Bor, 13. mart
Autor: M.C.
U Zaječaru se, ne tako davno, vodila ljuta bitka između Ničićevih ursovaca i Mirkovićevih naprednjaka, i zato je bilo teško pogoditi i izlaznost i tačan ili okvirni rezultat. Pobedio je SNS sa nekih četiri, pet procenata više, mada se prognozirala veća pobeda Vučićevih. Bor je i onda i danas apsolutno druga priča, gde je preobučeni URS na čelu sa Blagojem Spaskovksim, direktorom RTB Bor, opet u prvom planu. Koliko će se Vučić opeći, i da li mu je ovaj neočekivani potez prava odluka, neka naprednjaci razmišljaju. Ima i zašto. Sada je najvažnije kako će Bor ponovo dočekati Spaskovskog i raštimovani RTB u ulozi specifične političke stranke koja se u takvom obliku nije pojavljvala bar u novijoj istoriji Srbije.
Bez obzira koliko SNS verovao Spaskovksom, njegov kredibilitet nije ni blizu nekadašnjeg, pa je i nedavna poseta Aleksandra Vučića protekla bez najvažnijeg “slikanja” na završnim radovima nove topionice, projekta koji je u izbornoj kampanji visoko izdigao Spaskovski i tadašnji Dinkićev URS. Borani su masovno glasali za opciju “ da se diše punim plućima”, ali se već danas uvidelo da je taj isti Spaskovski, zajedno sa Dinkićem, potom i Tadićem, dobrim delom obmanuo glasače. Namučeni narod je poverovao u čisto nebo nad gradom. Štaviše, i sam prelazak iz URS-a u SNS, gotovo sa celim rukovodstvom, čin je koji se ne zaboravlja tako lako i koji može da podstakne crv sumnje i u iskrene namere “novokomponovanih Dinkićevih naprednjaka”. Spaskovski se sa poznatom ekipom usredsredio na sela (priča se da je u Krivelju rekao da je zbog emotivne veze sa tim mestom spreman da zaposli sve nezaposlene), jer projekti u metalurgiji RTB-a nisu ni do polovine završeni i ko zna kako će i kada ceo taj posao biti okončan. Samo ta činjenica opasno potkopava poverenje u šefa Izbornog štaba SNS za Borski okrug u liku direktora RTB-a. U međuvremenu je sazrela politička svest građana, što, opet, ne ide u korist “Milinka i Blagoja”. Nažalost, oni nisu uspeli da pred ove izuzetno važne izbore konsoliduju ni svoje redove, pa su, na opšte iznenađenje, ostavili borski SNS bez čelnog čoveka. Naprosto, ova velika partija sa jakim Vučićevim rejtingom već duže vreme nema predsednika. I ukoliko građani pohrle da glasaju za naprednjake u gradu bakra i u selima, biće to isključivo zasluga Vučićeve harizme i donekle agresivne propagande. Kako će proći ostali pretendenti za sve slađu lokalnu vlast?
Razjedinjeni SPS neće značajnije iskoraknuti, Tadićeve demokrate mogu tek da pređu cenzus. LDP sa nedovršenom kadrovskom pričom nema nikakvih šansi. Đilasovi “žuti” na čelu sa mudrim i ambicioznim Darkom Mihajlovićem imaju lepe izglede da dobiju najmanje dva ili tri, možda i više odbornička mesta. Namerno ostavljamo koaliciju DSS-Vlaška napredna stranka, nekadašnji VDSS na čelu sa dr Balaševićem, jer od njih se može očekivati povoljniji rezultat. Oni i SPS biće tako blizu, i lako mogu da uknjiže po pet, šest odbornika. Grupe građana nemaju šta da traže. Klime Bitkoski i njegovi Nezaposleni nemaju ozbiljniju potporu, mada je ideja prihvatljiva i, uz snažniji marketing, mogla bi da se značajnije ostvari. Drug Klime je na prečac “izgubio” svoj dosta posećeni blog, verovatno zbog hakovanja, ali to nije smelo da prođe u jeku kampanje. Majstori su mogli da odrade posao, i to je sigurno.
Šta Bor i Borane čeka nakon ovih izbora? Nova opštinska vlast sa Blagojem na čelu bila bi katastrofa za grad koji se odavno pretvorio u jednoumlje i, pokatkad, bezumlje. U grad u kome se započinju a nedovršavaju investicije, jer to “tako treba”. U RTB gde je za poslednjih pet godina od bakra i zlata prihodovano 1,5 milijardi dolara i da se ne zna gde je taj novac. U Basen Bor, gde je, po tvrdnjama vladinog “Tima za RTB”, otišao ogroman novac poreskih obaveznika u eri restruktuiranja, a da ne postoji valjana dokumentacija, i gde niko živ ne može da pogodi koliko će koštati nova topionica i kako će ta “mašinerija” funkcionisati bez dovoljno (kvalitetnih) sirovina? U RTB koji (postoje dokazi!) krije stravičnu “finansijsku rupu” i koji se, po rečima bivšeg ministra privrede, predugo “zaklanja iza nekih političara”. U kombinat bakra u koji se usidrio nepodnošljivi dug od milijardu evra. U grad koji je pretrpan kojekvim bespotrebnim izumima moćničkog politikanta koji ni u ovim izborima nije prezao da krši zakone i postavlja reklamne šminkeraje gde god mu se prohte. U grad gde su javna glasila postala nejavna i gde se zapošljava po volji lokalnog “Sulejmana Veličanstvenog” , gde ceo jedan zatrovani grad trpi bahatost i osionost kakva se nije upamtila od 1948. do danas ili gde se rudnik pretvara u političku stranku, što je još jedna siva slika nakazne stvarnosti koja već sutra, NJEGOVIM izborom, može još više, kako je nedavno izjavio prof. dr Vlastimir Trujić, “u crno da zavije i Bor i Srbiju preko kredita” . To što se na blogovima pojavio Njegov glas i usklik “Mene samo mogu na silu da uhapse”, još jedan je biser u tamnoj nisci naših nesreća.
Ostaje za utehu da u Boru i Timočkoj krajinim ima i pameti i znanja i izvan te opcije, i izvan večitih lidera i sujetnih “ driblera”, ponajviše lažnih veličina. Treba samo da se široko otvore oči i stavi prst na čelo. Ova konstatacija najpre trebalo bi da dobije najznačajniju misiju u nedelju, 16. marta, kad se cela Srbija budi iz dubokog sna. Bor posebno, jer se glasa i za sebe, za “svoje ja”, za svoju budućnost, a ne, i ne daj Bože, za još jedno ustoličenje bivših, nedorečenih i ispraznih, otužnih i sebi i drugima, politčara i politikanata od kojih se narod umorio i od kojih se godinama, pa i decenijama teško diše. I ne samo ovde, u ovom užasnom smogu, nego, nažalost, i podalje, čak do Beograda koji je i najkrivlji što ih je rođački pustio da se oslile i opasno i – predugo sile! A najstrašnije su one političke siledžije koje se od petooktobarske revolucije, neki i pre tog istorijskog događaja, svom silinom obrušavaju na nedužni i siromašni narod!
