Arhive oznaka: Rotary

Rotary donacija osnovnim školama u Boru

Bor, Beograd, Berlin, 22.10.2018.

Danas, 22.10.2018. godine, Guverner distrikta 2483 – Srbija i Crna Gora, Vladan Matić  i predstavnici grada Bora su zajedno sa članovima Rotari kluba iz Bora i Berlina obišli osnovne škole Vuk Karadžić, Vidovdan i Stanoje Miljković i poklonili vrednu računarsku opremu.

Na osnovu medjunarodnog granta vrednog 153 hiljada dolara, Rotary kluba Čukarica, putem kojeg je obezbeđeno 500 kompjutera za 50 škola, borske osnovne škola dobile su donaciju od 20 računara koju su zajednički predali pretstavnici Rotary kluba Bor, donator e-klub iz Berlina, Daniel Ziska  i Guverner Rotary distrikta Srbija i Crna Gora 2483, Vladan Matić.

Na ovaj način se i Rotary pokret uključio u proces digitalizacije naše zemlje.

Pored donacije računara, za zainteresovane nastavnike informatike obezbjedjen je besplatan dvodnevni kurs u istraživačkom centru Petnica.

Na prijemu kod zamenika gradonačelnika Branka Perića u Gradskoj upravi u Boru donatorima su uz zahvalnost dodeljene i Zahvalnice Grada Bora,


Učeni škole Vidovdan su se malom priredbom posebno pripremljenom na nemsčkom zahvalili donatorima.

Posebnu zahvalnost iskazali su i nastavnici informatike a posebno Vladimir Knežević.

Share

RC BOR: Godinu otpočeli sadnjom drveća

Bor, 04.01.2018.

Borski rotarijanci su u skladu sa preporukama predsednika RI Jana Rajzlija (sadnja drveća), otpočeli godinu aktivno i zasadili drveće u industrijskom delu grada.

 

„Danas će zasađene sadnice drveća svakako ulepšati  naš grad a posebno ozeleninti deo pored ograde industrijskih pogona fabrike kiseonika i borske flotacije“- poručuju iz Rotary kluba Bor.

Akcija sadnje se sprovodi u svim rotari  klubovima u Srbiji i Crnoj Gori a borani su planirali da svaki član zasadi najmanje jedno drvo.

Šta je Rotary ?

„Rotari je organizacija poslovnih i profesionalnih ljudi udruženih širom sveta u cilju pružanja humanitarne pomoći, podsticanja visokih etičkih standarda u svim profesijama i unapređenja dobre volje i mira u svetu“ (ABC’s Rotary C. Docherman)

Organizaciju Rotary International, koja danas u celom svetu okuplja oko 1 milion i 200 hiljada lidera u svojim profesijama osnovao je Paul Harris, ugledni advokat iz Čikaga, 1905 godine, sa nekolicinom svojih prijatelja i kolega, uspešnih poslovnih ljudi iz drugih oblasti.

Cilj Rotary-ja je spremnost na službu u svakodnevnom životu i to kroz:

Negovanje prijateljstava kao otvaranja mogućnosti da budemo drugima od koristi;

Priznavanje visokih etičkih načela u privatnom i profesionalnom životu, kao i vrednosti svake delatnosti korisne za zajednicu;

Pružanje odgovorne i svesne podrške u privatnoj, poslovnoj i javnoj delatnosti svih rotarijanaca;

Negovanje dobre volje radi sporazumevanja i u službi mira među svim narodima, kroz svetsku zajednicu muškaraca i žena, sjedinjenih u idealu služenja drugima kroz svetsku zajednicu ljudi, povezanih u idealu služenja drugima.

Rotarijanski test 4 pitanja se sastoji u tome da za sve što radimo moramo da se zapitamo:

Da li je to istina ?

Da li je to pošteno za sve učesnike ?

Da li će se time unaprediti prijateljstvo i dobra volja ?

Da li će služiti na dobrobit svih učesnika ?

Share

Rotary klub Bor – Slavi i daruje

Bor, 07.04.2017.

Rotary klub Bor proslavio svoj rodjendan i darivao Dom zdravlja Bor

Бор је петак, на Светски дан здравља био домаћин представницима из више Ротарy клубова из Србије, Бугарске и Румуније, том приликом су представници РК Бор уручили поклон Дому здравља Бор.

Свој рођендан Ротари клуб је у друштву преко 50 ротаријанаца прославио уз присећање о својим почецима.


Била  је ово прилика да се подсетимо и о значају који су истакнути чланови ове међународне организације имали на развој Бора као и рударства и металургије у овом делу Србије. 

ДОПРИНОС РОТАРИЈАНАЦА РАЗВОЈУ БОРСКИХ РУДНИКА

Приредио: Ђура Рех

Овај скромни напис требало би да покаже како се деловање „Service Above Self“ одражава на „4-Way“ тест, а посебно на четврто питање из теста  (Will it be beneficial to all concerned?), иако само чињење, на први поглед не указује на то.

На слици преузетој из књиге „Летопис борске епархије и цркве“, приређивача Слободана Јовановића, Бор, 2007., видимо један пословни чин из двадесетог века: „Свечаност освећења камена темељца за електролизу, 26. јула. 1936. године“

Gramberg Bor

Говорник је, као што је и ред, директор, и један од највећих акционара борског рудника Др. Фердинанд Грамберг, сестрић и наследник Ђорђа Вајферта који је осим борских акција био власник и железаре у Смедереву, рудника у Костолцу али и других рудника, међу осталим и оближњег – у Боговини.

