Arhive oznaka: topionica

Dok se kraljevi bakra bogate, Bor svakodnevno truju!

Bor, 31.08.2015.

Dok se kraljevi bakra bogate, Bor svakodnevno truju oni koji svoje porodice drže daleko od ovog dima ! Postaje li istočna Srbija „Afrika“ za moćne domaće kolonijaliste?

Crnidim2

Nedavno, od 29. tog avgusta, nenormalno je zagađenje vazduha nad Borom i okolinom samo je još jedan u nizu stravičnih i najdirektnijih ataka na zdravlje ljudi. Za građane ništa novo, za najodgovorniji je u RTB-u Bor i državi Srbiji nova bruka i sramota i pred samim sobom. Na jednoj strani teče proizvodnja bakra i bogate se tajkuni, na drugoj Bor propada usput trujući sopstveni narod.

-Dokle ćete, bre, da trujete i nas i našu decu – glavno je pitanje u Boru ovih dana. Društvene mreže su preplavnjene, bude se i ugašene i slabašne ekoloske grupe, proradila je, izgleda, i savest stručnjaka i direktora u RTB-u – oni ćute ili se skrivaju kao nikad od javnosti. A mirne duše mogli bi i morali bi da odgovaraju za neku vrstu haosa i ekološkog beznađa. Blagoje ga nama … !

SEPA dim 22-5

Iako je izgrađenja nova, savremena topionica bakra i zvanično otvorena, još se navodno uhodava (mada je potresaju česte havarije, i više ne radi nego sto radi) ostavljajući prostor za manipulacije, odnosno za rad stare, dotrajale topionice koja ceo Mendeljejev sistem izbacuje u atmosveru. I danas, nakon celog jednog veka, bakarna ruda se topi kao na poljančetu.

Zašto?

Nova fabrika sumporne kiseline nije u pogonu i ko zna kada će da proradi iako su svi rokovi završetka prošli jos decembra 2013-te. Ajmo to – za državu – da nije ni po jada. Šta običan svet zna koliko je sumnjivo utrošenih više stotina miliona evra ili dolara? Istovremeno u Boru godinama vlada jedna te ista istrošena i vesela privredno-politička svita uz podršku ljubitelja političkih prevrtača i manipulanata svake vrste i sorte.

Zašto se Bor i dalje guši otrovima topioničkih dimova na očigled nezainteresovanih svetksih ekoliških i zdravstvenih organizacija. I posebno Evropske unije koja će, sa ovakvim ekološkim katastrofama u Boru, zemlju Srbiju primiti u svoje naručje za jedno 30-50 godina. Jer, ekološka slika Bora crnja je i stravičnija od bilo koje druge u svetu, ili mi bar ne znamo sličan primer? Nažalost, država je od sredine 2010-te godine garantovala ogromna ulaganja u ekološke projekte, ali, čini se, da je bilo bolje sav taj novac da je bacila u najdublji bunar. Bar bih svi manje žalili. I što je najneshvatljivije – niko za to nije odgovarao. Kao ni za besprizorno urušavanje zdravlja naroda u ovom delu istočne Srbije.

rtb - pijaca slika1

Srpski kralj bakra VIP MP i njegova ekipa u poslednje vreme izdigli su se iznad RTB-a Bor. Oni uvoze sirovine, bakarne koncentrate i tope ih uglavnom u staroj topionici, najvećem izvorištu Borske ekološke katastrofe. Čistog neba nad Borom, kako je obećao i državni vrh, nema pa nema. Postoje dokazani stručnjaci, čak eksperti, koji tvrde da je ceo taj uslužni posao za RTB Bor – nemala šteta i veliki poslovni gubitak. Kralj i kraljevi bakra zgrću pare, Bor pravi nove finanskijske dubioze a gradjani odlaze pogrebnim radnjama, „jer samo je smrt siguran posao“, u bolju budućnost. Oni koji se pobune bivaju oterani: Ako ti se ne svidja idi u neko bolje mesto pa tamo radi ! A nama: „Ne može nam niko ništa …. jači smo od ….

Niko, bar zasad ne pokazuje ni ugovor za uvoz i topljenje koncetrata, a i da ga javnost i upozna, sudeći po dosadašnjoj praksi, ne bi bilo vajde. Osioni i bahati moćnici, ne samo u Boru, rade onako kako je njima po volji, a narod, očevidno je, ostaje da gleda u borsko sivo nebo i bukvalno diše “na škrge” a decu prehranjuje proizvodima kupljenim sa pijace ispod dimnjaka.

Share

300 miliona evra za novu topionicu

Bor, Pres služba Dosta je bilo – Saša Radulović

Stara topionica i dalje truje građane Bora

I pored investicije od preko 300 miliona evra u novu topionicu, i pored toga što je premijer Aleksandar Vučić sa generalnim direktorom RTB Bor Blagojem Spaskovskim svečano otvorio tu novu topionicu krajem prošle godine, stara topionica nije zatvorena i dalje radi i truje građane Bora. Nova topionica, predstavljena kao “najveći ekološki projekat na Balkanu” nikako da krene da radi punim kapacitetom.

Sasa Radulovic

Da stvari budu još gore, ne prerađuje se naš koncentrat iz Bora, već uvozni. Pokret “Dosta je bilo – Saša Radulović” je dobio informaciju da se u topionicama RTB Bor prerađuje izuzetno loš uvozni koncentrat sa visokim stepenom otrovnih materija i to pod finansijski nepovoljnim uslovima.

Po informacijama kojima naš pokret raspolaže, u RTB Bor je u poslednjih mesec i po dana stiglo 25.000 tona Karajan koncentrata iz Jermenije, koji sadrzi visok stepen otrovnih materija, recimo arsena 0,2-0,5 odsto, a maksimalno je dozvoljeno 0,2%, Koncentrat je isporučila firma RED METAL AG 6333 Huenenberg Swicerland iza koje, po našim saznanjima, stoje pojedinci iz Srbije. Menadžment RTB Bor potpisao je ugovor sa firmom Red Metal AG za preradu po ceni tri puta nižoj od tržišne.

Pokret “Dosta je bilo – Saša Radulović” poslao je menadžmentu RTB Bor pitanja o ovom poslu i zagađivanju Bora, pozvavši se na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja.

Podsećamo da je investicija u novu topionicu trebalo da iznosi 130 miliona dolara, pa 130 miliona evra, a na kraju nas je koštala preko 300 miliona evra i još nije gotova. Neodgovorni menadžment RTB Bor nikada nije objasnio razliku i pokušava sve da prikrije kroz prevarni UPPR i stečaj, o čemu smo već izveštavali. Kad bude završena, cena prerade bakra će iznositi oko 2.000 dolara po toni katode, dok svetska cena iznosi 600 dolara po toni. Čitava investicija je jedan kolosalan promašaj. Cenu ove promašene investicije na žalost neće plaćati nesposoban premijer i njegov nesposoban partijski kadar Spaskoviski. Cenu će plaćati svi građani Bora i Srbije.

Share

Bor: Zašto je proizvedeno samo 33 000 tona katodnog bakra?

Bor, Beograd, 21.02.2015.  Piše: Branko Kecman, Beograd

RTB BOR: HRONOLOGOJA JEDNE GRADNJE I MOGUĆI SPAS BEZ AKTUELNOG (neuspešnog) MENADŽMENTA!

U Nedeljniku br. 154-155 od 25.12.2014. objavljen je  intervju sa Blagojem Spaskovskim (poznatim i kao borski Ronaldo), u kome su iznete mnoge  neistine-sasvim očekivano. Pošto poreski obveznici Srbije pokrivaju gubitke RTB Bor, red je i da budu bolje informisani. Podaci o poslovanju RTB Bor  navedeni u ovom tekstu su preuzeti iz lista Kolektiv RTB , koji izdaje ova kompanija, a „uređuje“ borski Ronaldo. Počnimo…

Izgradnja nove topionice nije završena na vreme 23.12.2014. kad je bio krajnji rok koji je odredio predsednik Vlade Republike Srbije  i kad je „puštena u rad“, jer nije kompletirana tehnološka linija. No, posebno je interesantna istorija izgradnje nove topionice.Odmah po dolasku na mesto generalnog direktora RTB-a  Bor, u novembru 2008. Spaskovski je definisao strategiju razvoja RTB-a Bor izjavom da treba izgraditi novu topionicu kapaciteta prerade 400.000 tona koncentrata bakra, tj. da proizvodi 80.000 katode bakra godišnje iz sopstvenog koncentrata. U tom periodu su se dešavale aktivnosti oko trećeg tendera za privatizaciju RTB-a Bor, tj. pronalaženja strategijskog partnera koji bi postao suvlasnik 67% RTB-a Bor dokapitalizacijom od 300 miliona dolara potrebnih za nabavku rudarske opreme velikog kapaciteta i izgradnju nove topionice. (Kolektiv, br. 2184 od 27.11.2008.) Ovaj  proces nije uspeo pa su dati novi uslovi za izbor strategijskog partnera da postane suvlasnik 40%  RTB-a  Bor za 116 miliona dolara, što se takođe završilo  neuspehom. Ministar Dinkić objavljuje 03.02. 2009. da država gradi novu topionicu koja treba da košta 130 miliona dolara. Izjavljuje da RTB Bor duguje milijardu dolara od čega je najveći deo prema državnim povericima(poreska uprava i javna preduzeća) Dug  prema inostranim komercialnim poveriocima je 134 miliona evra. ( Kolektiv, br. 2186 od 06.02.2009.)

REPORTAZA NOVA TOPIONICA (24)

Sa predstavnicima kanadske kompanije SNC Lavalin održan je 20. i 21.06.2009. sastanak  na kom su Kanađani prihvatili sugestiju i savet borskog Ronalda da je za uslove u RTB Bor  najoptimalnija finska  „Ototek“  fleš-smelting  tehnologija za modernizaciju topionice. (Kolektiv, br. 2190-2191 od 31.07.2009.)                                                     RTB Bor postaje „ uzdanica srpske privrede“  koja  planira da od  2014. godine  proizvodi 250-300.000 t  vlastitog koncentrata bakra godišnje, a posle 2016. i svih 350- 400.000 t koncentrata koliko treba  za novu topionicu?     ( Kolektiv, br. 2193-2194 od 31.12.2009.)

Nova Topionica 07

Ugovor o izgradnji nove topionice i nove fabrike sumporne kiseline je potpisan 10.06.2010. ( „Ugovor o rekonstrukciji topionice i izgradnji nove fabrike sumporne kiseline“– braunfild investicija). Vrednost investicije je 175 miliona evra ( 135 miliona evra je kredit EDC- Kanadske agencije za izvoz i razvoj sa rokom otplate od deset godina i grejs periodom od tri godine, za koji je garanciju dala država Srbija, a 40 miliona evra obezbeđuju Srbija i RTB Bor), a rok izgradnje je 36 meseci. Očekuje se dobit nove topionice od 26,2 miliona dolara godišnje.         ( Kolektiv br 2199-2200 od 17.06.2010.g)  

Nova Topionica 04 

                                  Rušenjem stare topionice 01.07.2010. zvanično  počinju radovi na izgradnji nove topionice, sa planom da se pusti u rad 01.11.2013. godine. Vlada  Republike Srbije je početkom 2013. dala saglasnost za dodatno zaduženje RTB Bor za rekonstrukciju topionice i izgradnju nove fabrike sumporne kiseline u vrednosti od 131.795.000 evra, što sa prethodnim zaduženjem od 170 miliona evra iznosi ukupno 301.795.000 evra : za rekonstrukciju topionice i novu fabriku sumporne kiseline treba 210.045.000 evra, a 91.750.000 evra za izgradnju  pogona za tretman šljake, pogona za tretman otpadnih voda i energanu, kako bi se kompletirala tehnološka celina. ( Kolektiv, br. 2231 od 28.02.2013.)        

Nova Topionica 06                                                            

Vlada Republike Srbije je 13.09.2014. dala saglasnost RTB-u Bor da se zaduži kod Fonda za razvoj  RS i uzme kredit od 30 miliona evra za završetak nove topionice i nove fabrike sumporne kiseline.(Kolektiv, br. 2250 od 06.10.2014.).                                                                               

RTB Bor je u 2013. godini  proizveo  oko 35.000t  katode bakra iz vlastitog koncentrata i ostvario profit od 11 miliona dolara. U 2014. je proizvedeno 29.000t katode bakra iz vlastite sirovine (  borski Ronaldo  je na konferenciji za štampu od 29.12.2014. izjavio da je u 2014.god proizvedeno iz sopstvenog koncentrata  4.000t katode bakra manje nego prethodne godine tj 35.000-29.000= 4.000- (ne da mu se pa mu se ne da da jednom kaže pravu istinu), a kompanija je poslovala bez profita.  Plan proizvodnje za 2014.god je bio 4o.792t katode bakra, a realizovan je sa 71% i  negativnim finansijskim  rezultatom poslovanja. ( Kolektiv, br. 2243 od 13.03.2014.)

