Arhive kategorija: Satirikon

SOSA KAO DEDA MRAZ

Bor, 31.12.2016.

Novogodišnji praznici su vreme darivanja.

deda mrazPravo je zadovoljstvo i sreća što i mi imamo našeg DEDA MRAZA koji svojim zlatnim darovima daruje Premijera a on kao dobar domaćin državnog budžeta napuni našem Sosi džakove poklona za borsku raju.

 

SOSA KAO DEDA MRAZ DELI MILIONE DINARA ILI OBEĆANJA

Sudeći po nadahnutim izjavama koje prenosi borska TV, Sosa će do kraja ove godine izmiriti mnoštvo nagomilanih dugova. Na različite adrese poslaće mnogo miliona a odakle mu ko bi to znao. Možda je njemu neki Deda Mraz dobacio koju vreću para a on kao svaki dobri dedica to samo preusmerio onima kojima duguje dugo i mnogo.

To je objašnjenje za sve koji veruju u Deda Mraza. Za one druge ovde je reč o milionima praznih obećanja po kojima je Sosa šire poznat i priznat. On je gostujući u jutarnjem programu TV Pink svoje, s brda s dola, izlaganje zaključio da treba da se pojačaju PR aktivnosti i da problemi RTB-a i loša slika u javnosti proističe iz nedovoljnog prisustva u javnosti. I eto odmah energične akcije.

Krenuo je od Pinka, reklo bi se kao svaka estradna zvezda koja drži do sebe. Ali, verovatnije je da se odlučio za Pink pre zbog činjenice da je procenio kako je u pitanju omiljena televiziji Premijera i naprednjaka, pa da je i njemu mesto na tom tv kanalu.

Kako je došlo do ove saradnje nismo sigurni, ali Sosa obično ne pita za cenu kada je promocija u pitanju. Kad već realno ne može da se sretne sa Premijerom (kako je sam priznao) onda bar da se javi preko televizije kojoj Premijer veruje i na kojoj je i sam vrlo često.

Ma „kud baš na Sv. Nikolu ovoga da puste“ bio je najčešći komentar ovog gostovanja, ali ni to nije slučajno. Sosa je želeo da čestita slavu onima koji, kao i on i Jovana sa Pinka, slave i da pojača istinitost svoje bajkovite i nerazgovetne priče. Neće valjda da laže na ovako velikog sveca? Drugi sigurno ne bi, ali za Sosu nismo sigurni. On ne propusti priliku da (pre)uveliča svoje uspehe, pa i da slaže ako je baš nužno ili ako će lepše da zvuči. Kako god, voditelj se lepo zabavljao dok je Sosa u samom studiju proizvodio silne tone bakra i brojao zelene dolare, pokušavajući da dočara njihovo dobijanje iz tvrdih stena. Želeo je da očara sve u studiju a naročito one pored ekrana, imajući na umu pre svih Premijera i vladu Srbije, kojima je ovo gostovanje na crveno slovo, bilo adresirano. Kakav je definitivno utisak ostavio ovaj majstor imrovizacija ili što bi Premijer rekao malverzacija za sada ne znamo a živo nas zanima, naročito sa aspekta Sosine javno iznete tvrdnje da se u RTB-u ne lažiraju rezultati. Ako je to tačno, onda je Premijer u krivu i ozbiljno je obmanuo javnost, jer je u nekoliko navrata baš on lično suprotno tvrdio.

Mi ipak verujemo Permijeru a za utisak možemo i sačekati, kad smo već za smenu čekali onoliko.

Nakon ovog Sosinog jutra na Pinku, sve je nekako „krenulo na bolje“. Očas posla su stvorene pretpostavke da RTB-e samostalno izmiruje svoje obaveze, depresija se probrazila u optimizam što se može videti iz pojačanog broja pozitivnih komentara na netu koji šalju Sosini piarovi. Čovek obećao na Pinku u krenuo u akciju. Treba popraviti poljuljani ugled RTB-a u javnosti. Mi mislimo da nam ne trebaju za to nove laži i prazne priče, niti novi piarovi (previše je i ovih starih), već će biti sasvim dovoljno da Sosa ode sa mesta generalnog direktora (u SO Bor) i sve će biti sasvim ok. On je za ovih osam godina od RTB-a napravio „mačku u džaku“ koju kako reče ministar Knežević niko neće da kupi.

Sosinu smenu sasvim ozbiljno najavljuje „Politika“ od 23.12. i to na naslovnoj strani. Verovatno neće biti smenjen i pozvan na odgovornost kako bi bilo normalno nakon svih malverzacija, mahinacija, lažiranja, laganja…..ali bilo kako bilo neka samo ide, pa makar i u profesionalni menadžment!

Mi mu sada preporučijuemo da se prijavi za emisiju „nikad nije kasno“ na TV Prva i tamo prmoviše svoje pevačke kvalitete, jer je ipak bolji pevač nego što je menadžer. Para ima sasvim dovoljno za nove estradne projekte a ovih dana će se dodatno raspevavati uz Topalka, koji je postao poznat i kao njegov lični pevač. Kažu ušao mu je u džep i ne izlazi a i što bi kada su njegovi džepovi puni onih zelenih dolara o kojima je pričao na Pinku.

 

Share

Zaposleni u RTB-u humani ljubitelji vaterpola

Bor, 31.07.2016.

ZAPOSLENI U RTB BOR SOLIDARNI I HUMANI PO ODLUCI PREDSEDNIKA ORGANIZACIONOG ODBORA MEĐUNARODNOG VATERPOLO TURNIRA

vaterpolo33

Prvu tranšu vrlo velikih troškova ovog turnira „dobrovoljno“ su donirali zaposleni u RTB-u sa visokom stručnom spremom i tako postali humani ljubitelji vaterpola a da toga nisu bili ni svesni. Njima je neočekivano smanjena plata uz obrazloženje da nisu ispunili radne učinke, i to baš svi u istom periodu. Svaka čast stručnjacima koji su smislili ovakvo obrazloženje. Njima je i trebalo ne samo smanjiti platu već i uručiti otkaze, jer su pristali po ko zna koji put da udovolje samovolji i bahatosti generalnog menadžera svega i svačega. Bila je očigledno velika hića da se namakne lova za ispunjenje humanih obaveza turnira.