Пажњу привлачи, не само својим белим оделом, и председник југословенске владе Др. Милан Стојадиновић и крајње лево, парох борски, прота Андрија Ђорђевић, који је овај догађај унео у свој летопис, само слутећи о важности догађаја који је овековечио јер су за сагледавање значаја биле неопходне деценије, али је живот хтео да ни из тог догађаја не извучемо поруку, ни у Бору, ни у Смедереву ни у Србији ни у….

У чему је значај градње електролизе?

  1. Прво је ту заокруживање процеса производње бакра где се уместо анодног добија катодни бакар велике чистоће, вредности и екслузивности,

  2. Електролиза, тачније потреба за огромном енергијом изискује озбиљну електрификацију, сопствену електрану и повезивање погона са Костолцем и запошљава оближње руднике угља, развија инфраструктуру (посебно железницу и путну привреду)

  3. Сировина вишег степена прераде (99,99% бакра) је база за прерађивачку индустрију која је обележила наредне деценије двадесетог века.

  4. Држава је први пут успоставила контролу над производњом, нарочито злата и племенитих метала а Народна банка ојачала али и обезбедила стални ниво златних резерви престала да евиденцију заснива на поверењу, и то је један од разлога који је довео председника владе на освећење.

Сада можемо да се вратимо на наше питање из ротаријанског „4-Way“ теста. Не улазећи у процену структуре користи коју су појединци, групе, становништво и држава имали, лако закључујемо да се овај, наизглед чисто пословни чин једне интересне групе испоставио корисним за све. Као покретач нових инвестиција, нових радних места, не само у Бору, електрификације, нових послова за Костолац и српске руднике угља, базу прерађивача бакра са гигантима у Севојну код Ужица, Јагодини, Новом Саду, Суботици, Прокупљу и другим местима, војној индустрији, електротехници и електроници, тако да нема ни територије ни становништва у држави којој овај подухват није донео користи. И то је одговор на четврто, а могло би се рећи и на претходна три питања јер, како се много касније испоставило нема ничег истинитијег и поштенијег, него стварања развојних услова који граде добру вољу и пријатељство.

А све је почело скромним догађајем на виђеној слици.

Шта повезује Фердинанда Грамберга (Пан-чево, 1878 – Београд, 1950) и Милана Стојадиновића (Чачак1888 — Буенос Ајрес1961)?   Па, поред личног пријатељства и чланство у Ротари клубу Београд, чији је Грамберг био и први председник. Како се о потоњем већ доста зна, требало би рећи да је електролиза била први подухват Милана Стојадиновића врхунског економисте и правника, првака радикала и економског и фискалног саветника краља Александра, који је  предузет после само месец дана председниковања југословенском  владом.

ROTARIAN2

Званични гласник Ротари Интернационала, „The Rotarian“, поносан на својих (до сада) 17 нобеловаца и 19 пулицероваца, у свом децембарском издању за 1929. годину обележава и оснивање Ротари клуба Београд и уз напис објављује и Грамбергову слику.

Gramberg kingdom YU

О Фердинанду Грамбергу треба рећи осим онога што се много пута пона-вља, да је био сес-трић и наследник Ђорђа Вајферта али се не каже да се ради о изузетном струч-њаку који се уз докторат из правних наука, врло успе-шно, огледао и у пиварству, рудар-ству и енергетици и који је одмах по окончаном школо-вању практично преузео породичне послове од свог ујака, да је то богатство увећао до незамисливих размера, омогућивши том ујаку да се више посвети вођењу Народне банке и раду у масонској ложи „Југославија“.

Колико су невероватни били њихови пословни потези говори следећи пример. Кадгод им се указала прилика, а то се почесто дешавало, они су закупљивали, куповали и градили кафане по Београду иако се угоститељством нису бавили (осим у чувеној кафани у оквиру пиваре коју је својим присуством једне вечери прославио Никола Тесла). Они су те некретнине на најбољим локацијама издавали веома повољно, нарочито предузетним почетницима уз један услов: точење само производа Вајфертове пиваре која је тако „оградила“ Београд од домаће и стране конкуренције.

Фердинанд је од 1905. године када се из Пеште вратио у Београд, осим ујакових, водио и своје послове, али се бавио и хуманитарним радом. У време Балканских ратова организовао је и водио једну од бројних ратних болница. У једном од првих српских филмова „Грамбергова болница при раду“ (1913), продуцента Ђоке Богдановића, углавном видимо Вајферта, особље болнице и лакше рањенике, али на самом крају филма су продуцент и Гамберг. Филм се чува у Музеју кинотеке у Београду, а може се видети на http://www.europeana.eu/portal/record/08620/1037479000000093027.html

Још један траг Фердинанда Грамберга сачуван је у музеју, овога пута то је Музеј рударства и металургије у Бору, који чува једину преосталу икону са иконостаса старе борске цркве која је пред II св. рат премештена у Брестовац, Грамберг је био један од ктитора, па га је Пашко Вучетић (1871—1925), аутор иконостаса урађеног 1911., сместио уз св. Прокопија, заштитника рударства. На икони су (с десна на лево), у молитви, приказани Фердинанд Грамберг, па инжењер и први директор Француског друштва Борских рудника Фрањо Шистек, па Ђорђе Вајферт и Феликс Хофман. Лево од св. Прокопија је окно борског рудника, уствари прави ктитор старе борске цркве.

Gramberg ikona

Сигурно је да ни Шистек ни Хофман нису били приложници али се сматрало да без њих не би ни било рудника. У једноставним радничким оделима и са рударским алаткама за појасом ови рудари захваљују Богу и моле за просперитет борског рудника.

Како данас, после више од сто година знамо, Господ им је изобилно услишио молитву.

