Arhive oznaka: Rudar

Otvorena ambulanta RUDAR

Bor, 13.01.2018.

U čast obeležavanja novogodišnjih praznika, poštujući običaj darivanja opštinsko rukovodstvo je gradjanima najveće gradske MZ Rudar u Boru poklonilo renoviranu i novo opremljenu ambulantu.

U prisustvu velikog broja gostiju i pacijenata otvorena je renovirana i proširena ambulanta

Preko 4000 pacijenata je svoje poverenje ukazalo lekarima iz ove zdravstvene jedinice izabravši ih za svoje izabrane lekara. Ove mlade i ljubazne sestre i lekari zaslužuju ovakav, bolji radni prostor pogodan da prime veliki broj pacijenata koji su se opredelili da zdravstvene usluge koriste upravo u ambulanti RUDAR.“ –  napomenuo je Stojan Ralić, jedan od naj starijih penzionera. Stojan je, ovom prilikom, pomoćnici direktora Doma zdravlja Sladjani Jovanović i osoblju ambulante uručio bukete cveća kao i pomoćnici predsednika opštine Jasmini Orlić a šampanjac predsedniku Aleksandru Milikiću kao znak zahvalnosti rukovotstva MZ RUDAR na nesebičnom angažovanju i pomoći na renoviranju ambulante.

Otvaranju je pored Predsednika opštine Aleksandra Milikića, pomoćnika Predsednika Slaviše Friškovića, pomoćnice Predsednika Jasmine Orlić i Predsednika skuipštine Vidoja Adamovića, prisustvovali i Poverenik SNS-a za Bor i Generalni direktor RTB-a Bor Blagoje Spaskovski kao i bivši predsednik Vlade, naš sugradjanin  Nikola Šainović, poverenik SPS-a za Istočnu Srbiju.

Pomoćnica direktora za zdravstvenu delatnost Doma zdravlja Sladjana Jovanović rekla je

„Ambulanta „Rudar“ premeštena je na novu lokaciju pored apoteke na II kilometru, decembra 2015. godine. Prestankom rada apoteke 2017. stvoreni su uslovi za preuređenje ovog prostora za potrebe ambulante Doma zdravlja. Ovakvu mogućnost prepoznalo je blagovremeno rukovodstvo na čelu sa agilnom direktoricom Dr Vesnom Radosavljević i uz pomoć rukovotstva MZ,  korisnika usluga i lokalne sampuprave dovelo do današnjeg otvaranja.“

O naporima koalicije SNS i SPS da se pomogne rešavanju potreba običnog čoveka govorili su Blagoje Spaskovski i Nikola Šainović i da je ovo pomoć, pre svega najstarijim sugradjanima koji koriste usluge ove ambulante a koji su to i zaslužili.

Radeći svojevremeno u RTB-u Bor doprineli su razvoju grada, Srbije i bivše Jugoslavije. Generacije koje su radile u zagadjenoj sredini gde su dnevne doze Aero zagadjenja prelazile i višestruko propisane parametre nisu marile za zdravstvene posledice. Njihov je cilj bio dati zemlji što više i što boljeg bakra i oni zaslužuju svako poštovanje i pomoć u svojim penzionerskim danima„- napomenuo je Spaskovski ,  govoreći i o velikoj pobedi rukovodstva RTB-a i Vlade Srbije na rešavanju vekovnih ekoloških problema otvaranjem nove savremene Topionice bakra kao i skorom otvaranju doma za stara lica u Boru i zatražio od prisutnih da na narednim izborima podrže koaliciju SNS-SPS kako bi sa punim kapacitetom imali mogućnost da to i realizuju.

Share

Bor: Ekološki protest

Bor, 21.09.2015.

Sa inicijatorm protesta, Irenom Živković, razgovarali smo o motivima da predloži i pozove sugradjane na ovaj Ekološki protestni skup preko svog facebook naloga, kao znak bunta gradjanske Srbije.

Hoću zdravu decu u Boru koji će da živi!