vaterpolo38

Čekovi su uručeni! Spaskovski kao predsednik organizacionog odbora je primio sve pohvale i verovatno nešto otpevao gratis. A kako su zaposleni primili rešenja sa smanjenim platama, sa koliko su stresa i poniženja otišli svojim kućama i porodicama znaju samo oni. Progutali su ko zna koju po redu veliku i ružnu žabu, ali je ovoga puta čini se bilo malo lakše. Kao utehu su imali informaciju da su svi „oporezovani“ i da nije bilo izuzetaka i zaštićenih „po babine linije“. Malo li je!? Bravo predsedniče org.odbora! Hvala generalni što si nas sve izjednačio i podjednako doveo u (ne)priliku da pokažemo svoju humanost i spremnost da budemo vetar u leđa našim vaterpolistima na put po olimpijsko zlato, srebro ili šta god.

vaterpolo47

Neka se spreme sledeći humanisti i ljubitelji vaterpola. Prvo su se pokazali oni sa visokom spremom a očekuje se nastavak akcije i kazne za slabije radne učinke za zaposlene sa višom i  srednjom spremom, pa dalje redom sve dok se troškovi međunarodnog turnira ne podmire i predsednik org.odbora ne bude kandidovan za počasnog vaterpolo olimpijca i pozvan da bude jedna od organizatora Olimpijade u Brazilu za vaterplo susrete.

vaterpolo54

Za to ima sve prporuke, naročito je to potvrdio sekretar VSS koji je uz sve pohvale na račun Spaskovskog, rekao i nešto što svi mi koji čoveka poznajemo možemo da potvrdimo. A to je da ih je posebno oduševio time što je predložio da se smo napiše šta sve treba obezbediti, bez da se razgovara i procenjuje. I tako je i bilo. Oni napisali on sve ispunio. Bravo majstore! Šta te briga, kad znaš da si ne samo predsednik organizacionog odbora, već i generalni RTB-a i vlasnik naših života i naših zarada i ocenjivač naših radnih učinaka. A znaš i da će sve tvoje dugove jednoga dana neko otpisati. Pa što ne bi bio humanista i organizator svega i svačega na tuđ račun. Tvoje su pohvale i priznanja a naše da rintačimo i stvorimo onoliko para koliko tebi treba. I ne samo tebi, već i onima od kojih dobijaš zadatke. Nisi ti ništa u ovom kao ni u svim drugim događajima sam smislio i organizovao. Ti si samo poslušni građanin Sosa, mnogo kriv i još više dužan, pa moraš da ispuniš svaki nalog i to uvek sa najboljim rezultatom. Tvoji nalogodavci posebno cene rad i rezultate! RTB Bor zato i postoji, da se svakoj vladi nađe kao sigurna i solidna finansijski potpora. Zašto bi ova  bila drugačija??? Da kojim slučajem jeste, onda im Sosa ovakav kakav je ne bi bio potreban.

vaterpolo33

Ova priča je ispričana samo zato da bi se javno saopštilo ko je na kraju platio ceh i kome treba da idu pohvale i priznanja. Spaskovskom sigurno ne!

 

Share

NOVA TOPIONICA A STARI DIM

Bor, 12.05.2015.
Čudni smo mi „građani Bora i meštani okolnih sela“ kako nam se najčešće obraća najstariji odbornik Skupštine! Onoliko godina i mnogo decenija se žalimo na borski dim, kao jedini i istinski brend po kome smo šire prepoznatljivi, a ovih dana smo nekako mirni i zadovoljni onim što nas okružuje i što udišemo punim plućima.

Crnidim2

Prosto smo sigurni da je to naš, stari dim a pribojavali smo se da će iz novih ekoloških kapaciteta pokuljati neki novi i nama nepoznati dim. Ili još gore da će nas nova topionica i sumporna ostaviti potpuno na čistom, dakle bez ikakvog dima – ni starog a ni novog. E to bi tek bila frka! Krizirali bi kao stari narkomani, navučeni na sve i svašta! Ovako je ispalo super! Em nova topionica, em stari dim! Ima doduše u njemu ponečeg što teže možemo da identifikujemo, ali smo ipak sigurni da je to dim naše topionice a da neki novi elementi u njemu su verovatno iz koncentrata kralja Milana od Severine.

Crni dim w
Čekajući novu topionicu i fabriku sumporne kiseline pratio nas je i strah od prevelikih obećanja. Te maksimalni kapaciteti i mnogo hiljada tona najboljeg borskog bakra, te veliki i toliko željeni ekonomski rezultati od kojih će biti malo koristi za nas a malo ili mnogo više za državu Srbiju i njen BDP (što bi rekao „stari vuk), pa ono nebo iz ’903. I ovde izgleda da su nam strahovi bili nepotrebni. Neće sve ove lepote skoro, pa ćemo dok ih čekamo imati vremena da se lagano pripremimo i ne doživimo šok emocija. Jer stručnjaci kažu da su i pozitivna iznenađenja jednako opasna kao i ona loša. Koliko ćemo imati vremena za pripreme na lepši i bolji život? Mi ne znamo, ali znamo ko zna!

Zna premijer Vučić! I to ne samo zato što, kako kažu on sve zna, već zato što je valjda već apsolvirao Bor, upoznao igrače i verujemo da, bez obzira na sva razočarenja ili baš uprkos njima, mora i hoće da konačno i definitivno uradi ono što je trebalo da uradi odavno. Ali, bolje ikad nego nikad! Sigurni smo da sledi odluka u pravcu našeg očekivanja, jer je premijer pre neki dan jasno rekao „Prezirem nerad i javašluk“ a ministar Sertić „ Svi koji su, vodeći firme u restruktuiranju kupovali vreme za lične privilegije i kombinacije, biće hitno smenjeni“. Mi ovde imamo neke koji se baš uklapaju u ove karaktere, pa se nadamo da su kao takvi već prepoznati od strane kako samog Premijera i tako i nekih njegovih ministara, poput Vujovića, Mihajlovićeve, Sertića.

