Bor, 11.04.2016. #Rotary
Бор је овог викенда био домаћин представницима из 18 Ротарy клубова из Србије, Бугарске и Румуније. Свој први рођендан Ротари клуб је у друштву преко 100 ротаријанаца прославио уз присећање о својим почецима.
Била је ово прилика да се подсетимо и о значају који су истакнути чланови ове међународне организације имали на развој Бора као и рударства и металургије у овом делу Србије.
ДОПРИНОС РОТАРИЈАНАЦА РАЗВОЈУ БОРСКИХ РУДНИКА
Приредио: Ђура Рех
Овај скромни напис требало би да покаже како се деловање „Service Above Self“ одражава на „4-Way“ тест, а посебно на четврто питање из теста (Will it be beneficial to all concerned?), иако само чињење, на први поглед не указује на то.
Говорник је, као што је и ред, директор, и један од највећих акционара борског рудника Др. Фердинанд Грамберг, сестрић и наследник Ђорђа Вајферта који је осим борских акција био власник и железаре у Смедереву, рудника у Костолцу али и других рудника, међу осталим и оближњег – у Боговини.
Пажњу привлачи, не само својим белим оделом, и председник југословенске владе Др. Милан Стојадиновић и крајње лево, парох борски, прота Андрија Ђорђевић, који је овај догађај унео у свој летопис, само слутећи о важности догађаја који је овековечио јер су за сагледавање значаја биле неопходне деценије, али је живот хтео да ни из тог догађаја не извучемо поруку, ни у Бору, ни у Смедереву ни у Србији ни у….
У чему је значај градње електролизе?
Прво је ту заокруживање процеса производње бакра где се уместо анодног добија катодни бакар велике чистоће, вредности и екслузивности,
Електролиза, тачније потреба за огромном енергијом изискује озбиљну електрификацију, сопствену електрану и повезивање погона са Костолцем и запошљава оближње руднике угља, развија инфраструктуру (посебно железницу и путну привреду)
Сировина вишег степена прераде (99,99% бакра) је база за прерађивачку индустрију која је обележила наредне деценије двадесетог века.
Држава је први пут успоставила контролу над производњом, нарочито злата и племенитих метала а Народна банка ојачала али и обезбедила стални ниво златних резерви престала да евиденцију заснива на поверењу, и то је један од разлога који је довео председника владе на освећење.
Сада можемо да се вратимо на наше питање из ротаријанског „4-Way“ теста. Не улазећи у процену структуре користи коју су појединци, групе, становништво и држава имали, лако закључујемо да се овај, наизглед чисто пословни чин једне интересне групе испоставио корисним за све. Као покретач нових инвестиција, нових радних места, не само у Бору, електрификације, нових послова за Костолац и српске руднике угља, базу прерађивача бакра са гигантима у Севојну код Ужица, Јагодини, Новом Саду, Суботици, Прокупљу и другим местима, војној индустрији, електротехници и електроници, тако да нема ни територије ни становништва у држави којој овај подухват није донео користи. И то је одговор на четврто, а могло би се рећи и на претходна три питања јер, како се много касније испоставило нема ничег истинитијег и поштенијег, него стварања развојних услова који граде добру вољу и пријатељство.
А све је почело скромним догађајем на виђеној слици.
Шта повезује Фердинанда Грамберга (Пан-чево, 1878 – Београд, 1950) и Милана Стојадиновића (Чачак, 1888 — Буенос Ајрес, 1961)? Па, поред личног пријатељства и чланство у Ротари клубу Београд, чији је Грамберг био и први председник. Како се о потоњем већ доста зна, требало би рећи да је електролиза била први подухват Милана Стојадиновића врхунског економисте и правника, првака радикала и економског и фискалног саветника краља Александра, који је предузет после само месец дана председниковања југословенском владом.
Званични гласник Ротари Интернационала, „The Rotarian“, поносан на својих (до сада) 17 нобеловаца и 19 пулицероваца, у свом децембарском издању за 1929. годину обележава и оснивање Ротари клуба Београд и уз напис објављује и Грамбергову слику.
О Фердинанду Грамбергу треба рећи осим онога што се много пута пона-вља, да је био сес-трић и наследник Ђорђа Вајферта али се не каже да се ради о изузетном струч-њаку који се уз докторат из правних наука, врло успе-шно, огледао и у пиварству, рудар-ству и енергетици и који је одмах по окончаном школо-вању практично преузео породичне послове од свог ујака, да је то богатство увећао до незамисливих размера, омогућивши том ујаку да се више посвети вођењу Народне банке и раду у масонској ложи „Југославија“.