Iz priloženog se vidi da su rezultati poslovanja RTB Bor katastrofalno loši ( što sam komentarisao u „ Novom magazinu“ br. 100 od 28.03.2013.) uprkos velikom angažovanju finansijskih sredstava i izuzetno povoljnoj ceni bakra na svetskom tržištu ( u 2011. prosečna prodajna cena katode bakra je bila 8.821$/t, u 2012.- 7.915, u 2014. ispod je 7.000$/t). RTB Bor u ovom veku nikad nije proizveo blizu 40 hiljada tona katode iz vlastitog koncentrata, kao što to tvrdi borski Ronaldo u „Nedeljniku“. U 2003. RTB Bor je proizveo oko 10 hiljda tona katode bakra i ostvario gubitak od 52 miliona dolara, jer je proizvodna cena bila previsoka a  prodajna oko 1.800$/t. Nema šanse da u skorije vreme RTB Bor proizvodi 53.000 tona katode bakra iz sopstvenih izvora, kao što  u intervju prognozira borski Ronaldo.( Videli smo sudbinu svih njegovih prognoza na našu veliku štetu i žalost). Da bi se to desilo potrebna su velika dodatna ulaganja u sledećih  nekoliko godina. Realno je očekivati da RTB Bor u sledećih par godina obezbeđuje vlastitog koncentrata za  30-35.000t katode bakra. Manji je problem što nova topionica kasni sa početkom proizvodnje više od godinu i po dana i što je vrednost investicije  tri puta veći od iznosa koji je najavio Dinkić. Ozbiljan problem je što RTB Bor  godinama neće moći da obezbedi ni 50% domaćeg koncentrata potrebnog kvaliteta za optimalni rad nove topionice.  Mantre koje borski Ronaldo  svakodnevno ponavlja „.. Da će RTB Bor biti motor industrijskog  razvoja Srbije…“ ili „..Zajedno smo izgradili novu snagu srpske privrede..“ i sl. su obična fikcija, demagogija i uvreda za zdrav razum. Kako može kompanija koja je dužna milijardu i po dolara, a ostvaruje minimalni profit ili  ga uopšte  ne ostvaruje na nivou godine, koja ne može ni jedan svoj plan da realizuje, da bude generator razvoja u Srbiji.

Topionica Bor

Iz navedenih rezultata poslovanja RTB-a  Bor se vidi da je strategija razvoja kompanije da se prvo rekonstruiše topionica pa tek  onda obezbedi potreban koncentrat, koju je definisao i realizovao borski Ronaldo, bila apsolutno  pogrešna.  Imamo narodnu poslovicu za to:„ Pravimo ražanj, a zec u šumi“. Trebalo je da se radi obrnuto: prvo obezbediti koncentrat pa onda graditi novu topionicu. Šta je tu je.  Treba spašavati kompaniju. Najlogičniji plan  je da se primene ekološke visokoprofitabilne tehnologije za proizvodnju bakra iz jalovine  jer se na taj način najbrže dolazi do kvalitetnog koncentrata bakra, uz najmanje investicije. Usput se rešava i istorijski ekološki problem. Ove svetske  tehnologije postoje u Srbiji i specijalno su razvijene za primenu u sistemu RTB Bor, i to za cerovsku mešanu sulfidno-oksidnu rudu bakra, kao i za tretman i preradu  flotacione jalovine u Majdanpeku.  Ovo su tehnologije koje je u periodu od deset godina  specijalno za uslove u RTB Bor razvilo preduzeće Aqua-Bor.

Nevolja je što borski Ronaldo godinama vrši totalnu opstrukciju vezano za njihovu primenu u Boru i Majdanpeku ( neće njega eksperti iz „kruga dvojke“ da uče kako se pravi bakar,  jasno je svima da on to zna najbolje – ima igrač znanje za dvadesetak doktorata, trebaju mu samo pare kao i njegovom pajtosu Dinkiću). Zbog toga najveću štetu ima RTB Bor, što se vidi iz rezultata poslovanja kompanije: umesto da pravi veliki profit i stvarno bude motor industrijsko razvoja Srbije, jedva pokriva svoje troškove poslovanja, a vrlo često i ne pokriva. Plasmanom ovih tehnologija u RTB Bor , ili samo njihovom verifikacijom u Srbiji, vrlo lako bi se  pronašao kvalitetan strategijski partner za RTB Bor.  Ove tehnologije mogu potom da se  uspešno plasiraju i u svetu, što može da bude interes strategijskog partnera za ulaganje u Srbiju.Jedino je  Vlade Republike Srbije nadležna i u mogućnosti  da razreši  ovu situaciju, jer ga ona i drži na tom mestu. Vladu ne opravdava neznanje ko je ON, jer svi u Timočkoj krajini misle da itekako znaju jer je taj lik perjanica najjače stranke u Srbiji. Oma, stranka, navodno ne bi bila toliko jaka bez borskog Ronalda, isto tako ne drži vodu. A bila bi mnogo jača: jača za istinu i jača za bolju Srbiju.

Šta nam je činiti? Neophodno je prvo angažovati Institut za rudarstvo i metalurgiju iz Bora, koji ima stručnjake, potrebnu opremu i licence za te poslove gde bi se verifikovale ove tehnologije. Struka treba da iznese svoje mišljenje o primeni ovih tehnologija u RTB Bor.Program  koji bi spasao RTB Bor od daljneg propadanja  treba da definiše i realizuje struka, a ne jedan ćovek kako je to bilo da sada, i to sa razornim  efektima  koje su rezultat njegovog rada. Takođe, treba  angažovati Institut za rudarstvo i metalurgiju da izvrši kontrolu ključnih parametara proizvodnje i sprečiti buduće  friziranje rezultata poslovanja (ovoga se borski Ronaldo plaši više nego đavo krsta!) u RTB Bor. Nemačka poslovica kaže „ Poverenje je dobro, ali je kontrola bolja“. Uostalom, ko još danas može išta verovati borskom Ronaldu? Valja  pod hitno formirati reprezentaciju Srbije za proizvodnju bakra. Ima sjajnih stručnjaka, eksperata, naučnih radnika, stratega,dokzanih privrednika u toj oblasti… Svi su oni predugo skrajnuti,a zna se i zbog koga i zašto!

 ZAKLJUČAK :                                                  

 Glavni problem u poslovanju RTB Bor je previsoka proizvodna cena po toni katode bakra. Razlog za ovakvu cenu je postojeći zastareli način rada čiji je rezultat  neobjašnjivo  slabo iskorišćenje bakra iz već siromašne rude ( za rudnik Cerovo u 2014. iznosi samo 47,27%, što je katastrofa jer treba i može da bude cca 80%) uprkos friziranju tih rezultata; loš kvalitet koncentrata bakra ( koji sadrži 16-17% bakra, a za novu topionicu treba da bude preko 20%), visoka energetska neefikasnost itd. Sa aktuelnom cenom katode bakra RTB Bor ne može profitabilno da posluje. RTB Bor gubi svakog dana 15-20 tona bakra koji ide u jalovinu, jer, recimo ne koristi tehnologije preduzeće Aqua- Bor. Preradom flotacione jalovine u Majdanpeku može sa najbrže, najefikasnije i najprofitabilnije obezbediti koncentrat bakra za novu topionicu, kao i ruda gvožđa za Železaru Smederevo. Može da bude bolje. Lako je nama – mi to znamo. Treba nam samo prilika da istrčimo na teren; onda neće biti ni priče o našem Rolandu,ni tom celom, apsolutno neuspešnom menadžmentu, ni komičnih izjava, ni bilo kakvih preterivanja, tek najvećih grešaka i najgrubljih neistina. RTB Bor zaslužuje ozbiljnije, stručnije, savesnije, odgovornije i – neispolitizovano rukovodstvo.

Share

BORSKI APSURDI: I OTVORIŠE TOPIONICU „BEZ DNA“…

Bor, 23. decembar

Autor: M.M.

foto: zamedia
foto: zamedia, arhivski snimak

NIJE tačno gospodine premijeru da se previše kritikuje i da se ne poznaje borska i srpska stvarnmost i isitna o „graditeljskom poduhvatu veka, projektu Nove topionice“, te da su neistomišljenici protiv jedne takve investicije, netačno je da se ne razume šta taj poduhvat treba da znači za ekološku sliku Bora i okoline; neistina je da je današnjim činom navodnog „početka rada“ zaista i počela proizvodnja… Nije bilo posebnog oduševljenja, niti najavljenog prisustva američkog ambasadora, ni nekadašnje ministrke za zaštitu životne sredine dr Zorane Mihajlović, niti mnogih zaslužnih i poznatih Borana ( sindikalac i nadzornik Ljubiša Miljković nije taj i takav!), niti je nekome ovde i danas do izvrtanja istine i rasprava ko jeste a ko nije u pravu. Vaš Blagoje Spaskovski, koga promovisaste u još jačeg direktora i obnovitelja borskih rudnika koje je i sam činjenjem i nečinjenejm urušio, zaledio ih, politički ofrabao, nije ni jutros u lokalnim medijima govorio ni približnu isitnu o stvarnim ekološkim uništetiljima grada bakra. Da Vas ne podsećamo na mnogo štošta što Vam se – očigledno je bar danas – ne bi svidelo. Nego: zašto, premijeru, ne rekoste koliko kasne radovi, koliko je bačeno para u raznorazne gluposti, od sadnje kajsija do današnih gostovanja pevačkih zvezda i neviđenog vatrometa ( to je ta štednja, jel da?), da li je ovo promašena tehnologija, da li će i kada tačno proraditi ova belosvetska skalamerija; jer nije danas lako kupiti koncentrat bakra u belom svetu, još teže je pronaći kvalitet kakav odgovara ovoj tehnologiji. Zar niste čuli da je australlijska tehnologija savremenija za generaciju i bar tri puta jefinija, zar ne znate da je Bor zadužen do grla i da pokušava i dalje da se zadužuje, zar ne vidite i ne čujete za neviđeni kriminal i korupciju u RTB-u, zar je 11 godina restruktiranja malo mnogo vremena, zar?

I pored svih uvažavanja i podrške Vašim stremljenjima ka boljoj budućnosti, ne možemo, mi, obični građani, da verujemo kako ste neobavešteni ili kako pokušavate da nam bacate prašinu u oči, zarad čega i koga? Borsko i majdanepčko rudarstvo je uništeno, potrebno je mnogo novca za obnovu, za onih planiranioh 80.000 tona katodnog bakra godišnje ( pa to je bila osnova svega, to je ta proklamovana strategija!) koja je već trebalo da bude na usluzi novoj topionici. Daj Bože da bude i trećina te količine. Nisu krive poplave, pa to i deca znaju. Odakle nama pare da otvaramo nove rudnike, a topionca se i gradila kako bi najpre prihvatila našu rudarsku proizvodnju. Ako joj je radni vek 20 godina, da li će otplati samu sebe. Kamate na kredite već pristižu, a ona će navodno početi da radu za tri meseca „po ugovoru“. Do juče se pričalo da će to famozno uhodavanje da traje tri do devet, a biće za šest meseci. Svašta smo mi slušali porteklih godina u programima i na stranciama korumpiranih medija protiv kojih se i Vi borite. Da li zasmejavamo narod sa ovakvim vatrometima i pevanjima? A ne čusmo ni jednog stručnjaka u ovoj zemlji o tome kako će nova topionica sa tuđim sirovinama biti profitablina sem Vas i kako je to maltene odlično za našu zemlju!

Ova današnja fešta, sa sve govorancijama, čak i onim delovima gde se uzdiže Vaše ranoranilaštvo, liči na otvaranje velikog magistarlnog puta – bez kretanja vozila. Zašto ne sačekasmo ta još tri meseca i da vidimo i to „čudo“, i taj početak rada. Nije to daleko. Nije li sva ova gužva zbog spašavanja lika i dela Blagoja Sapskovskog od eventualnih iznošenja na čistinu kompenzacionih poslova sa Miroslavom  Bogićevićevićem  i sličnim njemu? ZATO, poštovani premeijeru, nemojte se ljutiti, nismo mi, budite sigurni, oni „žuti“, kad uskoro osvane PRIČA o ogormnoj saradnji Spaksovskog i uhapšenog Bogićevića i najorginalnijoj trgovini bakrom koju je svet video. Ukoliko smatrate da to nije tačno, raspitajte se, kad stignete iz Bora ili, po narodoj, „Šojić-grada“, kod nadleženog državnog organa kojeg nije postavila aktuelna stranka na vlasti. Rekoste da nikog nećete štiti za loša dela ma iz koje stranke bio. E, pa da vidimo. Mi Vam još verujemo.