Moj deda je bio rudar. Poginuo je u rudniku. Moj otac je celog zivota radio u Topionici. Guši se sada od astme. Moj stric, moj ujak, moja tetka…Ja sam borsko dete. Rodjena sam i odrasla u Boru. Volim moj grad. Bor je srpski gigant. Bor je izgradio ceo Beograd i pola Crne gore i pokrio sve makedonske zemljotrese. U Bor se nekada dolazilo trbuhom za kruhom. Zato u Boru ima svih naroda. Žao mi je što je Bor opljačkan i ostavljen da umre. Bor nazivaju „grad bez ljudi“. Bor moram da objašnjavam zaječarskom gitarijadom, kad me pitaju odakle sam. Iz Bora se godinama samo iznosilo. Iz Bora su izvezeni kamioni pred bombardovanje. Bor su pustošili. Bor je imao pre trideset godina ono sto neki gradovi jos uvek nemaju. Bor leži na bakru i zlatu. U Bor se sada dovozi najgori otrov iz Evrope. U Boru sada ne moze da se diše. U Boru ljudi finansijski tesko žive. Zato borani cute. Radnici RTB-a se truju u prvim redovima, ali ćute-jer od te plate hrane svoju decu. Ali,sve to može drugaćije. Premijer je na otvaranju Nove Topionice dao obećanja. Znači da je mogucć. Ja samo tražim odgovornost i tražim ispunjenje obecanja. Kažu: Dok se dimi-dobro je. Oduvek se tako kaže u Boru. Da, da  dobro je ali mi ne moramo da preradjujemo taj otrov. Imamo svoje resurse. A i velike pare su otišle da bi se sprečilo da otrov dospe u vazduh. Tražim odgovornost! Molim ljude da traže isto…

Rudari su oduvek imali taj pozdrav „SREĆNO“.

Pa…Srećno nam bilo.

Rekla je za redakciju, našem novinaru Irena Živković i dodala:

Tekst za plakat sam pisala uz kafu na brzinu. Slikala prvi oštampani primerak i stavila na fejs. Rekli su mi, oni koji se razumeju, da nije dobro odradjeno. Ljudi, ja ne znam kako se vode kampanje niti kako se organizuju ovakvi skupovi. Ja sam prvi put u ovako nečemu na ovakav način. Ja nisam političar. Moje namere su čiste. Tražim odgovore, ne tvrdim, ne optuzujem. Topionica treba i mora da radi! Pitanje je kako?Ovako ne treba. Hoću odgovornost i ispunjenje datih obećanja. Pozivam vas da dodjete. I pozivam rukovodstvo RTB-a da preuzme odgovornost i da stane pred ljude ovako kako ja stojim. I da daju odgovore.

Dim kao pri prvobitnoj eksploataciji!

Borani su bili strpljivi i slušali stalna obećanja: Dajte nam još mesec dana, pa tri pa šest dok se uhodamo !  Nisu čak ni organizovali pomen na Prvu ekološku bunu.

Prva Ekološka buna u Krivelju 1935. godine 

Ove godine se navršava 80 godina od prve i jedinstvene u Evropi a možda i u svetu „Ekološke bune“ koju su neki nazvali „Vlaškom bunom“ zbog pretežno vlaške populacije koja je učestvovala u ovom protestu..

Na Đurđevdan 1935 godine se je u Boru odigrao, do tada u svetu nezabeležena buna naroda koja je ugušena u krvi. Prvi organizovani bunt protiv trovanja bio je na ovim prostorima izazvan ekonomskim razlozima. U maju 1935. godine počela je poznata Vlaška buna. Nekoliko hiljada seljaka iz okolnih sela, među kojima je bilo i mnogo radnika u rudniku, okupilo se ispred opštinske zgrade u Boru i zahtevalo da im uprava rudnika isplati naknadu za uništenu letinu. Štrajk je samo delimično uspeo, ali su štrajkači imali i ljudsku žrtvu, policija je ubila jednog poljoprivrednika iz Krivelja  – Iliju T. Dragulovića .

Vlasnici rudnika su naredili tadašnjim rukovodiocima da zamajavaju radnike i seljane a da nešto, što moraju i plate. Takva politika vodi se i danas. – reče nam mr Dragomir Dragić, jedan od vrednih hroničara Krivelja

A kako je danas? Kako i šta dišemo danas? Pita se i  objašnjava Irena Živković i pokazuje na prikaz mernih stanica Agencije za životnu sedinu:

18.09.2015. u 8:30h, u mernoj stanici Bor – institut RIM , zabeležena koncentracija sumpordioksida (SO2) 2182.0 mikrograma /m3 vazduha, azotdioksida (NO2)  39.9 mikrograma/m3, azotmonoksida (NO) 16.1 mikrograma/m3, ugljenmonoksida (CO) 0.2 mikrograma/m3 vazduha; u mernoj stanici Bor – G.Park2 je (SO2) 1716.2 mikrograma/m3 vazduha!!!!

