);

Početak ekološke kataklizme na planini Stol

Bor, 22.01.2021. MCBor –  Tekst i foto: Dodić A. Dragi  – POČETAK EKOLOŠKE KATAKLIZME NA PLANINI STOL

                    Mnogi Borani, ljubitelji prirode, ekološki vaspitani i sa osećajem ekološke empatije, zastrašeni su početkom ekološke kataklizme na planini Stol. Uplašeni  su devastacijom i propadanjem njenog eko ­- sistema. Iskreni poštovaoci prirode su užasnuti, zgroženi, zaprepašćeni, dalekosežnim negativnim   ekološkim posledicama koje su počele da proizlaze gradnjom puta Cepe– Stol. Ekološki zdrav razum i ekološka logika ne mogu pojmiti, razjasniti i obrazložiti ovakvo ekološki čudovišno, monstruozno ponašanje lokalnih moćnika.

                     Asfaltirani put Cepe – Stol je kao oštar predmet zaboden u srce planine Stol.To srce je počelo da krvari, jer su mu koronarne arterije nezaceljivo oštećene, rečeno u prenesenom smislu. Ovo je za Riplijevu rubriku “Verovali ili ne!”. Zar je moguće da kod gradskih čelnika I rukovodstva planinarskog društva u Boru egzistira tolika ekološka tupavost, ekološka nebriga. Da se zatire i pod točkove automobila stavi poslednja oaza zdravog planinskog vazduha. Ne postoje reči  u srpskom jeziku kojima bi se izrazio gnev i protivljenje ovom ekološkom nasilničkom ponašanju. 

Slušaj bre, nemoj da mi popuješ,  zanovetaš i držiš pridike. Šta će tebi, meni i ostatku građana Bora jedna divna oaza zdravog vazduha. Čoveče opameti se, dođi  k sebi. Ti si jedna zabludela, frustrirana ovčica. U zdravstvenom  sistemu  države Srbije, na čije liderstvo pretenduju svakakvi tipovi ličnosti, postoje razrađeni, sofisticirani sistemi za snabdevanje čovekovog organizma kiseonikom. Na klinikama, kovid – bolnicama postoji  manja ili veća kiseonička potpora disanju pacijenta,  bilateralna (oba plućna krila) mehanička, veštačka ventilacija. Na jedinici intenzivne nege, pored ovih neinvazivnih metoda  lečenja postoji i invazivna metoda. Tada te veštački uspavaju, intubiraju, priključe na respirator, on ti zamenjuje funkciju pluća. Pa šta ako ne ugledaš svetlost dana, ionako život čoveka na planeti postaje sve veći rizik. Čovek smrtno ugrožava biljne i životinjske vrste. Kada već čovek strada na respiratoru, neka i biljne i životinjske vrste na Stolu, malo stradaju, budu smrtno ugrožene.

Nesvakidašnji heroizam medicinskih sestara

                    Uh! U samrtnom uskliku razaznaješ neke siluete medicinara koji se nestrpljivo vrzmaju u neposrednoj blizini. U pomućenom, ali blaženom duševnom stanju pretpostavljaš da su to medicinske sestre. Vanrednu fizičku lepotu sestara pokriva neka čudesna medicinska odeća i oprema, nalik svemirskoj odeći kosmonauta. One se uzvrpoljile, preznojavaju se u zaštitnoj odeći, a tebi milo što konačno u životu neko svesrdno brine o tebi. Nema veze što ti radikalni pokušaji tvog izbavljenja od  aveti smrti mogu imati fatalni ishod. Bezizgledni pokušaji ozdravljenja, u svakom slučaju iz respiratornog sna, iz veštačke kome, vode te u večni san, na ispovest svom dragom Gospodu Bogu. Bog će biti u trenutnoj ekstazi kada te zapazi na vratima Nebeskog  Carstva. 