Gramberg Waifert spomenik

Зато када вас нанесе пут у Панчево, свратите на католичко гробље и положите цветић на гроб вашег првог председника. Лако ћете га пронаћи у породичној гробници Вајферта, уз ујака, деду, оца, сестру сина…. Иако им верска припадност није била битна, Грамберг, као ни његов ујак Ђорђе, ни деда Игњац, нису били католици него по примању поданства Краљевине Србије – православци. И славили су славу св. Саву, од оне године, када им је једна топла зима умало уништила пивару, јер лед није коришћен само за хлађење пива него и у процесу производње  а о овом свецу, за само три дана кошава је замрзла реку Саву испред пиваре, деда Игњац је посетио београдског митрополита и рекао: „Господ ми је послао знак. Позивам Вас на славу, св. Саву.“

Шта је Ротарy ?

„Ротари је организација пословних и професионалних људи удружених широм света у циљу пружања хуманитарне помоћи, подстицања високих етичких стандарда у свим професијама и унапређења добре воље и мира у свету“ (ABC’s Rotary C. Docherman)

Организацију Rotary International, која данас у целом свету окупља око 1 милион и 200 хиљада лидера у својим професијама основао је Paul Harris, угледни адвокат из Чикага, 1905 године, са неколицином својих пријатеља и колега, успешних пословних људи из других области.

Циљ Ротарy-ја је спремност на службу у свакодневном животу и то кроз:

Неговање пријатељстава као отварања могућности да будемо другима од користи;

Признавање високих етичких начела у приватном и професионалном животу, као и вредности сваке делатности корисне за заједницу;

Пружање одговорне и свесне подршке у приватној, пословној и јавној делатности свих ротаријанаца;

Неговање добре воље ради споразумевања и у служби мира међу свим народима, кроз светску заједницу мушкараца и жена, сједињених у идеалу служења другима кроз светску заједницу људи, повезаних у идеалу служења другима.

Ротаријански тест 4 питања се састоји у томе да за све што радимо морамо да се запитамо:

Да ли је то истина ?

Да ли је то поштено за све учеснике ?

Да ли ће се тиме унапредити пријатељство и добра воља ?

Да ли ће служити на добробит свих учесника ?

Share

Rotary pomaže studente bez roditeljskog starateljstva

Bor, Zaječar, 28.12.2016.

Dodela pomoći studentima bez roditeljskog starateljstva štićenicima centra za socijalni rad u Zaječaru

 

Rotary International – District 2483  –  ROTARY CLUB ZAJEČAR  – ID 76347

 

 САОПШТЕЊЕ

 

 Уоквиру својих хуманитарних активности   у уторак  27.12.2016 г  у Хотелу Хамбург у Зајечару у  већ  традиционалној акцији  седму годину заредом:

 

ДОДЕЛА ПОМОЋИ СТУДЕНТИМА БЕЗ РОДИТЕЉСКОГ СТАРАТЕЉСТВА ШТИЋЕНИЦИМА  ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД У ЗАЈЕЧАРУ.

    Ротари клуб Зајечар је  доделио  новчане помоћи  студентита у вредности од 10 300,00 дин по студенту којих је ове године било 8(осам) .

   Ротари клуб Зајечар се захваљује и донаторима који су помогли ову акцију Ротари клуба.

 

  Ротари клуб ће такође за Божић доделити 450 пакетићa најмлађима, штићеницима Центра за социјални рад у Зајечару .

 

 

   Односи са медијима                          Председник Ротари клуба Зајечар

 С.Пајкић                                                                     Раде Дoшеновић

Share

Rotary klub Bor u uzvratnoj poseti rotarijancima iz Nemačke i Švajcarske

Bor, Beograd

Rotary Inter-Country Committees

Shodno dogovoru sa Generalne Skupštine ICC-a i druženja u Beogradu od 21. do 24.aprila 2016.godine rotarijanci iz našeg Distrikta bili su u uzvratnoj poseti rotarijancima iz Nemačke i Švajcarske u periodu od 17. do 22.avgusta 2016.godine. U sastavu naše delegacije bili su: DGN Vladimir Matić sa suprugom Jadrankom, Nikola Mitić, predsednik RC Beograd Metropolitan sa suprugom Nevenom, Vladan Mijailović, čarter predsednik RC Bor sa suprugom Jasnom, Marko Ratkov, član RC Bor i Zoran Ivanov, potencijalni član RC Bor.

DSC_0491
„Posle kraćeg obilaska i noćenja u Minhenu i Beču naša delegacija je stigla u Memmingen u četvrtak, 18.avgusta 2016.godine. Domaćin Hannelora Reisacher, predsednik sekcije ICC-a za Nemačku  organizovalo je obilazak prelepog grada koji sa 42.000 stanovnika ima dva rotari kluba.
Uveče su bili rado vidjeni gosti na sastanku RC Memmingen Algäuer Tor na kome smo razmenili klupske zastavice i poklone.

Rotary zastavica Bor

Tom prilikom dogovoreno je o daljim načinima saradnje kao što su: međusobne posete čarter proslavama (17.09.-RC Memmingen, 31.10.-RC Niš K.V., 12.11.-RC Beograd Čukarica i dr.), razmene srednjoškolaca, studenata i muzičke omladine, učešće u međusobnim projektima, “Friendship Exchange” i dr.

Rotary pozdrav Bertn
U petak pre podne obišli su salon i servis “BMW”-a čiji je vlasnik Hannelora Reisacher, jedan od najvećih distributera “BMW”-a u Nemačkoj. Razgovarali o nabavci kombija 8+1 kao našeg zajedničkog projekta za Crveni Krst.

