Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, vršilac dužnosti zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Metju Palmer i ambasador SAD Kajl Skat sastali su se danas, tom prilikom Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji organizovalo je protest ispred zgrade Predsedništva.
Predsednik Udruženja Simo Spasić poručio je Ambasadoru Amerike da su Ramuš Haradinaj i Hašim Tači ratni zločinci. Oni nisu legitimni predstavnici za pregovore o Kosovu jer su oni u crno zavili porodice žrtava, koje su prošle pakao surovih otmica i ubistva najmilijih.
Podsećamo da je Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji organizovalo otvaranje „Spomen sobe – Kosmetske žrtve“ u svojim prostorijama u zgradi Beograđanke u centru prestonice.
DA LI ĆE KINEZI PREUZETI RTB BOR I DA LI ĆE VUČIĆ OD SREĆE PRED NOVINARIMA SKOČITI U SAVU I DUNAV
Pitanje za milion dolara! Za nas ima još veću vrednost! Radi se o našim životima i budućnosti naše dece, pa mi moramo najviše da brinemo i nesmemo više da samo pasivno posmatramo ono što se primprema za RTB-e. Već smo pisali i jasno rekli da bi preuzimanje RTB-a od kineskih kompanija za nas bila tužna vest. I naravno nismo mi samo protiv kinskih kompanija već proti bilo kojih inostranih koje bi mogle biti strani vlasnici prava na eksploataciju domaćih sirovina. Nije ovde ništa slično sa Železarom! RTB ima sopstvene sirovine i ne zasniva svoje poslovanje isključivo na uvozu kao Smederevo. RTB radi u kontinuitetu! Da li može bolje i više i ekonomičnije? Može i mora, ali to nužno ne zahteva strane kompanije kao gazde već su uvek dobrodošli kao partneri.
Dakle, verujemo i priželjkujemo da Kinezi neće u RTB-e ili neće bar skoro, pa s toga predsednik Vučić ne mora od velike sreće da skače u dve reke. Ipak precizniji odgovor na ovo pitanje od milion i više dolara će stići. Čekanje tog odgovora ne treba da znači da i dalje sedimo skrštenih ruku, već je krainje vreme da zahtevamo da se konačno krene u rešavanje nagomilanih problema.
Saznajemo da grupa vrsnih borskih stručnjaka, sklonjena od sadašnjeg usmenog a malo pismenog rukovodstva, podržana expertima iz dijaspore priprema predlog Predsedniku i Vladi Srbije kako ovo državno preduzeće može ponovo da bude visoko profitabilan lider u rudarskoj proizvodnji, korišćenjem resursa domaćeg znanja i državnog kapitala.
Dok se u nedogled prolongira početak neophodnih aktivnosti i čeka neko i nešto, situacija se dalje komplikuje i prepušta haotičnom kretanju.
Vlada neizvesnost, bezperspektivnost, depresija i naravno lov u mutnom. Niko se ozbiljno ne bavi RTB-om stanjem u gradu a izgleda nema ni ozbiljnih namera. Postojimo samo kao „teška reč“ u Predsednikovim obraćanjima novinarima. Mi smo mu nejveći „teret na grbači“ koji po svaku cenu i što hitnije želi da zbaci. I zato je spreman da kleči, moli i da ako nas preda Kinezima od sreće skoči u hladne i mutne vode.
Mi najbolje znamo koliko su problemi u RTB-u veliki i teški, ali smo sigurni da za njih postoje mnogo lakši načini rešavanja od ovih na koje je Premijer spreman. Predlagali smo ih i pisali o tome onoliko puta. Čini nam se da bi bilo sasvim jednostavno i logično da se u firimi koja se lagano ali sigurno gasi otvoreno postavi pitanje odgovornosti čoveka i tima koji je vode u sunovrat već devet godina. Njihovi rezultati su poražavajući i to niko ozbiljan ne osporava a i sam Predsednik ih je više puta javno iznosio i kritikovao. Doduše, prozivao je pred novinarima i čelnika posrnulog giganta i govorio da je čovek sklon malverzacijama i kreiranju lažnih izveštaja o navodnim poslovnim uspesima ili minimiziranju gubitaka, obećavao smenu ali nikad ništa od toga. Zašto? To je više uzaludno i pitati!
Pošto se godinama ništa konkretno nije preduzimalo, Sosa kao apsolutni gospodar naših života nastavljao je da radi sve i svašta samo ne da se bavi proizvodnjom i poslovanjem RTB-a. I tokom ove izborne kampanje, inače omiljene Sosine aktivnosti, on je pred TV kamerama i na sednici Skupštine opštine proizvodio bakar, otvarao nova ležišta, zapošljavao nove mlade radnike, govorio o podsticajnom socijalnom programu i brizi o radnicima koji su ostavili zdravlje u jami, na kopovima i metalurškim kapacitetima. Pričao je kao i uvek prazne priče u funkciji samo jednog cilja, izbornog rezultata. Kačio je kačio Vučićeve slike na sve strane, pritiskao je zaposlene i pretio.
Mislio je da će visokim rezultatom oduševiti premijera i da će mu se kao i do sada toliko puta oprostiti sve zloupotrebe, sav nerad, bahaćnje, laganje. Uloženo je mnogo u kampanju. Mesec dana se radilo samo na tome i ništa drugo nije bilo bitno. Svi kapaciteti RTB-a su bili upregnuti u kampanju. Ipak, očekivanja nisu ostvarena. Naprotiv, postignut je jedan od najslabijih rezultata u Srbiji. Mi mislimo da je i to sasvim dobro, imajući u vidu autoritet onih koji su kampanju vodili, znači Sosa i borski naprednjaci uz pripomoć socijalista. Moglo je da bude i gore, ali ljudi su ipak razdvojili kompromitovane borske naprednjake od samog Vučića. Kada će se Vučić pozabaviti svojim partijskim drugovima u RTB-u i u Boru ostaje da se vidi.
Lukavo je sada Sosa prepakovao lokalnu samoupravu, svaljujući krivicu loših izbornih rezultata na bivše „njegovo“ rukovodstvo, postavljajući njemu „odanije“ nove čelnike opštine, želeći da sebe opravda kao koordinatora SNS-a sa najgorim izbornim rejtingom ili kako Predsednik reče: da ga ljudi u Boru uopšte ne vole i da će mu to uskoro i dokazati! Na šta on uz primedbu na šuštanje i loše veze uvek šeretski dodaje: „Psi laju karavani prolaze – Ne može mi niko ništa!“
Do novih izbora borski kadrovski ringišpil spremno kreće u novu, nadamo se i poslednju 9-mesečnu, vožnju Sosinih multipraktik stručnjaka stasalih u njegovom pro – vizionarskom okruženju.
Posle tri uzastopne pobede (u tri stranke) šef izbornog štaba SNS-a u Boru Blagoje Spaskovski najzad ispod crte – Vučiću manje od 50 odsto glasova
Poznavaoci prilika u političkom životu na području borske opštine bili su sigurni da ovoga puta izabranik Blagoja Spaskovskog neće proći baš najbolje u predsedničkim izborima. Doduše, oko 49 procenata glasova birača, koliko je Aleksandar Vučić dobio, je ubedljiv rezultat u poređenju sa ostalim prerdsedničkim kandidatima, ali to je -Pirova pobeda. Ono što može da se očekuje je kazna za ovako loše rezultate i opasno zaljuljana stolica u kojoj Spaskovski već neko vreme nemirno sedi, konačno će lupiti o zemlju. Na opšte odobravanje Borana, reklo bi se.
Događaji vezani za izbore u borskoj opštini, u poslednjih nekoliko godina, trebalo bi da uđu u političke udžbenike, koji će govoriti budućim generacijama kroz kakav su cirkus prolazili njihovi očevi.
Blagoje Spaskovski je postavljen za generalnog direktora RTB-a u leto 2008. i odmah je pokazao veliku političku zrelost. Iz SPS-a prešao je u stranku G17 plus, koja je na prvim narednim lokalnim izborima u Boru ubedljivo pobedila. Osim političkih poena, Spaskovski je na neki način stekao i veliko poverenja Mlađana Dinkića, koji je koristeći autoritet u Vladi Srbije odobrio Basenu „projekat veka“. Napravljena je nova topionica, ali to i ne mora da bude nepovoljan detalj. Drugi detalji, naročito politički, su po Borane mnogo nepovoljniji. Pokazalo se da se Spaskovski neće odreći liderske pozicije ni u političkom životu opštine. Ubrzo su počela talasanja u lokalnoj grupi stranke G17 plus, promenjen je predsednik opštine Nebojiša Videnović, zatim je smenjen i vršilac dužnosti, a bura je jako duvala i u RTB-u. Nekoliko puta su menjani direktori RBB-a, da bi konačno smenjeni direktor Ž.Petrović bio ustoličen na funkciju predsednika opštine. Menjani su i upravnici topionice, jer su smatrali da je moglo bolje da se radi. Spaskovski je nešto ranije, da bi dokazao da on najbolje radi, promenio stranačke boje. Prešao je u tabor DS-a i postao „kućni“ prijatelj sa Borisom Tadićem. Sa sobom je poveo i sve one koje je postavio na ključna opštinska i basenska mesta. To vam je kao talas na brodu koji se ljulja: putnici idu čas u jednu stranu, čas u drugu. Ovde ima i treća strana, ova sadašnja pozicija u SNS-u. Sada su svi ti opštinski i basenski rukovodioci u stranci stvorenoj pre nekoliko godina. Na sreću, sasvim je izvesno da svi oni više neće imati priliku da se nađu na četvrtoj strani-vreme im je isteklo. Opet, reklo bi se, na opšte odobravanje Borana.
Zanimljiva je bila opaska predsedničkog kanidata Belog Preletačevića. Na pitanje novinara otkud mu ideja da kao alijas prezime uzme baš ovo ogoljeno jasno, odgovorio je da je inspiraciju pronašao u Boru.