Podsećam da je po uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha , TV (tolerantna vrednost) , GV (granićna vrednost) + granica tolerancije (SO2) 125 mikrograma/m3 vazduha!!!!!  – dodala je Irena na kraju našeg razgovora.

Pored dima, ovih dana i prašina sa borskog i kriveljskog jalovišta zadaje posebne muke meštanima sela Oštrelj. Opasni oblaci prašine zasipaju mikronskom česticama polja oštreljskih domaćina.

Ostrelj prasina

Ako dodamo „mrtvu“ Borsku reku, koja zadaje muke meštanima sela Slatina, a svoj sadržaj preko Timoka odnosi u Dunav, pitanje je kolika je proizvodna cena bakra a kolika ekološka katastrofa istoka Srbije. Uništavajući životnu sredinu i „raubujući“ rudna ležišta danas, zaboravljamo na budućnost! Ova „menažerska“, penzionerska grupa direktora ionako nema svetlu budućnost a svoju decu je već debelo zbrinula u Beogradu, Americi, Kanadi, Londonu, Španiji i ko zna gde već … Bor i „deca dima“ njih ne interesuju. Svaki novi dan na „prestolu“ njima mnogo znači.

Borska reka
Borska rека

Inspektori, Ministarstvo poljoprivrede i zaštitu životne sredine, pa i Vlada, lukavo, ovaj deo svoje teritorije i ne spominju u izveštajima. Cena ćutanja je plaćena socijalističkim kadrovicima i kadrovima na druge načine (npr. Dunav osiguranje, kupovina nafte i naftinih derivata i sl. Mnogo para je u igri !). Poznata metodologija direktora koji tako opstaje kroz mnoga kadrovska sita različitih Partijskih kadrovika. Nekako ga uvek spasu novi gladni političari i Borsko zlato kome ne mogu da odole. A raja, raja se prodaje u bescenje … Rudarski je ovo kraj … SREĆNO!

Share

Fudbal- Zona Istok : Tri poraza borskih zonaša

10.novembar.Bor

Zona Istok 13.kolo

fsrisSva tri borska predstavnka u zonaškom takmičenju pretrpela su ubedljive poraze u 13.kolu. Fudbaleri Rudara izgubili su u Prahovu od Dunava rezultatom 7:0 (5:0), Nemetali iz Donje Bele Reke poraženi su od Rudara u Podvisu sa 9:2 (2:1), a Brestovac 1946 je na stadionu Rudara u Boru pretrpeo poraz od Bukovika od 1:3 (0:1). Dva kola pre kraja jesenjeg dela prvenstva sve tri ekipe nalaze se na dnu tabele. Nemetali su poslednji 16 sa samo 6 bodova, 15 mesto zauzima Brestovac koji je osvojio 9 bodova , a 14. je Rudar koji ima 13 bodova, koliko imaju i Rudar iz Podvisa i Brodoremont. Na čelu tabele su Dunav iz Prahova sa 33.osvojena boda i Svrljig koji ima 30.bodova. U sledećem kolu borski Rudar gostuje u Aleksincu ekipi Rudar Alposa, Nemetali dočekuju Brodoremont, a Brestovac takođe ide u Aleksinac gde će im protivnik biti ekipa Napretka.
Rezultati 13.kola:

Moravica – Rudar Alpos 3:2
Kablovi – Bučje 2:0
Svrljig – Napredak 5:0
Brestovac 1946 – Bukovik 1:3
BSK Bogovina – Rtanj 1:1
Rudar (P) – Nemetali 9:2
Brodoremont – Pukovac 1:1
Dunav – Rudar (B) 7:0

Share

Loš dan za borske zonaše

3.novembar.Bor

Zona Istok 12.kolo

fsrisSve tri ekipe sa teritorije borske Opštine koje se takmiče u Zoni Istok su poražene u utakmicama 12.kola. Najgore su prošli fudbaleri Rudara koji su na svom terenu doživeli težak poraz od Brodoremonta iz Kladova od 1:6. Nemetali su takođe poraženi kao domaćini od BSK-a iz Bogovine  sa 2:4. Ekipa Brestovca je gostovala u Boljevcu, ekipi Rtnja i izgubila sa 3:1. Posle ovog kola Nemetali i Brestovac zauzimaju dva poslednja mesta na tabeli, dok je ekipa Rudara na 11.mestu, ali je i dalje u opasnoj zoni. U nastavku takmičenja sve tri ekipe očekuje grčevita borba za opstanak. Na tabeli vodi Dunav iz Prahova sa 30 bodova. Prate ga Svrljig sa 27 i Bukovik sa 26 osvojenih bodova.