BMW salon Hannelore Reisacher
Popodne smo preko Nemačke i predivnog Bodenskog jezera stigli u kancelariju Rotary Internationala u Cirihu gde su nas ugostili Ulpia Phillips, direktor kancelarije, Rosangela Merlino i Susanne Foerster, koordinatori za klupsku i distriktnu podršku i Salome Brozman, koordinator za rotari fondaciju. Na sastanku smo dobili puno korisnih informacija o rotari fondaciji, finansijama, oblicima pomoći kancelarije RI i dr. Dogovorena je tešnja saradnja sa našim Distriktom i mopgućnost dolaska predstavnika RI na naša dešavanja kao što su PETS, Distriktna Skupština ili Distrikta Konferencija na kojima bi uzeli učešće kao predavači o važnim temama.

DSC_0415
Nakon sastanka u Cirihu popodne smo stigli u Bern gde smo u kući porodice Česarov imali sastanak sa PDG Pierre Gradenom koji je NC ICC za sva tri Distrikta u Švajcarskoj. Tom prilikom razmenili smo informacije o dosadašnjoj saradnji u okviru ICC-a i dogovorili dalju finansijsku podršku za projekte u našem Distriktu, a pre svega za “Dečije selo” u Sremskoj Kamenici. Petak veče smo iskoristili za obilazak nekoliko manifestacija na otvorenom koje tradicionalno organizuje grad Bern, a u subotu smo obišli sam centar grada. U nastavku programa posetili smo gradić Grir u kome se pravi čuveni švajcarski sir i u kome se nalazi poznati zamak.

DSC_0558
Uveče smo bili gosti kod rotarijanaca Wies i Peter Gysi u njihovoj kući u mestu Chateau d’Oex u Alpima. Pored odličnog druženja i večere koju su nam priredili naši domaćini ličnim prilozima smo prikupili 400 eura za kupovinu slatkiša deci iz “Dečijeg sela” u Sremskoj Kamenici koje ćemo uručiti početkom oktobra 2016.godine prilikom dolaske Daniele Česarov.
Nedelju prepodne smo iskoristili za obilazak čuvenog mondenskog grada Gstad i jezera Tun a uveče smo bili gosti na večeri kod Daniele i Veselina Česarova.

DSC_0658

U prostorijama RC Berna Christoffel imali smo sastanak sa našom Ambasadorkom
Dr. Snežanom Janković kojoj smo se posebno zahvalili na pomoći u našim ranije relizovanim akcijama dolaska dece iz Kobea i Fukušime u Beograd. Dogovorili smo se oko pomoći Ambasade Srbije u Bernu u projektima rotari klubova iz dve zemlje koji su usmereni na mlade kao i o zajedničkoj pomoći projektima između dva grada Berna i Beograda.

Rotary CH Ambasador
Na kraju posete prisustvovali smo sastanku RC Bern Christoffel, razmenili klupske zastavice i poklone i dogovorili dalje oblike saradnje između naša dva kluba.“ Izjavio je za Medija centar Bor Vladimir Matić, Predsednik ICC sekcije za Srbiji i Izabrani Guverner Rotary Distrikta 2483 Srbija i Crna Gora.

DSC_0420

Share

Rotary klub Bor proslavio svoj rodjendan

Bor, 11.04.2016. #Rotary

Бор је овог викенда био домаћин представницима из 18 Ротарy клубова из Србије, Бугарске и Румуније. Свој први рођендан Ротари клуб је у друштву преко 100 ротаријанаца прославио уз присећање о својим почецима.

Rotary Bor A w

Била  је ово прилика да се подсетимо и о значају који су истакнути чланови ове међународне организације имали на развој Бора као и рударства и металургије у овом делу Србије. 

ДОПРИНОС РОТАРИЈАНАЦА РАЗВОЈУ БОРСКИХ РУДНИКА

Приредио: Ђура Рех

Овај скромни напис требало би да покаже како се деловање „Service Above Self“ одражава на „4-Way“ тест, а посебно на четврто питање из теста  (Will it be beneficial to all concerned?), иако само чињење, на први поглед не указује на то.

На слици преузетој из књиге „Летопис борске епархије и цркве“, приређивача Слободана Јовановића, Бор, 2007., видимо један пословни чин из двадесетог века: „Свечаност освећења камена темељца за електролизу, 26. јула. 1936. године“

Gramberg Bor

Говорник је, као што је и ред, директор, и један од највећих акционара борског рудника Др. Фердинанд Грамберг, сестрић и наследник Ђорђа Вајферта који је осим борских акција био власник и железаре у Смедереву, рудника у Костолцу али и других рудника, међу осталим и оближњег – у Боговини.

Пажњу привлачи, не само својим белим оделом, и председник југословенске владе Др. Милан Стојадиновић и крајње лево, парох борски, прота Андрија Ђорђевић, који је овај догађај унео у свој летопис, само слутећи о важности догађаја који је овековечио јер су за сагледавање значаја биле неопходне деценије, али је живот хтео да ни из тог догађаја не извучемо поруку, ни у Бору, ни у Смедереву ни у Србији ни у….

У чему је значај градње електролизе?

  1. Прво је ту заокруживање процеса производње бакра где се уместо анодног добија катодни бакар велике чистоће, вредности и екслузивности,

  2. Електролиза, тачније потреба за огромном енергијом изискује озбиљну електрификацију, сопствену електрану и повезивање погона са Костолцем и запошљава оближње руднике угља, развија инфраструктуру (посебно железницу и путну привреду)

  3. Сировина вишег степена прераде (99,99% бакра) је база за прерађивачку индустрију која је обележила наредне деценије двадесетог века.

  4. Држава је први пут успоставила контролу над производњом, нарочито злата и племенитих метала а Народна банка ојачала али и обезбедила стални ниво златних резерви престала да евиденцију заснива на поверењу, и то је један од разлога који је довео председника владе на освећење.