Glasamo da RTB Bor postane državna firma u punom značenju a ne kao do sada, jeste pa nije pa možda malo. Na tom putu se uvek gubila odgovornost i trag novca i drugih resursa koji su, zbog prirode ove delatnosti, uvek velike vrednosti Pozdravljamo i produženje roka za to istorijsko izlaženje iz restruktuiranja, ali molimo da Premijer konačno stavi tačku na ovo stanje (možda bi bio primereniji drugi termin) u Boru i formira novi menadžerski tim koji je dorastao ovakvi izazovima i očekivanjima. Stari tim na čelu sa starim vukom treba poslati tamo gde im je mesto ili gde god žele, samo dalje od RTB-a i dalje od lokalne samouprave. Neka stari vuk pokupi svoje penzionerke i penzionere kojima se okružio i koji su trebalo da pripreme nove strategije za novo vreme? Nije ni čudo što u tome nisu uspeli! Nehumano je od starih ljudi, koji su se školovali pre 40, 50 ili 60 godina i koji imaju od preko 60 do preko 70 godina života i mnoštvo bolesti primerenih životnom dobu i stresnim situacijama zbog preteranog iscrpljivanja, očekivati bilo šta sem uživanja u penzionerskim danima u krugu porodice. Ali je i neopravdano dozvoljavati da takvi zauzimaju mesta koja im odavno više ne pripadaju i proizvode ogromne štete koje će teško biti moguće sanirati. Čak i da zanemarimo to što primaju i velike penzije i velike plate po osnovu ugovornog angažmana sa RTB (iako su to ogromna sredstva), ne treba više tolerisati posledice njihovog zadržavanja na odgovornim mestima u kompaniji i trošenje vremena koje je dragoceno u rešavanju kompleksnih problema.

Share

Smejurija: “ Nisam ja kralj bakra, kralj je Blagoje”

16.april.Bor

Autor: Ž.M.

Blagoje novogodisnji press 020milan popovicPojavila se,  danas, neki minuit posle podne, rečenica iz naslova na nekim današnjim sajtovima iz “eksluzivnog intervjua” lista RTB Bor “Kolektiv” sa Milanom Popovićem. Da se ne poveruje: to je čak prva rečenica, udarna misao, kreativni novinarski lid. Sve, očevidno je, sa dramatičnom željom da se teskt prenese što široj javnosti. Zamislite, intervju sa izvesnim Milanom Popovićem, a da se ne kaže ni slovo KO JE taj čovek, taj lik, taj u novinama nazvani “kralj bakra”. On je, koliko znamo, bio Severine, hrvatske pevačice, suprug, on u nastavcima govori o sebi u “Blicu”, o tome kako je zaradio prvi milion, kakav mu je privatni život, kako je počinjao i gde je dogurao. Svaka njemu čast, ali ovaj intervju za “Kolektiv” je neslavni vrh njegovog pojavljivanja u srpskoj štampi. Ovaj intervju u prostorijama direkcije RTB miriše i na to da će se i on, Milan Popović, “uvaliti” u prodaju borskog bakra, jer je, na primer, onaj čuveni šabački biznismen Bogićević danas nezanimljiv, nije po meri ( a kako bi i bio) nove vlasti. Može Milan i da ga zameni po belom svetu  i da prodaje još to, koliko je da je, bakra i pomogne iznemogli RTB? Štaviše: Popović bi, veli, ulagao, kupio bi sa ruskim partnerima RTB, on bi, niko drugi do ON, predlagao novom premijeru kako da osveži i oporavi posrnuli kombinat i učini ga svetskom firmom. Samo, eto, trebaju krediti sa malim kamatama. I da zaokružimo, dosta je bilo: ovaj intervju sa “kraljem bakra” pojavljuje se nakon današnjeg teksta sa prve strane “Blica” kako je Blagoje Spaskovski “na brzaka” i bez odluke Agencije za privatizaciju zaposlio 500 radnika na neodređeno vreme pred nedavne izbore. I JUČE je, nezvanično saznajemo, jedan momak iz Krivelja, tamo gde se desila ekološka nesreća, “zamenio” određeno na rad na neodređeno vreme. Priča se da je to nagrada za ćutanje o ekološkoj drami pucanja Hidrotransporntog sistema u rudniku “Cerovo”.

Kraljevi i carevi i danas šetaju po Boru i Srbiji – vidite dobro – iako smo daleko od monarhije. MOŽE im se uprkos svemu što pričamo i što nam se (NE)događa. Ipak, da li je Popović ovim inetrvjuom u fabričkom listu, i u još jednoj tipčnoj priči novinarskog spinovanja, pomogao novom “kralju bakra”, Blagoju Spaskovskom? NIJE, iako poneko misli da jeste!

Share

Najlepše želje zaslužnima u novoj 2014. godini

Bor, 27. decembar

Satirično-humoristični medaljoni samo za specijalne prilike i pred praznike

Autor: Deda Mrazović

Blagoju Spaskovskom, direktoru: Da dobije nacionalno priznanje s nazivom „Mutivoda broj jedan u celoj državi“.

Blagoju Spaskovskom, odborniku i političaru: Da u „Beloj lađi“ dobije ulogu Šojića, a u „Farmi“ Ekrema Jevrića.

Dr Milanu Dejanovskom: Da doktorira i na „Insajderu“ i „Razvojnom putu Ekrema Šojića“.

Gari Aleksiću: Da penziju, sa celom direktorskom ekipom, dočeka u Rudarskom sindikatu.

Prof. dr Vlastimiru Trujiću: Da mu A. Vučić najzad pročita bar jedno od dva pisma posvećena liku i delima Blagoja Sose Spaskovskog.

Dr Milu Bugarinu: Da mu Spaskovski dođe za direktora Instituta.

Saši Vukadinoviću: Da ga Videnović  menja i u SNS!

Nebojši Videnoviću: Da deo donacija borskih privatnika prebaci u Fond solidarne stambene izgradnje!

Dobrici Đuriću: Da odborniku Spaskovskom daje reč samo kad govori o ministru Bačeviću.

Ministru dr Bačeviću: Da postane načelnik policije u Boru, jer jedino je on ustanovio da u RTB nema kriminala.

Ministarki Zorani Mihajlović: Da se još jedanput zaljubi u Bor i to na Slatinskom putu.

Vladi Novoviću: Da svojoj lepšoj polovinu za rođendan – kupi lokalni TV Bor.

TV Bor: Da im Saša Mirković bude gazda vazda.

TV SEZAM: Da snime i emisiju „Blagoje- srce moga grada“.

Milinku Živkoviću, poslaniku i privredniku: – Da na Putu ljubavi podigne – fudbalski stadion!