Dakle, posle tri briljantne pobede tim u kome se zatekao Spaskovski doživljava poraz. Bile su velike taktičke greške i s obzirom na sve, one su mogle i da se očekuju. Bilo je povuci-potegni na temu ko će biti šef izbornog štaba u Boru i na kraju je ostalo po starom. Ali Spaskovski u očaju sada traži pomoć u nekim nacionalnim grupama i veliku nadu polaže u neke romske lidere. Zatim, da bi izborio alibi, šalje aktiviste od vrata do vrata, po stanovima i kućama, da prikupljaju potpise onih koji će glasati za Vučića. Tako se došlo do brojke od oko 65 procenata i Spaskovski je zadovoljno trljao ruke. Ovoga puta nije bilo ni medijske kampanje (kroz lokalne novine), koja je u proteklim izborima bila veoma uspešna. Mora se reći da je i izborni slogan SNS-a (AV) bio nespretno izabran i bio je pogodan za razne šale.
Punoletni Borani, oni koji su glasali, pogrešno su Spaskovskom stavili kao greh dolazak Kineza u RTB Bor. Šef ne voli ovakvu priču, u to možete biti sigurni, ali je po inerciji i ona dodata negativnim potezima Blagoja Spaskovskog.
Šta reći posle svega? Ljuti protivnici Blagoja Spaskovskog, kojih u Boru ima za deset punih kamiona (možda i više) konačno će moći da se raduju njegovom skorom odlasku.. Ali, odlazak nekoga posle devet godina ne treba da bude razlog za radovanje protivnicima, već usamljenom junaku ove borske gotovo devetogodišnje priče.
Ovom pričom hteli smo da kažemo da je dobro što je najzad Blagoju Spaskovskom narod rekao da je dosta bilo njergovog liderstva od kojeg nije bio sposoban da gleda malo i oko sebe, u infrastrukturu, koju je apsolutno zapostavio i omalovažavao. Ali, posle odlaska Spaskovskog, pitanje je da li će Borani imati baš sasvim miran san. Ili, rečeno pesnikovim rečima: Hoće li sloboda umeti da peva, baš onako kako očekujemo…?
Bor, 11.03.2017. Autor i Foto: MIROSLAV RADULOVIĆ, OSNIVAČ „BORKIH NOVINA“ I AUTOR 15 KNJIGA O BASENU BOR I GRADU.
U poslednjih nekoliko nedelja gotovo svakodnevnlo se pominje Rudarsko-topioničarski basen Bor u medijima, na predizbornim skupovima za predsednika Srbije, u poslaničkim klupama… Sve te priče, uglavnom, su zasnovane na nepoznavanju ključnih činjenica i otuda se i dešava da se nigde ne pominju Borani, žitelji tog grada koji jedini mogu da osete puls nekadašnjeg industrijskog giganta. Zaista je žalosno ono što se događalo sa Rudarsko-topioničarskim basenom u Boru od 1990.godine do danas.
Sve vlade Srbije, bez izuzetka, počev od 5.oktobra 2000, pa do današnjih dana, pokušavale su i još pokušavaju, da u bescenje prodaju ovaj posrnuli gigant obojene metalurgije. Važno je da se namiri zaostali dug od milijardu evra i tu se završava spisak važnih stvari. Nisu važni zaposleni, još manje su važni Borani koji žive u gradu, nije važna budućnost proizvodnje bakra i, u krajnjem slučaju, nije važna ni budućnost Timočke krajine, pa ni cele zemlje.
Niko ih ne pita za mišljenje o prodaji i to iz razloga što je vlasnik rudnika država i ona sa njim može da radi šta god joj padne na pamet. U predratnom periodu vlasnici su bili Francuzi, pa Nemci. Tokom višedecenijske francuske eksploatacije,od 1903.do 1941.godine, svaki pogrešan korak radnici su kažnjavali štrajkovima (Vlaška buna 1935, Jugorasov štrajk 1938…), a tokom II svetskog rata štrajkove su zamenile sabotaže (zbog miniranog rudnika Nemci su proizvodnju počeli tek 1942.godine).
Dakle, ni tada radnike, još manje građane Bora niko ništa nije pitao, ali oni su se na razne načine dovijali kako da saopšte da su tu i da iz prikrajka prate događaje. Danas, vlasnike RTB-a Bor nije briga šta misle zaposleni i građani, ne primećuju ih i rade sa Basenom u zavisnosti od trenutnog raspoloženja. Jadno je i setiti se ne tako davnih događaja i nekoliko propalih pokušaja prodaje (rumunski Kuprum, austrijski ATB). Za 400 miliona dolara Đinđićevi i Dinkićevi fajteri planirali su da prodaju ovaj industrijski kompleks (računajući tu i majdanpečki rudsnik). Srećom, brzo se videlo da je reč o prevarantskim namerama i Basen je ostao u Boru. Tih godina zaposleni su odlučno stali u odbranu svojih prava (setimo se paraćinske petlje iz jula 2004.), ali situacija nije bila povoljna. Proizvodnja bakra je tapkala u mestu i jedva da je dostizala 900 tona mesečno, pa je, čekajući rasplet, Vlada Srbije morala da priskače u pomoć.
Čekajući taj rasplet nekome iz Vlade je pala na pamet spasonosna ideja, koja je doprinela trenutnom olakšanju. Strancima su prodata prava da istražuju po Crnom vrhu i brdima oko Bora. Neko je pomislio da je to dobar razlog za trljanje ruku: prodali smo im maglu i to za prilično velike pare! Niko se nije setio da postavi pitanje: šta će biti posle?
Posle će biti situacija da radnici iz Bora budu gosti na svom imanju i da im umesto kolača ostanu mrvice, po onoj narodnoj vuk je sit, a ovce su na broju.
U RTB-u Bor postoji radna organizacija koja se zove Istražni radovi i čiji su radnici istraživali na teritoriji cele bivše Jugoslavije. Poznati su kao strručni i vredni istraživači. Nikome iz Vlade Srbije nije palo na pamet da najpre ova istraživanja ponudi borskoj organizaciji. U Boru postoji i Institut za rudarstvo i metalurgiju u kome radi 200 doktora nauka. Ni njih niko ništa nije pitao. A zamislite šta bi bilo da su ih pitali, pa i po cenu nabavke odgovarajuće opreme. Sva ta ulaganja brzo bi se isplatila. Ali, neko je trebalo da mućne glavom.
Sada, posle svih istraživanja rudnih ležišta u okolini Bora, koja još traju, ti koji su zaboravili da u Basenu Bor i u Srbiji postoji snaga koja može da uradi ove poslove, sležu ramenima i čekaju da dođu Kinezi. To su žalosna očekivanja i nepoštena ne samo prema Boranima već i prema svim građanima Srbije. Zato, istovremeno sa očekivanjem raspleta, Borani mole premijera Vučića da o Basenu Bor ne govori ništa. Pokazalo se da ako nešto ne znate najbolje je da ćutite. Na ovom borskom primeru to će se tek pokazati, ali krajnje je vreme da neko odgovara za ovakve promašene postupke, makar to bio i premijer Aleksandar Vučić.
M.Radulović
ANTRFILE
Prema dosadašnjim rezultatima istraživanja, koja su obavljale neke kanadske firme, otkrivene su rudne rezerve sa oko dva miliona tona bakra i stotine kilograma zlata i drugih plemenitih metala. Najbogatije rezerve otkrivene su na Crnom vrhu i ispod današnjeg aerodroma na Sedmom kilometru. Sada se obavljaju pripreme za početak eksploatacije i očekuje se da će ona početi 2018.godine.
Ali, šta to vredi kada će Srbiji ostati sitne mrvice.
Inače, današnja proizvodnja bakra iznosi oko 4.000 tona mesečno i to iz domaćih i uvoznih sirovina, što nije ni približno proizvodnji iz, recimo 1990, poslednje godine kada je proizvodnja bila normalna. Te 1990 godine proizvedena je 131 hiljada tona bakra i to samo iz domaćih sirovina: Majdanpek 64,5 hiljada tona, Veliki Krivelj 31.842, Jama Bor 11.562 i Kop Bor 23.108 hiljada tona.
Od početka rada, 1903. u Boru je proizvedeno oko 140 hiljada kilograma zlata.
Ima i jedna caka: tona bakra se 1990. u svetu prodavala za oko 2.000 dolara. Danas košta oko 6.000 dolara. Pokušajte to da uporedite.
MIROSLAV RADULOVIĆ, OSNIVAČ „BORKIH NOVINA“ I AUTOR 15 KNJIGA O BASENU BOR I GRADU.
Dok raste cena na svetskom tržištu bakra u RTB-u prinudni odmori, sindikalne svađe, smene direktora, fizički nasrtaji…..
Uprkos ovako lepim vestima o kretanju cene, u RTB-u i dalje depresivno, sumorno, problemi se gomilaju i izmiču kontroli.
Jedino proizvodnja nije problem, jer proizvodnje nema! Ili je nema na potrebnom nivou da bi smo imali našta da rastuću cenu bakra zakačimo. U rudarstvu je neće ni biti skorije, jer je ta proizvodnja zapostavljena do zabrinjavajućih razmera. Za rezultate u metalurgiji treba pitati Milana, kralja bakra i možda još nekoga kralja o kome se priča po Boru i bližoj okolini. Možda bi o tome nešto znao i smenjeni direktor, ali njegove informacije više nisu relevantne a i pristup javnosti do njega je nešto otežan.
Kao i uvek Sosa ima sve u rukavu, ali nešto u poslednje vreme ne govori. Možete mu tu i tamo u nekim medijima videti sliku, ali bez tona ili prozbori tek po koju kroz zube. Da li peva?
Nema mnogo prilika za to, ali kad se koja pruži iskoristi je bez razmišljanja, kao onomad na svete Vrače, slavu lekara. Od kad je Vučić poslednji put prosuo gnev na “majstore malverzacija” u koje je imenom i prezimenom (ili samo prezimenom?) prozvao i našega Sosu i obećao smenu do kraja nove godine, kao da je zavladao neki muk a apatija se pojačala. Čeka se dan D kad god se on desio, jer se nema kud! Nepovoljno okruženje i slabe ponude!
Nema jačih partija u koje bi se moglo preleteti, nema ni jače struje u SNS-u od Vučićeve da bi se vredelo preokrenuti. To ne znači da nema muljanja, zakulisnih radnji, priprema da se kako tako ostane na nogama i nakon dana D.