Ipak preferiram carstvo  ljubavi  i sloge među živim ljiudima, koji se raduju susretu i interakciji s milom i dragom osobom, po  emotivnoj  ili srodničkoj relaciji. Čovek  se raduje sreći i kada je blizu nje, kada sreća počne da zamahuje svojim anđeoskim krilima. Nagoveštaj  sreće je podjednako impresivan, o čemu je neprevaziđena pesnikinja  Desanka Maksimović maestralno poetski kazivala. Neverovatno malo treba bilo čega da bi  čovek dostigao blaženstvo  sreće. Čovekovu sreću bez stida, surovo  narušavaju   oni  koji prirodu pretvaraju u pustoš i smetlište otpadaka savremene ljudske civilizacije.

                     Kakva milina kada ti na lice, posle uspavljivanja,  prišrafe dušnik i bronhije veštačkih pluća i ti počneš da udišeš zagarantovano nekontaminiran vazduh iz čelične boce koja ti zamenjuje oba plućna krila. Zdrava populacija zemlje Srbije i ostatka sveta, svoj organizam snabdeva kiseonikom iz atmosfere, korišćenjem svojih respiratornih puteva i organa. A ti junačina, ekskluzivno, privilegovano,  inhalaciju vršiš pomoću veštačkih respiratornih pomagala. Nema veze ako ugasne funkcija tvojih pluća, Gospodu  u  susret ideš  sa svojom dušom, a ne sa svojim zdravim vitalnim organima. I tako, u nekom polusnu, tvoja duša preseli se u Carstvo Nebesko, da uživa blagodati rajskog blaženstva.  Gospode, pomiluj nas i spasi ovakvog snevanja i događanja.

Zagađenje vazduha kao smrtonosna pretnja

                    Naučno utemeljene studije u svetu nedvosmisleno potvrđuju i zdrava logika čoveka sugeriše da je zagađen vazduh faktor rizika za svakovrsna obolevanja, pa i za bolest izazvanu virusom kovid-19. Zbog nepotrebnog sedenja u autu, stanu, na poslu, blejanja po kafićima i udisanja kontaminiranog vazduha, slabi iminitet.Oslabljeni imunitet uzrokuje hronična  patološka stanja organizma. Okrepljenje pluća i njegovo snabdevanje  kiseonikom u oazi kiseonika na Stolu je bilo moguće i izvodljivo.

Izgradnjom puta Cepe – Stol, oazi je zaprećena smrtna opasnost. Na enormnu štetnost aerozagađenja opominje i profesor doktor Branimir Nestorović, vrhunski dečiji pulmolog i alergolog, možda najveći na Balkanu. Postoji nezaustavljiv rast krivulje astme kod sasvim male dece na grafikonu dečijih plućnih bolesti. Pre 5 – 6 leta, jedan veliki borski planinar je dvema devojkama – borskim planinarkama, pripovedao u kolima,  na  putu do starta planinarske akcije, da je njegov sinčić imao veliki problem sa respiratornim organima. Naglasio je da već nakon nekoliko dana boravka u oazi kiseonika, dete se razvedrilo, osnažilo nežna plućna krilca, vratio mu se spontani osmejak na licu. Hajde, “prepametni “ borski ekološki uzurpatori, morate da tražite, zbog male ali i veće dece, drugu oazu kiseonika.

                     Oaza je područje relativno neznatne prostorne veličine usred pustinjskog predela obilatog peskom, sa izvorištem vode i bujnom vegetacijom. Oaza je usputna stanica svih beduinskih karavana, kao što su u našim krajevima bili hanovi u vreme Otomanske imperije.Oaza je ostatak i svedok negdašnjeg  rascvalog raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta tih velikih pustinjskih područja u čijem je središtu sada.