Share

USKORO OTKRIVAMO: Da li je samo ( i kako) Bogićevićev Farmakom 10 godina dobijao sumpornu kiselinu iz Bora?

Bor, 18. novembar

 Autor: M.C.

Blic Bogicevic

Medija centar Bor dobio je pismo sa pečatom iz Beograda u kojem predlaže da “nastavimo priču o šabačkom Farmakomu i borskom RTB”. Autor, sa zadovoljstvom i neskrivenim optimizmom, predlaže da se pozovemo na Zakon o slobodnom pristupu infromacijama od javnog značaja i zatražimo “sledeću dokumentaciju”: Nabrojano je šest, sedam najvažnijih dokumenata. Navšćemo samo prva četiri, iz poznatih razloga…

1. Tehnički izveštaj Fabrike sumprne kisline ( po mesecima i godišnje) od 2004. do 2014. godine.
2. Sve fakture koje su emitovane prema Farmakomu Šabac od 2004. do 2014.
3. Sve otpremnice sa železničke i drumske vage RTB Bor
4. Ugovore i protokole ( ako ih ima!) koji su sklopljeni između TIR-a Bor i Farmakoma Šabac.

Istovremeno, od Farmakoma treba – i učinićemo to – najhitnije zatražiti:

1. Ulazne fakture TIR-a za sumpornu kislinu od 2004. do 2014.
2. Izlazne fakture Farmakoma Šabac za sumponu kislinu od 2004. do 2014

I kada se ova dokumentacija uporedi, – i ona koju nismo naveli – naglašava naš izvor, lako će se utvrditi koliku je dobit ostvario Farmakom. MEĐUTIM: neophodno je da se proveri i koji su sve bili povlašćeni kupci sumporne kisline. A bilo ih je, još kako. Moguće je da se oni i DANAS pojavljuju, kao, na primer: Interkomerc Beograd ( gazda Perčević je ovog leta bio specijalni gost u hotelu sa četiri zvzedice na Borskom jezeru), Petrohemija Pančevo… Da li o ovim tako važnim pitanjima imaju pojma nekadašnji, i poneki sadašnji, rukovodioci prodaje i komercijale, kao i jedan referent prodaje sumporne kisline? UKOLIKO nadležne slzužbe to nisu do sada učinile, eto, moraćemo mi, čisto novinarski, da se zanimamo, mada imamo i prečih poslova. RECIMO: imamo zadatak da dobijemo odgovor i na pitanje: Da li će jedina preostala Fabrika sumoprne kiseline u RTB Bor, nakon nedavne havarije, moći uopšte da nastavi proizvodnju? Neke informacije nisu ohrabrujuće, a to znači – da ćemo se zaista, kako rekoše u RTB, vratiti u 1903., ali sa preradom sirovina – kao na ledini. Hoće li i taj mogući udes građani Bora i okoline – izdržati, s obzirom da je reč o izuzetno teškom ekološkom problemu. Na ovo pitanje dobićemo već sutra precizne odgovore od najmerodavnijih državnih, ne i RTB-ovih, zvaničnika. Naravno, ukoliko u RTB ne prekinu praksu elegantnog prećutkivanja životnih problema i kompanije i grada Bora?

Share

OPET NEMA DIMA: Spaskovski i topionica „na dugme“!

Bor, 23. oktobar 2014.

Mnogi građani Bora postavljaju pitanje – zašto nema uobičajenog dima iz topioničkih dimnjaka, da li su se obistinile najave da se bliži kraj gradnji projekta Nova topionica ili je nešto treće iskrslo. Raspitali smo se i dobili infromaciju od zaposlenih u TIR-u da je ponovo, drugi put ove godine, krenuo remont topioničke peći. A i da nije remonta, vele oni, ne bi se nad Borom nadvijali gusti zatrovani oblaci, jer – nema koncentrata za preradu u metalurgiji. Nema ni približno dovoljno osnovne sirovine iz rudnika u Boru i Majdanpeku uprkos obećanjima menaždmenta i direktora Spaskovksog da će se ove godine dobiti 60.000 tona katodnog bakra. Moguće je dobiti svega polovinu od planiranog, dok se o garantovanih 80.000 tona katoda za iduću godinu – može smao sanjati.    Kako će onda, ako bude i završena, nova topioniuca da radi, niko sad, bar zvanično, ne može da objasni. Premijer Vučić je spominjao uvoz koncentrata, što ni malo nije jednostavan posao – jer je ta sirovina deficitarna na svetskom tržištu. Štaviše, zahtevaju se i plaćanja unapred do tri godine. Zato je korisno prisetiti se obećavanja nadležnih i “svemoguićih direktora” kako će, već sredinom ove godine, Borom teći moćna reka bakra i zlata. List “Kolektiv”, glasilo RTB Bor ( neki su skloni da tvrde i da je reč o biltenu generalnog direktora?), 12. avgusta 2013. godine, na prvoj strani, PIŠE:

Kolektiv

Dr Zorana Mihajlović, ministar energetike i zaštite životne sredine, u obraćanju slavljenicima povodom 6. avgusta, Dana rudara: “RTB Bor mora o roku da završi topionicu i ja danas obećavam da ću da nadgledam rad na celoj izgradnji i da ovde neću biti 6. avgusta iduće godine ukoliklo ne bude radila… To je jedini način da Bor i cela Krajina imaju zdravu životnu sredinu, da nema više trovanja, da nema više maramica i zaustavljanja proizvodnje, da svako dete u Boru i okolini može normalno da živi…”

Blagoja Spaskovski, generalni direktor RTB Bor, poručuje i dopunjuje mistarku:

“Odogovoran sam čovek i stojim iza svega što sam rekao, jer, mnoge stvari smo dobrim delom već uradili… Ubeđen sam da ćemo do sredine naredne godine pritisnuti dugme i pokrenuti novu fleš peć i novu fabriku sumporne kisline…”

“Kolektiv”, na sledećim stranicama, objavljuje naslov kako je u Majdanpeku “rekordna proizvodnja i slavlje” uz koncert “Parnog valjka”.

GDE li smo danas, gospodo ministri, direktori, pa i novinari? NITI je ministraka Mihajlović ove godine dolazila za 6. avgust, niti je ona više ministar za zaštitu životne sredine (sad rešava gomile problema u saobraćaju). Nije bilo, nažalost, ni govora o “pritiskanju dugmeta”, mada je Spaskovski opet bio u prvom planu. I još po ko zna koji put pala su obećanja, naravno, uz koncerte pevača i neviđeni vatromet. Do neba se slavilo bez nove topionice, uz nagrade i priznanja i dodatna zaklinjanja (najviše premeijeru i Vladi) od kojih koristi imaju samo protagonisti takvog, providniog a uspšenog, politikantskog marketinga. Onaj “odgovorni čovek” i dalje je ODGOVORAN, jer, eto, danas će u posetu primiti, i pokazati gradilišta i rekordne rudne rezerve, i Nj.E., amaričkom ambasadoru Kirbiju. Dobro bi bilo da mu elegantno predoči i da će projekat Nove topionice kasniti bar dve godine i da ćemo dočekati još jedan 6. avgust sa tek, po sopstvenim priznanjima, okončanim hladnim probama. Koliko će ovo prekoračenje rokova stajati državu i njene poreske obveznike, i nije toliko bitno za Amerikance, Srbija će to već nekao platiti.

Stara topionica je, izgleda, stala, u remontu je ( i to pred proklamovani završetak nove topionice!), a to, kako su u RTB pre neku godinu priznali ekološkom inspektoru, skupo košta. Što više stoji, plaća se veća cena. AKO, bar će se ambasador Kribi nadisati čistog borskog vazduha na nadmorskoj visini oko 400 metara. Kad mi, Borani, decenijama nismo te sreće, neka bar neko iz belog sveta, ovde i vasceli dan, diše punim plućima.

Share

Zašto RTB Bor na gradilištu Nove topionice nagrađuje tuđe radnike? I još o ponečemu sarkastičnom!

Bor, 17. oktobar 2014.

RTB nova topionica sastanak 6Kada je, pre četiri godine, zvanično započeta gradnja Nove topionice u RTB Bor, pod diregentskom palicom URS-a, Mlađana Dinkića i Blagoja Spaskovskog, javnost je, s prodornim usklikom radosti, obaveštena da će SNC Lavalin, topionicu vrednu 175 miliona evra završiti za najviše 36 meseci, po tehnologiji finske kompanije Ototek i da će graditelji ceo projekat izvesti po sistemu „ključ u ruke“. To što se kasni godinu dana, i nije novost, i što će biti još zaostataka u konačnom okončanju celog posla, nikome, po običaju, neće biti ništa, jedino će država morati da doplaćuje nerad, promašaje, neodgovornosti. Kanadjane i Fince, baš ih briga,   snalaza se, a RTB, sticajem raznih okolnosti, već je postao podizvođač radova kakav se samo poželeti može. Neverovatno. Zadati datum, 23. septembar je i ispolitizovan, i sebi nametnut da se više nema kud. I, eto, tako se dolazi do čudnih poslovnih poteza – naravno, kao i bezbroj puta ranije – na štetu RTB-a. Kombinat bakra počeo je da nagrađuje najbolje pojedince ( kakav li je kriterijum?), radnike preduzeća koja nemaju veze sa RTB-om, oni imaju ugovorne obaveze, ali to to što rade naplaćuju i kapom i šakom. RTB se sam, ničim gonjen, javio da ih nagrađuje i podstiče za posao koji oni, ako ne urade po ugovoru, moraju, kao što je svuda u svetu, da plaćaju penale. Otišlo se i nekoliko koraka dalje. RTB dovodi i svoje penzionere i, kao i nagrađene tuđe radnike, plaća ih iz svoje kase. Na primer: penzionisani, bivši direktor FOD-a i rukovodilac u privatnoj Fabrici lak-žice u Boru, Mirko Grčić, i ne samo on, prima dobru penziju a radi na gradilištu Nove topionice. Malo penzijica, malo platica iz rođačkog RTB-a, milina božja. Što je još lagodnije, nije to radnička zarada, čovek se latio direktorskih obaveza. Bez njega, i njemu slilčnih, u Boru se nije moglo, niti se danas može. A država uvodi štednju i restrikcije… Kome?

Iz sindikata RTB-a ne mogu da veruju da je jučerašnja dnevna štampa objavila ko je sve zaintreresovan za kupovinu RTB-a, a da oni, kako je već proklamovano, nemaju ni o čemu pojma. Ni u poslovodstvima niko ne zna o čemu je reč, a radnička klasa je u prvom planu najnovije privatizacije. U  RTB-u se godinama tako radi i privređuje. U međuvremenu, generalni direktor RTB-a, kažu sindiklaci, šeta se po Poljskoj i Engleskoj, pa ne mogu ni od njega, koji je najbolje obavešten, da saznaju ko će im biti bar potencijalni novi gazda. Evo, mi ćemo, čisto novinarski, prezentovati naša saznanja i pretpostavke, pa ko veruje neka veruje, ko ne – neka čeka Spaskovskog sa puta ili – neka se obrati Beogradu. Ovako: ako se prisetite letošnjih gostiju i ekslkuzivnih intervjua sa Drakulićem i „kraljem bakra“ Milanom Popovićem, bilo je i tajkunskih stranaca, biće lakše doći do bitnih zaključaka. Obojica imaju veze u Rusiji, Popović je još jače vezan za tu prijateljsku i bratsku zemlju i, moguće je, da će pokušati da se sa njima udruži. RTB-u će za koji mesec, ukoliko Nova topionica uopšte proradi, biti preko popterebno „nahraniti“ topioničke pogone sirovinama kojih, ni izbliza, nema, niti će ih u dogledno vreme sakupiti u borskim rudnicima bakra. Rudnicima koji su izraubovani i ostavljeni da čekaju nova ulaganja i otkrivanja novih rudnih ležišta, što se, pre pet, šest godinua nije ni planiralo, niti na tome ozbiljnije radilo. Javnost je obmanjivana odličnim radnim i poslovnim uspesima, a naplata za te „uspehe“ brzo stiže. Ukolio se Popović, u saradnji sa Spaskovksim, udruži i krene u „osvajanje“ ruskih koncentrata, njima dvojici biće – zašto da ne – najbolje. Nešto će ostati ostalim posrednicima, malo RTB i državi, i gde smo bili, šta smo radili, i gde nam je kraj, to ni Dinkićevi, još važeći eksperti, ne znaju. Ne zna, pouzdano, ni Ministarstvo energetike i rudarstva, jer da je upućenije ono bi odavno reagovalo na upozorenja iz Bora da se ide u suprotniom smeru i mimo interesa Srbije. Ako se desi i druga, treća opcija u slučaju RTB Bor – nećemo se ni približno radovati kako je sve vreme restruktuiranja ( cela jedna decenija) gromoglasno najavljivano.

