Bor, 8. april
Autor: M.C.
Toplana u Boru nije jedino javno preduzeće koje grca u problemima i besparici, višku zaposlenih, čestim promenama rukovodilaca, da je loše poslovanje „pojelo“ kapital i to ne od juče. Umesto da se, kao nekada, za zagrevanje stambenih objekata koristila i energija iz topioničke energane, pribeglo se većoj i preskupoj nabavci uglja. (Čak su se TIR-u debelo plaćale neke značajne usluge). I to posredstvom privatnih firmi koje su, na taj način, pravile ogroman profit i – postale meta državne Antikorupcijske komisije o čemu je naširoko, 5. aprila, pisao „Blic“. Najverovatnije da se neće stati na toj pisaniji, ali Bor je specifičan u celoj toj oblasti – od daljinskog grejanja 95 odsto stanova do prosipanja industrijske energije – kroz topioničke dimnjake – u vetar. U, u – ništa! Taj luksuz sebi ne bi dozvolila, ruku na srce, ni jedna Amerika, pogotovu što postoji ranije iskustvo. Naravno, oni koji su o tome, pa i o svemu ostalom u gradu bakra odlučivali poslednjih pet godina, kao da racionalno trošenje energije i energanata nije odgovaralo. Već protekla zima upamtiće se i po malo hladnih i snežnih dana, po vremenu koje nije iziskivalo potrošnju ugovorenih količina uglja (u ovoj sezoni 51.000 tona sa ukupnom cenom većom od pola mlijarde dinara). Saznajemo da je utrošeno manje uglja od planiranog, a da li se štedelo – ko to zna. Građani se, nažalost, i po običaju, malo o svemu tome infromišu, mada je, recimo u 2012. JP Toplana za informisanje utrošila – milion dinara. Zbog toga manje, više radi propusta i nezakonitosti u nabavkama energenata i još nekim nabavkama i poslovima, predstoji da se podrobnije, narednih dana, pozabavimo izveštajem revizora i još nekim dokumentima. U revizorskom dokumentu iz 2012. vrvi od ukazivanja na nezaknitosti i preporuka i kako ukloniti nezakonitosti.
Toplana, uprkos neodgovornom ponašanju u nemalo prilika, i dalje dobija subvencije. U nekim slučajevima kao da se prkosilo zakonima i propisima, prevashodno kod javnih nabavki (nesprovođenje Zakona o javnim nabavkama). Štaviše, postoje primeri da su pojedinci, na primer, nadaleko poznati, Milovan Stupar, nagrađivani rukovodećim mestima iako nije „snimljen“i njihov doprinos u očiglednom propadanju firme. Ko je vodio nakaradnu politiku preduzeće ili ko je imao glavni uticaj na sve tokove života i rade u Toplani, nije samo pitanje upoznavanja javnosti sa stvarnim stanjem, nego i obaveza nadležnih službi (i internih kontrola) da se bolje i konkretnije pozabave celim slučajem. Bolje danas nego sutra kad bude kasno i za nečinjenje i nemešanje u „svoj posao“!