Ako se u proizvodnji ništa bitno ne radi u svim drugim oblastima događanja su vrlo intenzivna. Prinudni odmori su glavna menadžerska aktivnost. Spiskovi lete tamo amo, rešenja se pišu i brišu. Ništa u tome nije konačno i izvesno! Kreacije nisu ničim ograničene! Poseban kuriozitet su slučajevi da se uruče rešenja za odlazak na prinudni do kraja godine a nakon samo nekoliko sati se zaposleni pozivaju da se vrate na posao, jer su vajni stručnjaci prevideli da će im primanja biti veća dok su na prinudnom nego da rade, zbog smanjenih plata.
Prinudni su kažu bili i povod fizičkog nasrtaja žena na prinudnom na jednog od Sosinih direktora i istaknutog partijskog druga. Polemika uveliko traje da li je samo on odgovoran ili i još neko i da li je uopšte odgovoran, jer je on kao i mnogi drugi odavno razvlašćen i pregažen. Uloga im je samo u tome da Sosa ima na koga da viče i tako smiruje svoje tanke živce. Malo li je? Drugi pak kažu da Sosa određuje samo ko ne može i nesme na prinudni i kaže cifru koju treba ispuniti a ostalo je na direktorima i šefovima. Po tome, žene su se na pravog nameračile. On je od onih koji nisu Sosini, izabrao, pa treba i da odgovara. Da li baš na ovaj način ??? Ako nema princima i pravila po kojima se ide na prinudni, ako ima privilegovanih, ako nema solidarnosti, humanosti i morala, može se svašta očekivati!
Osim fizičkih nasrtaja na direktore u RTB-u su u toku svađe između sindikalnih lidera. Nije svađa oko strategija za izlazak iz krize i zaštitu zaposlenih od svakojakih pretnji, uključujući i stečaj već oko toga ko je bliži vođi!? Ko je reprezentativni Sosin sindikalac!? On ih doduše često menja, pa su sindikalni lideri stalno u stresu. Dosadašnje prikrivene borbe su postale javne, pa čak se odvijaju i preko medija. Ko će više, ko će bolje braniti Sosu! Bez Sose nema ni sindikata, bar ne ovakvih kakvi su sada. Zato je borba sve žešća! Da li će i tu doći do fizičkih nasrtaja, ostaje da se vidi. Sudeći po sadašnjim tenzijama nećemo dugo čekati.
Vučić i Li Kećang o RTB Bor i Petrohemiji; potpisana tri sporazuma
U Boru se sa velikim interesovanjem prati Samit u Rigi KINA+16
Premijer Aleksandar Vučić sastao se u Rigi sa premijerom Kine Li Kećangom, koji je istakao zadovoljstvo saradnjom dveju zemalja, poželeo uspeh u daljem napretku Srbije i izrazio zabrinutost za ličnu bezbednost srpskog premijera.
Bilateralni susret dva premijera odrzan je u Rigi uoči samita Kina plus 16 zemalja centralne i istočne Evopre. Sastanku su prisustvovali i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.
Vučić je izjavio da je zamolio kineskog premijera da pomogne Srbiji da reši slučaj Rudarsko topioničarskog basena Bor na sličan način kao što su nam pomogli oko Železare Smederevo.
Nakon sastanka Vučić je novinarima u Rigi rekao da nije odmah dobio odgovor od kineskog premijera, da ga nije ni očekivao, jer je, kako je rekao, Kina suviše ozbiljna zemlja i Kećang veoma ozbiljan čovek:
„Oni su poslali svoju najmoćniju kompaniju da se bavi time i to je za Srbiju jedna od ključnih stvari“, rekao je Vučić koji je istakao da je pozvao Kećanga da ponovo poseti Srbiju.
Kineski premijer Li Kećang izrazio je zadovoljstvo saradnjom dveju zemalja;
„Naši narodi su se uvek međusobno poštovali, a mi smo danas veoma srećni zbog vašeg ekonomskog napretka“, istakao je premijer Li Kećang.
Premijer Kine izrazio je zabrinutost za ličnu bezbednost predsednika Vlade Vučića i istovremeno poželeo uspeh u daljem ekonomskom razvoju i napretku Srbije.
Ako bi se dogovor postigao za RTB Bor koji gubi po tri miliona evra na mesečnom nivou, neplaćajući struju EPS-u, prema rečima premijera, bilo bi jako dobro.
„Bezbroj priča sam slušao, Đinđić je želeo da preseče stvari, nije to nama ostavljeno kao zlatna jabuka i da može fenomenalno da radi, imamo rezerve za 50 godina, neke druge stvari nemamo čak ni resurse i to moramo brzo da rešavamo i ponovo ćemo tražiti podršku“, kazao je Vučić za RTS, govoreći o RTB Boru.
„Ja sam danas kineskog premijera Li Kećanga molio za RTB Bor i nastaviću da molim. Moj posao je da tamo gde ne možemo biznisom da privučemo nekoga, da iskoristimo svoju političku poziciju koja je dobra i zamolimo naše prijatelje da nam pomognu“, kazao je Vučić za Televiziju Pink.
Premijer Vučić obavestio je kineskog premijera o potpisanim sporazumima, kao i infrastrukturnim projektima koji su u toku i naglasio da je Srbija veoma ponosna na saradnju sa NR Kinom
„Bez Vaše podrške ne bismo uspeli da prebrodimo teškoće. Vaša uloga u preuzimanju Železare Smederevo ekonomski je spasila Srbiju“, rekao je premijer Vučić, saopšteno je iz Vlade Srbije.Premijer je podsetio i da bi od građana Srbije danas bilo uzeto 60 miliona evra za poslednjih pet meseci da nije bio postignut dogovor sa kinezima o Smederevskoj železari, kako bi bile isplaćene plate i nabavljene sirovine.
Govoreći o samim razgovorima, Vučić je naveo da je počastvovana posebnom pažnjom koju Srbiji poklanja srpski prijatelj, kineski premijer i dodao da smatra da je u tom razgovoru, za koji je delegacija Srbija dobila nešto više vremena od ostalih, uspela da istakne sve važnije probleme.
„U svakom slučaju, mnogo toga je pred nama, ali mislim da je još važnije da pogledamo i petrohemijski kompleks i da pokazujemo i prijateljstvo i poštovanje za ono što je Kina uradila za nas, da pokažemo da zaslužujemo njihovu pažnju i mislim da smo se tako i odnosili i da su, sudeći po reakcijama, i Li Kećang i drugi, bili zadovoljni“ rekao je premijer Srbije.
Kako je dodao, pozvao je kineskog premijera da ponovo dođe u Srbiju, uveren da će uskoro, za recimo dve godine, to i biti ostvareno, „što bi bila velika stvar, jer ćemo imati mnogo toga da otvaramo i da pokažemo šta smo u međuvremenu uradili“. Prema njegovim rečima, kineski premijer je više puta naglasio da je srećan i zadovoljan zbog napretka Srbije, pre svega zbog ekonomskog napretka.
Taman kad je krenuo u nove poslovne poduhvate, ovoga puta u London, usledio je oštar poziv iz Kabineta za hitan povratak. To ga je Premijer tražio kako bi mu preneo „pozdrave“ od MMF-a i poruku da je i njemu došao kraj, naravno onaj menadžerski. A Sosa sebe častio odlaskom na dane Londonske berze metala, kako bi kao „veliki perspektivni ekspert“ prikupio poslednje informacije o aktuelnom kretanju na svetskom tržištu bakra. Kao da je to njemu bitno. Njegove odluke se nikada i nisu zasnivale na saznanjima o kretanjima na tržištu, već su mu te informacije samo služile da pokrije kojekakve mahinacije i lopovluke i da se poštapa niskom cenom bakra kao izgovorom za gubitke. Da li je očekivao da će mu stići ovakva poruka? Možda i jeste, ali šta ga je briga?! On je sve svoje želje ostvario! Svojim potomcima obezbedio bezbrižan bogataški život! Uzimao za sebe koliko je mogao a davao drugima koliko je morao! Zato je ostao ovoliko dugo nedodirljiv i zaštićen. Mogli smo mi da pišemo, zovemo, kukamo, pokazujemo i dokazujemo o kome se i o čemu ovde radi. Ali, džaba! Interes da se baš on i pored svega i uprkos svemu održava na tom mestu bio je izgleda mnogostruko veći. On to zna, zato i sada poručuje da neće da podnese ostavku, jer kaže da sam sebe nije ni postavio pa neće ni da se smenjuje. Da li je to otvoreno isčikavanje Vučića, bacanje rukavice direktno u facu!?
Mi i dalje čekamo reakciju Premijera i strpljivi smo, ali imamo neprijatan osećaj povodom onoga što je poručio nama u RTB-u i u Boru na konferenciji za medije od nedelje 30. oktobra. Osuo je paljbu iz sve snage, neprekidno ponavljajući da je ljut! Ali ne treba da se ljuti na nas u RTB-u i u Boru. Već na svoje, ove što je postavio na čelu RTB-a i Bora. Njegovi ljudi, njegova (državna) preduzeća, njegove odluke i efekti tih odluka. U tom stanju a pod pritiskom MMf-a činilo se da ga više pogađa razgolićeni javašluk u javnim preduzećima nego potencijalna pretnja atentatom. Imali smo utisak da sa posebnom mučninom (da ne upotrebimo težu reč) govori o RTB-u. I to baš o RTB-u a ne samo o njegovom rukovodstvu? Sa punim ustima gorčine poručio nam je javno i jasno više puta da platu primamo zahvaljijući vladi Srbije a onda i građanima Srbije, koji pune budžet. Moguće da je to i tačno! Zna valjda čovek o čemu priča! Ali, znamo i mi! Ništa se kod nas ne menja decenijama! Radimo danju i noću, subotom i nedeljom, verskim i državnim praznicima….skoro pa kao i on sam. A gde su novci? E to mi stalno pitamo, vrlo često javno baš na ovom kao i na drugim medijima. Mnogo puta smo i samog Premijera pitali i obaveštavali ga da ovde nešto baš i nije normalno.