A, sad, drugovi i gospodo iz sindikata (Rudarski sindikat se sve manje čuje, šteta je to golema?), nemojte se sekirati za svoju i sudbinu RTB-a, sve je u rukama vašeg menadžmenta kojeg ste, čast izuzecima, godinama držali kao malo vode na dlanu. A vala i oni su vas mazili i pazili, tako da je došlo doba da se i gorčiji ukus – isproba. Da li će recimo Dragan Aleksić Gara, Bog će znati otkada je na čelu glavnog sinidkata, JOŠ JEDANPUT smoći snage i uma da do neba ishvali direktore „koji daju dobre plate, i dok je tako ja ću biti uz njih“. Zamislimo, sindiklanog vođu koji se ne oglašava ni povodom prodaje firme sa 5.000 zaposlenih, niti se – sem primanja plate i korišćenja nemalih privilegija – javlja povovom bilo čega. Jeste da mu generalni direktor nije tu, ali imaju mobilne koji se ne prisluškuju. On, Gara, jedan je od mnogih i zato neka ga bar do – penzije, zaslužio je. E, Garo, Garo, kako li ćeš reagovati kad ti novi gazda izmakne fotelju i pošalje te, kako to privatni preduzetnici umeju, na kopove i u rudarske „jame“ koje život znače? Ukoliko pre toga, iz izvora ove napaćene i strašno korumpirane države, ne stigne i otpremnina, i plata, i velika penzija…? Svaka čast svakoma, ali nema nama sreće sa vama ( spokojnim i pretplaćenim navodnim rudarskim i radničkim dušebrižnicima i prodavaocima magle i čuvenog borskog dima)!

Share

KRITČNO: RTB Bor opasno tone, videli to u Vladi Srbije?

Bor, 1. oktobar 2014.

Autor: MC

Vlada SrbijeDok se javnost i dalje spinuje informacijama o bogatim nalazištima bakra i zlata u Boru i okolini ( poslednji „eksluzivni“ izveštaj stigao je iz rudnika „Jama“), dotle u Topionici i rafinaciji, već treći dan, nemaju koncentrata bakra za preradu. Tanki beli dim iz topioničkog dimnjaka pokazuje da ageregati miruju, mada se troškovi održavanja (ne) proizvodnje i te kako gomilaju. Nezvanično saznajemo iz pouzdanih izvora, da je u septembru dobijeno 2.600 tona katodnog bakra, a plan je 4.000 tona. Malo ko veruje da idu bolji dani. Ni na gradilištu Nove topionice nije najsrećnije uprkos tvrdanjama da se radi kao nikad od početka gradnje, 2010. godine. Zbog svake sigurnost, radni dan je smanjen, ima i otkazivanja poslova radnicima iz podizvođačkih firmi beogradskog „Energoprojketa“ . Iz dana u dan sazreva shvatanje da li će i mehanički završetak radova biti okončan do 23. decembra ove godine.

            -I kad se završi ceo taj posao i započnu hladne probe, taško je verovati da će se obezbediti dovoljno, posebno kvalitetnog konecentrata bakra za preradu. Ova tehnlogija zahteva strogo određeni kvalitet sirovina, kako će se „udovoljiti“ tim zahtevima velikio je pitanje. Rusi su bili nekoliko dana da snimaju Cerovo, ali ne bi se reklo da će da posegnu za ulaganjima. Oni, kao i ostali belosvetski biznismeni, dođu do relevantnih podataka i odu odakle su došli- podseća dugogogdišnji metalurški inženjer TIR-a. On i njegove priznate kolege nisu sigurni ni u stidljivu najavu da su se na javni poziv za privatizaciju RTB-a javile jače kompanije. Da je tako, već bi se, najpre, i po običaju, iz menadžementa RTB-a hvalili i „dokazivali“ kako idu ispravnim putem u koji im sve manje veruju – ili uopšte više ne veruju – i njihovi šefovi u Vladi Srbije.Tek koliko je kombinat bakra u raskoraku s biznis planovima, čuće se uskoro, jer se prave najstručnije analize.GENERALNA DIREKCIJA RTBa BOR

            U međuvrmenu, sindikati, na čelu sa nedovršenim Rudarskim sindikatom (direktorskim) mudro ćute i neoglašavaju se kao da im ne dolaze najteža vremena. Glavni direktor bakarnog kolača uporno i – upadljivo providno – gazi po opštinskim strukturama postavljajući svoje podanike i poltrone po nadzornim odborima i inokosnim mestima kao da nema nikakvog posla u kompaniji koja je samo Opštini Bor dužna više od 600 miliona dinara. I zato je opštinski budžet danas u deficitu. U SNS se, izgleda, prave nevešti puštajući ga da spinuje javnost kao retko kad udvarajući im se na svakom koraku i u svakoj prilici ( poslednji primer je Tekija i Kladovo), tako da cela ta gužva ponekad postaje smešna čak i TV gledaocima. Molimo vas, gospodo iz vrha politike, jeste RTB državna firma i država kao takva, ko će drugi, mora da pomaže ugorženom narodu, ali da se i na taj način (dovoljno je očigledno da je bespotreban svaki komenatr ) sakupljaju – pretpostavljamo – politički, pa i lični poeni, neshvatljvio je neprimereno. U vrhu državne vlasti za takvo izigravanje privrženosti odlično znaju, ali ne mogu, ili neće, da se odreknu i takve, neopake, podrške. Građani sve to gledaju i – ne veruju svojim očima. I kako bi – kad se u Tekiji i tom području, na primer, poskidaju nalepnice sa vozila borskog Komunalnog preduzeća i stave nove oznake RTB Bor. Zar smo i dotle došli? Zar je potrebno baš toliko da se udvaramo ministrima i njihovim kabinetima, novinarima i TV gledaocima? I to nas je, eto, mili Bože, snašlo i kao da je reč samo o trenu gluposti, a ne o smišljenom činu. U normalnim okolnostima, bar partija u kojoj su takvi igrači, trebalo bi da se zabrine ko je predstavlja i kako? Još bi da pitamo: do prekjuče su trebali, po političkoj odluci, mnogi funkcioneri i drirktori iz redova SNS da se odreknu dvojnih odgvornih mesta. Jesu li to učinili? Adrijana Pupovac 2U Boru je to prihvatila Andrijana Pupovac, od juče već bivši pomoćnik predsednika Opštine za javna preduzeća i odbornik SO Bor. Vratila se na bivše radno mesto u Sportski centar Bor za više nego duplo manju platu. Ko to nije uradio do prekjuče u 15 sati, stoji u prporuci SNS-a, biće isključen iz ove stranke. E pa da vidimo da li, shodno toj odluci, recimo Blagoja Spaskovski može da ostane i direktor, i odbornik i šef  Odborničke grupe naprednjaka, te član Glavnog odbora SNS-a… (Nije više, ozbiljno se priča, zbog neslaganja sa Bogičevićem, predsednik Upravnog odbora privatnog rudnika zlata Lece). I mali Gospod Bog – još od novembra 2008. godine, ne računajući ranije višedecenijske funkcije i privilegije, koje političke, koje privredne i sve ostale.

            RTB Bor sve dublje tone ( najviše zahvaljujući LOŠEM menadžmntu!), videli to u Vladi, – ili, jesu li to uopšte primećivali i vazda ranije – i bilo gde još u ovoj zemlji?

Share

VUČIĆ: Spaskovski, nećeš biti više direktor ako se topionica u Boru ne završi do kraja godine!

Bor, Majdanpek, 4. septembar

Autor: M.C.

Blagoje Spaskovski, direktor RTB Bor i član Glavnog odbora SNS-a, na završnom predizbornom skupu u Majdanpeku, nije se pojavio na glavnoj tribini – bio je ispred u prvom redu dvorane Sportskog centra. On je u Rudnoj Glavi imao čast da otvori miting u Domu kulture. Kako se i očekivalo, govor Aleksandra Vučića pobudio je ogromnu pažnju uz česte aplauze. U trenutku Vučić se okrenuo prema Spaskovskom i upozorio: „To što je malopre Blagoje Spaskovski snažno vikao i jače pozdraljao, ili ne znam kako, neće ga spasiti da ne ode sa tog mesta ako do kraja ove godine ne završi novu topionicu“… Spaskovski je, onda, čuvši aplauz, hitro skoknuo i čvrsto stegao ruku premijeru… – Vučić je nastavio: Rukuj se, rukuj, Blagoje …

(Ovaj detalj malo bolje jedino su zapazili Borani u sali kojih je bilo između 30 i 50. Jedan od prisustnih inženjera RTB-a poluglasno je rekao: – Hoće, postaviće skalameriju, a kad će početi proizvodnja… U avgustu imali smo više nego za trećinu manju proizvodnju u rudnicima bakra u Boru, u septembru će biti malo više, oktobar će biti najgori. Šta je prvi problem? Sporo i malo se skida raskrivka u Krivelju…)

Share

Podsećanja: Zašto je RTB Bor „prosleđivao“ eksplozive za Bogićevićev privatni rudnik zlata „Lece“?

Bor, 19. avgust

VLADA REPUBLIKE SRBIJE PRVOM POTPREDSEDNIKU G-DINU A.VUČIĆU

Predmet: Dopis

Poštovani,

Ohrabreni Vašim potezima na razotkrivanju organizovanog kriminala i najnovijim dešavanjima oko “Kolubare” želimo da Vas upoznamo sa još nekim detaljima privrednog kriminala, a koji se tiču RTB-a Bor.

U toku 2010. i 2011. godine je iz pogona “Jama” dela RBB-a odnosno RTB-a izneto blizu 45.000 detonatora (a najverovatnije i kapisli i možda još nekog eksplozivnog materijala) i prosleđeno u rudnik “Lece” kod Medveđe. Gle slučaja, na čelu Upravnog odbora “Lece-a” sedi gen. direktor RTB-a Bor Blagoje Spaskovski a vlasnik je visoki funkcioner DS-a i sticajem okolnosti otvorio ga je Boris Tadić.

RTB Bor nije regishrovan za promet eksplozivnim materijama, pa se transport odvijao tajno bez ikakve prateće dokumentacije, bez prijave policiji u običnom vozilu i nikada nije vraćen RTB-u (ako je bila pozajmica).

Znajući blizinu granice sa tzv. “Republikom Kosovo” možemo samo pretpostaviti šta je moglo da se desi da je kojim slučajem nešto od toga došlo do ruku albanskih terorista.

RTB, kompanija u državnom vlasništvu davala je logističku i finansijsku pomoć privatnoj-partijskoj kompaniji. Poznato je da je nekoliko desetina rudara i geologa, radnika RTB-a poslato u “Lece” na rad a sve vreme su im redovno beležene “osmice” i dobijali su duple zarade.

Mogli bi smo još dosta toga reći na temu grehova generalnog direktora RTB-a: o izboru “SNC Lavalin” bez tendera, na izgradnji nove Topionice po znatno višoj ceni; projekat RTB-a i EVG Niš (kompanije čiji je vlasnik proslavljeni košarkaš Dejan Bodiroga) o zajedničkom ulaganju u izgradnji fabrike mernih uređaja u odnosu RTB 14% kapitala u opremi, zemljištu i objektima a EVG u direktim investicijama od 7.500,000 €. Projekat je zapeo usled neispunjenja uslova ugovora od strane EVG-a jer su uložili samo 770.000 €. RTB je svoj deo ugovora ispunio, a gen. direktor sada vrši pritisak na Skupštinu i Upravni odbor RBB-a da se imovina RTB-a uložena u projekat uknjiži u vlasništvo EVG-a. U međuvremenu EVG Niš je ugašen i pojavljuje se EVG Beograd. Kompletna dokumentacija je dostupna;

zajednički projekat “Steko” iz Bijeljine i RTB Bor o zajedničkom ulaganju u izradi montažnih drvenih objekata za izvoz na istočno tržište. Ne znamo koliko je tu para potrošeno ali znamo da je radnike plaćao RTB; afera sa nabavkom dampera marke “Belez” koji su plaćeni u proseku oko 300.006 $ po komadu više od stvarne vrednosti; afera oko nabavke bušaćih garnitura marke “Atlas Kopko”; nenamesko trošenje budžetskih para prispelih za izgradnju Topionice, od tranše od 1.700.000.000 dinara, 572.000.000 dinara iskorišćeno je za otkup zemljišta po poznatom receptu iz Kolubare; zapošljavanje penzionera sa enormnim zaradama, neki od njih su u javnim preduzećima a na platnom spisku RTB-a; milionske sume državnih para datih na ime donacija znanim i neznanim i tako dalje. Svakog meseca lažno se prijavljuje proizvodnja za 200 t bakra, odnosno potkrada se država da bi se stvorio prostor za bahanalije kojima nema kraja.