Smetlište otpadaka civilizacije savremenog Homo Sapiensa

                      Teški metali iz izduvnih gasova automobila, opušci od cigareta, razbacano smeće od plastike korišćene za spravljanje jela i upotrebljene za piće. To postaje bitno obeležje planine  Stol. Do sada, održavanje  eko ­– higijene  na  Stolu nije opterećivalo budžet grada, brinuli su volonteri. A sada će ti troškovi morati da pređu na brigu gradskih vlasti. Takođe, činjenje funkcionalnim puta Cepe – Stol, nastaje  neizostavan rashod u budžetu grada, zbog njegovih popravki. Zbog konfiguracije terena, ta saobraćajnica je rizična i za vožnju u normalnim vremenskim okolnostima. Razočaranom ljubavniku ili izneverenoj  ljubavnici, nakon ispijanja alkohola u planinarskom domu, radi utehe. Slabi moć pažnje, mogućnost  koncentracije na vožnju satrvena je osećanjima emotivnog razočaranja. Ovo što sam izneo potvrđuje sumorna statistika tragičnih posledica akcidenata u saobraćaju, prvenstveno zbog neprilagođene brzine.

                    Put Cepe – Stol je kao divovska zmijurina, anakonda, koja je obuhvatila planinu i bukvalno počela da davi i guši prirodne lepote Stola. Zagrljaj anakonde je smrtonosan, ne prestaje  sa davljenjem i gušenjem, dok žrtva daje znake života. Tako će i ovaj put, sa svom brutalnom snagom saobraćaja na njemu, bez pardona nasrtati na integritet planine. Američki špijunski satelit – svemirska osmatračnica, u  geo – stacionarnoj orbiti iznad Zapadnog Balkana, neprekidno osmatra.  Identifikovao je ovu zloćudnu  saobraćajnicu  u njenom  topografskom  izgledu. I to na perfektnim snimcima kamerama ultravisoke rezolucije. Ti snimci, kao ilustracija, čine kamičak u geo – strateškim planovima Amerikanaca da zagospodare ovim delom Balkana, Evrope. Kancerozna izraslina na planini je narasla iznenadnom galopirajućom brzinom. Ta maligna neman  metastaziraće gradnjom i popravkom sporednih puteva ka Stolu. Nema mu nikakvog spasa!!!   

Šta to beše flora i fauna?

                       Putna mreža sa frekventnim saobraćajem, omogućuje posetiocima, nazovi turistima,da počupaju i preostale cvetne biljke. Ako se u stvarnosti  tako radi sa prirodom, onda priča, diskurs o biodiverzitetu je priglupo naklapanje. To je bezvredna priča, dostojna svakog prezira. Pa kada čovek nema milosti i ljubavi prema drugom čoveku, mi sjajni tvorci puta ne moramo imati obzira ni prema ovoj planini.  To je ideologija mržnje prema  prirodi.

                       Tvorci puta prenebregavaju svoje znanje o flori i fauni, ili je ono  iščilelo iz sećanja sa  školskih časova. Biljni i životinjski svet su primarni uslov opstanka čoveka na planeti. Vas, graditelje puta   je samo prevelika briga o obilju hrane u trpezariji planinarskog doma. Posle takvih obroka postajete pospani i lišeni mentalne energije za bilo kakvu  priču o realizaciji ekologije na Stolu. Pribeći ponašanju nalik ekološkom divljaštvu i varvarstvu mogu samo loši momci, poput onih kao na nekadašnjem Divljem Zapadu saveznih država koje čine sada Sjedinjene Države, najveću vojno – političku silu.

                       Pa hajde da čestitamo graditeljima puta, onima koji su doneli odluku o ekološkom  zločinačkom  delu. Iz nepouzdanih, neproverenih i nekredibilnih izvora  informacija saznajemo da će idejni inspiratori i učesnici u poslu odlučivanja i gradnje puta, biti okićeni ordenjem i prigodnim plaketama.  Nominaciju za nagrade je učinio klub mrzitelja prirode i onih koji su ravnodušni  prema njoj. Poseban  gradski  komitet, ad hoc, za dodelu ovih nagrada samo za ovu priliku, je formiran. On je već selektovao  najzasluznije  pojedince  koji  će da se okite ekološkim nedostojnim odličjem. Zbog aktuelne situacije sa pandemijom i epidemijom, gradski komitet je doneo odluku o odlaganju ceremonije dodele nagrada za ’21.godinu, ali sa rezervom. Ceremonija dodele nagrada u svakom slučaju biće sprovedena u roku od desetak godina, kada se potpuno saniraju posledice pandemije korona virusa ili kada se stekne kolektivni imunitet vakcinisanjem ogromne većine populacije protiv novog korona virusa. 