SPS-u: Da im Dragan Žikić najzad postane – direktor EPS-a.

SNS-u: Da u zgradi bivše „Jugobanke“ opreme  kabinete za Blagoja i Milinka kako bi na miru primali prezadovoljne građane!

DS-u: Da im Aca Jakšić postavi video bim u NGC.

Dr Balaševiću: Da specijalizuje ortopediju i zaposli se u RTB.

Draganu Markoviću, DSS: Da pre SNS i SPS uđe u Evropsku uniju.

Opštini Bor: Da dobije Sašu Mirkovića za gradonačelnika, a Acu Lukasa za direktora Muzičke škole.

Saši Mirkoviću: Da mu Spaskovski bude garant za kredite FK Timok!

Ćiri Kafedžiji: Da sve pare koje treba da dobije na Sudu od RTB-a donira za svečani ispračaj B. Spaskovskog u penziju u Domu odmora.

Dr Svetlani Šuput: Da se učlani u SPS!

Andriijani Pupovac: Da Milinka i dr Zlatu učlani u radikale.

Danijeli Nikolić, hotel „Jezero“: Da joj Milinko kupi još jedan tovar TV prijemnika.

Nama u Medija centru: Da počnemo s objavljivanjem najuzbudljivijih delova čuvene knjige još čuvenijeg Ekrem-blogera sa četvrtog sprata Direkcije „Duhovi iz Palmotićeve 37“.

Share

Bor, pade simbol grada

Bor, 8. januar

Pomalo satirični, novogodišnji komentar na vest o nestanku struje u bronzanom Rudaru, mada nema ni spomenika na svom mestu   

Autor: B.Boranović

Borski Rudar na ulazu u grad, kod Doma zdravlja, simbol grada bakra, javljaju nam građani, „pao“ je danas zahvaljujući vandalima koji su mu najverovatnije iščupali ili rasturili mehanizam koji ga je neumorno okretao. Bronzani spomenik Rudara „oslonjen“ na topionički vagonet postavljen je pre godinu po ideji ekspertskog tima iz generalne direkcije RTB-a i stranke na vlasti, G-17 plus. Idejni tvorci postavili su na „okretanje“ i još neke objekte, kao, primerice, više saobraćajnih tokova i pticu feniks na Domu kulture. Zasad su tokovi i metalna ptica u ispravnom stanju, jedino je Rudar načet, mada već mesec dana stoji neprimećeno ukipljen. Nije se okretao. I tako, tek kad smo naučili na „rudara na struju“, neko se drznuo. Pojedini lokalni mediji bliski vlasti već su objavili informaciju kako se građani loše odnose prema simbolu grada, što je na svom mestu. Da li je uopšte i trebalo da spomenik bude „na struju“, to ih nije zanimalo. Mnogi misle da je i taj „luksuz“ bio bespotreban. Setimo se samo fontane na antifriz koja je radila cele lanjske zime i na minus 20 stepeni. Jesu nam na na tom izumu zavideli i Beograđani, ali nikakve vajde nije bilo. Štaviše, o tome se govorilo i u Skupštini Srbije, a RTS prenosio. Reklama i po! Setimo se i „kišobrana“ sa sijalicama iznad spomenika na Trgu oslobođenja i iste naprave iznad amfitetra. Setimo se i platnenih „pokrivača“ nakačenih na nekave pritke na jezercetu kod Sportskog centra, pa ih je kasnije valjda vetar odneo. Svašta se ekspermentisalo, pa čak i to da hotel „Jezero“ radi zimi kad gostiju nema ni na Staroj planini, a bogzna ni Kopaonik ove zime nije za hvalu sa posetom. Ukoliko ove godine bude novih izbora, a najvljuje se i ta fešta, možemo na vidnim mestima očekivati – ako ne odu ovi drugi „simboli“ poput izvesnih direktora iliti političara – i ogromne zlatne krstove i tornjeve na okretanje. Promašenih investicija nije malo, pa ni nova „okretanja na struju“ i slične skalamerije nisu nemoguće. Ili, važno je da se kolo sreće okreće… Okreće se i stajanje u strujomerima nove fabrike, ali u mestu. Da li nam je nova 2013. lepo počela? Sudeći po režimskim medijima, od RTS-a pa nadalje, nama i u sred zime cveta. Jedino, eto muke, „pade“ nam simbol grada baš kad smo najmanje očekivali (najnovija vest glasi: čine se ogromni napori da se Rudar ponovo uspravi, mada ga više nema na svom mestu, odnet je najverovatnije na „popravku“)..  I neka, nije neka šteta: samo da ne padne – menadžent jedne velike firme u gradu bakra. Vlada  može da padne, ionako će izbori!

Share

Novogodišnje želje (pre)poznatim Boranima

Bor, 8. januar

Autor: Borko Borkanović

!Blagoju Spaskovskom – Da u 2013. slobodno, u saradnji sa svojim partijskim šefom Dinkićem, uvežba novi reportoar i uz himnu “Ne može nam niko ništa” pridoda i čuveni hit “Kapetan potonulog broda”…

!Mr Milinku Živkoviću – Da ubuduće kad bude polagao poslaničku zakletvu obavezno stavi kravatu, a ne da bude razdrljen i neprikladan kao da je – u Boru ili na Blagojevom koncertu.

!Nebojši Videnoviću – Da pored muške Sose u RTB ima i žensku Sosu, za Opštinu nek ne brine, tamo je Žikić i cele 2013.

!Dr Vlastimir Trujić – Da zajedno sa Vučićem napiše novo pismo protiv korupcije i malverzacija u RTB i da ga predaju čim, po drugi put, u RTB dođe – ministar Bačević.

!URS – Da obezbedi Aci Jakšiću još jednu firmu i novu dekoraciju – za poslovodstvo RTB, za Opštinu, za URS, G-17, bivšu “Jugobanku”…

!Mirku Grčiću – Da se u 2013. zajedno sa Blagojem i Mirom Antić – konačno penzioniše.

!SNS – Da se kolektiovno učlani u – URS.

!TV Bor – Da dobije frekvenciju i za – zgrade Opštine, RTB i nove prostorije URS-a u NGC.

!TV Sezam: Da emisiju “RTB – srce moga grada”, promene u emisiju “Sosa, srce moga grada bakra”.

