodilo računa o dugoročnoj politici razvoja javnog sektora, kao ni o zapošljavaju stručnjaka. Prethodne vlasti dovele su, neodgovornim ponašanjem i upošljavanjem nekvalifikovanih, u pitanje rad pojedinih preduzeća. To je prouzrokovalo i višak zaposlenih. SNS danas ne može takve kadrove i „stručnjake“ da otpusti ili zameni, zato se apeluje da plate budu ravnomerno raspoređene. Jer, plate direktora i rukovodilaca su neuporedivo veće od ostalih zaposlenih (čak i tamo gde se loše posluje). Zato se preporučuje smanjenje l.d. šefovima, a da se taj novac raspodeli ostalim radnicima. Neki direktori imaju čistu platu i do 113.000 dinara. Ovo je saopšteno na današnjoj konferenciji za medije borskog SNS kojoj je predsedavala Studenka Kovačević. Posebno je zahtevano da se plate direkora i njihovog menadžmenta usklade sa zaradama opštinskih funkcionera. Reč je, dakle, samo o lokalnim javnim, a ne i društvenim preduzećima, gde su rukovodioci manje plaćeni, recimo direktor Sportskog centra zarađuje 40.000 dinara. Iznet je i podatak da je plata direktora JP Toplana 98.000 dinara, ali ostalo je nepoznato da li je donedavni direktor te firme, Milovan Stupar primao zaradu u RTB (tamo je mogao da ima i za trećinu veću platu) ili u Toplani.

Nezvanično smo saznali da je svim direktorima javnih preduzeća „naređeno“ da u ovoj krizi i shodno preporukama Vlade ne prelaze 75.000, sem ditrektora Direkcije za izgradnju grada sa 79.000 diinara.

I jedna konstatacija sa konferencije ostala je nerazjašnjenja u informaciji pročitanoj novinarima: „nije normalno da ljudi u tim JP ostaju bez posla“. Pitanje je kako onda u ostalim firmama, državnim ili privatnim, i zapošljavaju se, ali i odlaze po raznim osnovama s radnih mesta? U svakom uređenom društvenom sistemu taj proces je nemoguće zaustaviti. Po čemu su onda zaposleni u javnim preduzećima, državnim ili lokalnim, ne samo u Boru, krajnje privilegovani. Nisu li ONI i dalje zaštićeni svojim političkim legitimitetom, bez obzira kojim partijama pripadaju? Jer, danas je prelazak iz stranke u stranku čista trgovina, što se pre može smatrati „nenormalnim“, nego eventualno otpuštanje bespotrebnih i nekorisnih političkih i ostalih kvazi kadrova.

Share

Bor: SNS postavlja direktore u javnim preduzećima

Bor, 26. decembar

Na jučerašnjoj sednici Opštinskog veća predložena su razrešenja direktora u JKP „Toplana“ Bor, Direkciji za izgradnju Bora, Centru za kulturu i Ustanovi sportski centar. Predloženo je razrešenje dosadašnjeg direktora JKP Toplana Milovana Stupara, a za vršioca dužnosti direktora u ovom preduzeću predložen je Goran Jakimov, mašinski inženjer koji radi kao profesor u Elektromašinskoj školi. U Direkciji za izgradnju Bora umesto Nebojše Janoševića predložena je Verica Aničić iz RBB-a, u Ustanovi sportski centar umesto Bojane Dlbokić Dubočanin predložen je Milan Ilić, rukovodilac službe za bezbednost i zdravlje na radu. U Centru za kulturu umesto Daniela Čorbolokovića predložen je Dragan Ilić, grafički dizajner, urednik filmskih i pozorišnih programa. U Borskom turističkom centru za v. d. direktora ponovo je predložen Aleksandar Milikić, koji je i do sada obavljao ovi funkciju. Očekuje se da predložena kadrovska rešenja budu usvojena na sutrašnjoj sednici SO Bor. Ovim odlukama borski SNS preuzeo je kontrolu nad još nekim borskim javnim preduzećima.

Share

Kako privatizovati javna preduzeća?

Bor, 6. decembar

Okrugli sto o procesu restruktuiranja u JKP održan juče u Boru

Autor: B.F.

Sindikati u javnim komunalnim preduzećima u procesu planiranog restruktuiranja i privatizacije spremni su da već danas aktuelnoj vlasti upute svoje zahteve i predloge kako taj posao okonačti na najbolji mogući način. U opciji su tri osnovna zahteva. Najpre će se tražiti izmena Zakona o komunalnim delatnostima uz uključivanje predstavnika sindikata i usvajanje posebnog Zakona o javnim komunalnim preduzećima, potom preispitivanje svih do sada potpisanih ugovora javnih pravobranilaštava, s tim da se ubuduće ovi ugovori odobravaju u resornom ministarstvu za komunalne delatnosti.To je  saopšteno na jučerašnjem Okruglom stolu sindikata zaposlenih u javnim preduzećima za komunalnu delatnost opština Timočke krajine u hotelu Albo u Boru, gde se raspravljalo o restruktuiranju u JKP (javna komunalna preduzeća). U radu skupa učestvovali su i predstavnici ministarstava privrede i građevinarstva i urbanizma, kao i lokalnih samouprava.