Sumrak ekološke svesti

                       Na obali sićušnog veštačkog jezerceta, kratko  vreme na nekom bukovom prutiću bio je pričvršćen neki kartončić sa natpisom: “Sreća –  to je biti sa prirodom, gledati je i s njom govoriti”. Te L. N. Tolstojeve reči, nekim čudom zalutale na planini, stidljivo i skrušeno su upozoravale. To upozorenje nije odzvanjalo među vršiocima gradske vlasti i dolazilo do sluha rukovodećem kadru planinarskog društva. A rezultanta svega toga, jezikom matematike rečeno, je izgradnja maligne, zloćudne saobraćajnice Cepe – Stol.

                         Pošto je devastacija, uništenje ekosistema planine Stol sasvim pouzdana izvesnost, gradska vlast je u dosluhu sa rukovodstvom planinarskog društva “Crni vrh” , sačinila program, a sada se to zove agenda po tuđinskom srpskom jeziku, obeležavanja i proslavljanja ekološke kataklizme planine. Prema navedenim izvorima, već je sačinjen provizorni  plan proslave ekološkog beščašća, izrađenog  od strane posebnog gradskog komiteta za proslavu. Pozivnice biće razaslate širom planete svim osvedočenim, a pre svih, glavarima, a sada se to zove liderima onih kompanija  koje kontaminiraju mora i okeane  plastikom i vrše prekomerno izlovljavanje morske ribe. Potom i onima koji nemilice od Amazonske prašume prave prah i pepeo podmetnutim požarima, radi dobijanja obradivog zemljišta. Naravno, najpre se obavi seča retkih i plemenitih stabala prašumskog drveća, radi izrade nameštaja tajkuna, problematičnih ljudskih bića. Na pozivnicama biće fraza: “Smrt svemu čudesnom i neponovljivom, kao bitnih obeležja prirodnih dobara.”  

Opelo i sahrana ekološke izreke najvećeg velikana pisane reči

                            Držanje opela u činodejstvovanju bogohulnih vladika i raskolnika Srpske Pravoslavne Crkve. Govor na opelu, u slavu svetogrđa prema prirodi, izrečen na izveštačenom i izopačenom srpskom jeziku. Takav rečnik izražavanja biće kriptografija, sakrivanje, konspiracija tajnih namera mrzitelja  prirode na satiranju prirode na lokalnom i globalnom nivou. Sahrana će se obaviti simboličnim polaganjem u majušnu grobnu jamu malenog postera, pohabanog i izgužvanog kartončića, sa natpisom, ekološkom izrekom Lava Tolstoja: “Sreća – to je biti sa prirodom, gledati je i s njom govoriti”.

Ova sahrana treba simbolično da  označi  smrt svih apela i upozorenja o zaštiti prirode. Govor na opelu biće održan u tobožnjoj hrišćanskoj formi.  Moguće  je održavanje komemorativnog okupljanja mrzitelja prirode. Budući da su govori protiv prirode ipak inkriminisano ponašanje, krivična dela protiv naroda i države, iako  još uvek nedovoljno sankcionisana. To bi bile reči uperene protiv nacionalnih i državnih interesa Srbije, možda bi ugrozile I nacionalnu bezbednost SAD. Sjedinjene  Države, kad procene postojanje  ugroženosti  te bezbednosti, odmah počinju sa planiranjem  operacije specijalnih snaga za neutralisanje te pretnje. Neutralizacija mete se vrši niskoletećim, radarski nevidljivim helikopterima i  dronovima  sa razornim projektilima, daleko van nacionalne teritorije. Održavanje komemorativnog skupa bi se, iz tih razloga, pripremalo u strogoj konspiraciji, daleko od očiju i ušiju agenata BIA I CIA.