!SPS – Da umesto Žikića na čelo dođe – Blagoje Spaskovski jer ima iskustva čak i u toj partiji, a ne bi taj ni odbio danas tako rentabilnu funkciju.

!Vladi Novoviću – Da za glavnog urednika TV – odabere ili kumu ili kuminu kumu.

!Bobani Veličković – Kad bude ponovo osvojila Evropu da se javi za direktora Sportskog centra, ukoliko je član URS-a. Jer, i to se zove departizacija.

!FK Bor – Da im Milinko poslanik opet bude predsednik i da već jedanput prodaju stadion.

!Danijeli Nikolić – Da reši imovinsko pravne odnose na Borskom jezeru i – ona, a ne oni, proda jezero.

!Daliboru Orsovanoviću – Da reši problem pasa lutalica i spase opštinski budžet ili da promeni partiju dok ne stigne Darko Mihajlović.

!Darku Mihajloviću – Da se raspita kod Blagoja S. i Perišića kako da ih „najuri” iz DS jer “jači su od sudbine”…

!Novoj direktorici Sportskog centra – Da sazna ko je zaista “namestio” za direktora, jer do 8. marta nije daleko.

!Medija centru Bor – Da zajedno s listom “Kolektiv” sačini projekat “RTB Bor i direktor RTB stekli su sve uslove za Nobelovu nagradu u razvoju turizma na 400 metara ispod zemlje”.

Share

DUŠKO, DUŠKO, PRAVO, PRAVCATO SI MUŠKO

Bor, 12. decembar

Kozerija na naš, tipično borski način

Autor: Ž. P.

Ukoliko niste znali da se beli lav, onaj koga nemaju ni najveće evropske prestonice, zove Duško ( znači da je muškarac sto posto) i da se odaziva na spominjanje tog velikog imena u našem rodu, onda je vreme da Vam i ta informacija bude na dlanu. Duško će u bliskoj budućnosti dobiti susede u  slonu i žirafi, borski zoo-vrt imaće, tog trenutka, ukupno 62 životnije s gotovo svih kontinenata. Postaćemo zoološka velesila u Srbiji bez Beograda. Da li se Duško privikao na borsku, politički hladnjikavu, a komunalno uzavrelu sredinu, pitanje o kojem će se tek besediti najverovatnije u najbližoj mesnoj zajednici ili na sastanku Mlađinih udruženih građana koji i nemaju skupove, jer sve se odlučuje u najužem i najsigurnijem po narod,  krugu. Mesto za Duška i ostale životinjske careve i carice, slugane i sluge, celu kamarilu, i nije tako loše. Brestovačka banja, negdanje središte malog, simpatičnog zoo-stecišta, i nije mogla da prihvati bele i ostale lavove i majmune, medvede, šakale, itd. jer je Banja davno, još 2002. godine, uspešno privatizovana. Jedina u Srbiji. Banja je tako lepo prodata da ni pedalj zemlje nema u vlasništvu države iliti Opštine, ponajmanje RTB-a. Čak i stepenik u Domu odmora nije basenski, ni narodni. Sve je to gazde iz Jagodine, egzotičnog grada koji isto tako ima zoo-vrt i koji je turistički dragulj siromašne, poharane i izbezumljene zemlje Srbije, zemlje koju će zoo-vrtovi podići na pijedestal najurbanije kulture i svakog drugog napretka i procvata. Ne, da se razumemo, nije loše imati takav kutak, ali koliko će taj biser da sjaji, to ne verujem da zna i idejni stvoritelj njegov. Blago(je) će to prokomentarisati u svom prepoznatljivom, emotivnom stilu, ali to i nije više bitno. Verujte, vrtić će trajati dok izbori ne prođu, a onda će početi natezanje sa izdržavanjem halapljivih slonova, žirafa, pa i našeg već omiljenog, hiljadu odsto belog Duška.

Da ne bi čitaocima ostali dužni, još jedna prinova stiže u Bor. Uskoro bi trebalo da se dovezu i dva vrana ata ( konja) iz grada na Savi, drevnog Šapca. Čiji će to tek biti poklon. Imaju mačvani lepih konja ( među najpoznatijim odgajivačima je porodica Šainović), nije problem da ih podare Boru, gradu koji ne zaboravlja ničiju dobrotu, pa ni onu iz čuvenog Savacijuma. Šta su dva konja za jedan takav grad koji je i Beogradu bio glava.

Lako je Vuku Bojoviću da časti sa “viškom” divljih životinja, lako je i Dušanu, teško je nama koji gledamo belo u sutrašnjicu bez EU i KiM, i ko zna bez koga i čega još…

No, jedno je izvesno: Duško je muško. I kad nas gleda u oči, značajno, mudro, iskreno nas gleda.  Samo nas gleda…

Share

BORSKE ČAROLIJE:VATROMET SA DIMNJAKA

Bor, 9.jun

Satirično-idilična priča o čoveku i vatri, o šefu i bližnjem narodu koji jedva čeka da se progalsi predizborna kampanja, pa da se svi lepo odmorimo do – novih izbora i – novog vatrometa bez ikakvih po zdravlje posledica (jer dok bude vatrometa, neće biti dima)

Autor: Nebojša Šojić

Foto: D.Popaz

Izborna kampanja počela je i u Boru, gradu sa najviše bakra i zlata u državi Srbiji. Jutros je, tim povodom, prostrujala vruća vest: za Vidovdan sprema se velika fešta, najverovatnije neko izuzetno važan postaviće kamen temeljac za novu topionicu, spomenik Vajfertu i kružni tok u starom delu varoši biće već postavljen, raščistiće se plato ispred Doma kulture ( snega više nema, pa neće ni biti teško, jerbo je lepo vreme, a nema ni “Rankićeve fontane” da smeta komnalnim radenicima), dopraviće se “Kapija Bora”, počistiće se ulice  i zasaditi cveće, parkovi će ozeleneti više nego ikad, Bor će, najzad, za tili čas, postati grad svetle budućnosti koja dolazi.