U analizi aktuelnog stanja u JKP napomenuto je da su glavni uzroci za nepovoljnu sliku tih firmi, u prvom redu: nestručan i prekobrojan kadar, zastarelo poslovanje i oprema, monopolski položaj i socijalne cene usluga, nedostatak politčke volje da se krene u efikasnije promene, zatim slede: zaostala dugovanja, nedostatak transparentnosti u radu, visoka korupcija i, možda najvažnije, – neutvrđeno vlasništvo u tim firmama (za primer je uzet Vodovod u Boru).

Zaključak je da ne bi trebalo privatizovati javna preduzeća od opšteg inetersa, jer tako se ponašaju i u evropskim zemljama. Ipak, neodrživ je stav da ništa ne treba menjati. Jer, primera radi, nemoguće je tolerisati da su vozila u komunalnim preduzećima prosečne starosti 22,5, a ponegde i 30 godina. Zbog toga se stvaraju ogromni troškovi i tu nema pozitivnog poslovanja. Zato bi najbolje bilo da se u procesu restruktuiranja odgovorni pridržavaju iskustava razvijenih zemalja, recimo grada Milana u Italiji.

Share

Nisu platili ni krov za žirafu

Bor, 23. novembar

Dok su se privatne firme radovale novim poslovima šminkajući Bor po nalogu Dinkićevih ursovaca na čelu sa Blagojem Spaskovskim, direktorom RTB Bor i lokalnim URS liderom, svima je bilo lepo, kad je došlo vreme za naplatu – ni sudovi ne mogu da pomognu. Beogradski Projmetal i RTB Bor duguju borskim privatnicima milione za  šminkanje grada bakra

Autor: B.F.

-Radili smo pošteno i sa i bez ugovora. Na primer, za svoj deo posla u ZOO vrtu nisam imao ni  projekat, radili smo po usmenom dogovoru. Ko nije prihvatio rad “na crno” gubio je poslove sa RTB Bor. Već dve godine ne mogu ni izvršnim sudskim rešenjima da naplatim dugovanja od beogradskog Projmetala, još manje od Basena Bor. Prvi su u blokadi računa, drugi u restruktuiranju. Dospeo sam, zbog njih, na rub propasti – požalio nam se Ivo Andrejević, vlasnik privatne firme iz Bora podsećajući da je jedino naplatio dug od firme Buce Gušlješevića, kolege iz Bora s kojim je radio na renoviranju hotela na Borskom jezeru, ali od crnačkog rada u Fabrici strujomera nema baš nikakve vajde. Izneverili su ga glavni naručioci posla, beogradska privatna firma Projmetal i RTB Bor.

Andrejević u tančine objašnjava kako je angažovan u novoizgrađenoj Fabrici strujomera koja nikako da krene sa mrtve tačke i jedino služi za slikanje političara u izbornim kampanjama.

-Na to gradilište pozvao me je Milinko Živković, zamenik generalnog direktora RTB Bor i, usput, narodni poslanik. Nisam u početku prihvatio posao jer mi je od ranije Projmetal ostao dužan, ali je Živković insistirao garantujući da će dugove da izmiri RTB Bor. Kasnije se javio i rekao da taj “sistem” ne može da proradi, ali da će obaveze biti rešene na “neki drugi način”. Od tog obećanja nije bilo ništa, čak sam u maju izveo nove radove vredne 200.000 dinara. Živković me je decembra 2011., zajedno sa direktorom Zoološkog vrta, Klimetom Bitkovskim,  doveo i na gradilište objekata za divlje životinje . Postoji i potpisana stavka o vrednosti radova od milion 653.000 dinara sa PDV. Ukupno sam u minisu 7 miliona dinara koje, izgleda, ni u snovima neću moći da naplatim, a reč je o saradnji sa velikim i glasovitim firmama, što je posebna bruka i sramota.

Da je samo Ivo Andrejević nadrljao u poslovima, uglavnom političkog ulepšavanja Bora i okoline (od gradnje fontana, kružnih tokova, podizanja spomenika, dogradnje i popravki u Brestovačkoj banji i na Borskom jezeru i krečenja zgrada do Staračkog doma i Zoološkog vrta), ne bi bilo toliko opasno po desetine malih i srednjih preduzeća.