 

 

Rezultati 12.kola:

Rudar Alpos – Dunav 0:1
Rudar Bor – Brodoremont 1:6
Pukovac – Rudar Podvis 8:2
Nemetali – BSK Bogovina 2:4
Rtanj – Brestovac 1946 3:1
Bukovik – Svrljig 2:0
Napredak – Kablovi 4:0
Bučje – Moravica 1:1

Share

Borski „Rudari“ preslabi za Svrljižane

6.oktobar.bor

Autor: S.Ranđelović

Fudbal: Zona „Istok“ : FK RUDAR – FK SVRLJIG 0:3 (0:1)

FK RUDAR: Mamula, Kostić, Kolarević, Kolar, Pajkić, Radovanović, Stanisavljević, Marković, Aleksić, Papludis,Ilić
FK SVRLJIG: Filipović, Zajić, Stevanović, Cenić, D.Stanković, N.Stanković, Ristić, Milojić, Kostić, Đorđević, Stepanović

Sudija: Milena Marjanović iz Malošišta; gledalaca oko 300, Strelci : Stefanović u 23.minutu, Đorđević u 57. i Kostić u 80. minutu za Svrljig.

U osmom kolu zone „istok“ fudbaleri Rudara su dočekali jednog od favorita za plasman u viši rang, ekipu Svrljiga. U jednoj slaboj i prilično nezanimljivoj utakmici gosti su lako odneli sva tri boda, pre svega zahvaljujući greškama domaćih igrača, koji su u nekoliko navrata prosto poklanjali loptu protivnicima što su ovi umeli da iskoriste i dođu do lake i ubedljive pobede. Najbolji igrač utakmice je bio Vladica Đorđević iz Svrljiga koji je bio nerešiva enigma za domaću odbranu. Treba istaći i odlično suđenje Milene Marjanović iz Malošišta, glavnog sudije ovog meča koji će brzo biti zaboravljen.

Share

Danas je Sv. Velikomučenik Prokopije

Bor, 21.07.2014. Izvor: Pravoslavac – crkveni kalendar za 2014.

 

Св. ВЕЛИКОМУЧЕНИК ПРОКОПИЈЕ
Рођен у Јерусалиму од оца хришћанина и мајке незна бошке. Најпре му беше име Неаније. По смрти очевој мајка васпита сина потпуно у духу римског идолопоклонства. Кад одрасте Неаније, виде га једном цар Диоклецијан и одмах га толико заволи да га узе у свој двор на војничку службу. Када овај злочестиви цар поче гонити хришћане, он одреди Неанија да с једним одредом војске иде у Александрију и затре тамо хришћане. Но на том путу деси се Неанију нешто слично као негда и Савлу. Утрећи час ноћи би јак земљотрес и у том јави му се Господ и чу се глас: „Неаније, камо идеш, и на кога устајеш?“ у великом страху упита Неаније: „ко си ти, Господе? Не могу да тепознам.“ У том се показа у ваздуху пресветао крст, као од кристала, и од крста дође глас: „Ја сам Исус распети Син Божји“. И још му Господ рече: „овим знамењем које си видео побеђуј непријатеље своје, и мир мој биће с тобом“. Тај доживљај потпуно је обрнуо и променио живот војводе Неанија. Он даде направити онакав крст какав је видео, и место да пође против хришћана он крете с војском против Агарјана, који удараху на Јерусалим. Као победилац он уђе у Јерусалим и објави мајци да је он хришћанин. Изведен пред судију, он скиде са себе појас војводски и мач, и баци пред судију, показавши тиме, да је он само војник Христа Цара. После великих мучења бачен у тамницу, где му се јави опет Господ Христос, који га и крсти и надеде му име Прокопије. Једног дана дођоше му на тамнички прозор 12 жена и рекоше му: „и ми смо слушкиње Христове.“ Оптужене за ово оне беху бачене у исту тамницу, где их св. Прокопије учаше вери Христовој а нарочито томе како ће примити венац мученички. Зато се у чину венчања брачних помиње св. Прокопије, поред боговенчаног цара Константина и Јелене. Тих 12 жена бише по том страшно мучене. Гледајући њихове муке и храброст мајка Прокопијева такође поверова у Христа, те свих 13 буду погубљене. Када св. Прокопије би изведен на губилиште он диже руке према истоку и помоли се Богу за све бедне и невољне, сироте и удове, а нарочито за Цркву свету, да узрасте и распростре се и да Православље сија до скончања времена. И би му с неба јављено да је услишана молитва његова, после чега он радосно простре главу своју под мач, и оде Господу своме у вечну радост. Чесно пострада св. Прокопије у Кесарији Палестинској и увенча се венцем бесмртне славе 8. јула 303 год. 

