Arhive oznaka: hrana

DECEMBAR JE MESEC ORGANSKE HRANE

BOR, ZAJEČAR, KRAGUJEVAC, BEOGRAD, UŽICE, VALJEVO, 02.12.2018., NALED AgroINFO

Tokom decembra, udruženje Agro klaster Srbije i NALED organizuju javnu kampanju „Mesec organske hrane“ kako bi pružili priliku proizvođačima, potrošačima i njihovim asocijacijama, predstavnicima relevantnih institucija i stručnoj javnosti da ponude rešenja za unapređenje uslova za proizvodnju organske hrane u Srbiji.

 Podaci govore o velikom potencijalu za razvoj ove grane privrede – od 2012. površina na kojoj se uzgaja organska hrana u Srbiji je udvostručena, na 13.400 hektara, broj proizvođača je povećan više od šest puta i to sa 1.061 na 6.153, a izvoz je porastao sa 3,77 miliona na 23,1 milion evra. Ipak samo 0,4% obradivih površina se koristi za organsku proizvodnju što je mnogostruko manje nego kod naših komšija iz EU (Austrija 21,3%, Hrvatska 6,1%, Bugarska 3,2%), a razlog za to su prepreke u propisima i nedovoljna podrška.

– Cilj nam je da kroz dijalog javnog i privatnog sektora zajedno dođemo do najboljih rešenja za probleme sa kojima se susrećemo. U Srbiji dominiraju mali proizvođači sa prosečnom veličinom poseda od pet hektara što je tri puta manje u odnosu na prosek EU. Kako su najčešće registrovani kao poljoprivredna gazdinstva, propisi ih bez opravdanog razloga ograničavaju na proizvodnju niskog stepena prerade, što naše poljoprivrednike čini nekonkurentnim“, izjavio je Miloš Janjić, predsednik Upravnog odbora Agro klastera, udruženja koje su 2017. formirali Produktna berza Novi Sad, Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd i Univerzitet Educons Sremska Kamenica.

 

Organska hrana se uzgaja bez veštačkih đubriva, sintetičkih pesticida, GMO i hormona uz strogo ograničenu i kontrolisanu upotrebu antibiotika, sa ciljem očuvanja zdravlja i životne sredine. Zbog ovih preduslova, vreme potrebno za konverziju zemljišta pre početka organske proizvodnje traje dve do tri godine što stvara dodatni problem jer onemogućava proizvođačima da zakupe državnu zemlju jer su rokovi zakupa kraći.

 

– Ključ uspeha u jačanju konkurentnosti leži u sistemu podsticaja koji je potrebno prilagoditi potencijalu i potrebama organske proizvodnje. Takođe, imajući u vidu postojeće kapacitete inspekcije za kontrolu organske hrane, tržište Srbije je veoma ranjivo na pojavu nelojalne konkurencije i lažnih organskih proizvoda koji mogu da naruše poverenje potrošača – kaže Dušan Vasiljević, konsultant za ekonomska i pitanja dobre uprave u NALED-u.

„Mesec organske hrane“ deo je četvorogodišnjeg Projekta javno-privatnog dijaloga za razvoj koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike. Tokom javne kampanje, svi zainteresovani mogu da dostave predloge i uključe se u dijalog putem sajta www.jpd.rsi na okruglim stolovima u Selenči (05.12.), Užicu (12.12.) i Valjevu (17.12).

Share

Bezbedna hrana – istina ili iluzija?