-Ubeđen sam da su svi privatnici prošli “kao bos po trnju”. Firma koja je izgradila objekat za žirafu nije dobila ni dinar. Ostalo se dužno i za gradnju Akva-parka, verujem i da su prevareni i neki podizvođači banjalučkog STEKA gradeći Starački dom na Strelištu. Zoološki vrt je, primerice, registrovan kao javno preduzeće 8. decembra 2011. Do tada su svi ugovori  potpisivani u RTB Bor. Verujem i da su svi privatnici, sem možda Gušlješevića, pred bankrotom. Štaviše, ni javnim preduzećima Vodovod i Komunalnom “3.oktobar” ništa nije plaćeno-kaže Klime Bitkovski, nedavno smenjeni direktor Zoovrta.

Miliko Živković, predsednik Komisije za ulepšavanje Bora, već tri meseca je, nakon teških hiruških zahvata, na bolovanju. Neplaćeni  računi, ali i sudske tužbe i presude, gomilaju se iz dana u dan.

Policija istražuje donacije

Većina objekata u eri “šminkanja” grada navodno je (bar tako je zvanično predstavljano javnosti) građena iz raznoraznih donacija. Jedna od takvih donacija je i gradnja betonskog jezerca i sportskih objekata kod Sportskog centra “Bor”. Borska policija, po nalogu Tužilaštva, započela je istražne radnje o tome ko je, kako i kojim parama gradio na toj lokaciji. Predsednik Upravnog odbora Rudnika bakra Bor (u sastavu RTB Bor) moraće policiji pismeno da obrazloži svaki detalj o navodnim donacijama kojima se, sumnja se, izgubio svaki trag. Naravno, u takvoj gužvi gotovo je nemoguće “pronaći” novac za privatne firme koje su danonoćno bdile na gradilištima.

Share

Medijska koalicija predlaže amandmane na predlog zakona o javnim preduzećima

Bor, Beograd, 5. decembar

Medijska koalicija smatra neophodnim izmene postojećeg Predloga Zakona o javnim preduzećima kojim se predviđa mogućnost osnivanja javnih preduzeća u oblasti informisanja.

Medijska koalicija smatra da se odredbe ovog zakona moraju uskladiti sa postojećim zakonima i Medijskom strategijom.

Zbog toga, medijska koalicija predlaže Ministarstvu finansija i nadležnom skupštinskom odboru amandmane koji glase:

Amandman 1:  „Iz stava 1 člana 2 Predloga zakona, briše se reč „informisanja“, jer je osnivanje javnih preduzeća u oblasti informisanja u suprotnosti sa postojećim medijskim zakonima i Medijskom strategijom.

Amandman 2:  „U prelaznim i završnim odredbama Predloga zakona, dosadašnji članovi 69. i 70. postaju članovi 70. i 71, a dodaje se novi član 69, koji glasi:

“Odredbe ovog zakona primenjuju se i na neprivatizovana javna preduzeća u oblasti informisanja, do njihove privatizacije u skladu sa propisima kojima se reguliše javno informisanje.”

Iskreno se nadamo da će Skupština Srbije razmotriti i prihvatiti ove amandmane koji ne menjaju suštinski duh zakona a obezbeđuju poštovanje Medijske strategije u kojoj se kaže da osnivač javnih glasila ne može biti ni neposredno, ni posredno, država, teritorijalna autonomija, lokalna samouprava, kao ni ustanova, preduzeće i drugo pravno lice koje je u celini ili delimično u državnoj svojini ili koje se u celini ili pretežnim delom finansira iz javnih prihoda.

Medijska koalicija:

Nezavisno udruženje novinara Srbije – NUNS

Udruženje novinara Srbije – UNS

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija – ANEM

Asocijacija nezavisnih lokalnih medija – Lokal pres

Nezavisno društvo novinara Vojvodine – NDNV

U Beogradu 05. decembra 2012. godine

 

Share

Opštinske firme duguju milijardu dinara

BLIC, Dejana Stojanović | 05. 04. 2010. – 00:02h |

Bor – Borska opštinska javna preduzeća duguju više od milijardu dinara, zbog čega su većini računi mesecima u blokadi. Kolika je kriza u opštinskim firmama svedoči i podatak da su njihovi dugovi veći od godišnjeg budžeta opštine. Zbog loše finansijske situacije, oko 600 radnika javnih preduzeća ne prima plate i po nekoliko meseci.

Oko 600 radnika javnih preduzeća ne prima plate mesecima

Samo „Vodovod” i Direkcija za izgradnju duguju po raznim potraživanjima 465 miliona dinara. U „Vodovodu” kažu da zbog slabe naplate usluga, koja jedva da iznosi 50 odsto, nisu u mogućnosti da regulišu i najosnovnije obaveze, a ista sudbina prati i Direkciju za izgradnju koja nema uslove čak ni da obezbedi kancelarijski materijal i osnovna sredstva za higijenu.