Тропар (глас 1):Мученик твој Господи Прокопије во страданији својем вјенец пријат нетљениј от тебе Бога нашего; имјејај бо крјепост твоју мучитељеј низложи, сокруши и демонов немошчнија дерзости; того молитвама спаси души нашја.

Свети Прокопије Јуродиви

Устјужски чудотворац, †1303. Пореклом Варјаг а занимањем трговац. Дошавши у Новгород трговачким послом он се удиви красоти Православља и прими веру православну. Пожели да буде савршен хришћанин, због чега раздаде сиромасима све своје имање, и поче се вежбати у свима осталим врлинама. Правио се луд, да га људи не би хвалили, но прозирао у срца и судбине људи као и у природне догађаје, који су се по том заиста и догодили. Својом плачном молитвом пред иконом Богородице одвратио ужасну тучу од града Устјуга и тако привео грешни град к покајању. Тело му је нађено на улици мртво и снегом покривено. Над чудотворним моштима сазидан храм.

Преподобни Теофил мироточиви

Родом из Македоније, из села Зики. Човек врло учен и велики подвижник. По поруџбини Цариградског патријарха Нифонта путовао у Александрију, да испита, истина ли је, да је патријарх Јоаким покренуо гору и испио отров без повреде, нагнан на ово од јевреја и муслимана. Уверивши се у истинитост ових чудеса Теофил се врати у Св. Гору, где се подвизавао, најпре у Ватопеду, па у Иверу, и најзад у келији св. Василија близу Кареје. Понуду да се прими за архиепископа Солунског овај свети човек одбије. Дубоким безмолвијем, богомислијем и срдачном молитвом успео да очисти ум свој од свих страстних помисли, тако да је постао чисти сасуд Духа Светога у коме је живео Христос. Пред смрт нареди свом ученику Исаку, да кад буде умро не сахрањује га но веже конопцем за ноге, одвуче и баци у поток. Са великим страхом учениктако и учини. Но Промисао Божји открије мошти св. Теофила, и када их пренесу у његову ћелију, почну точити миро чудотворно. Упокоји се 8 јула 1548 год.

Кад је воља Бога свемудрога
Гонитељи постају му слуге,
Мрзитељи – дивни апостоли,
Безбожници – вере ревнитељи.
Вољом Божјом Савле поста Павле
Неаније – свети Прокопије.
Прокопије против Христа пође,
К’о хришћанин својој мајци дође.
Муке спреми, а сам муке прими,
Изненадно познаде истину,
Поклони се Божијему Сину,
Преста служит’ цару земаљскоме.
Поста слуга цару небесноме.
Цар небески дарива га даром,
Даром моћи невољним помоћи.
Како онда тако и данаске:
Прокопијем невољни се блаже,
Јер он данас к’о негда помаже.

РАСУЂИВАЊЕ

Св. Антоније учи: „страхуј, да не постанеш чувен због ма каквог дела свога. Ако те почну хвалити због твојих дела, не радуј се томе и не наслађивај се тиме: држи их у тајности колико можеш и не дозвољавај никоме да говори о њима“. Колико би више било мира и радости међу људима на земљи, кад би бар један део људи примио к срцу ове свете речи! Св. Теофил и ако је живео повучено у св. Гори као прост монах био је чувен у свима патријаршијама источним како због своје учености тако и због добродетељног, подвижничког живота. Једном се догоди, да патријарх цариградски Теолипт посети Солун. Архиепископска столица у то време беше у Солуну упражњена. Солунски хришћани једногласно замолише патријарха, да им постави Теофила за архиепископа. Патријарх, земљак и пријатељ Теофилов, напише Теофилу својеручно писмо, којим га позове да се прими архиепископског престола. Смирени Теофил, бојећи се славе људске, а не могући лако отказати патријарху, одмах прими велику схимну, и о томе извести патријарха додавши: „ако Бог да, видећемо се у царству небеском“. Тако су се духовни дивови, које Црква назива светитељима, бојали сујете и славе људске.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно претварање горке воде у слатку (II Мојс. 15), и то:
1. како жедни Израиљци наиђоше у Мери на горку воду, и не могоше је пити, те народ поче викати на Мојсеја;
2. како Бог нареди Мојсеју, те метну дрво у воду, и вода поста слатка;
3. како то дрво предображава Крст Христов, којим се горчина живота нашег претвара у сласт;
4. како је цело моје биће горка вода док год не унесем у себе Христа распетога.