Bor, Beograd, 24. april

Neusaglašenost propisa o sredstvima za zaštitu bilja sa EU regulativom

U Srbiji se više od 50 odsto obradivih površina tretira sredstvima za zaštitu bilja registrovanih na bazi minimalne dokumentacije prema Zakonu o zaštiti bilja iz 1998. godine – to su pravila od pre punih 16 godina! Takva sredstva za zaštitu bilja su potencijalno rizična. Pravila drugih evropskih zemalja nalažu dostavljanje potpune dokumentacije tzv. dosije, znači – maksimum. Pravila Srbije nalazu dostavljanje nepotpune dokumentacije, znači – minimum. Buduća Vlada Srbije trebalo bi da inicira početak primene Zakona u punom kapacitetu u odnosu na postojeće standarde u EU. Samo tako bi se izbegli mogućirizicipo bezbednost hrane i po zdravlje stanovništva Srbije, kao i domaću prehrambenu industriju i njen izvoz, konstatovano je na konferenciji za medije Udruženja proizvođača sredstava za zaštitu bilja u Srbiji (SECPA).

„Postoji opravdana sumnja da pesticidi koji imaju minimum dokumentacije, predstavljaju nepoznat rizik po zdravlje ljudi i životinja, kao i po životnu sredinu. To su pesticidi koji ne mogu imati registraciju ni u jednoj od 28 zemalja EU, ali mogu i imaju je u Srbiji. Za razliku od njih, pesticidi koji imaju kompletan Dosije, tj. maksimum dokumentacije, kako regulativa u EU obavezuje, jesu pesticidi koji nemaju takav rizik, a proizvode ih kompanije sa velikim naučno-istraživačkim timovima, uz korišćenje savremenih tehnologija, tzv. R&D kompanije kao i generičke kompanije koje takodje imaju svu potrebnu dokumentaciju“, izjavio je Miroslav Ivanović, SECPA.

„Evropska Unija je jedna od ključnih destinacija za izvoz srpskih poljoprivrednih proizvoda na čije tržište se plasira 58% ukupnog poljoprivrednog izvoza Srbije. Poljoprivredni proizvođači koji su tržišno orijentisani, pre svega koriste proverena sredstva za zaštitu bilja kao preduslov za postizanje visokih prinosa i proizvodnju kvalitetne i bezbedne hrane. Takva sredstva obezbeđjuju sigurnost proizvođaču i potrošaču“, rekao je Ratko Vukićević, predsednik Nacionalne asocijacije proizvođača voća i povrća PLODOVI SRBIJE, ujedno i predstavnik kompanije Agromobil, najvećeg proizvođača i izvoznika krompira.

„Kad se kaže „proizvodnja sredstava za zaštitu bilja“, svuda u svetu se misli na proizvodnju, odnosno sintezu aktivne supstance, koja je osnovni nosilac delovanja svakog sredstva za zaštitu bilja. U Srbiji ne postoji sinteza aktivnih supstanci. U našu zemlju uvoze se pojedine aktivne supstance, čiji detaljan sastav, pa prema tome ni kvalitet, nije poznat. To su upravo te aktivne supstance koje imaju minimum dokumentacije, od kojih se formulišu pesticidi koji potencijalno predstavljaju rizik po zdravlje ljudi i životinja, kao i po životnu sredinu. Ne treba izgubiti iz vida i veliki broj firmi koje uvoze gotove proizvode, koji takodje nemaju registraciju u zemljama EU, čak ni u zemljama odakle se uvoze, a imaju je u Srbiji“, izjavio je Dragan Jovičić, SECPA i dodao da je “veoma važno da sve uključene strane, uz podršku medija, utiču da se podigne svest potrošača o njihovom pravu da im se obezbedi i garantuje zaštita zdravlja i životne sredine. Ovo je moguće samo ukoliko se Zakon o sredstvima za zaštitu bilja ne tumači ciljano, kako je to Ministarstvo poljoprivrede obelodanilo na svom sajtu, već da odmah počne da se primenjuje Zakon harmonizovan sa EU regulativom.“