Zvali ga da dođe, makar da primi Šistekovu nagradu koju mu je pre godinu – dve dodeljena ili da svečano otvori novu topionicu i sumpornu koje su građene (da li i izgrađene???) uz njegov amin i državne pare i garancije za kredite. Bio je samo na predizbornoj konvenciji svoje Partije u Sportskom centru i taj boravak mu je upropastio Sosa u sramnoj aferi „kačite brzo kačite“ zbog čega je morao da se u svoje ime i ime SNS-a izvinjava zbog Sosinih gluposti i siledžijstva. Evo prave prilike da dođe i da ovde objasni zašto treba da moli Kineskog Premijera da nas uzmu Kinezi, čak će kako reče i da kleči samo da nas se ratosilja i skine sa grbače građana Srbije. Da li je to nama presuđeno, onako po kratkom postupku, preko reda? A kako bi inače bilo normalno? Postipci, pravila, procedure?! Za nas to ne važi! Nema više vremena! A zašto? Ko nam je potrošio vreme i sve ostale resurse? Kako smo mi to postali sirotani, prosjaci, beskućnici, pa Premijer mora da kleči, moli , preklinje da nas uzmu Kinezi, pa kako god. A Sosa? A poslušnici i doušnici? A napredna bulumenta koja vodi RTB-e i Bor? Hoće li neko od njih ikada odgovarati ili će i njih samo preuzeti Kinezi?
Logično nam je nekako da opet po kozna koji put postavimo stara pitanja: O čemu se ovde zapravo radi? Kakva je to tajna veza? Da li su u pitanju samo partijske veze i bliski partijski odnosi? Ima li i nekih zajedničkih poslovnih poduhvata? I svašta nešto je moguće pomisliti i pitati. Jer ovaj čovek, dakle Sosa ima potpunu slobodu da radi šta god hoće, kako hoće i koliko god hoće. A on kakav je alav hoće baš previše. Našao pa zašao i ozbiljno naljutio ove iz MMF-a pa ga oni sad preko Vučića traže. I zna on sve to, zato u poslednje vreme peva „ne može mi niko ništa“ a ima i ovu novu „jednoga dana žaliće mnogi što me više nema“ . Izgleda da je svestan da je ostao sam, da će ga pustiti niz vodu, pa se još malo koprca koliko da“ omču oko vrata“ sam zateže. Zna on i mnogo toga što mi ne znamo, pa svojim saradnicima već preti Kinezima, savetuje ih da na vreme „kupe pelene“ i da vežbaju da kleče pred novim gazdama.
Danas kada mnogi mediji i stručna javnost komentarišu usvojeni program za RTB Bor, radnici i gradjani u Boru i regionu istočne Srbije sve više otvoreno traže: Vučiću otpiši ga kao balast prošlosti!
Eto nas opet u udarnim vestima! Otpis dugova! Rekord, ali ne za pohvalu! Prvi put u Srbiji otpisan toliki dug. I neka je! Naš gigant je ostao da radi a mi i da radimo i da živimo! Dug je otpisan od onih koji su ga godinama i decenijama stvarali. To je država, razne vlade, neodgovorni, nemoralni i nestručni ljudi….Na ovom primeru se jasno vidi kako smo svi dovedeni do dna, ali se ne vidi kako ćemo sa tog dna. Koliko je partnera oštećeno a koliko manjih i potopljeno. Ne izmirivanje obaveza bila je poslovna filozofija državnih činovnika koja se ovde jasno vidi, jer je rukovodstvo RTB-a kao i drugih sličnih firmi uvek postavljala i smenjivala država, odnosno vlada koja je u tom momentu bila aktuelna.
Veliki dug kao balast prošlosti je nestao sudskom odlukom. Mi sada predlažemo da se i ostali balasti prošlosti otpišu ili odvedu., zavisno od toga da li su stvari ili ljudi.Iz našeg naslova se vidi da mi mislimo na ljude. Lako će se otpisti sve ostalo, ako je već otpisan onoliki dug. Ali teško će biti sa Sosom i njegovim većem starica i staraca. To znamo! Zato i po stoti put tražimo, molimo, preklinjemo Vučića da ga, umesto što se izvinjava za njegovu bahatost i glupost i sanira njegove promašaje, jednostavno otpiše kao posle ovog duga drugi najveći balast.
On je ne samo balst prošlosti, već i bruka i sramota sadašnjosti i velika pretnja budućnosti RTB-a i Bora. Naravno i ogromna mrlja na SNS, jer je prvi čovek naprednjaka u ovoj sredini i član Glavnog odbora (ako je to još). Argumenata za ove tvrdnje ima na pretek i njih smo već toliko puta navodili da ih i ptice iz borskih parkova znaju.Ima mnogo i novih zloupotreba, bahatosti, valjanja po blatu u kome ne prlja samo sebe već sve nas a najviše Vučića samog. I dalje istim intezitetom troši tuđe i nezarađeno, stvara nove dugove jer zna da će ih neko i nekada otpisati. I dalje lupa kao otvoren prozor, kada god progovori! Stidimo se njegovih nebuloza dok ga slušamo kako objašnjava ozbiljne stari o kojima zna tek po nešto ili ništa. Često nas potseti na Vendi, koja je „majstor“ za gomilanje reči i po kojoj je u jednoj zabavnoj emisiji postojao serijal „vendilator“. To njoj možda priliči i na tome je izgradila i prepoznatljivost, ali šta reći za čoveka koji vodi ovakvu firmu i u vrhu je vladajuće partije a sličnog je ponašanja. Mi smo o njemu odavno rekli već sve! Ovo je poslednje! Vučiću otpiši ga kao balast prošlosti!
Aleksandar Vučić se na svom zvaničnom TWITER nalogi izvini zbog bahatog ponašanja svog direktora Blagoja Spaskovskog.
SOSA TRČI POSLEDNJI KRUG U OVOJ KAMPANJI
Izborna kampanja je u punom jeku. Aprilske šale i iluzije se šire Srbijom. Reklo bi se da će prvi april ove godine trajati nešto duže, sve do 25. I ništa neobično. Sve su kampanje slične! Čak i one Američke nisu nešto mnogo drugačije! Ali je ova naša za neke aktiviste i neke lokalne strukture teška, neprijatna i verovatno poslednja. Makar sa pozicija na kojima su trenutno! Za njih dolaze druga vremena! Promena će sigurno biti i to nepovoljnih i oni su toga svesni. Ovo se pre svega odnosi na „junaka“ iz našeg naslova i iz brojnih priča sa ovih stranica! Trči Sosa za rezultat kojim bi oduševio Vučića i to za mnogo veći procenat od onoga za koliko ga je razočarao, izneverio, izblamirao, obrukao. To će teško dostići. Jer je mnogo zastranio, da ne kažemo neku ružniju reč koja bi bila primerenija njegovom učinku za period od kada je preleteo od URS-a do SNS-a. O ranijim preletima i da ne govorimo. U tom trčanju često je dezorjentisan i umesto napred on u punom tempu juri nazad. Njemu je i lepše da gleda unazad jer vreme koje dolazi nije njegovo. I to je dobro!
Potpuno se izmestio iz normale u pripremi naprednjačke predizborne konvencije. Strah od susreta sa Premijerom ga je totalno izmenila. Vrhunac divljanja pokazuje video zapis koji kruži društvenim mrežama. Sramota za Bor, za RTB-e, za naprednjake naročito.
On i ne zna šta reč bruka i sramota znači. Eto ima priliku da sebe gleda u tom videu i da se lupi u pregrejanu glavu i zapita našta liči ispred one ograde jureći gore dole. Kao da je u onom Šojićevom kafezu. Pretio je i ponižavao ljude koji rade u privatnoj firmi. Ali briga je njega da li je nešto privatno, državno ili društveno! Sve je to njegovo na ovaj ili onaj način!
Od momenta raspisivanja izbora pomahnitano ganja sve oko sebe. Sluti da mu je ovo poslednje organizovanje izbora, što je inače njegova omiljena igra. Ne pravi nikakvu razliku između zaposlenih u RTB-u ili u osnovnim i srednjim školama i naprednjaka u opštinskom odboru i onih u mesnim zajednicama grada i sela. Svi su mu isti i svi su upregnuti u kampanju. I niko nije važan, i niko nije za poštovanje. Samo je on jedan jedini gospodar! Tako o njemu i pričaju, u smislu „…zvao je glavni….javio se gazda…“ Niko ništa nije morao da radi na radnim mestima, osim da se upisuje i potpisuje za Vučića. I tako po sto puta. Nikad dosta! A onda su krenuli pozivi i provere iz Stranke. Sve po spisku! Ko će da plati sve te telefonske račune? Pa zna se ko i do sada! Iz iste kase ide! Kase RTB-a! Sve će te i mnoge druge račune platiti firme poput naše. Kako reče nedavno Premijer, pare iz Bora u periodima visoke cene bakra na svetskoj berzi, trošene su za kupovinu nekih izbora. Ako je moglo nekada zašto ne i sada. Tim pre, što je u igri isti čovek, koji zna kako da sve resurse, naročito finansijske stavi u funkciju svojih i intersa partija na vlasti. Zanat je ispekao još kod Slobinih socijalista a onda ga stalno usavršavao preko Dinkića, Tadića, pa opet Dinkića, Dačića, sve do naprednjaka.
O tome ima mnoštvo poznatih i proverenih informacija, poput finansiranja naprednjačke kampanje 2013. u Zaječaru!