„Toplana” je samo dobavljačima uglja ostala dužna 350 miliona, a na naplatu su dospeli i ostali krediti u iznosu od 200 miliona dinara. Ostala su neregulisana potraživanja ovog preduzeća od građana na 200 miliona dinara.
– Prvobitni dogovor sa nemačkom KFW bankom za odobravanje kredita u vrednosti do šest miliona evra je propao, s obzirom na to da „Toplana” i lokalna samouprava nisu u stanju da servisiraju obaveze po osnovu ove pozajmice. Na svu sreću, firmi je ova banka obećala donaciju od milion i po evra da bi se uradila tehnička rekonstrukcija daljinskog grejanja, revitalizacija kotlova i zamena postojećih izmenjivača toplote, što je neophodno imajući u vidu loše grejanje zbog učestalih kvarova na zastareloj toplovodnoj mreži. Oko servisiranja dugovanja koja ovo preduzeće ima ne vidim izlaza bez pomoći ministarstva i lokalne samouprave – kaže Panajotis Apostolidis, v.d. direktora „Toplane”.

Krizu javnog sektora svakako produbljuje blokada Javnog stambenog preduzeća koja je usledila zbog duga od 52 miliona dinara. Dnevni priliv novca na osnovu komunalnih obaveza koje izmiruju građani posredstvom ovog preduzeća iznosi blizu 1,2 miliona dinara, pa ova firma može očekivati deblokadu računa tek za tri meseca.

– Zbog toga nismo u mogućnosti da u sledećih 90 dana servisiramo obaveze prema ostalim javnim preduzećima u gradu, „Toplani”, „3. oktobru”, „Vodovodu” i Direkciji za izgradnju – kaže Saša Perišić, direktor Javnog preduzeća za stambene usluge.
Ništa bolja situacija nije ni u Regionalnom vodosistemu „Bogovina” i Biznis inkubator centru. Zbog blokade računa u zbirnoj vrednosti od deset miliona dinara, „Bogovina” je u nemogućnosti da dobije novac iz državne kase, a Biznis inkubator da realizuje projekat Svetske banke, posredstvom Ministarstva za regionalni razvoj, kojim bi tri miliona dinara bilo uloženo u razvoj malih i srednjih preduzeća.

U besparici je i preduzeće „Štampa, radio i film” (ŠRIF) koje je u postupku likvidacije, kao i javne ustanove Sportski centar i Centar za kulturu.
Po rečima Radoslava Mitrovića, likvidacionog upravnika ŠRIF-a, dug ove firme je smanjen sa 26 na 16 miliona dinara.
– Obaveze prema radnicima za neisplaćene zarade i doprinose od 750.000 dinara za juli i avgust pre likvidacije preduzeća predstavljaju ozbiljan problem, budući da su ova sredstva preneta iz opštinskog budžeta i nenamenski utrošena. Ukoliko se dug preduzeća prema poveriocima ne izmiri u dogledno vreme, firma je pred stečajem – kazao je Mitrović.

Preduzeće „3. oktobar”, zaduženo za održavanje čistoće u gradu, nije u blokadi, ali zbog duga od 24 miliona dinara za neisplaćene zarade i doprinose radnicima, i ono ne može da učestvuje u javnim nabavkama.
– Kako koje novo rukovodstvo preuzme vlast u opštini, postavljaju se novi kadrovi u firmama, a u gotovo svim javnim preduzećima i ustanovama se potpisuju ugovori sa novim radnicima na neodređeno vreme. U pojedinim firmama se nalaze i po devet-deset direktora, dažbine najredovnije plaćaju građani, dok firme jedna drugoj ne izmiruju obaveze i po nekoliko godina – kaže sindikalac Dragiša Trujkić.

Share

U TV 44, U SPORTSKOM CENTRU 55, U CENTRU ZA KULTURU 16 RADNIKA

Sportski centar BorU nedavno likvidiranim, a potom ponovo osnovanim preduzećima: „Štampa, radio i film“, Centar za kulturu i Sportski centar ukupno biće zaposleno 115 radnika. U Televiziji posao će dobiti 44, u Centru za kulturu 16,  a u Sportskom centru 55 radnika. Ove firme, rečeno je na današnjoj konferenciji za medije, nisu likvidirane ničijom voljom, nego potrebom da se uvede red i da se bolje posluje. U ŠRIF-u je ostao dug od 26, a u Sportskom centru 35 miliona dinara, mada računi još stižu.

Branislav Rankić, predsednik opštine Bor izjavio je da ŠRIF emituje program sa privremenom dozvolom RRA, s tim što je pitanje da li će i kad novoosnovano preduzeće dobiti izgubljenu regionalnu frekfenciju.

O. Hadžić

Share