);

Razgovor s povodom o Izazovu pluralizma 1990-ih godina

Beograd, Bor, Razgovor s povodom sa sa Goranom Mitićem, poslednjim POTPREDSEDNIKOM Saveza socijalističke omladine Jugoslavije (SFRJ) 1990-1991. god

Razgovor s povodom o Izazovu pluralizma 1990-ih godina

Povodom smrti i sahrani, Dr Borislava Jovića o Izazovima pluralizma 1990-ih godina razgovarali smo sa Goranom Mitićem, poslednjim POTPREDSEDNIKOM Saveza socijalističke omladine Jugoslavije (SFRJ) 1990-1991.god – Savez socijalističke omladine Jugoslavije (SSOJ), od 1974. do 1990.

Razgovor s povodom

Dr Borislav Jović je u vreme dok Sam bio POTPREDSEDNIK SSOJ bio Predsednik a predhodno i pottpredsednik Predsednistva države SFRJ. Primio je maju 1990 u Palati federacije delegaciju SSOJ-a u sastavu: Branko Azesko, Igor Lavsa i mene. (Poslednji Predsednik SSOJ Branka Azeskog, Makedonija; GORAN MITIĆ, SRBIJA pottpredsednik, IGORA LAVSA, Slovenija pottpredsednik.) 

Povod prijema ove naše delegacije je odrzavanje 13.kogresa SSO JUGOSLAVIJE SFRJ zakazanog i održanog od 25.05 1990 u Cankarjevom domu u Ljubljani. 

Razgovor s povodom o Izazovu pluralizma 1990-ih godina

S punom paznjom državnika i ljudski toplo i brižno primio je naše obaveštenje da SAVEZ socijalisticka omladine Jugoslavije SFRJ prestaje da postoji UZ saglasnost svih Ali i na predlog SSO Srbije. 

Da je iscrpljena misija ove društveno političke organizaciju osnovane po Ustavu 1974.g.

Da smo se dogovorili da na poslednjem kogresu neće biti preglasavanja i nadglasavanja. 

Republičke organizaciju bice predstavljene delegacijama. Delegacije ce odlučivati po principu potpunog konsenzusa jedna delegacije JEDAN glas.

Da će se Republicke organizaciju preobraziti u politicke partije (politički deo) SAVEZ studenata i udruzenja Omladindki savez drustvenih organizacija deo (ferijalci, gorani, izvidjači.. ). One partija nastale iz omladine nastavilće da deluju u Jugoslovdenskom novom forumu. SO-NOVA DEMOKRATIJA SRBIE, SOCIJAL DEMOKRATSKI SAVEZ MAKEDONIJE. SSO BIH KAO LIBERALN I SAVEZ BIH. SOCIJALISTI ANITE BARE SSO HRVATSKE, LIBERALI SLOVENIJE. 

Jugoslavija – Španska kragna za Srbiju

Predočili smo i poziciju da bi jugoslovenska država mogla da se očuva kao državna konfederacija, republika republika..,, zajednica zajednica,, 

Ratni demoni  sveta hranjeni mržnjom i voljom da razbiju Jugoslaviju još od njenog osnivanja 1918 zbrisala je Jugu, bez obzira na lični napor i krik da RATA NE BUDE mladih. 

It ada I sada smatram da Srbiji I srpskoj naciji Jugoslavija nije bila potrebna ni nužna. Kao ,“španska kragna“, gušila je Srbiju. Bila je Dom za vešanje Srbije. 

Sastanku je prisustvovao i značajno pomogao njegovom održavanju, sadašnji Ambasador Srbije u Indoneziji. On je bio istaknuti funkcioner SSO Beograda, potpredsednik i predsednik koji je odlično poznavao probleme mladih i odmladinsku političku scenu.

O Bori Joviću

Studirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, diplomirao 1952. a doktorirao 1965. godine. Tokom karijere bio je na različitim visokim državnim funkcijama, uglavnom iz oblasti društveno-ekonomskog razvoja. Bio je ambasador SFRJ u Italiji u periodu od 1975. do 1979. Godine 1983. je izabran za potpredsednika Skupštine Srbije.Od 1988 do 1989 je bio Predsednik Skupštine SR Srbije.

Studirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, diplomirao 1952. a doktorirao 1965. godine. Tokom karijere bio je na različitim visokim državnim funkcijama, uglavnom iz oblasti društveno-ekonomskog razvoja. Bio je ambasador SFRJ u Italiji u periodu od 1975. do 1979. Godine 1983. je izabran za potpredsednika Skupštine Srbije.Od 1988 do 1989 je bio Predsednik Skupštine SR Srbije.

Bio je predsednik Socijalističke partije Srbije od 24. maja 1991. do 24. oktobra 1992. Što je prethodno bio Slobodan Milošević koji je formalno otišao s te funkcije (ali je nezvanično zadržao presudni uticaj u njoj). Jer po Ustavu nije mogao istovremeno da bude predsednik SPS-a i predsednik Srbije. Kada se Milošević zvanično vratio na čelo stranke, Borisav je postao potpredsednik SPS-a. Ostao je na toj funkciji do kraja novembra 1995.

Jugoslavija

Za Jugoslaviju mnogi tvrde da je bila veštačka tvorevina i stoga, neodrživa. Ali ona je ipak, ako se izuzme period okupacije tokom Drugog svetskog rata, u različitim oblicima postojala više od 80 godina.

  • Iako se kao datum osnivanja prve Jugoslavije uzima 1. decembar 1918. Ona se zvanično nije nije tako zvala, nego Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Tek 1929, nakon što je kralj Aleksandar proglasio diktaturu. Država je formalno promenila ime u Kraljevina Jugoslavija i kao takva opsala sve do aprila 1941, kada su je sile Osovine okupirale i raskomadale.
  • Drugu Jugoslaviju je pod imenom Demokratska federativna republika Jugoslavija 29. novembra 1943. u Jajcu proglasilo Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ) pod vođstvom Josipa Broza Tita.
  • Novoj državi je nedostajao dobar deo teritorije koji je bio pod okupacijom, ali i međunarodni legitimitet, jer je većina velikih sila do kraja rata priznavala kraljevinu. Nakon dogovora Tita sa kraljevim izaslanikom Ivanom Šubašićem i usvajanja novog ustava, januara 1946. proglašena je Federativna narodna republika Jugoslavija, koja je 1963. preimenovana u Socijalističku federativnu republiku Jugoslaviju (SFRJ).
  • Od SFRJ su se 1991. otcepile prvo Slovenija i Hrvatska, a ubrzo potom Bosna i Hercegovina i Makedonija. Srbi u Hrvatskoj i Bosni su kao odgovor uz podršku Beograda osnovali sopstvene mini-države – Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku koje, međutim, niko nikada nije priznao, pa ni Srbija.
  • Srbija i Crna Gora su u aprilu 1992. proglasile Saveznu republiku Jugoslaviju kao pravnu naslednicu SFRJ. Ona je pod tim imenom trajala do 2003. Tada se naziv Jugoslavija konačno izgubio proglašenjem Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Obe su postale zasebne države 2006, kada je Crna Gora proglasila nezavisnost.

Ostavite odgovor