Slavlje na Stolu nakon ekološkog pogroma

                    Opelo i simbolična sahrana  prirode  treba  da se obave na besplodnim terenima Borskog rudnika, osiromašenim vegetacijom.  To su borska  i kriveljska flotacijska jalovišta i tereni nasipani borskom i kriveljskom  jalovinom  iz raskrivki. Stručnom  ne – ekspertizom biće opredeljena lokacija za planirano opelo i simboličnu sahranu. Čim bude određen dan sahrane Tolstojevih reči, odmah će  se početi sa gradnjom crkve Antihrista na odabranoj lokaciji po kineskom sistemu izgradnje kovid – bolnica. U porti crkve biće položene u malecnu jamicu Tolstojeve reči umotane u nekom pohabanom papiru.

                       Nakon toga, graditelji puta sa bogoslužbenim  osobljem i zvanicama, ukrcavaju se u najstarije, izdrndane oldtajmere sa najvećim mogućim emisijama štetnih gasova. Požuruju se međusobno da što pre stignu u planinarski  dom. Tu će, preko kreštavih i odvratnih zvučnika jednog jadnog javnog komunalnog preduzeća, najveći lokalni mrzitelj prirode, najaviti ceremoniju dodele do neba besmislenih nagrada. Zatim sledi primitivno opijanje, padanje u trans i prežderavanje što se je grad Bor na grozan način otarasio svake brige o Stolu.

Rastrganje prirodnih lepota Stola

Može se uzeti zdravo za gotovo da je Stol završena priča, okončana na monstruozan ekološki način. Rastrganje prirodnih lepota Stola je započet i ničim zaustavljiv proces. Birokrate u borskoj gradskoj kući: predmet ekološka briga o Stolu stavljaju u “ad acta”, arhiviraju u prašnjivoj gradskoj arhivarnici. Te birokrate, zapravo, nisu nikada imale istinsku ekološku zainteresovanost za ovu planinu. Idiotska politika skoro uvek ima prevagu nad ekološkom problematikom.  Hvala  ti Gopode. Amin!  Na kraju  tako uskliknuše mrzitelji prirode. Nakon svečanosti dodele apsurdnih ekoloških nagrada,  besmislenosti  prvog stepena, uslediće gala gozba.

Banket sa đakonijama spravljenih  od  poslednjih  jedinki životinjskih vrsta i začinjenih  cvetovima, listovima, stabljikama i korenjem poslednjih biljnih vrsta u izumiranju.

Nonsens pravdanja gradnje puta Cepe – Stol

                         Na primedbe nekih građana Bora na izgrađeni put, čelnici planinarskog društva odgovaraju iznoseći tvrdnju  da je ovaj  put asfaltiran radi lakšeg snabdevanja planinarskog doma hranom i pićem.  Ovakvom izjavom ovi pojedinci  promovišu  sebe kao lakrdijaše i komedijante. Njih bi trebalo pod hitno, kao urgentan slučaj, uposliti u neki renomirani  belosvetski  cirkus ili da kao političari vode državu. Mogu da se bave svakom drugom delatnošću gde je prodaja magle visoko kotirana i ima prođu na tržištu.

Diskreditacija i diskvalifikacija planinarskog doma

                            Diskretnim šapatom se  među građanstvom prenose neke spekulacije. Da  će teški metali iz izduvnih gasova automobila, uzrokovati   genetske modifikacije kod rastinja, da će ono poprimiti čudnovat izgled, zadobiti grozomornu fizionomiju. I da će ribice u jezercetu, koje je u središtu nekadašnje oaze kiseonika, transformisati u velike ribe, krupne somove. Ti somovi biće služeni kao delikatesni specijaliteti, gastronomska retkost, mrziteljima prirode na trpezi u planinarskom domu.  