Ukoliko doista bude istinita priča sa vatrometom na pet lokacija u gradu i “bombama” na vrhu topioničkog dimnajaka koji samo što nije “propustio”  prve količine uvoznih sirovina ( stručnjaci kažu da je reč o neisplativoj raboti) onda nam neće trebati ni hipodrom, pa ni aerodrom. Mudri vele da je sve što se gradi dobro, što se razgrađuje ne valja. I samo zato ne treba prekorevati graditelje. Ipak, nešto je trulo u državi borskoj, pa i šire. Zašto i kome trebaju tolike fešte. Ili će trebati. Videli smo i ranije vatromete, pa i onaj kad je policija imala posla, i onaj za promociju filma “Tilva roš” kada se mladi reditelj, Boranin, danas već svetskog glasa umetnik, i čudio i krstio: zašto i odakle vatromet za promociju njegovog dela kad je on, Borani znaju, skroman i miran momak, i kad ni od koga takav ugođaj nije  tražio, niti očekivao. Velike pare su već potrošene na vatromete, pevačice, loše i bespotrebne TV emisije, neprivlačne reklame i gluvu propagandu, izmišljene posliće…Doduše, u susednom GRADU Zaječaru s narodnim parama peku volove i dovode Karleuše, troše na igrarije i  pevanije do bele zore, ali nemaju vatromete, a ni dugotrajni pesak ispred glavne kuće kulture i političkih zbivanja. Mi smo drugačiji, pa, iako jesmo u udruženim religionima, nećemo kao ONI, Ničićevi. I naša TV slika je izoštrenija i više je u službi jedne do jedne i po partije. Sve, sve, ali zašto ne kažete da je kampanja za ovogodišnje izbore počela. I da je sve podređeno toj “igranci”. Zašto nas maltretirate sa brdom peska i neizvesnošću oko početka radova na Jezeru, na “Kapiji”, na ulasku i izlasku iz grada kojem , opet, proričete najlepšu budućnost kao da niste zaboravili vanredne izbore od pre celih deset meseci.

Šta li će nas sve strefiti do kraja ove godine, i šta ćemo sve dobiti od obećanja? U međuvremenu, u lokalnim partijama vri. Prva garda naprednjaka na čelu sa Draganom Štrpcem preseljava se u DSS. Kod Zlatinih gorostasa, priča se, nema mira ni spokoja. A i kako bi imali, svi zajedno, miran san kad lokalnom politikom, ne računajući radikale, DSS…, rukovodi jedan partijsko + menadžerski zanesenjak kakvog ne pamtimo od Franje Josifa pa naovamo, recimo do Bože Đelića. I sad, šta je, tu je, Oliver Dulić je samo odrecitovao ono što je pre Bora govorio svim medijima. Da ga čovek pita da li je ON nekog pitao otkad RTB nema predsednika Upravnog odbora, najverovatnije bi prećutao, jer je tek od nedavno i ministar za rudarstvo. On, lekar, mladi ortoped, pa minister za rudnike. Odakle će znati zašto godinu dana RTB nema predsednika Upravnog odbora. Možda veruje i da RTB-u taj luksuz i ne treba kad ima sve ostalo. Ortoped je, dakle, u pravu. E, ni to nije ništa , jer i mi ćemo, izgleda, uskoro biti u pravdi, dobićemo kako stvari stoje najačeg ministra, i to kojeg i kakvog, i to brendovanog – za VATROMET. A , ukoliko je i taj posao nedovoljno eksplozivan, pridodaće mu se u opisu posla još kojekakve političko-zabavne VRATOLOMIJE. Jer, idu dani, idu izbori. Blago nama, vatropirima…

Sve je isto, samo Srđana nema...
Sve je isto, samo Srđana nema...

Share

NIČIĆ PREUZIMA I BOR I BORSKU TV

Na današnjoj konferencijia za medije u SNS , novinar TV Bor Zoran Maksić postavio je pitanje novom  šefu stranke Tomislava Nikolića u Boru – da li je zadovoljna ( dr Zlata Marković) sadašnjim radom lokalne, opštinske TV?  Odgvor je bio diplomatski, u smislu da se ništa posebno nije promenilo, mada bi moglo da bude bolje.

Kad se uzme u obzir nonšalantan rad Prinudne uprave, ( bar takav se utsak stiče) na pomolu je nova politička koalicija koja će unaprediti ne samo TV Bor, nego i ceo ovaj kraj, a moguće je i Srbiju. Svi će, izgleda, raditi za Ničićev  Pokret, od G-17 do DS, SPS, radikala i još nekih starih elemenata naklonjenih zaječarskom gradonačelniku.Jer, Prinudna uprava , očevidno je , traži i nalazi kompromise, da li po narađenjima sa vrha ili iz svojih sagledavanja terena i dnevnopolitičkih intersa, svejedno je. Baš lepo.  Ostaće u opozociji SNS Tomislva Nikolića, Koštuničeni demokrati i neenregična Nova Srbija. Znači, unapred je podeljena vlast, a Prinudna uprava  raspisaće, najverovatnije, brzo izbore, onako kako su Ničićevi tražili – za mese-dva.

SUTRA – detaljnija analiza dnevno-političkih previranja u našoj sredini.

Share

BISERI SU TO…

Branislav Rankić na TV Bor, u emisiji Aktuelnosti: Ne ucenjujem, kažem vam u lice, daću vam platu,eto, u ponedeljak, ali kad pustite film o 20 godina SRS, jeste i o Šešelju, Povratak pobednika…

Darko Mihajlović: Borska TV je sačuvala visok profesionalni nivo i zato ćemo im pomoći, nećemo zaboraviti ni druga javna preduzeća…

Kajron na TV Bor, Dnevnik: Ovo je priča o našoj najstarijoj sugrađanki, Miriji Lupšić iz Zlota…

«Borski problem», br. 200: Majstor Čulinović ima različita iskustva u poslu kad i pored popravke rajsfešlus na čizmama opravlja i onaj na pantalonama…

Milen Milivojević, književnik: Feljton o 5-oktobarskim promenama , sve je čitaniji i, iz dana u dan,  sve aktuelniji…

Anonimni znatiželjnik: Zar je moguće da borski rudari rade u privatnom rudniku «Lece», a da platu primaju u RTB Bor…?

Share

A F O R I Z M I Ljubiše Todorovića

Ostao sam bez teksta. Nije trebalo da ga otkucam.

Teraću mak na konac sve dok se negde ne udenem.

Kao muškarac imam sva ljudska prava. Žene mi !

Otkad je umro, živ nisam.

Mi Srbi nećemo u NATO. Nije nam suđeno.

Trenutno čitam tri ratna druga: Mladića, Hadžića i Karadžića.