I u tom svetlu se dogodi i ta dugo pripremana naprednjačka konvencija! Reklo bi se miting u belom! Dođe Vučić u Bor! Konačno! Očekujemo ga odavno! Onoliko puta smo ga pozivali, pisali i molili da pomogne! Eto došao je onda kada to njemu treba! Traži glasove i to ako može sve! Naravno da ne može! Nije sam na izborima, bez obzira šta misli o svojim političkim takmacima. Pobediće i ovoga puta sigurno i nadmoćno! I u Boru će pobediti, ali ne onako kako je mogao. Bilo bi mnogo bolje da nas je oslobodio Sose zvanog „Kači brzo, kači“ ili da je na mitingu u Sportskom centru otvoreno rekao ko je odgovoran za sve promašaje i sva prekomerna trošenja. Ipak, hvala mu na ocenama koje je vrlo jaso izgovorio! Znamo svi kome su one upućene. Mnogo toga se moglo shvatiti i iz načina na koji je govorio. Nije bio raspoložen kako je inače na mitinzima po Srbiji. Nije bio dovoljno motivisan. Delovao je nekako usporeno. Nosio je izvesnu dozu gorčine, a kako i nebi. Verovao je da ulaganjem u nove kapacitet u Boru može da značajno popravi i rezultate RTB-a i Srbije. Ali je za to izabrao pogrešnu osobu! Sam je kriv i odgovoran!
RTB-u se ne piše dobro! Sledi nam smederevski scenario. Prvo nova menadžerska opcija, kako reče Sertić, pa onda neki Kinezi ili ko god ko će kupiti ono što je od nekadašnjeg giganta ostalo. Kako Sertić najavljuje, napraviće se po kratkom postupku menadžerski tim od stranih i domaćih stručnjaka, uključujući i ljude iz sadašnjeg rukovodstva RTB-a. Ne može čak ni tender za izbor tima kao kod železare, jer se mora ispoštovati 31.maj kao rok koji je predložila vlada Srbije MMF-u i koji se mora ispoštovati. Inače, to je isti onaj Sertić koji je o RTB-u govorio kao o nekakvom lešu, kao o potpuno besperktivnoj firmi ili fabrici kako on kaže. A mi nismo nikada bili samo fabrika. Nažalost, danas to jesmo, zahvaljujući Sosi i njegovom timu. Pitanje je šta će sa nama biti ukuliko on ili neko po njegovom izboru bude u novoj menadžerskoj opciji. Znajući na šta je on sve spreman realno ga je očekivati da pleše i peva i dalje.
U izbornoj kampanji se mogu očekivati različita iznenađenja! Biseri! Afere! Hvalisanje! Nipodaštavanje! Omalovažavanje! O praznim obećanjima i da ne govorimo! Tako je bilo i ranije, tako je i u svetu! Pa što ne bi bilo i ovde i sada! Smena direktora EPS-a, istaknutog naprednjaka koji nije krio da je u Partiji, već se članstvom u SNS-u i dičio, tik pred raspisivanjem vanrendnih parlamentarnih izbora najavljuje da će biti po onoj „očekuj neočekivano“. Za smenu ovog direktora bilo je mnogo valjanih razloga i ranije. Vučić je odlučio kada to najviše odgovara! Zna on da proceni a i može mu se! U poziciji da može sve i to kad hoće i što je nesvakidašnje i dokle god hoće. Pokazao je svoju apsolutnu dominaciju i prilikom odluke o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora. Nije bilo razloga za to, ali on verovatno zna nešto više od nas. Hoće da potvrdi vladajuću poziciju na svim nivoima! Još jaču vlast, naročito u Vojvodini.
U osvežavanju izborne kampanje, očigledno će se koristiti različita iznenađenja, poput ove smene. Nelagodno će biti i samim naprednjacima i pre svega njima, jer će oni biti pod pritiskom. Meri će im se greške, propusti, opuštenost a posebno troškarenje para na sve i svašta. I to će raditi Vučić lično. Time će sebi dodatno podizati cenu sve gledajući u krajnji izborni rezultat, želeći sam sebe da iznenadi. Pozitivno, naravno!
Vučić ima široku podršku za prozivku, smene i kažnjavanje neodgovornih! Posebno onih koje je sam postavio! I mi imamo kandidata za prozivku i smenu! Odavno predlažemo i priželjkujemo da nam skidne sa vrata i grbače direktora Kombinata bakra, koga je postavio i dao mu neograničena ovlašćenja za sve i svašta ili bar se tako on ponaša a ni dlaka sa glave mu ne fali, osim onih koje godine po prirodi odnose. Izguraće on na tom mestu i ove izbore. Stanje u RTB-u je toliko loše da gore i ne može biti, a izborni rezultat koji on može da obezbedi teško da bi mogao neko drugi. Prosto jer se čovek ne libi ničega, ništa mu nije strani i nepoznato, nikada nije odgovarao ni za kakve promašaje i štete. A štetočina je za primer. Bilo bi dobro da se na propadanju RTB-a analiziraju i pokažu marifetluci i prevare svih dosadašnjih vlada i režima. Koje god pitanje pokrenete i koji god promašaj hoćete ovde se mogu naći neverovatni primeri. Eto, ako je SNS kampanju počeo iz Vojvodine, što je razumljivo zbog konačnog obračuna sa „žutima“ moglo bi da se završi u Boru i to vrlo efektno. Ovde se može poentirati lako i razumljivo za građane Srbije. Slikovito se mogu prikazati razlozi i uzroci siromaštva, bede, bezperspektivnosti, zapostavljanja, zlostavljanja a o zloupotrebama i da ne govorima.
Zna se za sve to u posvađanom naprednjačkom taboru u Boru. Strah im se uvukao pod kožu i to sa razlogom. Sada jure ko muve bez glave da nešto prekreče, praveći u toj strci nove greške. U tome kao i uvek prednjači prvi među njima. Ima već nove sramne naslovne strane. Promoviše velike “poslovne rezultate“ poznate samo njemu i TV Bor. Doveo je i svoje Amerikance da pohvale novu topionicu, koja verovatno izaziva mučninu kod Vučića. Napravio je i nove sindikate i lično izabrao predsednike za ove postojeće i napisao im saopštenja za javnost. Najavio da će vratiti stare koeficijente za obračun zarada, isplatu prevoza i regresa kao nekada. Odabranim kadrovima menja ugovore sa određenog na neodređeno vreme. Otvara hotel na Borskom jezeru i najavljuje pesmu i igru sve do 24.aprila.
Prvi će zapevati on „ne može nam niko ništa“ a odmah i Topalko povodom Dana žena. Radi sve po starom, znači sve što ne treba i nesme i što puno košta. Soso care odakle ti pare? Kukao si koliko juče na cenu bakra, pozivao na smanjenje troškova, skidao plate, slao na prinudne odmore, najavljivao gašenje pogona. Šta je istina ovo sada ili ono od pre odluke o izborima? To nije trenutno bitno! O tome ćemo 25.aprila. Bitno je da naprednjaci u Boru i Majdanpeku osvoje najmanje 120% kako bi Vučić bar za kratko zaboravio sve blamove, poraze i prevare.
Danas je RTB Bor postao Lajt motiv pominjanja u predizbornoj borbi svih političkih partija u Srbiji. Podsećamo da smo javnost, blagovremeno, od 2010. obaveštavali o nakaradnoj i dnevno političkoj upotrebi radnika i kapitala ovog giganta na istoku.
Više je medija, danas, od Večernjih novosti i Danasa do N1 i Bete, objavilo konferenciju za novinare Rudarskog sindikata Srbije u beogradskom Medija centru, što je dobro i što je, nakon četiri-pet godina, prvi put obuhvatnije i iz „usta“ radničke klase potekla istina, po ministru Sertiću o „jednom od privrednih leševa Srbije“, o RTB Bor. Informacije su korektne. Moglo je i više medija na se nađe u medijskoj kuća na Terazijama, jer su im sindikalci „došli na noge“, mogli su iz prve ruke da čuju neposrednu reč, one stvarne priče koje su, do juče, bile tabu tema, od kojih su bežali – iz kojih razloga može se samoa naslutiti – i najveći i dokazani medijski profesionalci i poslanici. Doduše, neki to ni juče nisu smeli ili hteli. Vraški je bilo teško objaviti i slovo o tome šta se stvarno događa u RTB-u Bor, „državnoj“ firmi sa društvenim kapitalom!!! koja punih 12 godina nije mogla da se restruktuira i koja je stigla do ambisa.
Danas kada su izbori na pragu, kada se otvaraju karte i kombinat bakra – opet – postaje zanimljiv za partijska prepucavanja, sve je drugačije. I lakše i bezbolnije. Jer, tema je širom otvorena, odgvorni u državi i RTB-u nemaju više kud, doterali su „cara do duvara“ i sad jedino čine ono što im je u moći – da odugovlače rešenje problema i ponavljaju konstatacije o tome kako je teško i mučno, ali „izlaz će se već nekako pronaći“. Čak su se navodno javili i Kinezi da priteknu u pomoć kao da smo sve ove goidne samo njih čekali ne činieći ni najmanji pomak u ozdravljanju kompanije od strateškog značaja. Činjenjeni su neverovatni potezi, od neraspisivanja međunarodnog tendera i izbora tehnologije za novu topionicu do nasilnog raubovanja rudnika i mehaniacije širokih rezmera.
Gde su svi ovi mediji, primerice, ovi što su se upravo danas pojavili ( o lokalnim je izlišno govoriti) bili proterklih godina. Jesu, oglašavali su se ( to ne važi za Nl, donekle i Blic), ali u suprotnom smeru i efektu: neki su toliko hvalili uništeni i kriminalizovani RTB da je to bilo neverovatno, čak sramno i nepodnošljivo. Nije možda lepo bilo kakvo poređenje, uostalom oni se ionako prepoznaju. RTS je, čini se, prednjačio, Politika se stidljivo, nečujno pojavljivala. Čak je napravila i presedan u odabiru novinara sa lica mesta. Takvo uređiovanje u medijima dovelo je i do, ne samo pisanja hvalospeva i neistina za „privrednog mrtvaka“ iz Bora, po Vučiću, već i uniženjima jedna časne i važne profesije u svakom društvu. Na primeru RTB Bor mediji i novinari, čast izuzecima, nisu bili, ni ostali, neophodna, nasušno potrebna, savest društva. Nažalost.