                             Planinarski dom, sadašnje rukovodstvo preotelo je, nasilno uzurpiralo njegovu namenu. Postoji realna dilema da li je  pretvoren u kafansku  jazbinu  ili ugostiteljski objekat. Čini se da je i jedno i drugo. Prvobitna  namena  – planinarstvo, transformisana je u profitabilnu namenu – ugostiteljstvo i turizam.

Glas vapijućeg u pustinji “- vox clamantis in deserto

                             Da napravim  jednu celishodnu digresiju. U predvečerje   hrvatskog nacionalističkog proleća – maspoka,  početkom  sedamdesetih  godina prohujalog  najkrvavijeg stoleća u povesti čovečanstva,  na kvizu znanja u kasarni “Maršal Tito” u Zagrebu, nadmoćno sam pobedio svoje rivale. Moj  trijumf je pozdravljen burnim ovacijama vojnika u prepunoj dvorani.  To mi  je najradosniji, najdraži   trenutak u životu.  Bio je potvrda da žestoki i nemilosrdni udarci sudbine na psihu deteta, nisu me intelektualno i duhovno slomili. Jedno od pitanja bilo je kako se kaže na latinskom jeziku: “glas vapijućeg u pustinji “- vox clamantis in deserto, Svetog Jovana Krstitelja;  glas razuma, istine koji nema dejstva, zaludno opominjanje. Po svoj prilici, i ovo moje pisanje i obraćanje javnosti  je  bez ikakvog dejstva, sa nulta efektom.  

Nezaustavljiva je realizacija političke volje onih na vlasti da sa prirodom rade kako im je milo i drago, bez obaziranja na kataklizmične ekološke posledice. Čulni užitak ispijanja pića, kafe i konzumacija jela sa prepune trpeze  na  planini  je  preči i delotvorniji za bajkovito čovekovo raspoloženje od tvog ekološkog zamlaćivanja. Da, slažem se, ali čulna zadovoljstva  u  nezagađenoj prirodi vrede tovar  blaga u odnosu na sitničavo uživanje u jelu i piću u opustošenoj prirodi.

Zdravstvena korisnost pešačenja do planinarskog doma

                        Od autobuskog stajališta na Cepe do planinarskog doma vodi planinarska staza. Ona ide najpre ivicom strme livade i potom zalazi u šumicu sa kamenitim puteljkom. Sada, kada se iz šumice izađe na apokaliptični put Cepe – Stol, odmah ti lice zapahnu odvratni I gadljivi gasovi, generisani, nastali sagorevanjem naftinih derivata u motorima automobila. A naličje ovog  puta je ekološka beda i primitivizam u ljudskom ponašanju. Pri kraju uspona, nalazi se oznaka koja upućuje na planinarsku  stazu – prečicu kroz prelepu šumicu i to desno od famoznog puta. Do te oznake može se stići i pešice, iz pravca sela Bučje, od početka puta ka Stolu,  kada istovremeno savladavaš  uspon  sa nekim vozilima, tada ti vozači “daruju” otrovne gasove iz svojih kola.

Moraš da pešačiš i da očvrsneš svoje noge

                           Nikakvo opravdanje ne postoji  da će bezvezni put doprineti zdravlju građana Bora, da ima korisnost po njihovo zdravlje. Pa čoveče, zašto moraš da pešačiš i da očvrsneš svoje noge, pa  danas produkcija veštačkih kolena i veštačkih kukova ima ubrzani rast kao srpska privreda. Od svog ortopeda hirurga na ortopedskoj klinici možeš tražiti da ti se ugrade brendirana veštačka pomagala. Uh, kako je lepo kada posle operativnog zahvata ugradnje, isprobavaš tu gvožđuriju u kolenima, a ona krckaju, hrskav ton odzvanja. Taj zvuk asocira  na  jedenje  čipsi i drugih nezdravih grickalica. A kada isprobavaš veštačke kukove, prvi put u životu  činiš oprezan  graciozan hod, činiš elegantne korake gazele. Hvala ti brate na sugestiji .