БЕСЕДА

о камену живом
Кад дођете к њему, као камену живу…
и ви као живо камење зидајте се у кућу духовну
и свештенство свето
(II Петр. 2, 4- 5).
Шта означава камен, браћо, ако не постојанство? Чему нас учи камен, браћо, ако не постојанству? Камен живи пак означава бесмртност. Каменом живим именује апостол Христа Господа, зато што је Он бесмртник и дародавац бесмрћа. Камењем живим именује апостол и хришћане, као причаснике бесмрћа Христова.
Како мисле неверници, браћо, шта бива с човеком на крају крајева? Они мисле, да с човеком на крају крајева бива што и с каменом: човек умире, постаје нечувствен, и претвара се у прашину. А камен је већ мртав, нечувствен, и под околностима претвара се у прашину. И тако и неверни и верни упоређују човека с каменом, неверни – због мртвости и нечувствености камена, а верни – због трајности и постојанства камена. За прве је камен символ смрти, за друге
– символ бесмрћа.
У истини без Христа људи су били, и јесу увек, као мртво камење. Но Христос је као камен живи; прикосните се само Њега, и ви ћете бити као живо камење. Зидајући кућу зидар бира само оно камење, које је отесано и приготовљено да згодно улегне уз друго камење у зиду; неотесано, неприготовљено, рогобатно и трошно одбацује. Зидајући дом, или храм, Свога бесмртнога царства Христос бира људе, као зидар камење, са једном особином, на име – живе, духовно живе. Духовно мртве људе Господ одбацује као трулу грађу, а само оне прима, који као живи личе не Њега, и који згодно улежу уз друго живо камење, а то су ангели, пророци, апостоли, и светитељи уопште. Постарајмо се, браћо, да будемо свештена грађа за свештени дом царства Христова, које Он даноноћно зида, да га са свршетком времена потпуно заврши.
О Господе Исусе, стројитељу царства небескога, оживи нас Духом Твојим Светим, и узидај и нас као живо камење у дом славе Твоје вечне. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Share

Шта се дешава са радницима у Бору?

Bor,16.02.2014.

 

Logo_demokratska_stranka

Бор, Радничка 20 л 1

 

 

ОПШТИНСКИ  ОДБОР

БОР

 

Fакс: +381(30)2496026

e-mail: bor@ds.org.rs

 

Шта се дешава са радницима у Бору?

Желимо да се у име Демократске странке у Бору, свих чланова, симпатизера и поштовалаца наше странке захвалимо господину Благоју Спасковском што је пре два дана у предизборној емисији „Актуелности“ подсетио раднике и грађане Бора на чињеницу колико је претходна Влада, коју је предводила Демократска странка, субвенција и кредита обезбедила за РТБ и град Бор.

Никоме није драго што радницима Бора из месеца у месец падају примања због неспособне Владе и хаотичне политике Александра Вучића, али би свакако свима било драго да је Спасковски дао конкретне одговоре у свом предизборном наступу на следећа питања која муче грађане Бора:

1.         докле ће падати поштено зарађена примања радника РТБ Бор и јавног сектора?

2.         зашто касни и зашто није завршена Нова топионица и ко је сем Спасковског одговоран?

3.         зашто Спасковски отворено не каже радницима да им после реструктурирања припрема приватизацију него то провлачи између редова?

4.         да ли поруком младима да не треба да се усавршавају припрема јефтину радну снагу за неке будуће газде?

5.         ко то прети радницима отказима радницима који не доносе потписе за тренутну политичку опцију Благоја Спасковског?

6.         да ли је у складу са обећаном департизацијом то што је комплетан менаџмент РТБ-а на листи једне политичке странке?

Поштоване суграђанке и суграђани, Демократска странка је заједно са Вама прошла пут кусјачких претњи и уцена. И сада ћемо те и такве опет заједно победити. Као социјалдемократски оријентисана, Демократска странка у Бору се увек залагала и залагаће се да РТБ остане у државном власништву тј под заштитом државе којој би грађани требало да буду на првом месту.

Да бисмо заштитили свој град и своје најближе од оних који у Бор долазе и враћају се само ради одношења наших новаца потребна нам је Ваша помоћ. Та помоћ одгледа се у гласу ЗА Демократску странку 16.марта на локалним и парламентарним изборима. Побеђивали смо исте противнике и раније, а победићемо и овога пута јер БОР ЈЕ НАШ главни град!