Generalni direktor Blagoje Spaskovski sebe predstavlja kao nekog ko je iznad Vlade, čak je sebi izradio pečat na kome piše “Ne može mi niko ništa”?! i njime pečatira salvete i stolnjake na zabavama-paradama pijanstva i kiča.

Naravno mogli bi smo da svakodnevno šaljemo po jedno pismo sa opisom kriminalnih radnji, ali da se ne bi dopisivali, spremni smo da sa Vama u najkraćem mogućem roku održimo sastanak na ovu temu pogotovo što se sve više pominje umešanost, u mutne poslove, borskih funkcionera Vaše stranke. Nedavna radna poseta ministra Bačevića se zloupotrebljava u lokalnim medijima a u usmenom prepričavanju stoji tvrdnja da se sve radi pod Vašim plaštom.

U želji da nas što pre pozovete na sastanak

Srdačno Vas pozdravljamo

U Boru, 08. 02. 2013.

potpisi

Share

Reforme počele – Bor platio struju… (Nemoguće!)

Bor, 22. jul

Autor: M.C.

regstruja_fI VUČIĆU IMA KO DA PIŠE: Čestitam. Reforme su zbilja počele. Na osnovu čega to zaključujem? Na osnovu toga što je RTB Bor podmirio dug za struju Elektroprivredi Srbije. Na osnovu čega zaključujem da je dug podmiren?

Na osnovu toga što je RTB Bor među prvima i glasno podržao novi Zakon o radu. Jer, Aleksandar Vučić ne bi nikad dozvolio da ga tako javno i glasno podržava neko ko svoje dugove ne podmiruje. On bi takvu podršku odlučno odbio. Pa čak i ako bi se njemu, budući da ima meko srce, tako nešto neoprezno omaklo, tu je Aleksandar Vulin da ga strogo i odlučno vrati na pravi put…

Ovako Ruža Ćirković piše u sinoćnom portalu lista DANAS, novinarka koja izuzetno poznaje naša društvena dešavanja, posebno ekonomiju. Uzeli smo samo početak kolumne, jer se odnosi na RTB. U kasnijem tekstu ona upoređuje današnja reformska dešavanja sa Miloševićevim režimom, sa SIMPOM, sa sindikatima koji čas brane interese radnika, čas direktora. Isti ti sindikati, i po novim zakonima, biće snažno organizovani jedino u državnim firmama i javnom sektoru, u privatnom se tako nešto teško zadržava. Tekst se zaključuje konstatacijom da u Zakonu o radu postoji i stavka po kojoj u preduzećima u restruktiranju ne važi stavka o otpemninama samo kod poslednjeg poslodavca. A ta ista preduzeća su, lošim i neodgovornim radom, upropastila i mnoge druge firme. Sad se opet nagrađuju! Reformski, zar ne?

Eto, ispričasmo Ružinu, a šta ja sa našom pričom. Danas su neke novine objavile kraj direktorovanju pojedinaca u četiri, pet javnih preduzeća po Vučićevoj jučerašnjoj izjavi. Naravno, firme u resturktuiranju niko ne spominje, a trebalo bi. Jer, ovakvi, kao u RTB Bor, politički insiprisani menadžmenti sigurno ne mogu uspešno da završe dugogodišnje restruktuiranje. Kako su i u sinoćnjem udarnom Dnevniku RTS-a ekonomisti rezonovali – na njihova mesta trebalo bi najhitnije (valjda do Vučićevog 4. avgusta) postaviti profesionalce menadžere. Oni bi, veruju ekonomisti, najbrže i najbolje završili taj već mučni posao i preduzeća usmerili ka reformskim zakonima i savremenijem i efikasnijem poslovanju. To bi, u slučaju RTB Bor, značilo da je NEOPHODNO odmah smeniti Blagoja Spaskovskog i, kako je i najavljeno, raspisati konkurs za novog generalnog direktora. Ovde je u problemu – opet – i Upravni odbor. Spaskovski bi, zajedno sa rudarskim i sindikalnim stručnjakom Ljubišom Miljkovićem mogao da završava projekat Nove topionice dokle mu volja i – sve u dogovoru sa državom ili bez nje. I stara topionica bakra mogla bi da padne u šake dosadašnjeg rukovodstva TIR-a dok se nova ne završi, a sve u cilju da ta firma dokrajči započeto u metalurgiji. Pa šta bude – videće se. Zašto bi neko drugi podnosio tuđe račune. Drugačije je, izgleda, teško smisliti izlazak iz totalne i sveobuhvatne krize. Ako ima boljih ideja, još bolje.

Šale novinarke Ćirković nisu naivne. One upućuju na to da organizovanije i s više opreznosti, bez političkog marketinga, prilazimo rešavanju teškoća. U Boru – u prvom redu. Podrška RTB-a novom Zakonu o radu (ne razilkuje se mnogo od ranijeg kojeg je zagovarao tadašnji ministar privrede Radulović kada nije bilo podrške) ne bi trebalo da utiče na bilo kakvo raspoloženje ni premijera ni Vlade. To je bio najobičniji i poznati borski trik iza koga se valja politički interes pojedinaca ili pojedinca u RTB i – ništa, ništa više od toga. Koketiranje sa vlašću malo je pomoglo i drugima, ali samo za izvesno vreme. Da će se na taj način platiti 120 miliona evra duga EPS-u, u RTB danas i ne sanjaju. SVE ĆE TO NAROD POZLATITI! Umesto da se gledalo na realne plate i odgovornije razmišljalo o investicionim projektima i zaduženjima, sada se novinari u Beogradu ne bi šegačili sa nekada zlatnom kompanijom od svetskog ugleda. Ispada da je Titovo vreme bilo bolje, ali to je apsolutno druga tema.

Eto kako se politička podrška direktora RTB Spaskovskog (upriličena i u Dnevniku RTS) sveti i kako zasmejava ceo svet. A moglo se bez providnih izjava i huškanja uplašenih radnika političkog prevrtača Spaskovskog i njemu sličnih. Trebalo je samo više znanja, volje i umešnosti. I odlučnosti da se krene u neizbežne promene kako to rade u bar manje ispolitizovanijim društvima.

Sačekajimo 4. avgust. U međuvremenu su mogući novi reformski zakoni pa i podrške Spaskovksih i Miljkovića (ukoliko nije u invalidskoj penziji?), a što se tiče RTB –a Bor – “Bor je platio struju…”!

Share

RTB Bor: TIR ostvario plan proizvodnje samo sa 14 odsto, čas kupovali, čas prodavali koncentrat bakra!

Bor, 8.jul

Autor: M.C.

Dopis sindikatSamostalni i Nezavisni sindikat TIR (RTB Bor) imali su juče izuzetno važan sastanak, u prvom planu je bilo smanjenje zarada na februarski nivo kako je učinjeno i u Radnoj zajednici RTB Bor Grupa, ali su se čuli i neki frapantni podaci koji opasno upozoravaju da je ova velika firma u apsolutnoj krizi. Na primer: šestomesečni plan proizvodnje u ovoj godini u TIR-u ostvaren je samo sa ČETRNAEST procenata (i brojkom 14 odsto!). Drugi primer: svojevremeno je TIR, odnosno RTB Bor prerađivao NEKVALITETAN koncentrat pravdajući se dobrom dodatnom zaradom (to što se narod trovao kao da i nije bitno!), a sada se prodaje naš KVALITETAN i drugome (deo je otišao privatniku u Smederevo!) obezbeđuje zarada od prerade i plamenitih metala i tako se svesno stvara GUBITAK! Taj gubitak (kao i zastoji, često pravadani ekološkim problemima) nisu proizveli ni sindikati, ni radnici, najmanje Vlada Srbije (iako godinama podržava LOŠ menadžment), nego glavni šefovi na čelu sa prvim menadžerom kompanije.

Ovde, u ovom dopisu sindikata poslatom našoj Redakciji, sve je tačno postavljeno, i infomacija i komentar, s tim što se sve drvlje i kamenje ustremilo ka Bobanu Todoroviću. Spominje se i da je uposlio ili zaposlio 200 novih radnika po svom nahođenju i da za njihov nerad ili neznanje treba da odgovara. Sve je to logično, samo NIJE logično da je on jedini krivac za katastrofalno malu proizvodnju i ostale promašaje koji nisu svakidašnji i koje bi mogli da stignu i do istražnih i bezbednosnih organa i službi. Ovde je mnogo toga sumnjivo. Reprezentativni sindikati TIR-a koji su u poslednje vreme sve aktivniji imaju ingerencije da postavljaju pitanja i rukovodstvu RTB-a, jer TIR je sastavni deo te kompanije. Nekada je bio “zlatna koka” RTB-a, danas je urušen, ali i dalje neprikosnoven. Nije samo topionica u problemu zbog dotrajalosti, već i ceo metalurški kompleks morao bi da se preispita.

Danas smo dobili i pismo vrsnog rudarskog stručnjaka koji hvali jedan naš projekat zaključujući: “Odavno je trebalo izneti istinu na videlo o RTB Bor, jer i struka i nauka moraju dati svoju reč o RTB Bor, kako se više nikada ne bi ponovilo vreme iz perioda “vladavine” Blagoja Spaskovskog”. Jedino nam nije jasno zašto je ova reč “vladavine” stavljena pod navodnike!

Share

Šta se krije iza ostavke predsednika Upravnog odbora RTB Bor?

Bor, 28. jun

Autor: M.C.

Dragovic AloBoris Dragović, šef kabineta Lazara Krstića, ministra finansija u Vladi Srbije, na predlog te iste Vlade, pre pola godine, postao je i predsednik Upravnog odbora (UO) RTB Bor. Nakon tri godine, otkako RTB nije imao predsednika UO, niti je funkcionisao, neko se u Vladi Srbije setio da je to nezamislivo i neodgovorno, što je utvrdio i „Insajder“ B-92, i, preko noći, – postavljen je novi upravljački tim. Došao je provereni mladi stručnjak i šef, možda i najvažnijeg, kabineta u Vučićevoj Vladi. Mnogo se očekivalo, malo se dobilo. I odlazak ovog mlađanog eksperta, uprkos objašnjenima i razlozima, nije na mestu, baš u najgore vreme za kombinat bakra i ekonomiju zemlje. Ako prvi saradnik prvog čoveka finansija u državi navede „lične razloge“ za napuštanje poljuljanog kormila RTB, onda tu nešto škripi. Još kad direktor RTB Spaskovski, u svom poznatom stilu, izjavi da je saradnja sa Dragovićem bila za „10 plus “, kako im verovati i kako shvatiti i jedne i druge. Spaskovskog pogotovu, što je i deci jasno kako on radi i koliko je učinio za „procvat“ RTB-a i Opštine Bor. Pa, i premijer Vučić, opet treba podsetiti, u premijerskom ekspozeu je rekao da je „menadžment RTB loš“. Da li posle tih reči, pred najeminetnijim našim i svetskim javnim mnjenjem, takvom direktoru treba još verovati? Na našem sajtu poslednje dve nedelje prvi stručnjaci za rudarstvo i metalurgiju, doktori nauka i profesori, zaključili su da je „RTB u kolapsu i da je nejasno šta treba Spaskovski još da učini pa da se smeni“.