Fizička aktivnost je conditio sine qua non

                            Pešačenje je bogomdana  fizička  aktivnost  za  dobrobit  tvog srca. Ne postoji teoretska mogućnost da voliš strastveno, iskreno, velikom  ljubavlju  devojku  ili mladu ženu, ako ti srce omlitavi, otkazuje poslušnost. Zapamti  brate za sva vremena:  intenzitet fizičke aktivnosti, prilagođen svakoj osobi, u zdravoj prirodnoj sredini, je predohrana, prevencija svih patoloških stanja organizma.Prema doktoru Nestoroviću, “Fizička aktivnost je mera prevencije za sve bolesti, pa i za dijabetes”.  Očigledna  je i  neverovatno velika  važnost kretanja u prirodi za duhovno i intelektualno snaženje ličnosti. 

Albert Ajnštajn

 Možeš se  radovati životu i miloj i dragoj osobi samo ako si zdrav. Ne treba čekati da se razboliš i onda prekorevati druge, rodbinu  ili prijatelje za nedostatak pažnje. Samo da napomenem, da je Albert Ajnštajn, misaone temelje svoje teorije relativiteta postavio u  beskrajnim  razmišljanjima na planinarskim turama po brdima i planinama Švajcarske. Tamo je imao prvo zaposlenje u Švajcarskom  Patentnom  Zavodu u Bernu, kao inovativni ispitivač prijavljenih patenata raznih pronalazača. Za telesno i psihičko blagostanje čoveka, fizička aktivnost je conditio sine qua non, uslov bez koga se ne može.

Održiv ekonomski razvoj

                        Na nivou nijedne države u svetu, članice UN, ne postoji celovito ekološko zakonodavstvo: ekološke krivičnopravne norme snabdevene sankcijama. Ne postoje ekološki sudovi, ekološke sudije, ekološki tužioci koji bi procesuirali najteža ekološka krivična dela. Tako da čovek može da istrebljuje druga živa bića po miloj volji i to začudo, radi uživanja  u jelu i piću. Priča vlastodržaca i ekološki neobrazovanih eksperata o održivom ekonomskom razvoju je praznoglavo lupetanje, kada se u stvarnosti  tamani priroda kao izvor čovekovog zdravlja , pa i opstanka. Ne postoji organizovan ekološki otpor građana u institucionalnoj formi, koji  bi se žestoko i argumentovano suprotstavili  onima koji su, igrom slučaja, preuzeli kormilo vlasti.

Akutni disajni problem

                          Pa šta, nema  veze  kada  bolešljivi  dečačić , u autobusu, sa povratka sa nekog izleta u prirodu, dobije astmatični napad. Počinje da se guši, gubi dah, svest otpočinje da se smrkava. A on vidno nervozan, uspaničeno pretura po svom dečijem rančiću da pronađe zaturenu pumpicu za inhalaciju. Da pumpicom  pomogne  svojim  onemoćalim  plućima  ugroženim nedostatkom kiseonika. Ja, mrzitelj prirode, imaću tada stid. Tim stidom nećeš moći da urgentno pomogneš dečaku sa  akutnim respiratornim poteškoćama. Stid  je moralna kočnica samo za buduće ponašanje čoveka, pa i za ekološko.

                         Uvek se naježim kada čujem izjave nekih javnih ličnosti o zaštiti životne sredine – predsednika države, ministra, ministarke, gradonačelnika i drugih.Te izjave su, u većini slučajeva: mlaćenje prazne slame, blebetanje, zloupotreba javne funkcije radi kazivanja lažnih javnih reči.

Veličanstvenost poslednjih trenutaka  na  respiratoru?!

