Arhive oznaka: Agencija za privatizaciju

Sudbina i RTB Bor zavisiće od zainteresovanosti investitora. Ako izostane prodaja sledi stečaj!

Bor, Beogead, 22. avgust

Izvor: Večernje Novosti

Među 502 preduzeća, osim 156 firmi u restrukturiranju, nalazi se 14 banja i specijalnih lečilišta. Objekti pod zaštitom države moraju da zadrže svoju namenu

KAKVA će biti sudbina 502 preduzeća, među kojima su osim nekadašnjih giganata RTB Bor, IMT, IMR… i hoteli, medijske kuće, čuvene kafane, najviše zavisi od toga da li će za njih biti zainteresovan neki investitor. To će biti poznato tek posle 15. septembra, kada ističe rok da investitori upute pisma o zainteresovanosti na adresu srpske Agencije za privatizaciju. Tek posle toga, u roku od 45 dana, utvrđivaće se koje preduzeće će biti ponuđeno na prodaju, na koji način, i pod kojim tačno uslovima. Ostale čeka – stečaj.

Međutim, interesovanje investitora nije jedino merilo koje određuje način privatizacije. Uslov da bi preduzeće išlo u privatizaciju nije samo broj zainteresovanih kupaca, već i mogućnost da opstane na tržištu.

– Pisma o zainteresovanosti investitora pristižu. Ima tu malih preduzeća, privatnika koji bi želeli da kupe jednu od ponuđenih firmi, a ima i velikih kompanija iz sveta, koje svoje ponude dostavljaju posredstvom ambasada – saznaju „Novosti“ nezvanično u Agenciji za privatizaciju.

Ipak, tek kada sva pisma pristignu, biće tačno poznato koliko ima zainteresovanih za svaku pojedinačnu firmu. Zasada, najviše interesovanja ima za preduzeća iz oblasti metalske industrije i poljoprivrede.

Među 502 preduzeća, osim 156 firmi u restrukturiranju, nalazi se 14 banja i specijalnih lečilišta, Beogradski sajam (čija privatizacija je bezuspešno pokušavana u proteklom periodu), Beogradska industrija piva (raskinuta privatizacija)… Tu su i razna ugostiteljska preduzeća, među kojima i „Varoš kapija“ pod čijom kapom posluje čuvena kafana „Znak pitanja“, jedan od najstarijih restorana u Srbiji, osnovan daleke 1823. godine. Ranije je postojao plan da se ova kafana, prilikom privatizacije „Varoš kapije“ izdvoji iz njenog sastava i dodeli Gradu Beogradu, za šta bi Grad dao naknadu. Međutim, dogovor u tom smeru nije postignut, pa je, po novim propisima, i „Znak pitanja“ na listi za prodaju. S obzirom na to da ima status spomenika kulture, novi vlasnik neće moći da menja namenu objekta posle privatizacije. Konce bi u ovom slučaju državi prilikom prodaje mogao da „pomrsi“ stari vlasnik, pošto se beleži potraživanje u procesu restitucije.

Sličnu sudbinu imala je i čuvena beogradska knjižara „Geca Kon“ koja je pre pet godina, prilikom raspisivanja tendera za prodaju „Prosvete“, odlukom Vlade proglašena za kulturno dobro. Taj prostor morao je trajno da zadrži istu namenu, dok bi novi vlasnik „Prosvete“ bio obavezan da zadrži istu delatnost minimum 10 godina. Posle raskida ugovora sa kupcem, izdavačka kuća sada je u procesu restrukturiranja i ponovo se nalazi na spisku za prodaju. Ako za nju bude zainteresovanih investitora.

 

 

Share

Privatizacija kao neminovnost: Za RTB Bor najbolje je da dobije strateškog partnera

Bor, 21. avgust

Autor: M.C.

RTB BOR je jedna od 502 firme u Srbiji koje su obuhvaćene javnim pozivom za privatizaciju. U prvom redu reč je o preduzećima u restruktuiranju, gde se borski kombinat bakra nalazi već punih DESET godina. Pitali smo stručnjake šta predstoji i kakva će biti sudbina bakarnog giganta?