Nego, Dragović je naglasio u „svojoj odbrani“ da je UO sa njim na čelu „poboljšao poslovnu klimu unutar borskog basena“ u smislu transparentnosti i javnih nabavki, ali i utvrdio blizu milijardu evra duga od čega je 90 odsto prema komercijalnim poveriocima. Ovo su zastrašujuće brojke kojima nisu pridodati ogromni krediti. Novac iz ranijih subvencija i sličnih pomoći tokom jednodecenijskog neuspelog restruktuiranja, nije ni spomenut. Da li se Dragović uplašio ovih neslavnih brojki? Ako jeste, imao je i zašto, pa ga zato upozoravamo na još neke detalje u najtešnjoj vezi sa RTB Bor. Ili, da li je namerno ili slučajno čuo za probleme u kriveljskoj flotaciji i mesečne gubitke samo na jednoj „stavci“ od oko 2 miliona dolara ( pogledaj sajt Medija centra Bor od minulog utorka), na apsolutnu nerentabilnost proizvodnje u (političkom) rudniku Cerovo, na rudnik „Jama“ gde se radi ispod planiranog, koliki su troškovi na preradi šljake (po toni bakra 14.000 dolara, duplo više od prodajne cene), zašto se u Majdanpeku opasno kasni s raskrivkom, zna li dokle su izraubovana najbogatija rudna tela, šta će biti sa novom Topionicom za koju su se kleli i najviši državni funkcioneri da će biti puštena u rad narednog 6. avgusta, Dana rudara Srbije, a nije završena ni 50 odsto (tek kad bude završena kakve muke čekaju!), zašto se ne pogleda koji privatnik i zašto baš on prodaje borski bakar, koliko je bezvlašće i nepoštovanje zakona…

E, Dragoviću, Dragoviću, najlakše je iz „ličnih razloga“ otići i reći zbogom kad je najteže. Šta ste i Vi, i vaši nadležni, na taj način učinili za ovaj narod? Od Vas, od koga drugog ova vlast, pa i građani, da očekuju sređivanje jedne takve, po mnogo čemu krhke kompanije koja bi morala da pravi profit i služi za ugled u svetu. Daleko smo, i po priznanju generalnog direktora RTB, od svetskih razmera i standarda. Zašto se ne ogradite, Dragoviću, od izjave Spaskovskog da ste sarađivali za „10 plus“, jer ako je tako, onda nije dobro. To što ste rekli da ste „poboljšali poslovnu klimu u RTB“, malo ko će da Vam veruje, mada ima pomaka. Za sve to Vaše vreme, da li se uvećao ili smanjio dug kompanije, šta mislite? Da li je Spaskovski tražio novu pomoć države za kapitalne investicije i ko zna za šta sve, i jeste li mogli da izdržite njegove „političke opservacije“ po kojima je na daleko poznat? Vi samo kažete da su u pitanju „lični razlozi“. (Ukoliko niste zaboravili, setite se sastanka menadžmenta i sindikata RTB-a sa Vama i Radnom grupom Vlade Srbije za RTB u decembru prošle, 2013., ako hoćete možemo da Vam predočimo svaki detalj sa tog skupa, pa i reči Spaskovskog). Imate Vi, kao i mi što pišemo ove tekstove, posla i bez ovog (tog) posla. Kad se zemlja izvlači iz blata, moramo se hvatati u koštac sa teškoćama, pa i čudnim direktorima kojima „ne može niko ništa“. Oni oponašaju Mitra Mirića u raznim prilikama i neprilikama, a Vi kao da, u nevesela vremena, te i takve nesuvlisne melodije ne čujete? Šta bi, šefe kabineta, bilo kad bi i mi svi ostali otišli ili pobegli iz „ličnih razloga“ ne ulazeći u bitke za spas otadžbine Srbije. Nema tu tolikih i takvih „ličnih razloga“ koje mi ne znamo, i koji bi trebalo staviti iznad svetih interesa svoje nacije. Ostavljate, na milost i nemilost, stavite prst na čelo, RTB i Timočku krajinu, uprvljačima „belih lađa“ da im ne spominjemo imena. Ovako, bar ovde u borskoj provinciji, ostaje gorak ukus da ste, dragi naš Dragoviću, zbrisali ispred jednog – nažalost nadležnih – zakonski ne „obrađenog“ sujetnog penzionera sumnjivih sposobnosti i ulepšanih bografija. Zaključak je neizmerno tužan: Dragoviću minus, Spaskovskom „10 plus“!

Share

Lazin šef kabineta odustao od RTB!

Bor, Beograd, 27. jun

BORSKI RUDARSKI BASEN OPET OSTAO BEZ PREDSEDNIKA UPRAVNOG ODBORA

Izvor: ALO

Boris DragovicBoris Dragović, šef kabineta ministra finansija Lazara Krstića, podneo je ostavku na mesto predsednika i člana Upravnog odbora Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“, i to samo šest meseci nakon što ga je na tu funkciju imenovala Vlada Srbije.

Mada se kao razlog ostavke nezvanično pominje nezadovoljstvo saradnjom sa direktom RTB-a Blagojem Spaskovskim, Dragović to negira i tvrdi da je ostavku podneo iz ličnih razloga.
– Razlog ostavke je isključivo lične prirode, jer nisam uspevao da se adekvatno posvetim funkciji, pa sam se osetio odgovornim da tu funkciju prepustim nekome ko će moći potpuno da joj se posveti. To je jedini razlog, a ne bilo kakav sukob sa Spaskovskim ili upravom RTB-a, sa kojom UO, inače, ima odličnu saradnju – izjavio je Dragović za „Alo!“. On navodi da je za vreme predsedavanja UO zajedno sa ostalim članovima tog tela mnogo toga urađeno na poboljšanju poslovne klime unutar borskog basena.
– Uradili smo dosta u smislu transparentnijeg poslovanja kompanije, uključujući i adekvatno funkcionisanje samog UO. Pokrenute su sve aktivnosti radi osposobljavanja RTB-a za poslovanje u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, uspostavljenja je transparentnost u izveštavanju UO, koji sada na dnevnoj bazi dobija informacije o operativnim i finansijskim aktivnostima koje se obavljaju u okviru borskog basena. Takođe, pokrenute su i aktivnosti za rešenje problema dugovanja RTB-a, koja sada iznose oko milijardu evra, od čega se 900 miliona odnosi na komercijalne poverioce – istakao je Dragović. Iz RTB-a takođe poručuju da su imali „izvanrednu“ saradnju sa Dragovićem.
Blagoje Spaskovski– Saradnja sa predsednikom UO je bila i ostala na visokom nivou i ako bismo ocenjivali ocenom od 1 do 10, onda je ona 10 plus – saopštavaju iz kabineta Spaskovskog, koji funkciju direktora RTB „Bor“ obavlja od 2008. godine.
Podestimo, do imenovanja Dragovića u decembru prošle godine, RTB „Bor“ nije imao predsednika UO tri godine. Tu funkciju je Vlada odlučila da popuni tek nakon emitovanja serijala emisije „Insajder“, kojim su otkrivene razne malverzacije u okviru RTB-a, poput toga da je cena izgradnje nove topionice i fabrike sumporne kiseline u toj kompaniji za tri i po godine utrostručena, i to sa 100 na čak 300 miliona evra.

 

Share

Strategija: Spaskovskog ne treba smenjivati, neka najpre lično plati propale projekte!

Bor, 17. jun

Autor: M.C.

Kako je RTB Bor dospeo u katastrofalni položaj, odgovarali su najeminentniji stručnjaci u opširnim i konkretnim napisima upućenim proteklih dana našoj Redakciji. Oni su mišljenja i da je glavni krivac za opasnu krizu Blagoje Spaskovski, direktor RTB Bor od kraja 2008. do danas i da je krajnje nejasno, uprkos očiglednom propadanju, zašto je i dalje na tom položaju.

SVE je počelo u režiji Mlađana Dinkića i Blagoja Spaskovskog, drugačije – pod okriljem tadašnjeg URS-a i njihovih lokalnih i glavnih lidera. Godina 2010., 10.jun, informacija koja je obišla svet. (Država Srbija je samo aminovala, a i danas, kad je katastrofa na pomolu, mudro ćuti)… „Država otpočinje jedan od najvećih industrijskih projekata u Srbiji koji vredi 175 miliona evra. U RTB Bor biće izgrađena nova topionica i fabrika sumporne klseline, a dodatno će biti uloženo oko 27 miliona evra u rudarsku opremu“, izjavio je danas u Boru potpredsednik Vlade Srbije i ministar  ekonomije Mlađan Dinkić koji je prisustvovao potpisivanju ugovora između RTB Bor i kanadskog SNC Lavalin o izgradnji nove topionice i fabrike sumporne kiseline. On je rekao da je cilj novog investicionog ciklusa tehnološka modernizacija RTB Bor, zaštita životne sredine primenom najsavremenije tehnologije i povećanje proizvodnih kapaciteta i izvoza iz jednog od najbogatijih evropskih nalazišta bakra. „Ovoje prekretnica u razvoju Bora, jer ovde će biti posla ne samo za vas, već i za vašu decu i to je najvažnije“, izjavio je Dinkić.

Ministar ekonomije je naveo da je novim investicijama predviđena i kupovina rudarsko-metalurške opreme koju će tokom ove i naredne godine finansirati RTB Bor, odnosno Vlada Srbije u iznosu od 27 miliona i to za nabavku 10 kamiona nosivosti od po 220 tona, dva bagera, dva buldožera, jedne bušilice i jednog gredera. Novom opremom otkloniće se postojeća “uska grla” u proizvodnji i prilagoditi postojeći kapaciteti rudarsko-metalurške opreme novoj topionici i fabrici sumporne kiseline.

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić rekao je da se od ovog novog investicionog ciklusa očekuje povećanje dobiti RTB Bor za 26,2 miliona dolara na godišnjem nivou i eliminisanje uzroka zagađenja vazduha. Nova tehnologija donosi povećanje iskorišćenja metala u topionici sa 93 na 98 odsto, povećanje iskorišćenja sumpor dioksida sa 50 na 98 odsto , kao i povećanje proizvodnje zlata sa sadašnjih 350-400 kg na oko 800 kg godišnje.

Ugovor su potpisali direktor RTB-a Blagoje Spaskovski i predstavnik kanadskog SNC Lavalin Valter Mutler.

Kanadska kompanija SNC Lavalin biće projektant i izvođač radova, a čltav posao će biti završen po principu “ključ u ruke”. Topionica i fabrika sumporne klseline finansiraće se pretežno kreditom Kanadske Izvozne banke (Export Development Canada) u iznosu od 135 miliona evra i sopstvenim učešćem RTB-a Bor, odnosno Vlade Srbije od oko 40 miliona evra. Rok za završetak radova je 36 meseci.

Ova informacija objavljena je, dakle, 10. juna 2010. Od tada do danas proteklo je ravno četiri , a ne TRI godine, ili 36 ugovorenih meseci, a od nove Topionice i Fabrike sumporne kisline još nema ni 50 odsto od celog posla. Ino-partneri veruju da će ceo projekat – ipak – biti gotov do sredine iduće godine, sa zakašnjenjem od godinu i po, naši stručnjaci smatraju da je to previše optimističko očekivanje. No, NEDAVNO je kreditni dug za novu Topionicu na deset godina i grejs periodom od tri godine – počeo da se vraća (ugovor o zajmu sa Kanađanima potpisan je 9. novembra 2010., a država Srbija donela je Zakon o garanciji izmirenja zajma 3.12.2010.). Grejs period je, tako brzo, istekao. Vraćena su navodno već 2 miliona evra, a od početka rada nove metalurgije nema ni pomena. A iz te, nove proizvodnje u novoj Topionici, trebalo je da se vraćaju kanadski krediti. Zakašnjenje u gradnji pomerilo je mnoge planove i dovelo RTB u nezavidan položaj: tako je, primerice, od prošlog meseca plata svim zaposlenim smanjena prosečno za 20 odsto. Pitanje je da li će se i na tom nivou zadržati, jer nema ni veće proizvodnje. Gomilaju se i obaveze prema izvođačima radova na gradilištu nove Topionice. Najgore je, procena je stručnjaka, što će se već uzeti zajam od 175 miliona evra za završetak projekta po sisitemu „ključ u ruke“ neminovno uvećati na ukupnu investiciju od najmanje 300 miliona evra.

Ako se prisetimo izjava Dinkića, te Boranina Nebojše Ćirića, kasnije ministra za privredu iz iste političke opcije, kao i neviđenih hvalospeva Blagoja Spaskovskog, onda se dolazi do gorkih istina i pitanja – kuda i kako dalje? Setimo se samo afera o stopiranju radova na gradilištu nove Topionice zbog izostavljanja glavnog projekta i građevinskih i ostalih dozvola i reagovanja resornog ministra Velimira Ilića. Radilo se, rečju, s previše neodgovornosti i neozbiljnosti. Novu Topionicu i čisto nebo nad Borom do kraja 2013. obećavala je i ministarka dr Zorana Mihajlović, nije izostajao u optimizmu, ruku na srce, ni Aleksandar Vučić. Njegova poslednja izjava u Boru, pred protekle izbore, bila je da će mu Spaskovski lično odgovarati ukoliko se nova Topionica ne završi do kraja ove godine. Odgovorio mu je opet i lično Spaksovski, samo u drugačijem ambijentu, da će mehanički, a ne tehnološki, Topionica bakra biti okončana do kraja ove, 2014.godine. To je samo pola puta do početka proizvodnje i vedrog neba nad gradom bakra. Najnovija Vučićeva ocena na podnošenju premijerskog ekspozea da je „menadžment u RTB loš“ potopila je Spaskovskog i njegov promenljivi tim do cirkuskih razmera, ali nije se ni milimetar odmaklo. I danas sve stoji na istom, Spaskovski vlada i Opštinom i RTB-om na zaprepašćenje cele naše javnosti, stručne pogotovu. Redakcija Medija centra Bor svakodnevno dobija pisma i analitičke tekstove o „neizbežnoj katastrofi RTB-a“ sa konkretnim primerima. Niko još zvanično ne reaguje, mada je reč o dokazanim stručnjacima, profesorima, doktorima rudarskih i metalurških nauka, bivšim i sadašnjim rukovodiocima u RTB-u i izvan RTB-a.

