Bor, Beograd, 14. februar 2016 – Dopisništvo MC Bor – Bgd: Nataša B. Panić
IZ MOG UGLA: VUČIĆEVI POHODI
Zaista se pitam, da li je intelektualna superiornost premijera Vučića u odnosu na okruženje, posledica savršene marketinške manipulacije i studija za montažu, vešt politički ditiramb ili mi zaista nemamo takmace koji mu mogu verbalno parirati…Čak ne ni sa motivom da ga nadigraju, već sa naivnim isčekivanjem oduzimanja mu uloge izvršnog producenta, nadajući se da će dobiti bar neku retoričku sekundu za tu novinarsku paricu koju su dali, ulazeći u kolo dnevno političkog dešavanja.
Prateći njegove nastupe u poslednje vreme, shvatam da čoveku zaista treba odati priznanje na: sugestivnosti, brižljivom biranju načina obraćanja u zavisnosti od ciljne grupe pred kojom stoji, odabiru selektivnih informacija koje iznosi, tonu koji koristi.. a sve zarad višeg interesa, naravno…Po matematičkom aksiomu, što jednostavnije – to savršenije, scenariju njegovih nastupa treba skinuti kapu.
Na otvaranju Regionalnog centra za sokove u sklopu kompanije Coca -Cola Hellenic, gde se “spontano” okupilo oko 1000 ljudi (na sred Batajničkog druma, preciznosti lokacije radi), prisustvovao je politički vrh zemlje..Ako ćemo zdravorazumski, jes` malo čudno što na otvaranju 80 radnih mesta jednog pogona prisustvuje i premijer, ali ako uzmemo u obzir da se radi o kompaniji Coca – Cola i da ista dostiže 0,7 % bruto domaćeg proizvoda, jasno je da se mora ukazati poštovanje.
I tako predstava počinje…
Valjda po hijerarhiji, prvi pristiže gradonačelnik Mali, vidno raspoložen, za njim Stefanović, ležerno, lagano ( kakav hod – takav govor) i na kraju premijer..Mora mu se priznati, stavom, hodom i izgledom, ako izgubi izbornu trku, posao telohranitelja bi dobio bez problema..
Konferencija za štampu protiče u dobro poznatom maniru: ” Eto, gospodo, ne pitate ni kada će ti start up krediti za mala i srednja preduzeća, ne pitate ni kako stojimo sa proizvodnjom..”
“Po podacima koje sam jutros dobio” ( uvek ih ujutru dobija, pa svaka čast budžetskom knjigovodstvu u ekspeditivnosti izrade probnih bilansa..), “porast industrijske proizvodnje je 8% a preradjivačke industrije 5,2%..” Naravno, premijer se u ovom trenutku uvek obrati nekom od saradnika da ga ispravi ako greši, pojačavajući tako značaj cifara koje objavljuje I nikako ne shvatajući zašto iste, neki zluradi likovi osporavaju. Istini za volju, uvek izostane druga vrsta podataka: u odnosu na koji period, u kom zvaničnom glasilu su cifre koje pominje objavljene i da li je on, onako ljudski, ikada izrazio sumnju da su ti podaci montirani. A u slučaju da jesu, opet onako, samo hipotetički, da li udvornička bulumenta možda tako održava svoje pozicije, zloupotrebljavajući i njegovu harizmu… i na kraju ovih hipotetičkih misli, možda su podaci samo marionetska kalkulativna statistika koja očas posla može biti oružje i političkom protivniku..
Voli ipak On, najviše sam da pita i odgovora…ali iskreno, šta bi mu se tu i zamerilo, kada je vrhunac novinarske inventivnosti na istom dogadjaju, bilo pitanje: ”Kada će letovi za Njujork?” Premijer na to pošteno kaže, da prvih par godina od prihoda na toj liniji nema ništa, da je avio veza sa Njujorkom marketinška aktivnost, jer direktnog leta za Ameriku nema ni iz helenskog centra Atine, niti bilo koje zemlje u okruženju. Koliko onom zanteresovanom promilu gradjana Srbije, znači mogućnost leta ka Americi, potpuno je druga dimenzija života, jer prosečan Srbin trenutno ne može ni do – Marinkove bare.
Sa namerom ili ne, izostala su pitanja o izvoru finansiranja (naravno večita kuloarska priča kaže da je ovo samo proširenje Miškovićevih, ne Augijevih štala), preko demistifikacije partnera i upita da li će Coca-Cola u 2016. godini preći 2% ukupnog poreskog prihoda Republike Srbije, kao i gde to vodi.
Cela dramaturgija završava se dobronamernom konstatacijom: ”..ako ima boljeg, ili znate za bolje..a vi to isto izaberite..” Za to vreme ode čovek da radi.. i skoro me ubedi u svoju priču.
U pohodu zahvalnosti Onima koji spašavaju ovu zemlju od bankrota i haosa, nakon iskazanog poštovanja kompaniji Coca-Cola, premijer je morao reći HVALA i penzionerima…
Prvi čovek ove zemlje zahvalio se penzionerima na njihovom doprinosu u merama koje sprovodi, posetivši jednu ustanovu za dnevni boravak starih lica. Ne može se osporiti da je to učinio sa dirljivim tonom ganuća u glasu..I, šta je tu sada demagogija zbog koje ga prozivaju? Možda, jer je zaboravio da izgovori tu malu, bolnu sitnicu, da penzioneri svoju žrtvu nisu učinili dobrovoljno.. Možda i onaj neupadljivi podatak, da je penzionerski fond završio u državnim raljama koja je u nemoći da drugačije reši problem prazne kase, oduzela deo životne uštedjevine bolesnim i ostarelim gradjanima..
I tako, po tradicionalnoj matrici srpskog mentaliteta, sedamdesetogodišnjaci su prinudjeni da nastavljaju život u rodovskim zajednicama sa svojim potomstvom. Birajući izmedju zapadnjačkog modela osamostaljivanja posle 18 -te i beskućništva svojih naslednika izgubljenih i besposlenih u 40 -tim godinama, nije teško reći na koju stranu je prevagnula moralna klackalica..I zato razumem premijera..bar bolećivi ton u njegovom glasu pre partije šaha koju je odigrao sa štićenikom..Pa i on je samo čovek, zar ne? A mi, moramo da preživimo..
U celom pregledu aktivnosti, ukoliko obratimo pažnju na internet kampanje, koje prate ovakve dogadjaje (konstruisane ili ne), reklo bi se da je premijer deo intelektualne elite amputirao a deo korumpirao..pa tako onaj ostatak populacije onemoća i zanemi kada se nadje u njegovom okruženju i naprosto ne zna šta da ga pita.. Osim, naravno onih na čija vrata premijer pokuca i učtivo kaže HVALA, ostavljajući iste bez teksta, da li kao dobar taktičar ili kao čovek koji zaista ima krajnje rešenje, pokazaće vreme..
I tako, na kraju, ubedi me Vučić – penzioneri će pijuckajući koka-kolu spašavati Srbiju!!