-Najbolje bi bilo da RTB dobije strateškog partnera i da se ceo posao okonča kao na primeru JAT-a i Emirata. Taj model je danas najaktuelniji, i nije iznenađenje što će ga država uporno forsisrati, jer se pokazao uspešnim. Kakav je red poteza nakon 15. septembra kada se završava prikupljanje ponuda za promenu vlasništva nad 502 firme, a samim tim i RTB? Državna komisija će razmotriti zahteve i predloge sindikata i rukovodstava ovih kompanija, a onda će biti raspisani tenderi. Sve je u igri. Moguće je da će biti zainteresovanih za pojedine rudnike i fabrike, možda i celinu kompanije. Država će, nesumnjivo, sve učiniti da zadrži radna mesta, ali u slučaju RTB-a to će zaista biti teško.U opciji je, najverovatnije, da će dugovi biti konverzovani u kapital, a radnicima obezbeđen korektan socijalni program. Novi gazda moraće da zadrži najmanje 2 do 2.500 zaposlenih. Potencijalni kupci želeće da aposolutno čist račun i firmu sa realnim osnovama za rad. Neće biti dileme: država će posegnuti za najboljim rešenjima, ali je izvesno da RTB danas nije u povoljnom položaju (ogromni dugovi, nezavršene investicije, mala proizvodnja), s tim da je tržište osigurano i da je moguće, s novim ulaganjima, znatnije povećati proizvodnju. Jer, overene rudne rezerve zahtevaju i velika ulaganja i taj posao je nemoguć bez najjačih svetskih kompanija. Budući kupac, dakle, mora da bude snažna i priznata svetska kompanija – naglašavaju naši sagovornici.

Ukoliko bi se primenio model sa Emiratima i strateško partnerstvo, cela priča bila bi brzo završena. U suprotnom, promena vlasništa bi bila gotova najkasnije krajem aprila iduće godine.

U RTB će, i sindikati, verujemo i menadžment, pokušati da se obezbedi status državne firme, mada je ta opcija manje verovatna, ili je gotovo i nemoguća. Jer, desetogodišnje (neuspešno) restruktuiranje, pa i period poslednjih pet-šest godina sa novim menadžmentom, nije usrećio kompaniju. Dugovanja, uprkos rekordnoj svetskoj ceni bakra, gotovo su udvostručena, a prihod od 1,5 milijardi dolara potrošen je lagano uz nova kreditna zaduženja za investije u metalurgiji u rudarstvo.

Za utehu je da nije jedino RTB u brzoj privatizaciji, ista sudbina zadesila je 502 preduzeća, jer pitanje je da li ima drugačijeg izlaza iz godinama nagomilanih teškoća. Da se znalo bolje i kvalitetnije da radi bilo je vremena, restruktuiranje traje još od 2004. Reklo bi se da je država posebno odgovorna za stanje kakvo jeste: vlade su se menjale, pomaka nije biilo, direktorima se previše gledalo kroz prste, dopuštena je previsoka neodgovornost, cvetali su nerad i korupcija pomešani s kriminalom i javašlukom. RTB nije bio jedini u toj grupi “maženih i paženih” firmi. Štaviše, drugi su dobijali i veće podrške od države koja se, izgleda, više bavila politikom i političkim marketingom, manje onime od čega se živi – ekonomijom.

Share

Objavljena prodaja RTB Bor, i direktori i sindikati – zanemeli!

Bor, Beograd, 20. avgust

Autor: M.C.

Agencija za privatizaciju Republike Srbije, pre nekoliko dana, objavila je Javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti, investitorima (pravnim i fizičkim licima) za privatizaciju preduzeća u skladu sa novim Zakonom o privatizaciji. Među 502 preduzeća, koja treba da se “udome”, nalazi se i RTB Bor sa zavisnim privrednim društvima: TIR, RBB, RBM i ukupno 5029 zaposlenih. Na spisku se nalazi i RTB Invest, koji sa tri zaposlena spada među najbolje izvoznike u Srbiji i jedini ima pozitivnu vrednost kapitala. Pisma o zainteresovanosti, kako piše u Javnom pozivu, moguće je dostaviti do 15. septembra 2014. godine. Agencija će dostaviti Ministarstvu privrede predloge modela i metoda privatizacije za svako od tih preduzeća pojedinačno. Obavezan rok za sprovođenje privatizacija je do kraja decembra 2015. godine.