ZATO se zalažemo DA SPASKOVSKI OSTANE kako bi PRVO vratio dugove za zakasnelu novu Topionicu (i ne samo Topionicu) ili da lično odgovara i sve PLATI ličnim bogatstvom i imetkom uže rodbine, moguće je i jakih prijatelja. Drugačije niti može da bude, niti ima bilo kakvog smisla. On je, zajedno sa DINKIĆEM, SVE PROJEKTOVAO I ISKOMOPLIKOVAO, SVE zadužio i finansijsku agoniju produžio i uvećao. U normalnoj i uređenoj državi zna se kako se naplaćuje nezakonitost i neodgovornost najodgovornijih. Nismo mi ništa posebno, niti ćemo ikada da budemo. Kad radnici RTB-a budu, a to je tako blizu, suočeni sa novim smanjenjem plata i padom standarda (presušuje državna podrška i pomoć, a sa malom proizvodnjom, uprkos visokoj ceni bakra, nemoguće je izdržati breme troškova i dugova), pitanje je kako će cela priča da izgleda. Jer, ni ogromna ulaganja u rudarsku mehanizaciju i opremu ne donose rezultate, niti politički rudnici poput Cerova osiguravaju berićet, naprotiv.

Završetak restruktuiranja nije, nažalost, kraj jedne drame, nego je početak poslednjeg čina nove drame sa daleko većim posledicama. Neka, onda, što je pravično i neizbežno, glavni junak tog dramskog zapleta izdrži konačni kraj. Neka zato plati sve što je zadužio, a dug je, poznato je i pticama u gori, toliki da ne bi mogao stati ni u „jamski kafić“, niti dograđeni Dom odmora!

Share

Šta još treba da se desi, pa da se konačno skloni Blagoje Spaskovski?

Bor, 16. jun

Tadic poseta 5Ovo pitanje se sve češće postavlja jer stanje u Boru postaje sve alarmantnije, kako u RTB Bor, tako i u opštinskoj vlasti.

Podugačak je spisak „projekata“ koje je dotični gospodin uz veliku halabuku pokrenuo a koji danas ne daju očekivane rezultate. Gotovo uvek se kritike prezentuju kao zli jezici ili ljubomora na postignute rezultate, ali nije tako!

Podsetićemo samo:

      1. „Žuti“ rudnik Cerovo koje više stoji nego što radi a i kad radi daje najskuplji bakar na svetu, a uloženo je preko 20 miliona eura za taj „Tadićev projekat“.

2. „Čoka Marin“, zlatni rudnik u nečjim očima, nije vredan ni pomena.

3. Rekonstrukcija kriveljske flotacije najavljena je kao istorijski projekat a rezultati su slabiji pre nego što je u tu rukonstrukciju uloženo 30 miliona eura. Umesto projektovanog koncentrata sa sadržajem bakra od 20-22%, sada se isporučuje koncentrat sa gotovo duplo manjim sadržajem bakra. Da li je tu potreban bilo kakav komentar?

4. Projekat rekonstrukcije Topionice i izgradnje nove Fabrike sumporne kiseline jeste priča za sebe. Niti se zna kolika će biti konačna cena projekta(neki preliminarni podaci govore o 300 miliona eura, a predvidjeno je oko 180), niti je poznato kada će biti završena.Prema prognozama ino-izvodjača radova, to se neće desiti pre jula 2015.godine, što je oko 18 meseci zakašnjenja.

5. Kupovina teretnih kamiona od 220t „Belaz“ koji stoje parkirani u krugu Površinskog kopa „Veliki Krivelj“ zato što se ne mogu privesti nameni jer su loših tehničkih karakteristika.

6. Radovi na rudniku „Lece“ sa borskim rudarima kojima se duguju velike pare i nerazjašnjenim medjusobnim potraživanjima izmedju Spaskovskog i Ljubiše Miljkovića(predsednik Rudarskog sindikata Srbije) o kojima priča ceo grad i gde istražni organi MUP-a Srbije moraju što hitnije da se uključe.

7. Sve veća dugovanja RTB-a (oko 3,2 miliona evra mesečno) prema dobavljačima-četiri meseca ne izmiruju obaveze. Samo lokalnoj samoupravi Bor se duguje preko 500.000.000 dinara, što je 25% od planiranog budžeta Opštine Bor.

Trenutno stanje u RTB Bor je najblaže rečeno: katastrofalno. Potpuna konfuzija u rukovodjenju i proizvodnji(u poslednjih 10-tak meseci je smenjeno 5-6 direktora po principu rotacionog rukovodjenja). To je rezultat neplanskog širenja kopova, jureći se bogata ruda zbog dostizanja proizvodnje ne vodeći računa od tome da se to na kraju svodi na obično raubovanje rudnog ležišta.

Kada se radi o političkim dostrignućima, tu je već dotični Ronaldo dostigao svoj vrhunac. Skrasivši se u SNS, počeo je kao i u prethodnim svojim političkim opcijama da ruši sve oko sebe (Opštinski odbor SNS-a, narodnog poslanika SNS-a Milinka Živkovića i, na kraju, novoizabrano opštinsko rukovodstvo na čelu sa presednikom opštine Živoradom Petrovićem) i to samo nakon 30-tak dana nakon izbora, smetnuvši sa uma da stabilna opštinska većina savršeno funkcioniše (21 odbornik SNS od ukupno 35 odbornika SO Bor). U tom svom političkom slepilu otišao je toliko daleko da je sa skupštinske govornice (direktan TV prenos TV Bor) na poslednje dve sednice SO Bor zapretio da će sa odbornicima SNS-a napustiti skupštinsku salu zaboravljajući da se u savremenoj političkoj praksi nikada nije dogodilo da vladajuća većina napušta parlament prepuštajući je opoziciji!

Zamislite da se to i desi, kolika bi to bila politička šteta za SNS u Srbiji i kako bi to bilo dočekano u političkim krugovima u Srbiji?

Sve te svoje ideje podupire podrškom svog privatnog Sindikata rudara Srbije (predsednik je njegov kum Ljubiša Miljković), što jedino postoji u Boru i nigde drugde, preteći konferencijama za novinare, navodnim „podizanjem rudara“ i još kojekakvim glupostima koje su takodje direktno uperene protiv aktuelne vlasti u Boru, a samim tim i u Srbiji.

Vratićemo se na naslov ovog teksta: „Šta još treba da se desi, pa da se konačno sklonio Blagoje Spaskovski?“ Kome sve treba uputiti ovo pitanje da bi se konačno shvatilo da je hvalisanju i ličnoj promociji g.Spaskovskog došao kraj? Iz kojih to razloga sve nadležne institucije Republike Srbije ostaju neme, ne shvatajući i svoj deo odgovornosti u trenutku kada se radi o nesagledivim posledicama po Republiku Srbiju u celini?

Koliko je još potrebno argumentacije, jer sve izrečeno je apsplutno tačno i koliko je potrebno da se čeka kako ne bi bilo kasno? Ako već nije kasno?

(Autori su bivši i sadašnji najpriznatiji stručnjaci RTB Bor. Imena poznata Redakciji)

Share

Ocena uspešnosti i konkurentnosti projekta modernizacije, povećanja proizvodnje i ekonomske stabilizacije RTB Bor

Bor, 11. jun

Autori: dr Milan Dejanovski, dipl. ing. met. i dr Branislav Mihajlović, dipl. ing. rud.

Nastavljamo sa reagovanjima na naš tekst o ideji, pokrenutoj od generalnog direktora te komapanije Blagoja Spaskovskog, da RTB Bor osnuje novi Institut za bakar (Centar za za razvoj, istraživanje i projektovanje) pored već postojećih u Boru, Instituta za rudarstvo i metalurgiju i Tehničkog fakulteta Univerziteta Beograd. Očekujemo nova reagovanja stručnjaka i javnih radnika, ne samo o toj temi, nego i šire posmatranoj problematici RTB Bor koja je, bar do sada, bila tabu tema za širu srpsku, pa i svetsku javnost. Tekst objavljujemo u celini.

Tu ne cede malis, sed contra audentior ito.

Ne postoji niko ko je protiv pravog, ekonomičnog, ekološki prihvatljivog, tehnološki najboljeg i socijalno odgovornog, dugoročno održivog rešenja za Bor, Majdanpek i region.To, znači, nije sporno, ali  je izbor koncepta rešenja problema, odnosno strategije investicionog projekta pogrešan – bez  nezavisno dokazanih i verifikovanih osnova – poznatih rezervi  ekonomične rude, koje čine temelj ili razlog za bilo koje aktivnosti rudarenja , topionice i rafinacije u nekom racionalno prihvatljivom vremenskom okviru.

Neizbežna su važna pitanja:

–   da li je jasno i realno dokazan obuhvat, područje projekta, odnosno šta ulazi i šta izlazi iz njega?

– da li su ciljevi dostižni i merljivi  i da li je preventivno sprečen raskorak, jaz, za ostvarenje ciljeva – npr. uskladjenost fizičkog obima proizvodnje i prerade izmedju rudnika, flotacija i projektovanog kapaciteta nove topionice?

– da li izabrani kapacitet topionice zadovoljava standarde ekonomije obima  „fleš“ tehnologije – min. 200.000 t anodnog bakra godišnje, ili je unapred  neekonomičan, gubitaški; projektovana cena koštanja prerade je najmanje dva puta viša – TC/RC 900 USD po t bakra, od istorijske cene na tržištu bakarnih koncentrata – TC/RC oko 400 USD po toni bakra?

U slučaju projekta RTB Bor nemamo pozitivne odgovore na ključna pitanja za identifikovanje pravih, uspešnih projekata,“šta“ i „zašto“! Tekući projekat nije pažljivo i  jasno istražen, planiran i pripremljen, bez čega i ne može dostići ciljeve. Raspoloživost  prirodnih resursa, u razumnim rokovima životnog veka projekta – min. 20 godina, je ključno pitanje i razlog pogrešno izabranog koncepta solucije problema ili projekta RTB – odavno je identifikovan ključni problem, iscrpljenost i osiromašenje ležišta, kao i kašnjenje u raskrivanju  i pripremi novih. U slučaju RTB izabrani su „omiljeni projekti“ na bazi poverene, nekontrolisane lične moći pojedinca, a radi sticanja političke moći putem političke manipulacije, a ne pravi projekti kojima se pokušavaju rešiti ključni problemi, odavno prepoznati.

Sistem  upravljanja projektom  i standardne procedure-važni koraci i kontrole, nisu usposravljeni. Taj sistem pomaže da se izaberu pravi projekti i da se obezbedi njihov uspešan razvoj.

Alternativni koncepti dugoročnog rešenja ovdašnjeg stvarnog i ključnog strateškog problema nisu identifikovani, ocenjeni i uporedjeni, tako da i nije izabrana alternativa koja realno najviše obećava, koja bi postala predmet detaljne prethodne studije projekta. Preskakanjem faze pripreme projekta ušlo se direktno u fazu sprovodjenja projekta? Na već vidljiv neuspeh ovog projekta uticali su nerešeni problemi u tri glavne oblasti:

1.   Strukturalno – kontekstualni problemi,

2.   Institucionalni  problemi i održivost, i

3.   Menadžersko-organizacioni problemi. Odsustvo jasne i održive državne strategije, strategije kompanije, projektne strategije i ključnih strateških prioriteta predstavljaju glavni uzrok neuspešnog projekta.

Sistem upravljanja projektom ne može funkcionisati na bazi  političkih  ili ličnih smernica čiji su nosioci obično obavezani-uhvaćeni u klopku da ispune političke, lične ili grupne interese, na bazi moći, a ne kriterijuma  realnih mogućnosti, potreba, prioriteta i neto efekata projekta. Rezoni  tekućeg projekta od samog početka su u pitanju. Državne  institucije nisu na vreme valjano obavile nepristrasnu kontrolu i blagovremeno intervenisale. Razvojna politika i strategija RTB Bor nije čista, tako da će  konsekvence naneti daleko veće štete od propasti samog ulaganja.