Kao nestranačka ličnost priznajem samo sud svoje partije.

Nema tih para koje će da nas dokusure.

Te noći kao da nisam imao svoj dan.

Čitanje između redova je naše nepisano pravilo.

Zaposlio sam se u piceriji. Radim na parče.

Ima li kod nas nezavisnog sudstva ? Zavisi.

Jadac je bačen koski.

Priznajem da sam ga nokautirao, ali to je jače od mene.

Znam te ko zlu paru – reče dinar evru.

Menjam partijsku pripadnost. Moguć svaki odgovor.

Nisam toliko nepismen da ne znam koliko sam knjiga pročitao.

Samo je vreme novac. Sve drugo je laži para.

Jedan je kauboj BUŠ Kasidi.

Share

AJMO, JEDNU O MORALU…

Neverovatno je koliko se  juče, a i danas će, izliti se žuči i moralnih pridika na političke protivnike, a da se zaboravlja na potoke prljavštine , neznanja, bahatosti i osionosti u proteklom vremenu koje se, da Bog da, ne ponovilo, ne samo Boru i ovom, napaćenom i  – nažalost – uglavnom naivnom narodu. Prokockali ste, gospodo odlazeća, najskuplju reč – poverenje!

Strašno se bliži kraj još aktuelnoj vlasti u kojoj su carovali radikali, VDSS i Ničićevi jastrebovi iz Zaječara i okoline, pomalo iz Bora i Pomoravlja, Zlota, Krivelja i Gornjana, pokatakd i Beograda / ne misli se samo na Hadži Dragana Antića /. Da bi se politički protivnici što detaljnije i jače “ohladili” u prvim februarskim danima trebalo je juče / tako će biti i danas /  nasladiti javnost novim etiketiranjima, podlostima, osvetničkim varijantama, zlobnim izmišljotinama i ko će sve znati čime još. Bilo je, i biće, i danas, verujemo i sutra, tugovanki za gubljenjem slasti i vlasti i propuštenim prilikama da se učini nemoguće kako bi cvetala opština borska i grad rudarski i radnički. Da se ne veruje- Dragan Veličković je postao “Don Dragan”, Dragan Marković je , sad se tek kobajagi saznalo, ostrašnjeni je član Vlaške demokarstske stranke, sad se čulo kako je Mirković isterao iz svojih beogradskih odaja Veličkovića, doznajemo i da je Rankić najbolje mislio svima nama i da je maltene go ko pištolj, i da je, isključivo radi moralnih pobuda, juče, “ubedio” članove Opštinskog veća da jednodušno glasaju za privremeno budžetsko finansiranje … Sindikalci su se zakleli da ne izlaze na ulicu i protestvuju iz političkih, nego egzistencionalnih razloga, dok će DS tek danas razgovarati sa novinarima, mada se to od njih odavno očekivalo. Tek se naslutilo da se pare drže u budžetu kako bi se sudski podmirili vlasnici privatnih prevozničkih i trgovinskih firmi. I tako povazda u tom, složenom i mutljikavom  stilu.
I sve da čovek prihvati kao borbu za vlast i bitku za opstanak u teškim vremenima, ali je nemoguće se pomiriti sa time da se drži slovo o MORALU pred narodom koji je – bar posredstvom obe lokalne i ponekoj nacionalnoj i regionalnooj TV – upoznao glavne i sporedne aktere da ne može biti konkretnije. Jedni protiv drugih izneli su toliko prljavštine , prostakluka, neznanja, nekulture, blama i srama, da bi narednih godina morali da beže od javnosti kao đavo od krsta.  A da bi igranka bila do zore opet se potrudio legendarni Branislav Rankić držeći lekcije o moralu i iznoseći papire o nabavkama uglja i ponašanjima direktora  i političara u toj igri i to tek danas pred odlazak u – politički zaborav. Bar što se Bora tiče. To nije samo njemu jasno, ali…On i njemu do kraja odani , često i prozvani za razne dogodovštine, teška srca saopštavaju da se rastaju od novinara, s tim što im navodno još  teže pada nerazumevanje onih sa kojima su do juče delili fotelje i mnoga – radna mesta. I Miki Janošević imao je svoju kontradiktornu priču ispoljenu zabrinutošću za grad i  najširu okolinu. Nije rekao koja mu je sledeća partija otvorila vrata, ali će to saopštiti u četvrtak u podne. Radikali više nisu “ u modi”. Mnogi su Rankića izneverili, mnoge je on “nasankao” i  žedne preveo preko Timoka. Nije uspeo, očigledno je svakome, da  umiri i pripitomi Pokret koji uskoro postaje Partija.
Rankić je juče govorio, još jedanput, o MORALU… I brizi za radničke plate u javnom sektoru. Alal mu vera i svaka mu čast kad se toliko potrudio da zbrine onih oko 200 trudbenika u Sportskom centru. Da li će uspeti da zbrine i nove a stare foteljaše i  velikaše u ŠRIF-u ili kao se već ta firme zove? Kao da nije važno šta će o tim genijalnim pogtezima, već sutra, reći  Prinudna uprava koja se postavlja upravo zbog takvih ironično-neveselih odluka.
Pitaju se dušebrižnici već prohujale vlasti kako se to i zašto u Stambeno preduzeće uposlio predsednik opštinske Skupštine Dragan Marković, a ne pitaju se odakle, i kojom potrebom, supruga Boška Ničića, čak iz Zaječara ili Nikoličeva opasanog banjskom vodom,  stiže na direktorsko mesto u Studentski dom?  Šta je, samo u ovom slučaju, moralno, a šta je politikanstvo i najličnija egzibicija , tek pokazivanje moći i iritiranje javnosti. Najbolje bi bilo da ne spominjemo mali milion primera i jednih i drugih, ubedljivo najviše onih na vlasti jer su i najviše bili u prilici da rade kako im se ćefne ili kako im volja. Doduše, ukoliko bi želeli jednu takvu bisernu priču mogli bi da je imaju za dva-tri meseca , jer tad će biti vremena u izobilju, a i dani će se prolepšati. No, nije suština  probelma u tome, nego u istini da takavo zabrinjavajuće ponašanje i zamajavanje građana ne vodi ničemu, ponajmanje boljitku grada i opštine. Kad se, Vi, gospodo toliki moralisti pred bledunjavim TV kamerama, trgnete iz sna i pogledate oko sebe, uočićete da se neslućeno smanjio broj onih koji vam i najmanje veruju. A poverenje je skupa reč, pa i u politici. Još ako se desi jednog toplijeg trenutka da podnesete račune kako ste uništili javni sektor i kako bežite od stvarnih i realnih dubioza, nećete dočekati ostvarivanje slatkog sanka. Jednom je isti taj Rankić rekao – “svi smo pomalo krivi za propast ove opštine”. E, tu je bio doista tačan i ispravan! Za sve ostalo, pokazeće vreme.   Taj neumitni sudija zakačiće, budite više nego sigurni, i grad Zaječar koji se polagano urušava pod pritiskom ogromnih dažbina građanima i privredi i koji će, kao i Bor, tonuti u dugove i koncertirati kad se narodu plače. Vama je, gospodo odlazeća, povazda bilo do pesme i  šale, pogotovu do televizijskog  “mlaćenja prazne slame”.  Besplodno je to, toliko i takvo napadno moralisanje i vapaji za kašičicom valsti. Narod vas je, ne od juče,  prozreo!