Na drugoj strani, Medija centar Bor, još od sredine 2010. godine, krenuo je u snažnije i sadržajnije pisanje o RTB-u iznoseći istinu i samo istinu. Ukazivalo se na reč stručnjaka i eksperata, ne na politički marketing koji je zaslepeo Bor, pa i Srbiju do tih mera da je oporavak dug i težak. Medija centar je postao firma kojoj se veruje, koja je pokazala i hrabrost i držala se svojih ispravih principa odolevajući moćničkim napadima i pritiscima, zlonemarnim i gramežljivim foteljašima i manipulatorima svake vrste. Moguće je zamisliti na kakav otpor su nailazili medijski radnici i saradnici, s koliko su se posvećenosti i energije, pa i odricanja borili i, sad se vidi, izborili.
Lako je danas pisati i javno govoriti o RTB-u Bor kad su počela otpuštanja, smanjenja plata, zatvranja rudnika i pogona, kad… kad su čak progovorili i u – Vladi Srbije. Toj istoj Vladi kojoj su, zajedno sa njenim predsednikom, iz Bora poslate tone pisanog materijala da „ zaustavi bahato rukovodstvo i osiono ponašanje Rolandinja i podaničke ekipe“, da odgovornije kontroliše trošenje ogromog narodnog novca i da krene u odlučniju bitku protiv laži i prevara. Štaviše, godine 2014. Medija centar Bor izdaje knjigu „Bakar obojen lažima i prevarama“ dokazujući nezakonitosti i nestručnost, mahinacije i kriminalno ponašanje. Čak je i čuvena emisija „Insajder“, ocene su merodavnih, ostala u drugom planu.
Šta je to sve vredelo kad nije bilo volje, razumevanja, odgvornosti i znanja da se blagovrmeno krene u akciju spašavanja RTB-a. I zaustavljanje pomahnitalih šefova u rasipanju para. Sada se spominje niža cena bakra kao jedan od krivaca za sunovrat kompanije, što niti je tačno, niti bar malo „drži vodu“. Da je dobronamerno shvaćen Medija centar, kao i pojedini stručnjaci ili da su premijer i resorni ministri imali više sluha, danas bi sve bilo drugačije, pa i država Srbija ne bi strahovala za sudbinu – istočne Srbije. E, za taj i takav nekulturno- (ne)odgovoran odnos prema onima koji savesno i čestito rade svoj posao, da je sreće – pa i više moralnosti – neko bi morao bar da se pokaje i izvini.
Danas je Boru aposlutno nepotreban jedan direktor-penzioner Spaskovski. Ni njegov, očigledno je, vrli zaštitnik i borac protiv kriminala i korupcije Vučić. Potrebne su stotine miliona dolara ili evra da se zakrpe „rupe“ i krene u ozbiljan posao sa profesionalcima a ne političkim manipulatorima i profiterima.
Posledice dosadašnjeg rastezanja i mučenja RTB-a sa neodgovornim rukovodstvom, snosićemo, nesumnjivo je, godinama. Medija centar Bor i šaka časnih pojedinaca koja je istinski služila javnosti – imaće samo jednu satifakciju: uspravno će gledati u oči i „caru i ćesaru“, i pastiru i akademiku, i, s posebnim zadovoljstvom – Aleksandru Vučiću. Jer, on je prvi i od svih najvažnijih dobio i pročitao knjigu „Bakar obojen lažima i prevarama“ … I, za nesreću, nije joj poverovao.
Bor, Beograd, 14. februar 2016 – Dopisništvo MC Bor – Bgd: Nataša B. Panić
IZ MOG UGLA: VUČIĆEVI POHODI
Zaista se pitam, da li je intelektualna superiornost premijera Vučića u odnosu na okruženje, posledica savršene marketinške manipulacije i studija za montažu, vešt politički ditiramb ili mi zaista nemamo takmace koji mu mogu verbalno parirati…Čak ne ni sa motivom da ga nadigraju, već sa naivnim isčekivanjem oduzimanja mu uloge izvršnog producenta, nadajući se da će dobiti bar neku retoričku sekundu za tu novinarsku paricu koju su dali, ulazeći u kolo dnevno političkog dešavanja.
Prateći njegove nastupe u poslednje vreme, shvatam da čoveku zaista treba odati priznanje na: sugestivnosti, brižljivom biranju načina obraćanja u zavisnosti od ciljne grupe pred kojom stoji, odabiru selektivnih informacija koje iznosi, tonu koji koristi.. a sve zarad višeg interesa, naravno…Po matematičkom aksiomu, što jednostavnije – to savršenije, scenariju njegovih nastupa treba skinuti kapu.
Na otvaranju Regionalnog centra za sokove u sklopu kompanije Coca -Cola Hellenic, gde se “spontano” okupilo oko 1000 ljudi (na sred Batajničkog druma, preciznosti lokacije radi), prisustvovao je politički vrh zemlje..Ako ćemo zdravorazumski, jes` malo čudno što na otvaranju 80 radnih mesta jednog pogona prisustvuje i premijer, ali ako uzmemo u obzir da se radi o kompaniji Coca – Cola i da ista dostiže 0,7 % bruto domaćeg proizvoda, jasno je da se mora ukazati poštovanje.
I tako predstava počinje…
Valjda po hijerarhiji, prvi pristiže gradonačelnik Mali, vidno raspoložen, za njim Stefanović, ležerno, lagano ( kakav hod – takav govor) i na kraju premijer..Mora mu se priznati, stavom, hodom i izgledom, ako izgubi izbornu trku, posao telohranitelja bi dobio bez problema..
Konferencija za štampu protiče u dobro poznatom maniru: ” Eto, gospodo, ne pitate ni kada će ti start up krediti za mala i srednja preduzeća, ne pitate ni kako stojimo sa proizvodnjom..”
Predstavljanje Sive knjige 8 – NALED
“Po podacima koje sam jutros dobio” ( uvek ih ujutru dobija, pa svaka čast budžetskom knjigovodstvu u ekspeditivnosti izrade probnih bilansa..), “porast industrijske proizvodnje je 8% a preradjivačke industrije 5,2%..” Naravno, premijer se u ovom trenutku uvek obrati nekom od saradnika da ga ispravi ako greši, pojačavajući tako značaj cifara koje objavljuje I nikako ne shvatajući zašto iste, neki zluradi likovi osporavaju. Istini za volju, uvek izostane druga vrsta podataka: u odnosu na koji period, u kom zvaničnom glasilu su cifre koje pominje objavljene i da li je on, onako ljudski, ikada izrazio sumnju da su ti podaci montirani. A u slučaju da jesu, opet onako, samo hipotetički, da li udvornička bulumenta možda tako održava svoje pozicije, zloupotrebljavajući i njegovu harizmu… i na kraju ovih hipotetičkih misli, možda su podaci samo marionetska kalkulativna statistika koja očas posla može biti oružje i političkom protivniku..
Premijer Vučić i Aleksandar Ružević generalni direktor CCH Srbija na otvaranju regionalnog centra za sokove
Voli ipak On, najviše sam da pita i odgovora…ali iskreno, šta bi mu se tu i zamerilo, kada je vrhunac novinarske inventivnosti na istom dogadjaju, bilo pitanje: ”Kada će letovi za Njujork?” Premijer na to pošteno kaže, da prvih par godina od prihoda na toj liniji nema ništa, da je avio veza sa Njujorkom marketinška aktivnost, jer direktnog leta za Ameriku nema ni iz helenskog centra Atine, niti bilo koje zemlje u okruženju. Koliko onom zanteresovanom promilu gradjana Srbije, znači mogućnost leta ka Americi, potpuno je druga dimenzija života, jer prosečan Srbin trenutno ne može ni do – Marinkove bare.
Sa namerom ili ne, izostala su pitanja o izvoru finansiranja (naravno večita kuloarska priča kaže da je ovo samo proširenje Miškovićevih, ne Augijevih štala), preko demistifikacije partnera i upita da li će Coca-Cola u 2016. godini preći 2% ukupnog poreskog prihoda Republike Srbije, kao i gde to vodi.
Cela dramaturgija završava se dobronamernom konstatacijom: ”..ako ima boljeg, ili znate za bolje..a vi to isto izaberite..” Za to vreme ode čovek da radi.. i skoro me ubedi u svoju priču.
U pohodu zahvalnosti Onima koji spašavaju ovu zemlju od bankrota i haosa, nakon iskazanog poštovanja kompaniji Coca-Cola, premijer je morao reći HVALA i penzionerima…
Otvaranje regionalnog centra za sokove Coca-Cola Hellenic
Prvi čovek ove zemlje zahvalio se penzionerima na njihovom doprinosu u merama koje sprovodi, posetivši jednu ustanovu za dnevni boravak starih lica. Ne može se osporiti da je to učinio sa dirljivim tonom ganuća u glasu..I, šta je tu sada demagogija zbog koje ga prozivaju? Možda, jer je zaboravio da izgovori tu malu, bolnu sitnicu, da penzioneri svoju žrtvu nisu učinili dobrovoljno.. Možda i onaj neupadljivi podatak, da je penzionerski fond završio u državnim raljama koja je u nemoći da drugačije reši problem prazne kase, oduzela deo životne uštedjevine bolesnim i ostarelim gradjanima..
I tako, po tradicionalnoj matrici srpskog mentaliteta, sedamdesetogodišnjaci su prinudjeni da nastavljaju život u rodovskim zajednicama sa svojim potomstvom. Birajući izmedju zapadnjačkog modela osamostaljivanja posle 18 -te i beskućništva svojih naslednika izgubljenih i besposlenih u 40 -tim godinama, nije teško reći na koju stranu je prevagnula moralna klackalica..I zato razumem premijera..bar bolećivi ton u njegovom glasu pre partije šaha koju je odigrao sa štićenikom..Pa i on je samo čovek, zar ne? A mi, moramo da preživimo..
U celom pregledu aktivnosti, ukoliko obratimo pažnju na internet kampanje, koje prate ovakve dogadjaje (konstruisane ili ne), reklo bi se da je premijer deo intelektualne elite amputirao a deo korumpirao..pa tako onaj ostatak populacije onemoća i zanemi kada se nadje u njegovom okruženju i naprosto ne zna šta da ga pita.. Osim, naravno onih na čija vrata premijer pokuca i učtivo kaže HVALA, ostavljajući iste bez teksta, da li kao dobar taktičar ili kao čovek koji zaista ima krajnje rešenje, pokazaće vreme..