Сада можемо да се вратимо на наше питање из ротаријанског „4-Way“ теста. Не улазећи у процену структуре користи коју су појединци, групе, становништво и држава имали, лако закључујемо да се овај, наизглед чисто пословни чин једне интересне групе испоставио корисним за све. Као покретач нових инвестиција, нових радних места, не само у Бору, електрификације, нових послова за Костолац и српске руднике угља, базу прерађивача бакра са гигантима у Севојну код Ужица, Јагодини, Новом Саду, Суботици, Прокупљу и другим местима, војној индустрији, електротехници и електроници, тако да нема ни територије ни становништва у држави којој овај подухват није донео користи. И то је одговор на четврто, а могло би се рећи и на претходна три питања јер, како се много касније испоставило нема ничег истинитијег и поштенијег, него стварања развојних услова који граде добру вољу и пријатељство.

А све је почело скромним догађајем на виђеној слици.

Шта повезује Фердинанда Грамберга (Пан-чево, 1878 – Београд, 1950) и Милана Стојадиновића (Чачак1888 — Буенос Ајрес1961)?   Па, поред личног пријатељства и чланство у Ротари клубу Београд, чији је Грамберг био и први председник. Како се о потоњем већ доста зна, требало би рећи да је електролиза била први подухват Милана Стојадиновића врхунског економисте и правника, првака радикала и економског и фискалног саветника краља Александра, који је  предузет после само месец дана председниковања југословенском  владом.

ROTARIAN2

Званични гласник Ротари Интернационала, „The Rotarian“, поносан на својих (до сада) 17 нобеловаца и 19 пулицероваца, у свом децембарском издању за 1929. годину обележава и оснивање Ротари клуба Београд и уз напис објављује и Грамбергову слику.

Gramberg kingdom YU

О Фердинанду Грамбергу треба рећи осим онога што се много пута пона-вља, да је био сес-трић и наследник Ђорђа Вајферта али се не каже да се ради о изузетном струч-њаку који се уз докторат из правних наука, врло успе-шно, огледао и у пиварству, рудар-ству и енергетици и који је одмах по окончаном школо-вању практично преузео породичне послове од свог ујака, да је то богатство увећао до незамисливих размера, омогућивши том ујаку да се више посвети вођењу Народне банке и раду у масонској ложи „Југославија“.

Колико су невероватни били њихови пословни потези говори следећи пример. Кадгод им се указала прилика, а то се почесто дешавало, они су закупљивали, куповали и градили кафане по Београду иако се угоститељством нису бавили (осим у чувеној кафани у оквиру пиваре коју је својим присуством једне вечери прославио Никола Тесла). Они су те некретнине на најбољим локацијама издавали веома повољно, нарочито предузетним почетницима уз један услов: точење само производа Вајфертове пиваре која је тако „оградила“ Београд од домаће и стране конкуренције.

Фердинанд је од 1905. године када се из Пеште вратио у Београд, осим ујакових, водио и своје послове, али се бавио и хуманитарним радом. У време Балканских ратова организовао је и водио једну од бројних ратних болница. У једном од првих српских филмова „Грамбергова болница при раду“ (1913), продуцента Ђоке Богдановића, углавном видимо Вајферта, особље болнице и лакше рањенике, али на самом крају филма су продуцент и Гамберг. Филм се чува у Музеју кинотеке у Београду, а може се видети на http://www.europeana.eu/portal/record/08620/1037479000000093027.html

Још један траг Фердинанда Грамберга сачуван је у музеју, овога пута то је Музеј рударства и металургије у Бору, који чува једину преосталу икону са иконостаса старе борске цркве која је пред II св. рат премештена у Брестовац, Грамберг је био један од ктитора, па га је Пашко Вучетић (1871—1925), аутор иконостаса урађеног 1911., сместио уз св. Прокопија, заштитника рударства. На икони су (с десна на лево), у молитви, приказани Фердинанд Грамберг, па инжењер и први директор Француског друштва Борских рудника Фрањо Шистек, па Ђорђе Вајферт и Феликс Хофман. Лево од св. Прокопија је окно борског рудника, уствари прави ктитор старе борске цркве.

Gramberg ikona

Сигурно је да ни Шистек ни Хофман нису били приложници али се сматрало да без њих не би ни било рудника. У једноставним радничким оделима и са рударским алаткама за појасом ови рудари захваљују Богу и моле за просперитет борског рудника.

Како данас, после више од сто година знамо, Господ им је изобилно услишио молитву.

Gramberg Waifert spomenik

Зато када вас нанесе пут у Панчево, свратите на католичко гробље и положите цветић на гроб вашег првог председника. Лако ћете га пронаћи у породичној гробници Вајферта, уз ујака, деду, оца, сестру сина…. Иако им верска припадност није била битна, Грамберг, као ни његов ујак Ђорђе, ни деда Игњац, нису били католици него по примању поданства Краљевине Србије – православци. И славили су славу св. Саву, од оне године, када им је једна топла зима умало уништила пивару, јер лед није коришћен само за хлађење пива него и у процесу производње  а о овом свецу, за само три дана кошава је замрзла реку Саву испред пиваре, деда Игњац је посетио београдског митрополита и рекао: „Господ ми је послао знак. Позивам Вас на славу, св. Саву.“

Шта је Ротарy ?

„Ротари је организација пословних и професионалних људи удружених широм света у циљу пружања хуманитарне помоћи, подстицања високих етичких стандарда у свим професијама и унапређења добре воље и мира у свету“ (ABC’s Rotary C. Docherman)

Организацију Rotary International, која данас у целом свету окупља око 1 милион и 200 хиљада лидера у својим професијама основао је Paul Harris, угледни адвокат из Чикага, 1905 године, са неколицином својих пријатеља и колега, успешних пословних људи из других области.