                         Uh,  grandiozna je šteta što u komatoznom stanju ne mogu da osluškujem i razabiram događanja oko mog bolesničkog ležaja. Pre odlaska tvoje duše Gospodu, Ocu ili Sinu svejedno, odigrava se pravi pravcati rijaliti, scena strave i užasa. Jezivim zvukom poput sirene sa prigušenim intenzitetom spasilačkog vozila, oglašava se tvoj respirator–tvoja veštačka pluća. Na  ekranu  koji prati tvoje vitalne funkcije pojavljuje se prava crtka. Ta prava linija je pokazivač prestanka rada tvog srca, prestalo je da  kuca  ljubavlju  ili  zlobom za druge ljude ili prirodu.

Dat je znak uzbune, medicinske sestre se uzmuvale, kao pomahnitale, bezglavo  jure ka tvom srcu, da pokušaju reanimacijom da prokrče puteve kroz začepljene koronarne arterije. Da ponovo ugledaš svetlost  dana. Imaš privilegovanu čast da divna ženska srca hrle ka tvom srcu, a u životu su dosta puta bežala od njega. Pod određenim zdravstvenim okolnostima i respirator ne sprečava nestanak sa pozornice života.

Priroda je božanstvena

                         Nature is wonderfulNama, gradskim čelnicima i rukovodstvu planinarskog društva, graditeljima  puta Cepe – Stol, divna je ekološka blesavost sa prirodom.

                          Oživotvoruje se ekskluzivni  slogan  gostiju  na Stolu: “Zatiremo prirodu, radi ugađanja čulnim zadovoljstvima u jelu i piću.Pohlepa i gramzivost prema devičanskim prirodnim vrednostima čine nas sretnim i produhovljenim u nakaznom smislu.”

                          Neko gradonačelnikovanje gradom Borom i neko predsednikovanje borskim planinarskim društvom, imaju ekološke stravične  posledice po planinu Stol.

                            Jedina   solucija   koja  može koliko toliko da ublaži buduće posledice i spreči rapidno pogoršanje ekološke situacije,  ima svoja dva aspekta. Kao što je skorašnjom Uredbom Vlade Republike Srbije već učinjeno sa planinom Rtanj i prirodnim dobrima u okruženju.  Da se područja planina Stol, Veliki Krš, Crni Vrh i Deli Jovan, takođe oficijelno  obznane  kao specijalni rezervati  prirode – zaštićena  prirodna  dobra. Vlada  Republike Srbije trebalo bi da donese Uredbu o proglašenju pomenutih planina specijalnim rezervatima prirode.

Dozvoljen pristup planinarskom  domu samo vozilima  hitne pomoći

                            Drugi aspekt je zabrana saobraćaja svim motornim vozilima i motociklima. Dozvoljen pristup planinarskom  domu samo vozilima  hitne pomoći, Mup-a, vlasnicima zemljišnih parcela i dostavnim vozilima. Na početku puta postaviti  znak  zabrane saobraćaja svim motornim vozilima i motociklima, s rampomPo izričitoj potrebi, postaviti rampe i na drugim prilaznim putevim ka Stolu. Mesta za parking vozila mogu biti uspostavljena, od autobuskog stajališta – raskrsnice puteva  Bor– Gornjane – Bučje, do početka puta za Stol. Naposletku, uspostavljanje redarske službe kod svih masovnih  okupljanja  na Stolu, koja bi regulisala saobraćaj i nadzirala ekološku disciplinu posetilaca.

                             Vaskrsnuti  sa  ljubavlju, na impozantan način, Tolstojevu ekološku izreku u neposrednoj blizini planinarskog doma. “Sreća – to je biti sa prirodom, gledati je i s njom  govoriti.”

                             Ne plači, ne tuguj,  draga   sestro, planino. Ti si dugovečna, kao tvoje sapatnice: Kopaonik, Zlatibor, Divčibare.Čovek je kratkovekog postojanja kao biće razuma, bolje reći kao biće ekološkog nerazuma. Opet ćeš ti zasjati u svom pređašnjem blistavom sjaju.

                              Kada bi planina imala svesnost i moć izražavanja, zavapila bi: ”Ostavite me na miru, divni ljudi, da snivam svoje snove.Da se sa narcisoidnošću radujem svojoj božanskoj lepoti”.

Оставите одговор