I tako, na kraju, ubedi me Vučić – penzioneri će pijuckajući koka-kolu spašavati Srbiju!!
Možda naša poruka liči na onu iz Vranja koju smo neki dan videli, ali u potpunosti odražava mišljenje i opredeljenost Borana. S toga je najbolje da, makar i ovim putem, jasno i glasno kažemo da naš glas na pedstojećim izborima sto posto ide Vučiću, nego da čekamo neki miting ili da nas pojedinačno ispituju za siguran glas. Naš stav je definitivno potvrđen nakon poslednje ohrabrujuće izjave samog Premijera o tome da neće dozvoliti zatvaranje RTB-a i da se nada da će biti pronađeno rešenje za RTB Bor i da se nada podršci MMF-a. Premijer se nada a mi verujemo da će biti tako, jer i ako smo mi njega možda izneverili on nas neće. Zna čovek da to nije bilo do nas nego do ovih njegovih.
Upravo zbog njegovih mi i objavljujemo ovaj najsigurniji glas! Uplašeni smo da se može desiti da, poput ranijih preletanja, prvi borski naprednjak ponovo raširi krila i odleti u neki drugi tabor a za njim i sve njegove ptice selice. To može biti i sasvim izvesno, ukoliko stari vuk proceni da mu se ne piše dobro i da nema čemu dobrom da se nada nakon izbora a svestan je kakve su mu zasluge i kakva (zlo)dela je napravio sve u slavu Vučića i sa njegovim imenom na usnama. Od njega nas ništa više ne može iznenaditi, jer ako je ceo opštinski odbor G17 preveo u SNS i postao heroj, što sada ne bi uradio isto sa odborom SNS. A ima gde da leti. Stari partijski drugovi su raspoloženi za bilo koga a kamoli čelnika jedne ovakve firme, kakv je RTB pa makar i pred zatvaranjem. Može u SPS, jer sa njima već duže vreme koketira, kako na lokalu tako i na nivou! Može i kod Tadiće i Petrovića, jer su mu Šapčani prijetelji i poslovni partneri, jer je odlikovan od samog Šabačkog episkopa a kažu tamo se i u DS učlanio iako je još bio ko Dinkića. Može i kod Boška Ničića i kod Verka u Kgragujevac, možda i u PUPS, s obzirom na godine života i rada! I kod Palme, jer je hteo da Bor gradio kao Jagodinu, pa počeo od ZOO vrta…..Možda on i može na sve strane, pamet ga ne smeta, morala nema a i žulja ga neizvesna budućnost i silni milioni koje je potrošio i za koje će valjda neko nekada da ga pita, da sudi i presudi.
On može i možda hoće, ali mi nećemo nikada više i nigde sa njim i za njim. Zato i objavljujemo a da nas javno niko nije ni pitao da smo mi u Boru za Vučića. Pre svih, za Vučića smo svi mi koji smo kao zaposleni u RTB -u popisani i anketirani na listiću koji je trebalo potpisati i napisati sve generalije, kao da nas nisu mnogo puta do sada evidentirali. Spiskovi će poslužiti našim šefovima da nam, po nalogu najmenadžera, traže siguran glas za Vučića i to upisuju, uz obećanje da će ako ostanu naprednjaci na vlasti sa ogromnom većinom, nama ostati RTB i naš posao i plate. Mi nismo sigurni u taj njihov „siguran glas“ i spas, jer njima odavno ništa neverujemo. Ko zna šta će od našeg izjašnjavanja ostati dok taj spisak ne dođe do vrha SNS-a u Beogradu a ne u Boru. Naprednjaci u Boru su rogovi u vreći. Tu se ne zna ko pije a ko plaća. Zna se samo ko će na kraju da plati. To smo mi koji smo i do sada svaki ceh platili, bez obzira ko ga je napravio. E pa zato i kažemo, jasno i glasno „ Mi smo za Vučića“ i ne treba da nas pojedinačno ispituju, tajno proveravaju, špijuniraju, ucenjuju. Napravimo jedan spisak i svi potpišimo, tako će nam biti i lakše i sigurnije i nastavimo da radimo i da se svakodnevno borimo da sastavimo kraj s krajem . Vučić će to znati da prepozna i da ceni!
Bor,Beograd, 29. januar 2016 NALED: SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
„Ne možemo da zatvorimo RTB Bor, jer bi to značilo kolaps istočne Srbije“, rekao je premijer Srbije Aleksandar Vučić. On je izrazio nadu da će za RTB Bor biti pronađeno rešenje, kao i da se nada podršci MMF-a
Stotinu preporuka novoj Vladi za smanjenje birokratije
Ukidanje parafiskalnih nameta i formiranje registra taksi i naknada, dalja implementacija elektronskih dozvola, smanjivanje poreza i doprinosa na najniže zarade, razvoj e-uprave i pojednostavljivanje procedure za porodiljsku naknadu, ključne su preporuke privrede za smanjenje birokratije u 2016. ponuđene Vladi Srbije u novom, osmom izdanju NALED-ove Sive knjige.
Siva knjiga donosi 100 predloga za stvaranje boljih uslova za život i rad u Srbiji kroz eliminisanje suvišne administracije i unapređenje zakonskog okvira za poslovanje, rečeno je na IX godišnjoj konferenciji „Reforme u Srbiji i nova ekonomska agenda“, održanoj u Jugoslovenskoj kinoteci, u prisustvu premijera i ministara, privrednih lidera, gradonačelnika, predstavnika parlamenta i međunarodne zajednice.
Od prvog izdanja 2008. do danas kroz Sivu knjigu je unapređeno ukupno 76 administrativnih procedura odnosno u proseku desetak godišnje. Za bolji rezultat najviše moraju da urade resori finansija i zdravlja koji imaju najveći broj nerešenih preporuka. U 2015. rešeno je 12 problema iz Sive knjige među kojima su i najvažnije reforme koje su institucije ostvarile u saradnji sa NALED-om: reforma inspekcija, ukidanje radne knjižice i KEPU knjige, ubrzavanje legalizacije i skraćivanje rokova za upis svojine u katastar.
Usvojeni su mnogi reformski zakoni koji su doprineli boljem poslovnom ambijentu i većoj pravnoj sigurnosti investitora poput Zakona o ulaganjima i Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Jedna od najvećih reformi urađena je u domenu gradnje – Srbija je počela da izdaje elektronske građevinske dozvole.
Krajem prošle godine usvojen je i važan strateški dokument – Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije čiji je cilj smanjenje obima sive zone za milijardu evra do 2020. Ocenjeno je da su reforme u 2015. obezbedile najbolji plasman Srbije na Doing Business listi Svetske banke u poslednjih devet godina.
Iako je prošla godina bila u znaku ekonomskih reformi, na skupu je saopšteno da se, zbog predstojećih izbora, za 2015. ne dodeljuje nagrada Reformator godine koja za cilj ima da objektivno oceni i pohvali državne funkcionere za konkretne rezultate na unapređenju poslovnog ambijenta.
Umesto proglašenja Reformatora godine, NALED je istakao reformske inicijative Vlade i uručio priznanja za doprinos reformama profesionalcima iz državne uprave i lokalne samouprave za saradnju s NALED-om na primeni zakona i sprovođenju reformi. Priznanja su zaslužili Ankica Vojnović, šef Odseka za sprovođenje objedinjene procedure Grada Zrenjanina, Zoran Stojanović, šef Odseka za planiranje i koordinaciju u Republičkom geodetskom zavodu, Darinka Đuran, rukovodilac službe za objedinjenu proceduru u Ministarstvu građevinarstva, Lidija Stojanović, pomoćnik ministra i glavni tržišni inspektor, Bojana Tošić, v.d. zamenika direktora Republičkog sekretarijata za javne politike, Olivera Subotić, pomoćnik sekretara za lokalni ekonomski razvoj u Gradu Pančevu i Nela Kuburović, pomoćnik ministra pravde. Za doprinos promociji reformi priznanja su dodeljena novinarkama dnevnih listova Danas i Večernje novosti Ljiljani Bukvić i Aleksandri Bulatović.
Veliki narodni PROTEST “Minut do 3, minut do kraja radnog vremena i minut do kraja rada RTB-a Bor”, kao puna podršku akciji „REZAČ“.
U okviru velike akcije „Rezač“ koja je u toku očekujemo da se procesuiraju i oni koji su kriminalizovali poslovanje RTB-a Bor i javnih preduzeća i doveli radnike do ruba propasti, kao i privredu Istočne Srbije a Vladu i Premijera lagali sve ovo vreme istakao je Jugoslav Jovanović pozvavši gradjane na PROTEST citirajući reči Premijera Vučića: – Možete da očekujete ozbiljan, težak i naporan rad policije i države do kraja godine. Mnogi pravi veliki kriminalci naći će svoj put… naravno, taj put je iza rešetaka!
Poštovani
RTB BOR je u predstečajnom postupku sa izvesnom, mogućom likvidacijom…
Nakon 112 godina postojanja ova, nekada uzorna, profitabilna firma, danas je propala, sa ogromnim dugovanjima (zvanično, najmanje 1,2 milijarde evra) i velikim, nepoznatim gubicima, kompanija sa 5ooo radnika stigla je do aposlutnog ambisa. Ni posle 11 celih godina restruktuiranja i državne zaštite nije se odmaklo od početka.
Danas je gore i neizvesnije nego ikada! Ni Premijer Vučić nije više optimista, izjavio je: “RTB Bor je privredni mrtvac”. RTB Bor je i sa uništenim rudarstvom, nezavršenom rekonstrukcijom metalurških pogona (poznatijom kao projekat Nova topionica), nerešenom katastrofalnom ekologijom, suočen je neviđenim kriminalom i korupcijom, upleten je u kandže mafije i smutne radnje širokih razmera.
Kome sve to zahvaljujući? Najviše “lošem menadžemntu”, po premijeru Vučiću, potom po neznanju i dugogodišnjoj neshvatljivoj podršci vlasti, posebno od kraja 2008. godine od kada je na čelu kompanije neprimereni i dokazano nesposobni partijski preletač, Blagoje Spaskovski.