Циљ Ротарy-ја је спремност на службу у свакодневном животу и то кроз:

Неговање пријатељстава као отварања могућности да будемо другима од користи;

Признавање високих етичких начела у приватном и професионалном животу, као и вредности сваке делатности корисне за заједницу;

Пружање одговорне и свесне подршке у приватној, пословној и јавној делатности свих ротаријанаца;

Неговање добре воље ради споразумевања и у служби мира међу свим народима, кроз светску заједницу мушкараца и жена, сједињених у идеалу служења другима кроз светску заједницу људи, повезаних у идеалу служења другима.

Ротаријански тест 4 питања се састоји у томе да за све што радимо морамо да се запитамо:

Да ли је то истина ?

Да ли је то поштено за све учеснике ?

Да ли ће се тиме унапредити пријатељство и добра воља ?

Да ли ће служити на добробит свих учесника ?

 

 

Share

Politikin Zabavnik – novina za sve od 7 – 107

Bor, Zaječar, 10.11.2015.

Na zajedničkom sastanku Rotary klubova  Zaječara i Bora predavanje na temu „Politikin Zabavnik – novina koja izlazi petkom“ održao je Hadži Dušan Glušac, član RC Beograd i član uredništva Politikinog Zabavnika.Rotary ZA3

Na početku predavanja je dragi gost predsednicima RC Zaječar, Nenadu Pašaliću i RC Bor, mr Vladanu Mijailoviću  uručio jubilarne Politikine značke a čarter predsedniku RC Zaječar, Slavoljubu Pajkiću  i dr. Saški Manić, jubilarnu kapu Politikinog Zabavnika.

Rotary ZA1

Politikin Zabavnik je jedan od najstarijih i malobrojnih listova koji izlazi od 28. februara 1939. godine i pauzom za vreme Drugog svetskog rata na našim prostorima. Za ovih 75 godina, kroz zanimljive rubrike o svetu nauke, prirode, prošlosti izrastao je u svojevrsnu instituciju bez koje odrastanje gotovo da i nije bilo moguće. Malo pouke, malo zabave, sve ilustrovano da pobudi maštu i eto Zabavnikovog recepta za očuvanje one najlepše dečije znatiželje koju bi svaki čovek dok je živ trebalo da nosi u sebi.

 

Hadži Dušan Glušac

Rаdni vеk (dо оdlаskа u pеnziјu) prоvео u Kući PОLITIKА i zаbаvljао sе u listu PОLITIKIN ZАBАVNIK kао graphic designer.
Kао Rоtаriјаncа zаbаvljа gа rаdоvаnjе s priјаtеljimа svаkој zаpоčеtој i zаvršеnој plеmеnitој аkciјi.
Zаbаvljа sе kаd ŠЕTАЈUĆI SRBIЈОM s rоtаriјаncеm i drugаrоm Tićоm snimајu zаpustеlе i ugаšеnе mаnаstirе i crkvе.
Nајvišе gа zаbаvljа stvаrаnjе kоlаžа, slikаnjе, živоpisаnjе ikоnа, fоtоgrаfiја, graphic design…
Trеnutnо gа zаbаvljа urеđеnjе listа SRPSKI RОTАR čiјi је оsnivаč Rоtаri klub Bеоgrаd, а dоstаvljа sе svim rоtаriјаncimа u nаšеm Distriktu (i širе).
Člаn ULUPUDS, UNS.
Zvаnjе Hаdži i Grаmаtu dоbiо pоslе Hоdоčаšćа u Svеtu Zеmlju zа Vаskrs 2007. gоdinе.

 

Share

Saradnja Rotary klubova Soluna i Bora

Bor, 29.10.2015.

Rotary klub Bor, danas je bio domaćin predstavnicima Rotary kluba Anatolija iz Soluna. Ovo je uzvratna poseta, dogovorena nakon sastanaka održanih u Krajovi, Rumunija, avgusta meseca i septembarske posete delegacije Rotary kluba Bor Solunu.

Charis Siropoulos, Predsednik kluba govoreći o cilju posete posebno je istakao: Prijateljstvo naša dva naroda pokušaćemo da u narednom periodu produbimo kroz privrednu, kulturnu i turističku saradnju rotarijanaca severne Grčke i privrednika iz Bora i Niša. Danas su samnom i predstavnici malog biznisa zainteresovani za saradnju sa srpskim preduzetnicima u oblasti informacionih tehnologija, turizma, avio-saobraćaja i mašinogradnje. Moja kompanija NOVASOFT koja u  Boru već ima saradnju sa Kompjuter centrom Bor i za budući period planira zajednički nastup kroz CFC komitet Balkanskih zemalja, na tržištima Grčke, Albanije, Bugarske, Rumunije i Srbije.

IMG_3487

Sofronis Konstantinidis, vlasnik firme UP lift Hydraulic Group, vodeće kompanije u oblasti liftogradnje, u razgovorima sa borskim ATB FOD -om iskazao je zainteresovanos za stručno osposobljavanje mladih inženjera za projektovanje, izradu i distribuciju savremenih liftova i pokretnih platformi na tržište EU.

IMG_3463

Gospodin George Eleftheriadis, vlasnik Parking servisa u Solunu, govorio je o svojoj zainteresovanosti za investiranje u saobraćajnu infrastrukturu u istočnoj Srbiji.

Nakon radnog sastanka gostima iz Soluna priredjen je obilazak Brestovačke banje, gde je goste o turističkim potencijalima upoznala Dejana Tufegdžić, upravnik Srpske krune.

Share

Rotary klub Bor

Bor, 08.06.2015.