„U Srbiji se kontrolišu ostaci sredstava za zaštitu bilja, saglasno Pravilniku kojim su propisane maksimalno dozvoljene količine ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje. To nije sporno. Ono što jeste sporno, to su nepoznate nečistoće koje prate aktivnu materiju i koje se mogu naći u sredstvu za zaštitu bilja, koje je potencijalno rizično upravo zbog takvih nečistoća. Nažalost, ove nepoznate nečistoće se nikada nisu kontrolisale pri registraciji u Srbiji. Od ukupno oko 800 registrovanih sredstava za zaštitu bilja u Srbiji (prema podatku Uprave za zastitu bilja, od 31. 12. 2013.), više od 45 odsto sredstava za zaštitu bilja, registrovanih na bazi minimuma potrebne dokumentacije, sa sobom donose rizik, jer su njihove nečistoće pod znakom pitanja. Da bi se riziku reklo stop, ne sme se dopustiti da se sredstva za zaštitu bilja registruju i dalje po starim pravilima i bez primene jedinstvenih principa“, izjavio je Luka Matić, SECPA.

„Potrebno je istaći i činjenicu da su neke zemlje iz našeg okruženja, iako još uvek nisu članice EU, kao na primer Makedonija i Albanija, odlučile da u svojoj zemlji dozvole registraciju samo sredstava za zaštitu bilja koja su registrovana u EU, naravno u cilju zaštite zdravlja sopstvenog stanovništva i proizvodnje bezbedne hrane. To je dokaz da nije potrebno da nas neko drugi uslovljava da brinemo o sebi, već to treba da uradimo sami i odmah“, izjavio je Andrija Lilić, SECPA.

Novi Zakon o sredstvima za zaštitu bilja je donet 2009. – to je bila nada za maksimum, ali su samo članovi Zakona koji regulišu registraciju sredstava za zaštitu bilja (Članovi od 11-25) odloženi do 31. 12. 2013. Znači, opet minimum. Ministarstvo je, u novembru 2013., u svoja čak 2 zvanična dopisa, koja je uputila svim kompanijama koje registruju sredstva za zaštitu bilja u Srbiji, navela:

„Dana 31.12.2013. stupaju na snagu članovi 11-25. Zakona, i jedino zahtevi predati zaključno sa 30.12.2013. će biti rešeni u skladu sa članom 86, stav 3 Zakona o sredstvima za zaštitu bilja.“

Malo je reći da je veliko, veoma neprijatno iznenađenje usledilo, kada se na sajtu Ministarstva poljoprivrede u martu 2014 pojavio Vodič „Registracija sredstava za zaštitu bilja od 31. 12. 2013“, koji „kaže“:

Na inicijativu Privredne komore Srbije (dopis od 05.03.2013. godine) razmotrili smo prethodno navedene članove zakona i, imajući u vidu tzv. „ciljno“ tumačenje zakona, odnosno šta se sa određenim odredbama zakona treba postići, Uprava za zaštitu bilja će prihvati zahteve za registraciju novih sredstava za zaštitu bilja podnete i u skladu sa čl. 11. do 25. Zakona o sredstvima za zaštitu bilja, ali i u skladu sa članom 86. stav 3. zakona, u zavisnosti od toga kako podnosilac to zahteva.

Znaci, i dalje minimum? Ima li iko prava da još uvek zahteva minimum uz moguću štetu po bezbednost hrane i po zdravlje ljudi u Srbiji?

O udruzenju SECPA: Udruženje proizvođača sredstava za zaštitu bilja (SECPA) okuplja vodeće svetske kompanije u oblasti sredstava za zaštitu bilja – BASF, Bayer, Dow AgroSciences, DuPont, Magan Agrochemicals i Syngenta. Jedna od osnovnih aktivnosti članica SECPA je istraživačko-razvojni rad u cilju ispunjavanja najstrožih standarda u oblasti registracije i primene sredstava za zaštitu bilja, radi ostvarivanja uslova za proizvodnju bezbedne hrane, uz očuvanje zdravlja potrošača i zaštitu životne sredine. Ovo udruženje, od 2010. godine, članica je ECPA – evropskog udruženja koje okuplja najveće svetske proizvođače u ovoj oblasti.

Share