Колико су невероватни били њихови пословни потези говори следећи пример. Кадгод им се указала прилика, а то се почесто дешавало, они су закупљивали, куповали и градили кафане по Београду иако се угоститељством нису бавили (осим у чувеној кафани у оквиру пиваре коју је својим присуством једне вечери прославио Никола Тесла). Они су те некретнине на најбољим локацијама издавали веома повољно, нарочито предузетним почетницима уз један услов: точење само производа Вајфертове пиваре која је тако „оградила“ Београд од домаће и стране конкуренције.
Фердинанд је од 1905. године када се из Пеште вратио у Београд, осим ујакових, водио и своје послове, али се бавио и хуманитарним радом. У време Балканских ратова организовао је и водио једну од бројних ратних болница. У једном од првих српских филмова „Грамбергова болница при раду“ (1913), продуцента Ђоке Богдановића, углавном видимо Вајферта, особље болнице и лакше рањенике, али на самом крају филма су продуцент и Гамберг. Филм се чува у Музеју кинотеке у Београду, а може се видети на http://www.europeana.eu/portal/record/08620/1037479000000093027.html
Још један траг Фердинанда Грамберга сачуван је у музеју, овога пута то је Музеј рударства и металургије у Бору, који чува једину преосталу икону са иконостаса старе борске цркве која је пред II св. рат премештена у Брестовац, Грамберг је био један од ктитора, па га је Пашко Вучетић (1871—1925), аутор иконостаса урађеног 1911., сместио уз св. Прокопија, заштитника рударства. На икони су (с десна на лево), у молитви, приказани Фердинанд Грамберг, па инжењер и први директор Француског друштва Борских рудника Фрањо Шистек, па Ђорђе Вајферт и Феликс Хофман. Лево од св. Прокопија је окно борског рудника, уствари прави ктитор старе борске цркве.
Сигурно је да ни Шистек ни Хофман нису били приложници али се сматрало да без њих не би ни било рудника. У једноставним радничким оделима и са рударским алаткама за појасом ови рудари захваљују Богу и моле за просперитет борског рудника.
Како данас, после више од сто година знамо, Господ им је изобилно услишио молитву.
Зато када вас нанесе пут у Панчево, свратите на католичко гробље и положите цветић на гроб вашег првог председника. Лако ћете га пронаћи у породичној гробници Вајферта, уз ујака, деду, оца, сестру сина…. Иако им верска припадност није била битна, Грамберг, као ни његов ујак Ђорђе, ни деда Игњац, нису били католици него по примању поданства Краљевине Србије – православци. И славили су славу св. Саву, од оне године, када им је једна топла зима умало уништила пивару, јер лед није коришћен само за хлађење пива него и у процесу производње а о овом свецу, за само три дана кошава је замрзла реку Саву испред пиваре, деда Игњац је посетио београдског митрополита и рекао: „Господ ми је послао знак. Позивам Вас на славу, св. Саву.“
Шта је Ротарy ?
„Ротари је организација пословних и професионалних људи удружених широм света у циљу пружања хуманитарне помоћи, подстицања високих етичких стандарда у свим професијама и унапређења добре воље и мира у свету“ (ABC’s Rotary C. Docherman)
Организацију Rotary International, која данас у целом свету окупља око 1 милион и 200 хиљада лидера у својим професијама основао је Paul Harris, угледни адвокат из Чикага, 1905 године, са неколицином својих пријатеља и колега, успешних пословних људи из других области.
Циљ Ротарy-ја је спремност на службу у свакодневном животу и то кроз:
Неговање пријатељстава као отварања могућности да будемо другима од користи;
Признавање високих етичких начела у приватном и професионалном животу, као и вредности сваке делатности корисне за заједницу;
Пружање одговорне и свесне подршке у приватној, пословној и јавној делатности свих ротаријанаца;
Неговање добре воље ради споразумевања и у служби мира међу свим народима, кроз светску заједницу мушкараца и жена, сједињених у идеалу служења другима кроз светску заједницу људи, повезаних у идеалу служења другима.
Ротаријански тест 4 питања се састоји у томе да за све што радимо морамо да се запитамо:
Да ли је то истина ?
Да ли је то поштено за све учеснике ?
Да ли ће се тиме унапредити пријатељство и добра воља ?
Да ли ће служити на добробит свих учесника ?