Sublimirana analiza izabrane tehnologije topljenja i tretmana otpadnih gasova, otpadnih voda, šljake i sekundarne toplote je samo deo pogrešno izabranog koncepta u celom  tehnološkom nizu RTB-a:

–   nizak projektovani kapacitet odabrane tehnologije – oko 80.000 t bakra godišnje iz 400.000 t bakarnog koncentrata , u odnosu na standard ekonomije obima ove industrije od min. 200.000 t bakra godišnje, ili prerada iznad 700.000 t koncentrata (samo najveći rudnici imaju sopstvene topionice, a rafinacije gravitiraju ka razvijenim podnebljima). Nizak projektovani sadržaj bakra u ulaznom koncentratu, 80 % jalovine. Prerada će biti neekonomična iako je obećano suprotno-ekonomičnost. Neke alternativne tehnologije topljenja – Isa Smelt, AuSmelt karakterišu niži kapitalni i operativni troškovi – oko 30%, veća fleksibilnost po pitanju zahtevanog kvaliteta i kvantiteta koncentrata – učešće vlage, granulacija, % bakra; izvodljiv  je i ekonomučan i niži kapacitet prerade, potrebno je mnogo manje prostora za postavljanje i dr;

–   naše rudarstvo i tako nizak kapacitet topionice , koji je u startu neekonomičan, ne može da „nahrani“ – daje maksimalno do 220.000 t koncentrata, 36.000 t bakra ili oko 55 % u odnosu na dugoročni plan,  što će proizvesti režim rada „kreni-stani“ i teške posledice po rad fabrike sumporne kiseline – često potrebno „zagrevanje – odgrevanje“, korozija, i dr., kao i povećanje troškova zbog održavanja toplote u tzv.“praznom hodu“, ekološke probleme zbog zastoja itd. Snabdevanje koncentratom spolja je logistički , ekonomski i finansijski jako problematično i teško izvodljivo iz više kritičnih razloga koji su jednostavni i razumljivi.

–   prekoračenje obećanih-projektovanih rokova završetka izgradnje i početka rada – start pune prerade utvrdjen je za početak IV kvartala 2013.?, višestruko prekoračenje okvira troškova investicija i izostanak projektovanih koristi od ulaganja? Nepoznat je iznos i izvor nastavka investiranja; stepen završenosti projekta je tek oko 40 %?

Nekonkurentni  operativni troškovi, neizvesno snabdevanje sirovinom i dr. nameću ozbiljno pitanje uspeha ovog projekta i da li se ovim putem uopšte može izaći iz procesa propadanja celog  poduhvata i same kompanije u  ovom obliku postojanja  i načina funkcionisanja?

Za investicioni projekat ”nove” topionice standardna procedura uvodjenja i pokretanja novog projekta nije poštovana, obavezno tzv. ”prosejavanje” od strane vlasnika – Vlada, nije sprovodjeno :

–   pravo okruženje za kontrolu projekta nije stvoreno,

–   stvarni problem kompanije nije prepoznat – svest o problemu!?

–   alternativna rešenja –npr. uvodjenje investitora za postavljanje nove industrije nezavisne od bakra, nisu sakupljena, procenjena i rangirana,

–   nisu predvidjene i analizirane konsekvence svake alternative,

–   nisu izdvojena prava rešenja glavnog problema – već duže vreme u aktivnim ležištima nema dovoljno pripremljene rude za ekonomičnu eksploataciju!,

–   ne mogu se obezbediti krucijalni uslovi za “fleš” peć – održavanje dobre suspenzije “gas – čestice” i da se obezbedi neprekidan dotok koncentrata – “hrane za peć”.

–   institucije vlasnika – Vlada, su odlučivale i odobravale korake projekta bez proverljivih izveštaja i saopštenja za potrebe odluka, itd.

Resursno ograničenje definitivno nije održivo, a u kombinaciji sa obrascima naše kulture, kao što su  kolektivizam i velika distanca moći – “veliki šef – vodja” sve sam  autoritarno odlučuje, prema empirijskim studijama, iz mnoštva slučajeva, uvek vodi u neuspeh. Potrebno je da se ovaj projekat potpuno “rasvetli”, pažljivo proceni šta dalje, pokrenu ozbiljne alternative, i da se odmah promeni  metod  upravljanja  velikim strateškim projektima, prema najboljim svetskim praksama – OGC Gateway metod, PRINCE2 metod, NTNU, i sl.

Svedoci smo mnogih incidenata i skandala povezanih sa neuspehom tzv. strateških projekata – padom vrednosti i likvidacijom kompanija koje se bave rudarskim istražnim aktivnostima i rudarsko – metalurškom proizvodnjom, što je uzdrmalo javno poverenje u rudarsku industriju i negativno uticalo na njen kapacitet da pribavi investicioni kapital. Suštinsko pitanje je da li je masovno investiranje u ovakve mineralne resurse i rezerve rude, kojima RTB Bor već duže vreme raspolaže, pozitivno povezano sa održivim razvojem naše zajednice, regiona i celog društva?

Standardi za procenu resursa i rezervi kod nas nisu jasno definisani i stavljeni na snagu (kao npr. Australijski JORC kodeks, kanadski CIM standardi, AusIMM vodič dobre prakse i druga opšte prihvaćena praksa klasifikacije i izveštavanja). Izgleda da je u ranoj fazi trebalo zameniti “stari” koncept alternativnim, sasvim novim konceptom efektivnijim na duge staze – izvan zone ekstrakcije minerala, radi smanjenja stalnog rizika – variranja cene metala, dugoročno slabog stanja domaćih mineralnih resursa i dokazanih rezervi rude bakra i dr.?

Nikada se ne smeju obmanjivati i varati drugi, falsifikovati ili fabrikovati podaci. Treba odvojiti fakte – suve činjenice od pristrasnih, hipotetičkih i spekulativnih mišljenja pri procenjivanju i prosuđivanju rezervi ekonomične rude. Zbog toga treba potpuno prihvatiti koncept ekonomičnosti, tj. ekonomičnost kao način mišljenja – rudarenje i topljenje kroz ekonomičnu održivost! Etički kodeks ovde zahteva poštovanje fundamentalnih vrednosti: poštenje, iskrenost, otvorenost, čast i poštovanje, integritet, tj. celovitost i potpunost, kao i dignitet, odnosno dostojanstvo.

Reči “ruda” i “rezerve” podrazumevaju tehničku izvodljivost i ekonomsku opravdanost, uključujući i sve ostale faktore modifikacije. Za klasu “rudne rezerve” potreban je najviši nivo poverenja gde su odgovorno rešeni svi faktori modifikacije.

U cilju kompletiranja ocene projekta rekonstrukcije metalurških kapaciteta u Boru potrebno je osvetliti i pitanje konkurentnosti (položaj i odnos prema ostalim metalurškim kompleksima u svetu), ako se ona ikada bude pustila u rad. U svetu postoji veliki broj topionica ukupnog kapaciteta prerade od oko 26,5 miliona tona godišnje. U njima se godišnje proizvede oko 19,5 miliona tona katodnog bakra, što daje prosečnu popunjenost kapaciteta od oko 75 %. Zbog toga među topionicama u svetu vlada vrlo oštra konkurencija i borba za obezbeđenje sirovina za preradu. Svaka topionica se bori da u toj oštroj borbi obezbedi što bolju poziciju, kako bi obezbedila sopstveni opstanak na tržištu.

Nekoliko osnovnih pojmova o topionicanama u svetu:

–         Nove topionice se grade za period od 20 do 30 godina, u ovom slučaju zbog pojednostavljenja računice tretiraćemo period od 25 godina,

–         Ako se zna da je projektovani kapacitet nove topionice u Boru 80.000 t katodnog bakra, u svom životnom veku takva topionica u svetu bi trebala preraditi 2.000.000 t katodnog bakra,

–         Nivo investiranja za nove topionice (greenfield investicija) u svetu prosečno iznosi 2.000 USD do 3.000 USD po toni godišnjeg kapaciteta, što znači da za topionice u svetu koje su kapaciteta kao u Boru uobičajen nivo investiranja iznosi od 160.000.000 do 240.000.000 USD. Topionica u Boru pretstavlja brownfield investiciju, te bi tu troškovi maksimalno trebalo biti na nivou od 80 % od greenfield investicije, ali da ne cepidlačimo,

–         Ako se računa da su sredstva za izgradnju topionice dobivena iz kredita, što je uobičajeno u svetu, onda gornji iznos treba uvećati za 40 % do 60 %, zavisno od uslova kreditiranja, usvajamo 50 %. U tom slučaju napred navedeni troškovi izgradnje topionice rastu na nivo od 240 do 360 miliona USD, neka prosečno bude 300 miliona USD, i

–         Ako prosečan nivo investiranja od 300.000.000 USD podelimo sa ukupno proizvedenim bakrom u životnom veku topionice od 2.000.000 t, onda se dobijaju troškovi investiranja od 150 USD/t. Od ukupnog prihoda od metalurške prerade bakra, za koji se prognozira da će dugoročno biti na nivou od 500 USD/t, 30 % ide na otplatu investicionih kredita, a topionica živi od ostalih 70 %, odnosno od 350 USD/t. Ako računamo sa prosečnom prodajnom cenom bakra na svetskom tržištu od 7.000 USD/t, onda od toga ukupan prihod topionice iznosi 7%, a posle otplate kredita samo 5 %. I to je zakon u svetu!

Nekoliko osnovnih pojmova o konkurentnosti nove topionice u Boru:

–         Zbog pogrešno osmišljene srategije razvoja rudarstva u RTB BOR apsolutno je diskutabilno obezbeđenje životnog veka nove topionice za period od 20 do 30 godina, kao i popunjenost njenog kapaciteta. Biznis planom (koji je posle samo deve ipo godine od njegovog usvajanja izbačen iz zone aktuelnosti – plan proizvodnje katodnog bakra za 2014. god. je samo 62 % od Biznis planom predviđenog nivoa) je predviđen razvojni ciklus zaključno sa 2021. god, što je isuviše kratak period. Lično ćemo biti iznenađeni ako se za rad topionice bude obezbeđivalo koncentrata za narednih 10 god, i to samo 220.000 do 270.000 t/god., što je maksimalno jedva ½ projektovanog kapaciteta,

–         Sa ½ popunjenosti kapaciteta i životnim vekom rudnika od 10 god. nova topionica u Boru može prizvesti maksimalno 400.000 t katodnog bakra,

–         Do sada je u rekonstrukciju metalurških kapaciteta u Boru potrošeno oko 200.000.000 €, odnosno 270.000.000 USD, a za ukupan završetak započetog investicionog ciklusa potrebno je još najmanje 300.000.000 USD. Tako se ukupan obim investiranja u novu topionicu diže na nivo od skoro 600.000.000 USD.

–         Sredstva za izgradnju topionice su dobivena iz kredita, te se gornji iznos treba uvećati za 30 % do 50 %, zavisno od uslova kreditiranja, usvajamo 40 %. U tom slučaju napred navedeni troškovi izgradnje topionice rastu na nivo od 800 do 850 miliona USD, neka prosečno bude 800 miliona USD.

–         Ako prosečan nivo investiranja od 800.000.000 USD podelimo sa ukupno pretpostavljenim proizvedenim bakrom od 400.000 t, onda se dobijaju troškovi investiranja od 2.000 USD/t. Ti troškovi su višestruko viši od prosečnih troškova investiranja u svetu i nekoliko puta viši od ukupnog prihoda od metalurške prerade bakra. Drugim rečima, investicija će biti preskupa, prihod od bakra i nusproizvoda neće moći ni iz bliza da pokrije troškove investicione izgradnje i operativne troškove proizvodnje, te se neće stvoriti uslovi za otplau anuiteta.

RTB Bor unazad nekoliko godina proizvodi vrlo skup bakar, čija se cena koštanja kreće za 1.000 do 2.000 USD/t iznad njegove prodajne cene. Apsurd i paradoks je u tome što takva, potpuno nekonkutrentna kompanija realizuje razvojni program po kome će u narednom periodu i dalje ostati nekonkurentna na svetskom tržištu bakra.

Mi u RTB Bor smo izgubili temelj – rezerve rude odgovarajućeg kvaliteta za razvoj skupih projekata rudarstva i metalurgije. Empirijska je činjenica da u RTB Bor ništa nije kao što se prikazuje. Potrebna je duboka analiza, pouzdano izveštavanje i rigidna kontrola stanja da bi se odredilo najbolje realno moguće usmerenje sektora rudarstva i metalurgije danas i izgradnja nove efektivnije alternative za dalji razvoj našeg regiona na sigurnijoj osnovi.

Share