С поштовањем,

Демократска странка ОО Бор

Share

ČUVAR BORSKOG RUDNIKA I U POZNIM GODINAMA

Šest  rudarskih decenija dr Rada Kojdića

Ako nije najstariji,  onda je među najvremešnijim srpskim rudarima. Dr Rade Kojdić, čim se završio Drugi svetski rat, krenuo je iz rodne Popovice podno Glamoča / rođen 1932. / put nasušnog hleba sa sedam  kora. U Aranđelovcu se obreo u Rudarskoj industrijskoj školi koja je ubrzo premeštena u Vrdnik. Godine 1949. zapošljava se u rudniku  lignita Rtanj kada se i upisuje u Srednju tehničku školu u Boru i od tog datuma do danas proteklo je šest rudarskih decenija. Bio je to mukotrpan put, od kopača uglja do doktora nauka i vanrednog profesora, upravnika borske „Jame“, direktora Instituta za bakar i počasnog člana Rudarske inženjerske akdemije Jugoslavije. Godine 1954.  u Beogradu upisuje i u roku završava Rudarsko-geološki fakultet. Najpre radi u rudniku „Stanari“ kod Doboja da bi, 1964., kao već iskusni inženejr,  došao u „Jamu“ borskog rudnika.
-Prošao sam sve poslove u „Jami“.  Bilo je i lepih i teških trenutaka. Najradije se sećam 70-tih go godina kada sam zaposlio 20 mladih inženjera i uveo savremeni način rudarenja. Tada smo ostvarivali rekordnu proizvodnju. Uspeo sam sa Milanom Žikićem da okno „Jame“ postavim na sadašnje mesto, a ne u današnji centar grada kako su glavni rukovodioci zahtevali.  Danas je sve drugačije. Proizvodnja je minimalna. Radi jedno rudno telo „Brezonik“, a uskoro treba da se otvori i bogatije ležište „T“. To će trajati do dve godine, ali je ukupna proizvopdnja od 6 do 7.000 tona  bakra nedovoljna za  sadašnje potrebe. Moramo da se okrenemo najrentabilnijem prirodnom resursu, podzemnoj ekslpoataciji najizdašnijeg ležišta „Borska reka“- govori dr Kojdić prevrćući gomilu papira svog  najnovijeg projekta.
Iako je penzionisan pre deset godina, ne miruje. Sa grupom kolega završio je, pre tri godine, novu Strategiju razvoja i privatizacije  RTB Bor, gde  je bio zadužen za podzemnu eksploataciju bakra. Dananoćno je bdio i nad projektom iskorišćenja ogromnih rezervi bakra i zlata u „Borskoj reci“ koja mu ni danas, veli,  ne dopušta mirno da spava.
-To je neviđeni dar prirode. Ne smemo čekati i gubiti vreme. Naučno sam dokazao da se ovo rudno telo može otvoriti za godinu i pet meseci. Moj sistem je sigurniji od Čileanca Rikarda Palme koji je pokušao da u prvom  tenderu proda Bor. Nisam protiv ni njegove metode, ali je bespotrebno da čekamo tri, četiri ili pet godina i dođemo da rude na dubljim kotama. Prvo bi trebalo da počnemo s otkopavanjem na nižoj koti, a potom, nakon 12, 13 godina, da se krene u značajniju eksploataciju. Bez detalja i stručnih analiza, „Borska reka“ sadrži 5,5  miliona tona bakra, što je znatno više nego za ceo protekli vek.  Garantovana eksploatacija trajaće  najmanje 100 godina. Zato predlažem da  taj posao preuzmu naši stručnjaci, jer imamo i snage i znanja. Svako ulaganje države bilo bi sigurno isplativo. Uostalom, moj projekat to egzaktno pokazuje- tvrdi dr Kojdić.
Da bi  rudarstvo u Boru ponovo dobilo stari sjaj, neophodno je stvoriti savremeneog rudara koji će naučiti sve da radi, od kopanja rude do najsloženijih  poslova. Inženjeri isto tako moraju da se obuče i prođu i staru i novu školu. Ne sme da se desi, kao sada, da profesori na Tehničkom fakultetu ne vide „Jamu“, niti da naučni radnici u Instituta za bakar ne poznaju rudnik i topionicu.
-Svojevremeno sam bio u jugoslovenskoj ekipi za rudnike pri SEV. Sticao sam znanja u rudnicima širom sveta, od Amerike i Kanade do Poljske, bivšeg Sovjetskog saveza, Nemačke, Češke… U Jugoslaviji nema rudnika u koji nisam sišao i upoznao njegovu dušu. Najviše vremena proveo sam na Kosovu. Bio sam u raznim jugoslovenskim komisjama. Ipak, najponosniji sam na članstvo u Jugoslovenskoj inženjerskoj akademiji koja i danas postoji. Izabrali su me za počasnog člana, to su moje kolege i zato mi je milo- podseća dr Kojdić koji ne može da shvati kako u Boru niko nema „petlju“ da mu oda priznanje za stvaranje nove Strategije privatizacije RTB-a.
– Ne treba meni baš ništa. Moja supruga Savka i ja skromno i lepo živimo od moje penzije. Ćerke su, jedna u Beogradu, druga je u Londonu. One nikad neće zavisti od Bora. I zato ne razumem ljude koji neće da se osvrnu na moj propjekat „Borske reke“. A hteo sam da presvisnem kada su Bor prodavali za 400 miliona dolara. Nisu računali infarstrukturu, rudne rezerve, radnu snagu…Mladost sam proveo u Boru, i zato mi je žao da toliko bogatstvo bude rasprodato- zaključuje naš sabesednik.