Rotary Bor21w

Nakon dve godine kontinuiranog delovanja u borskoj lokalnoj zajednici Rotary klub Bor je od 7. aprila 2015. godine postao ravnopravni član milionske porodice rotarijanaca u svetu, prijemom u Rotary internacionalu. Tim povodom je 07.06. upriličena svečana proslava u hotelu Albo u Boru.

 

Rotary predsednik 2014-2015
Gary C.K. Huang

Povelju o prijemu potpisao je predsednik Rotary internacionala Gary C.K. Huang i predsednik Rotary Distrikta 2483 (Srbija i Crna gora)  Vigor Majić.

Ovim činom se i Bor nakon 110 godina od nastanka Rotarija u svetu pridružio velikoj rotarijanskoj porodici od preko 30 000 klubova sa preko  1.200.000 članova. Svečanoj proslavi povodom prijema RC Bor prisustvovao je veliki broj gostiju iz Srbije, Bugarske, Rumunije a posebnu čast borani su imali da ugoste, po prvi put, njegovu ekselenciju Ambasadora Kraljevine Maroko g-dina Abdulah Zagur, Predsednik Rotary Distrikta 2483 Vigor Majić, Predsednik Distrikta2483 za nastupajući perion 2015-2016. Prof. dr Dejan Čikara, Izabrani Predsednik Distrikta za Rotarijansku godinu 2017-2018. i Advokat Dragan Brajer Predsednik Rotaty fondacije.

 

Šta je Rotary ?

„Rotari je organizacija poslovnih i profesionalnih ljudi udruženih širom sveta u cilju pružanja humanitarne pomoći, podsticanja visokih etičkih standarda u svim profesijama i unapređenja dobre volje i mira u svetu“ (ABC’s Rotary C. Docherman)

Organizaciju Rotary International, koja danas u celom svetu okuplja oko 1 milion i 200 hiljada lidera u svojim profesijama osnovao je Paul Harris, ugledni advokat iz Čikaga, 1905 godine, sa nekolicinom svojih prijatelja i kolega, uspešnih poslovnih ljudi iz drugih oblasti.

Cilj Rotary-ja je spremnost na službu u svakodnevnom životu i to kroz:

Negovanje prijateljstava kao otvaranja mogućnosti da budemo drugima od koristi;

Priznavanje visokih etičkih načela u privatnom i profesionalnom životu, kao i vrednosti svake delatnosti korisne za zajednicu;

Pružanje odgovorne i svesne podrške u privatnoj, poslovnoj i javnoj delatnosti svih rotarijanaca;

Negovanje dobre volje radi sporazumevanja i u službi mira među svim narodima, kroz svetsku zajednicu muškaraca i žena, sjedinjenih u idealu služenja drugima kroz svetsku zajednicu ljudi, povezanih u idealu služenja drugima.

Rotarijanski test 4 pitanja se sastoji u tome da za sve što radimo moramo da se zapitamo:

Da li je to istina ?

Da li je to pošteno za sve učesnike ?

Da li će se time unaprediti prijateljstvo i dobra volja ?

Da li će služiti na dobrobit svih učesnika ?

Rotary Bor A w

Neke predrasude koje postoje o Rotary organizaciji:

1 – Rotary je samo za muškarce

Nije tačno! Rotary je otvoren za sve! Pre nekoliko godina guvernerka distrikta 2483 Srbija i Crna Gora je bila žena

2 – Rotary je samo za starije ljude

Nije tačno! Rotarijanac može biti svako ko je punoletan, ko živi od svog rada, ko je lider u svojoj profesiji, prepoznat kao dobar i čestit čovek.

3 – Morate dolaziti svake nedelje na sastanak

Nije tačno! Reč „MORA“ nije ono što krasi Rotary. Članstvo u Rotariju je dobrovoljno i ništa se ne mora. Rotarijanci se raduju svakom sastanku i na to ih niko ne tera!

4 – Rotary je samo za direktore, doktore, advokate

Nije tačno! Rotary pokret je otvoren za sve ljude dobre volje koji žele da pomognu lokalnoj zajednici kroz druženje i služenje

5 – Rotary klub praktikuje razne rituale i obrede na sastancima

Nije tačno! Ne postoji ni jedan jedini rotarijanski ritual ili obred niti bilo šta slično. Sastanci Rotary kluba su na primer vrlo slični sastancima menadžmenta u bilo kojoj firmi. Rotarijanci se ne kostimiraju niti uniformišu već se oblače kao poslovni ljudi.

6 – Rotary je tajna organizacija ili sekta

Nije tačno! Sastanci Rotary klubova su otvoreni, rad je transparentan. Rotary je apolitičan i nereligiozan.

7 – Rotary je regrutni centar za masoneriju, templare, iluminate i slično

Nije Tačno! Rotary je skup poslovnih ljudi okupljenih oko zajedničke ideje druženja i služenja. Rotary nije nikakvo bratstvo niti ima bilo kakve tajne. Ne postoji nikakv proces inicijacije ili prijema. Rotarijanac se postaje jednostavnim učlanjenjem u Rotary klub. Ne postoji nikakva piramidalna hijararhija. Svake godine u svakom klubu je drugi predsednik i drugi upravni odbor. Isto tako je i na nivou cele organizacije.

8 – Svi Rotary klubovi su isti

Rotary klubovi se mnogo razlikuju. Počevši od profeionlane, starosne strukture članova, pa do orijentacije i fokusa delovanja. Svaki Rotary klub, pridržavajući se pravila organizacije, ima neki svoj „Stil“ rada i tradiciju.