Narod u Boru i Timočkoj krajini tek sad je shvatio pogubnost, bezmalo blanko podrške vlasti Spaskovskom i njegovim poltronima, isluženim penzionerima na položajima i navodnim kadrovima sumnjivog morala, znanja i integriteta.
Narod se još pita:
Zašto Spaskovski i ekipa odavno nisu uhapšeni i privedeni pravdi, i zašto su ih trpeli, i trpe, Dačić, Dinkić, Tadić, Vučić…?
Da li je reč o sprezi koja s propadanjem RTB-a, uništava i privredno jezgro Srbije?
Da li je ovde negde skoncentrisana i veleizdaja, bar u začetku ili se i u tom strašnom činu poodmaklo?
Narod samo pita i samo traži poštene i istinite odgovore. Ništa drugo!
Ovu su dovoljni razlozi, verujemo, za organizovanje Velikog narodnog PROTESTA “Minut do 3, minut do kraja radnog vremena i minut do kraja rada RTB-a Bor”!
Na protestu će biti iznešeno mnoštvo podataka vezanih za poslovanje RTB Bor i malverzacija u vezi projekta Nove Topionice i uništenja ovog giganta, koje inače u medijima niste mogli da čujete, ali ni da dobijete od menadžmenta same kompanije.
Takođe će biti iznešeno mnoštvo podataka o poslovanju pojedinih javnih preduzeća u Boru koja su takođe dovedena na rub propasti i skoro do stečaja isključivo nestručnim, neodgovornim i nedomaćinskim rukovođenjem politički postavljenih direktora i ostalih iz menadžmenta.
Nadamo se da će se što veći broj medija odazvati našem pozivu da prisustvuju ovom protestu kako bi objektivno i blagovremeno obavestili javnost o situaciji u Boru, a naročito o uništenju javnih i državnih preduzeća koja u Boru posluju. Tim povodom pozivamo i Vas da dođete, čujete, proverite i objavite sve relevantne informacije do kojih ćete doći uz našu pomoć.
Protest će biti održan 29.12.2015. godine na platou ispred Doma kulture u Boru sa početkom u 14h i 59 min, a trajaće do 16 i 59 min.
Unapred zahvaljujemo.
Poseta evropskih poslanika Zelenih/EFA Zelenima Srbije
U petak 20. 11. 2015. godine delegacija četiri poslanika Zeleni/Slobodna alijansa posetila je Zelene Srbije i održala sastanke sa predsednikom Vlade Republike Srbije Aleksandrom Vučićem, predsednicom Narodne skupštine RS Majom Gojković, kao i delegacijom Ministarstva unutrašnjih poslova. Domaćin im je bio Ivan Karić, narodni poslanik i predsednik stranke Zeleni.
U popodnevnim časovima, u Narodnoj skupštini održan je Zeleni forum na temu potencijala Srbije za razvoj zelene ekonomije i zelenih radnih mesta.
U radu Zelenog foruma učestvovali su i predstavnici borskih organizacija Eko East i Gradjanska čitaonica Evropa, upoznavši evropske palamentarce o ekološkim problemima Bora i okolnih mesta. Za Centar za razvoj društva i parlamentarce iz Slovenije posebno je interesantan projekat BoCEF- Borski centar energetske efikasnosti kao mogući deo evropskog projekta Zelena radna mesta.
Borski novinar Brana Filipović uručio je i svoju knjigu „Bakar obojen lažima i prevarama“ Prof. Dr Davoru Škrlecu, zastupniku u evropskom parlamentu Zeleni/ESS i potpredsedniku stranke ORaH (Održivi razvoj Hrvatske).
Delegacija boraca za čist vazduh i zdravu životnu sredinu u Boru imala je poseban razgovor sa evropskim parlementarcima kojima je predočena isitnita ekološka slika dokumentovana zvaničnim podacima, analizama i ilustracijama na srpskom, italijanskom i engleskom jeziku.
– Bor je srpska, pa i evropska, ekološka rak-rana i zato neću prestati da postavljam poslnaička pitanja o konkretnim problemima. Moramo da razbijemo medijsku blokadu i da pogledamao istini u oči. To što je u Boru ispolitizovana ekološka zbilja, ne služi nikome na čast. Izuzetno sam zadovoljan odzivom borskih ekologa, a Zeleni Srbije u svemu će im pomoći– rekao nam je Ivan Karić podsećajući da je poseta evropskih zastupnika „istorijski dan za sve nas“.
ZA GIGANTE IMA REŠENJA, naslov je antrfilea u tekstu “Novosti” u kome premijer Vučić “u narednom periodu vidi restruktuiranje 13 velikih preduzeća, a do kraja godine treba da se reši najmanje sedam, što, kako je naveo, neće biti lako”.
– Za četiri, pet možemo da nađemo rešenje. Tu je ukupno zaposleno 21000 ljudi – RTB Bor, gde su 4153 radnika, “Resavica” – 3854, Fabrika kablova u Jagodini – 1271… To su stvari koje moramo ubrzano da rešavamo – naglasio je Vučić.
U RTB, izgleda, zaista su počeli “ubrzano” da rešavaju pre 12 godina započeto restruktuiranje – nastavili su po starom i još gorem metodu. U staroj topionici “proizvodi” se toliko zatrovanih gasova da su Bor i okolina neprestano u nekom vidu gasne komore. Uvozne sirovine, umesto u novu, odlaze u staru topionicu, nova Fabrika sumporne kiseline ne radi i ceo Mendeljejev sistem ispušta, kao pre 100 godina, u vazduh.
Dato obećanje da će nebo iznad Bora biti kao 1903. ispunjeno! Dim kao pri prvobitnoj eksploataciji!
Ekološka katastrofa traje nad gradom, protestvuju meštani sela Slatina i Krivelj, u Boru se roditelji školske dece spremaju na iskazivanje javnog nezadovoljstva (Zakazan Protest 05. Oktobra 2015.), državne nadležne službe – na opštu žalost i sramotu – uporno ćute i jedino beleže rekordna zagađenja vazduha.
Ne reaguju ni svetske ekološke i zdravstvene organizacije. A prijem nove topionice trebalo je da se okonča, i završen je, decembra 2013-te godine. Ko sad laže i ko sad obmanjuje javnost, koja se to tehnologija od početka ove godine navodno uhodava – stara ili nova?! Ko je i kada izvršio Tehnički prijem završenog objekta NOVE Topionice i FSK, prema Zakonu o gradnji objekata?
Pre osam, devet dana u Privredni sud u Zaječaru stigao je najnoviji, treći po redu UPPR (Unapred pripremljeni program restruktuiranja) i niko nezna zašto još nije na oglasnoj tabli. Ovaj dokument u RTB-u podelili su i članovima poslovodstvama i sindikalnim liderima pod “strogo poverljivo”. Kako i ne bi – kad je tamo, nezvanično saznajemo zacrtano sve i svašta, čak i ponešto što se graniči zravim razumom (?). Na primer, dogradnja rashodovane stare Fabrike sumporne kiseline kako bi i ona što pre bila puštena u pogon. A šta je sa novom Sumpornom? Sindikat topionice piše pismo na više važnih adresa u stilu – ne dirajte staru topionicu, konzervirajte je, možda će nam nekad zatrebati. A zašto je onda izgrađena nova topionica i zašto je uloženo više stotina miliona dolara (konačni bilans investicije tek će da se vidi)?
UPPR je najverovatnije i “Vučićeva brojka” od 4153 zaposlena u RTB-u, kako se do nje došlo kad je uvek spominjano više od 5000, uglavnom 5200 radnika. Hoće li mnogi zaposleni na određeno vreme ostati bez posla. Hoće li se ostvariti ideje o uvođenju strateškog partnera u rudnik Cerovo, gde bi se jedno 1000 prekobrojnih radnika prebacilo u taj rudokop.
Šojićevskim manifetlucima nikada nismo dobili odgovor a više nema ni table:
Podsećanje:
Beseda Aleksandra Vučića pri izboru nove Vlade, 27. aprila 2014.:
RTB Bor je najvrednija kompanija u istočnoj Srbiji, ali je zbog velikih dugova i lošeg menadžmenta dovedena u tešku situaciju. Kompanija bi uz finansijsko restrukturiranje imala veliki broj zainteresovanih investitora i mogla bi da se postigne visoka cena, a dugoročno čak i veći broj zaposlenih. Za privatizaciju RTB Bora neophodno je da se promeni i regulatorni okvir, a pokušaćemo u periodu pred nama da podignemo rudnu rentu da bi i država i lokalna samouprava imale koristi od rude iskopane na njihovoj teritoriji. Država Srbija nije blagoslovena što ima RTB Bor, nego zato što ima izdašne potencijale za eksploataciju rude bakra koju RTB Bor ne koristi na najbolji način. Sa realnim iznosom rudne rente, postaje manje relevantno ko je sam operater RTB-a – država ili neka druga kompanija. Značaj RTB Bor potencijalno će rasti usled skore pojave interesovanja za istraživanje i eksploataciju rude u okolini Bora.
Predlažem vam da ne gubite vreme, jer je to ono što građani ove zemlje nemaju.
Predlažem vam da radite naporno i vredno, jer dajete primer celoj generaciji. Predlažem vam da idete pravim putem i budete iskreni, jer to je moje suštinsko obećanje i obećanje ove vlade našem narodu.
Poštovani građani, poštovani poslanici, poštovani ministri,
Izgovoreno je dovoljno reči. Sada je vreme da počnemo da radimo. Ljudi van ove sale nestrpljivo čekaju da vide kako svoje reči pretvaramo u dela i radnje. Ovde nisu u pitanju samo naši životi, već i životi budućih generacija.
Borski Info – centar – Gradjanska čitaonica Evropa
U petak 20. 11. 2015. godine delegacija četiri poslanika Zeleni/Slobodna alijansa posetila je Zelene Srbije i održala sastanke sa predsednikom Vlade Republike Srbije Aleksandrom Vučićem, predsednicom Narodne skupštine RS Majom Gojković, kao i delegacijom Ministarstva unutrašnjih poslova. Domaćin im je bio Ivan Karić, narodni poslanik i predsednik stranke Zeleni.