Slovenci, najbolji rudari

Dr Rade Kojdić, kao veliki poznavalac naših rudnika i rudara, s posebnom pažnjom priča o Slovencima koji su, veli, bili siromašan narod, ali zato su veliki i disciplinovani radnici. Oni su podigli i usavršili proizvodnju u mnogim rudnicima u bivšoj Jugoslaviji. Srbi su drugačiji, Srbi su više vezani za poljoprivredu i svoje domaćinstvo.
-Mnogo sam se namučio kada sam u „Jami“ ukinuo rad na „ a kord“. To vam je:  šef odredi učinak, rudar ga završi pre radnog vremena i – ode kući. Tako nešto nisam dozvolio, pa su me dugo kritikovali, ne samo radnici- priseća se dr Kojdić.

Kući k’o bubica

-Joj, koliko mi je ljudi reklo kako sa Radom izlazim na kraj, misleći na njegovu strogoću. Ne, nikad nije bio prestrog i nezgodan čovek. Samo jedanput je došao kući ništa ne govoreći. Rekla sam:-Rade, a gde je dobar dan? – Zar nisam rekao?  Saopštila sam: – To što imaš na poslu, neka ostane tamo, a ovde, kući, moramo drugačije! I nikad više nije „zaboravio“ dobar dan, kako si…Ovde , u domu, ja sam šef, a on je tamo, jer dok je radio, ceo život sam bila domaćica i služila porodici- ispričala nam je Savka, Radetova supruga kojoj, rekao nam je iskreno, najviše duguje što je uspeo u životu.

Brana Filipović

Share

VISOKE POBEDE SLATINE I BORA

Fudbal: Pomoravsko-Timočka zona

U 16. kolu Pomoravsko – Timočke zone Slatina je zabeležila devetu pobedu u sezoni, nadigrana je ekipa Pepeljevca rezultatom 4:2 (3:1). Golove za domaću ekipu postigli su Mrašić, Ivanović, Djordjević i Cokić.
Ekipa Bora je pobedila Kablove 5:1, a igrači Rudara su ostali bez bodova, izgubili su u Ćićevcu od domaće Morave 2:1.
Slatina je zadržala 3. mesto, Bor je sa 14. došao na 10., a Rudar je sa 12. pao na 14. mesto.
U sledećem kolu Slatina gostuje Djerdapu, a Bor i Rudar se sastaju u lokalnom derbiju.

T. Dronjak

Share

„Rudar“ nadigrao lidera

Fudbal

U 15 kolu Pomoravsko-Timočke lige, borski „Rudar“ nadigrao je, na svom terenu,  već duže vreme prvoplasiranog „Borca“ iz Paraćina – 3:1. Igrač utakmice bio je Stojanovski, „Rudar“. Igralo se po kiši, gde su se domaći bolje snašli i, već u prvom poluvremenu, poveli sa 2:0. Borski zeleno-crni pružili su odličnu igru i pokazali da će se na proleće boriti za vrh tabele. Do kraja sezone preostala su još dva kola, a poslastica je derbi večitih gradskih rivala „Rudara“ i Bora. Strelci za domaće bili su Mančić, Stojanovski i Božinović. Sudija Rašević iz Kruševca , zbog oštre igre, podelio je šest žutih kartona.

Share