Share

GALERIJA ZASLUŽNIH GRAĐANA

/ S one – možda i smešne – strane /

Nas dva brata oba ratujemo… za Srbiju, za bratstvo-jedinstvo, za «žute» i jedne i druge, za…

Um caruje, a snaga klade valja… reče tadašnji predsednik opštine Bor i ode u Sportski centar da otvori još 200 radnih mesta u «Medalji» i na karting-aerodromskoj pisti.

Ovu kravatu sam doneo iz carskog grada Kruševca da pokažem ovim našim seljacima šta je prava srpska gospoda, jel da?

Smeniše me ovi «gejovci» dabogda dobili i svinjski i ptičiji grip, a lečila ih dr Suza iz Zdravstvenoga centra u blizini Zaječara.

I mi smo se borili na obe strane, samo su tada četnici bili na Ravnoj Gori, a danas ih je pun Beograd sa okolinom, od Skupštine do Vlade  i šire, tako mi jedinog Boga .

Zapamtite dobro: više ne postoji Pokret »Živim za Krajinu», sada je to  Pokret «Živim od Bora», a može i «Živim za svoj džep», pa kako vam se svidi.

Share

NOVE NOVOGODIŠNJE ŽELJE I ČESTITKE

Tanji Stanisavljević, direktoru Turističke organizacije – Da u 2010. otvori Agenciju u «Maksiju» za pomoć Rankiću i radikalima u predstojećim lokalnim izborima.

Dr Goranu Goluboviću – da u Prinudnoj upravi partijskom kolegi Darku Mihajiloviću ponudi mesto – upravnika ginekološke službe u ZC Bor.

Čedi Jonoviću, direktoru Sportskog centra – Da svih 200 novozaposlenih pošalje na jednogodišnji službeni put u Zemun, u sedište Srpske radikalne stranke.

Mikiju Janoševiću – Da se ponovo učlani u SPO i Popovića – Popca postavi za doživotnog predsednika.

Nebojši Popoviću – Popcu – Da mu saopštenja od sada isključivo piše penzionisani novinar i vlasnik «Borskih novina»  Miroslav Miško Radulović.

Prof. Dr Vlastimiru Trujiću – Da mu za direktora DS-a dođe bivši drug Blagoje Spaskovski – Sosa.

Milutinu Simiću – Simi – Da mu Borko Gajić bude savetnik za havarije, a pravnik Tasić savetnik za finansije.

Draganu Nikoliću – Švrći – Da uzme još jedan kredit i završi renoviranje hotela «Evropa».

Ljubiši Marinkoviću – Problemu – Da mu kolumne pišu Saša Mirković, Boško Ničić i Žika Rakić.

Slaviši Barcu – Da mu Aca Marinković ( Saobraćajac ) bude ministar policije.

Borskoj TV – Da im Boban Jovanović piše basne i osvrte na samopregorni politički rad radikala Brankića.

Bori Stojadinoviću, bivšem direktoru RTB-a – Da ga Dragan Inžinjering ponovo primi za direktora.

Miodragu Coniću, bivšem direktoru RTB-a – Da ga bivši drug Blagoje Spaskovski postavi za upravnika Kluba RTB  u Brestovačkoj banji.

Sebi – po drugi put ništa posebno ne želim.

Share

GDE SMO NEKAD BILI, A GDE SMO DANAS…

U susret Novoj, 2010. sa ili bez zadrške.

AUTOR: B.F.

Godine 1988.  borska Elektroliza proizvela je 132.734 tone katodnog bakra iz sopstvenih sirovina, godinu kasnije oboren je ovaj rekord: dobijeno je 135.151 tona katoda. Tih, pa i ranijih, poznatijih kao zaltne godine, produkovano je između šest i sedam i po tona  najsjajnijeg metala.

KAKO JE DANAS? Ove, već prohujale i neupamćene po dobrom, godine, imali smo 26.000 tona bakra, 20 odsto više nego lani. Istovremeno, «isceđeno» je 452 kg. zlata. To su zvanični podaci u koje ne sumnjamo.

ZAR JE OVOM UPOREĐENJU POTREBAN KOMENTAR? Postoji li uopšte opravdanje za toliki sunovrat. I još jedna istina je za duboko razmišljanje kad smo već na razmeđi godina: kako to da smo imali veću proizvodnju bakra u vreme ekonomske blokade, 1993. i 1994. godine ili u vreme rata 1999.? Možemo li u 2010. da se otrgnemo , uvidimo greške i krenemo da radimo po evropskim i svetskim , ili bar približnim, standardima?  Blagoje Spaskovski., v. d. direktora RTB Bor izjavio je pre neki dan da će Basen od sredine iduće godine pozitivno poslovati.  Da li mu treba verovati. On je tako nešto lepo izjavio i za ovu godinu, samo se, izgleda, ne seća. Ili su mu savetnici zatajili? Ne bi bilo ni malo korisno, ni dobro, da i 2010. bude godina obećanja. U našoj situaciji, bilo bi to , moguće je, i pogubno. Jer, krajnje je vreme da se priberimo i osvestimo od tranzicionog, predugog šoka.

Ipak, neka nas posluže sreća i zdravlje, pa ćemo  opet biti zadovoljni. Živeće ovaj narod.

Share