Uprkos marketinškim trikovima, političkim raspravama i zaplitanjima, kao i obećanjima menadžmenta RTB-a o povećanju proizvodnje, o dobiti kompanije, o čistom nebu nad Borom, realnost je sasvim drugačija. Realni gubici i dugovi su ogromni, rokovi za projekte probijeni, potrošen je veliki kreditni novac… Borani se i danas guše u smogu (zatrovanog industrijskog dima često je i u krajevima grada gde se ranijih godina nikad nije osećao). Sada se sprema i privatizacija i videćemo kako će reagovati sindikati i posebno MENADŽMENT RTB-a na čelu sa, sve do juče, beskrompromisnim borcem protiv privatizacije kombinata bakra, vizionerem Blagojem Spaskovskim. On je, ako se sećate (postoji sačuvan snimak) izjavljivao i da “daje ruku desnicu ukoliko se državni RTB privatizuje”). Očigledno je da su građani ovog grada i radnici RTB-a koji rade u najtežim uslovima OBMANUTI i da im nije, niti može biti svejedno, i kad prvi sindikalni vođa, Dragan Aleksić Gara izjavi “da se nešto mora i dati da bi se sutra dobilo”. On je ranije otvoreno govorio da će podržavati direktore “sve dok daju dobru platu”. Njemu prvo i posebno, naravno. SUTRA će se, upravo doznajemo, kao i uvek do sada, prvi oglasiti sindikat NEZAVISNOST.

Dakle, počelo je odmotavanje gordijevog čvora zvanog RTB Bor. TEK će se sad videti ko je bio u pravu, pojedini, retki novinari i stručnjaci, ili veliki direktori. DOŠLO se do kraja, pa i ova priču tako treba razumeti. Od nečeg se moralo krenuti, ali da je trebalo lagati narod – nije trebalo. Očekujemo li dugu, vruću jesen? A o tome koliko je cvetao kriminal i korupcija, trebalo bi i o toj pošasti, bez obzira na proces privatizacije i ostalih promena, snažnije progovoriti i nastaviti bitku koja u Boru i okolini, nažalost, čestito nije ni započeta.

Share

Na prodaju 18 preduzeća iz Borskog i Zaječarskog okruga

Bor, Zaječar, Beograd, 20. avgust

Izvor: Tanjug

Među 502 preduzeća za koja je Agencija za privatizaciju 15. avgusta objavila javni poziv za prodaju, nalazi se 18 preduzeća iz istočne Srbije – 13 iz Borskog i pet iz Zaječarskog okruga.

U procesu privatizacije prvi put i „Terentni transport“ Bor.

Neka od ovih preduzeća nalaze se u procesu restrukturiranja, a druga, poput borskog “Centroistoka”, već su bila predmet privatizacije, koja je poništena zbog zakonskih problema.
Jedno od preduzeća koje se prvi put pojavljuje u procesu privatizacije je AD “Teretni transport Bor”, koje je od 2010. godine u procesu restrukturiranja i jedno je od svega pet auto-transportnih preduzeća koja su ponuđena na prodaju.

– Već smo dobili nalog od Agencije za privatizaciju da dostavimo popis imovine i procenu imovine i kapitala na dan 31. decembar 2013. godine, i da ih predamo najkasnije do 29. septembra. Počeli smo da pripremamo kompletnu dokumentaciju, jer i preduzeću odgovara da se restrukturiranje napokon završi i da se privatizujemo na pravi način” – rekao je direktor AD “Teretni transport Bor” Zvonko Petalinkar.

On je naveo da se to preduzeće bavi prevozom robe u drumskom saobraćaju, ima 85 zaposlenih, 26 registrovanih teretnih vozila za drumski prevoz, 24 priključna vozila, dva putnička vozila i objekte za njihovo održavanje.

Petalinkar je naveo da je od osnivanja “Teretni transport” sam ostvarivo prihode i da očekuje da tako bude i posle privatizacije.

Prema njegovim rečima, od 2010. kada je počeo proces restrukturiranja, nije bilo subvencija države, a većina dugovanja koje preduzeće ima je prema državi, od čega su najveći deo kamate na neplaćene poreze do 2005. godine.

– Osnovni dug za porez na promet, koji je najveći, iznosi približno 37 miliona dinara, a kamata je još sedam miliona. Dug prema lokalnoj samoupravi je devet miliona, od čega je dva miliona osnovni dug, a ostalo kamata – precizirao je direktor AD “Teretni transport Bor”.

Po zakonu o mirovanju duga, naveo je Petalinkar, zahvaljujući redovnoj uplati poreza, preduzeću je u 2013. godini otpisano više od 200 miliona dinara kamate, tako da potencijalni kupac može da dobije preduzeće sa razumno malim dugovanjima.

On je rekao da u dokumentaciji, koja bude predata Agenciji za privatizaciju, svi podaci moraju da budu tačni jer je za odgovorno lice, za davanje netačnih podataka, po novom zakonu, osim novčane, predviđena i kazna zatvora.

 

Share