Bor, 8. septembar
Osvert na knjigu Brane Filipovića „Srbija u Velikom ratu, u 99 slika“
Želim ovom prilikom da Ti, poštovani Filipoviću, izrazim veliku zahvalnost, ali i lično zadovoljstvo za učinjene napore u pisanju knjige “Srbija u Velikom ratu, u 99 slika”. Mnogo sam knjiga pročitao iz naše nacionalne istorije, posebno iz Prvog svetskog rata. Nikada mi se nije dogodilo da istu knjigu pročitam dva puta u roku od šest meseci. Činilo mi se , kada sam je prvi put čitao, da sam propustio da obratim pažnju na mnoge vrlo značajne događaje koje su u ovom delu opisani. Sada sam siguran da nisam pogrešio, zato i želim da Ti se na ovaj način lično zahvalim, jer je ovako dokumentarna publikacija danas dostupna čitaocima u Srbiji, posebno potomcima naših slavnih predaka. Pisana je na zaista karakterističan način i metod pristupa u prikazivanju onih događaja koji se teško mogu naći u drugim knjigama, ili bar opisani na ovakav način.
Siguran sam da neću pogrešiti ako kažem da je svaka „slika“ (reč je o najtežim trenucima borbe srpskog naroda u Prvom svetskom ratu), posebna priča s ogromnom pregršti činjenica koje se ne mogu tako lako, ni brzo, zaboraviti – one, istine, ostavljaju , duboki trag u svesti čitaoca i naprosto nagone na pomisao „da li je to moguće?“ Ova knjiga obiluje takvim detaljima iz naše istorijske prošlosti, iz Prvog svetskog rata, koje, siguran sam, do sada niko nije uspeo tako odgovorno da prikupi i uobliči u jedno, po mom mišljenju, zapaženo izdanje koje zaslužuje da se, u najmanju ruku, nagradi ozbiljnijom nagradom, ako ne od nekog drugog, a ono sigurno od Saveza potomaka Srbije 1912 – 1920. godine. Spreman sam da tako nešto predložim predsedniku našeg Saveza.
Mnogo je opisanih događaja koji su, bar po mom saznanju , prvi put ugledali istorijsku svetlost. Nepoznata, poznata i manje poznata zbivanja, sakupljeni na jednom mestu iz mnogobrojnih objavljenih i neobjavljenih izvora razasutih u širokom spektru sredstava informisanja, časopisa i ostalih publikacija ( pojedinačno ne mogu da ostave tako snažan utisak kao što je slučaj sa ovom knjigom) , ogromno su bogatstvo.
Kamo sreće kad bi se ova knjiga našla u svim bibliotekama naših gradova i opština. Bilo bi to od velikog značaja i doprinosa za očuvanje naših slavnih tradicija. Možda bi trebalo doštampati potreban broj primeraka uz pomoć različitih izvora – od opštinskih do republičkih.
Imajući sve ovo u vidu, poštovani Filipoviću, budi ponosan na ceo trud i rad koji si, očigledno, s voljom uložio. Generacije potomaka naših slavnih predaka, siguran sam, biće ti izuzetno zahvalne, jer će još više poštovati svoje pretke, posebno pripadnike najhrabrije Timočke divizije.
U Bojniku, avgusta 2011.
TOMISLAV TOMIĆ,
potpredsednik Skupštine Saveza potomaka ratnika Srbije 1912 – 1920.