9 – Rotarijanci su jako bogati ljudi

Nije tačno! Rotarijanac može da bude svaki čovek dobre volje koji ima mogućnosti da svojim radom, znanjem ili novcem učestvuje u radu kluba razmenjujući iskustva i pomažući lokalnoj zajednici. Da li je više učinio čovek koji je dao milion evra da se kupe vakcine za suzbijanje POLIA ili onaj koji je je išao po rizičnim, ratom zahvaćenim i zabačenim selima Afrike i Azije i lično vakcinisao decu? Odgovor na pitanje je: U ROTARIJU SU SVI JEDNAKI i svi su dali svoj doprinos na način na koji su mogli.

10 – Rotary je staromodna organizacija sa dosadnim sastancima i ritualima

Nije tačno! Druženja rotarijanaca su izuzetno interesantna. Predavanja koja se mogu čuti u Rotary klubovima su izuzetno značajna i veoma zanimljiva. Međunarodno druženje i mogućnosti koje pruža Rotray svakom rotarijancu su veoma važni.

Share

Rotary slavi i daruje

Bor, Zaječar, 04.05.2014.

Rotary club Zaječar proslavio svoju slavu Sveti Nikolaj (Velimirović) Žički i Ohridski i po treći put organizovao izbor najboljih maturanata  zaječarskih srednjih škola uz dodelu prigodnih nagrada.

RC Zajecar - slava

Tablet računare i fleš memorije dobili su:

  • Milica Mišić, pravni tehničar, maturant ekonomsko-trgovinske škole, planira da upiše pravni fakultet,
  • Nikola Stojković, elektrotehničar računara, maturant tehničke škole,  planira da upiše elektronski fakultet u Nišu,
  • Stefan Maksimović, farmaceutski tehničar, maturant medicinske škole planira da upiše medicinski fakultet,
  • Nikola Perić, maturant gimnazije, planira da upiše prirodno matematički fakultet.

Ovogodišnji domaćin slave bio je Slavoljub Pajkić a kolač kao sledeći kolačar preuzeo je Branislav DJurić istaknuti zaječarski advokat, koji je ovom prilikom održao i prigodnu besedu o Nikolaju Velimiroviću.

U ime srednjih škola Grada Zaječara zahvalio se direktor zaječarske gimnazije Srdjan Milijić, istakvši zahvalnost Rotary klubu Zaječar za organizaciju ovakvog vida darivanja najboljih učenika. Ispred Rotary fondacije nagrade je uručio Zvonko Paunović.

 

Share

Godišnja konferencija Rotary kluba Zaječar

Bor, Zaječar 25.09.2013.

Sumirane akcije i aktivnosti kluba na redovnoj godišnjoj skupštini

Rotary ZA w

Rotary club Zaječar  održao je u borskom hotelu ALBO svoju godišnju konferenciju. Na redovnoj godišnjoj skupštini, sumirani su rezultati rada u prethodnom periodu i izabran predsednik i UO za 2014-2015. i 2015-2016. godinu. Predsednik kluba za 2014-2015. godinu  biće gospodin Zvonko Paunović, diplomirani mašinski inženjer iz Zaječara a za period od 2015-2016. godine Ivan Dojčinović ugledni zaječarski arhitekta.

Govoreći o istorijatu Rotari kluba u Zaječaru gospodin Danilo Guberinić je istakao: Inicijativni odbor za osnivanje ROTARY CLUB-a ZAJEČAR je formiran 10. maja 2005. godine. Posle intenzivnog rada na okupljanju članstva i širenju Rotary filozofije  klub februara 2006. godine dobija status Provisional Rotary Club. Klub je registrovan u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu u Beogradu 23.1.2007. godine. Board Rotary International-a je početkom juna 2007. godine doneo odluku o prijemu Rotary Club-a Zaječar u veliku Rotary porodicu, a klub je 7. juna 2007.godine dobio zvanično obaveštenje o prijemu u Rotary International.  Danas klub ima 16 redovnih i 6 počasnih članova. Posebno je interesantno da je redovan član našeg kluba i Svetoslav Slavčev poznati advokat iz komšijskog grada Vidina iz Bugarske.

U svom izveštaju o radu u  periodu preuzimanja predsedničke funkcije za period 2013-2014 gospodin Srdjan Stanojević, profesor informatike u zaječarskoj Gimnaziji podsetio je članove na organizovane donatorske akcije: Pomoć studentima bez roditeljskog staranja ( za njih 7 obezbedjena je jednokratna stipendija od po 50€), Novogodišnji i Božićni paketići za decu bez roditeljskog staranja ( 200 paketića u vrednosti od 4.000 €), Dodela  četri Tablet računara najboljim maturantima zaječarskih srednjih škola. Posebno smo ponosni na obezbedjenu donaciju, Aparata za automatsku analizu krvi, u saradnji sa Roray klubom iz Kikinde  Zdravstvenom centru Negotin u vrednosti od 28.000,00 USA $. Što se tiče planova za naredni period, svakako je najvažniji nastavak donatorskog rada na dovršetku radova na izgradnji novog obdaništa u Zaječaru i priprema na realizaciji novogodišnjih i božićnih donatorskih akcija.

Svoje redovne sastanke Rortary klub Zaječar održava, redovno svakog utorka od 20,00 sati u Hotelu Hamburg u Zaječaru.

Šta je Rotari?

„Rotari je organizacija poslovnih i profesionalnih ljudi udruženih širom sveta u cilju pružanja humanitarne pomoći, podsticanja visokih etičkih standarda u svim profesijama i unapređenja dobre volje i mira u svetu“ (ABC’s Rotary C. Docherman)

Organizaciju Rotary International, koja danas u celom svetu okuplja oko 1 milion i 200 hiljada lidera u svojim profesijama osnovao je Paul Harris, ugledni advokat iz Čikaga, 1905 godine, sa nekolicinom svojih prijatelja i kolega, uspešnih poslovnih ljudi iz drugih oblasti.

Share