Bor, Beograd, 11. jul
Autor: M.C.
Tokom celog Jutarnjeg programa (Prvi program RTS-a ) vrtio se, jutros, kajron da je na današnji dan, 11. jula, u Srebrenici, izvršen “genocid”. Kasnije su Tanjug, i još neki mediji, objavili da je reč o zločinu, ali zločinu u kome je palo 8.000 žrtava. Jeste Međunarodni sud u Hagu “Srebrenicu” nazvao genocidom, ali šta taj sud sve nije saopštio i o čemu nije raspravljao. A opšte je poznato: NITI JE BILO GENOCIDA, NITI JE BROJKA OD 8.000 muslimanskih žrtava tačna. O srpskim žrtvama, koje bi u svakom kontekstu trebalo spomenuti, “mudro” se ćuti.
Vreme traje, istraživanja ne prestaju, svako ima svoju istinu, ali ISTINA je samo jedna. U tom građanskom, pa i verskom ratu ginulo se na obe i na sve strane. Rat “nikome nije brat”, kaže narod i ne greši. O tome kako su, kada i koliko Srbi stradali u tim krvavim bojevima zaista se malo piše, ili se, neretko, posebno taj deo bliže istorije prekraja. Zavisno od svakojakvih belosvetskih potreba.Vreme je najpravedniji sudija i ono će pokazati i detalje koji, veruje se, još nikome nisu bili na uvidu, ni saznanju. Uostalom, i taj Haški tribunal, uprkos što je ubedljivo najviše zatamničio, okrivio i osudio Srba, valjda, bar pomalo, radi i na pravdi Boga istinoga. Svega tu ima i svašta se javnosti “servira”. Nemojmo, i zato, pogotovu na nacionalnoj TV, koja se tako slabašno menja i dograđuje (jedni isti uređuju i sređuju od 5. oktobra), da upotrebljavamo tako teške izraze na štetu svih nas. Nije to samo obmanjivanje, neobazrivost i neprofesionalizam. Zločina je bilo, niko ne poriče, ali genocid je opasna konstatacija i smisao izrečenog. ZA TAKAV PROPUST ili nameru, možda neznanje, MORA DA SE ODGOVARA. I da se tokom celog dana ponavlja: “Da se nikad više, i nikome, ne desi bosanski rat”! I svaki drugi rat!
RTS se uljuljkao, grešaka je previše, samo nema ko da ih sabira! Nova vlast je opravdano došla, ostali su, ne samo u toj državnoj firmi, najviše jahači kriznih štabova i slične demokratske gromade. Spomenimo samo jednog i večitog Dušana Radulovića, godinama glavnog urednika i direktora Radio Beograda (i njegov Jutarnji, radijski program uvukao se u TV jutarnji koji je posve “onaj stari” i dakako bolji), poznatijeg po ljubavi za trkama “formule 1” nego po programskim inovacijama od neprikosnovenog društvenog značaja. Jer, i to što je navodno inovirao sa svojim odanim ekipama, bolje bi bilo, znaju poznavaoci, da je (ne)mirno sedao i – gledao trke. Oni koji ih decenijama drže u foteljama u Hilandarskoj i Abardarevoj, trebalo bi da se pozabave i tim, nedodirljivcima koji su se najubojitije pokazali i u odabiru tehnoloških viškova 2003. i nadalje.
