Arhive oznaka: sumpor – dioksid

Nova, stalna rubrika: Stvarna slika svakodnevne aerozagađenosti u centru Bora – izveštaji državne Agencije za zaštitu životne sredine

Bor, 23. maj

Autor: B.F.

23 5 zagadjenost Bor dim

Od DANAS, pa ubuduće, na sajtu Medija centra Bor, na ovom mestu, svako pre podne objavljivaćemo stvarnu sliku aerozagađenosti Bora sa merne stanice u centru grada, u gradskom parku. To su podaci sa grafikona državne Agencije za zaštitu životne sredine. Dosadašnja merenja, poslednja dva meseca, ravna su katastrofi. Najteži otrovi iz topioničkih pogona zasipali su grad i okolinu najčešće noću, dok građani spavaju, što navodi na sumnju da je i ljudski faktor u pitanju. Kako nezvanično saznajemo, inspekcija i policija već su više puta interevenisali, tako da se očekuju energične mere i kazne za nesavesne. Uskoro ćemo objaviti i detalje uništenja dela useva i pčelinjaka u predelu Bezonika i Krivelja sa autentičnim fotografijama i dopisima ministarki Zorani Mihajlović koju je Ekoagenda 1935 već obavestila o ekološkim incidentima u borskom kraju, ali odgovora, zasad, i nažalost – nema!

Istovremeno, još nema zvaničnih informacija kada će biti nastavljeni radovi na izgradnji nove topionice i Fabrike sumporne kisline. Ministar Mlađan Dinkić izkavio je da će radovi kasniti i da je realno da izgradnja ovih, kapitalnih objekata vrednih 300 miliona evra bude okonačana na proleće iduće godine (ne do kraja ove kako u RTB stalno najavljuju). Naravno, Dinkiću čiji URS vlada Opštinom Bor (isto je i u Knjaževcu, do nedavno je bilo i u Zaječaru) nije lako verovati. Bar nas iskustvo tako uči.

Share

U Srbiji najlošiji vazduh u Boru

Bor, Beograd, 17. januar

Najlošiji kvalitet vazduha u Srbiji je u Boru zbog prisustva sumpor-dioksida, a najčistiji vazduh je na mestima iznad 600 metara nadmorske visine, javlja Tanjug.

U Srbiji je najveći problem čestičnog zagađenja, koje potiče od sagorevanja, a veliki uticaj na zagađenje imaju i manje delatnosti, kao što su individualna ložišta tokom zimskih meseci, objasnio je direktor Agencije za zaštitu životne sredine Momčilo Živković predstavljajući Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji 2011. godine.

Živković je ukazao da postoji ozbiljan problem sa zagađenjem vazduha zbog sumpor-dioksida i da je najviše te materije zabeleženo u vazduhu iznad Bora.

Kako se navodi u Izveštaju, uticaj azot-monoksida na stanje kvaliteta vazduha je najizrazitiji u Beogradu i Novom Sadu, što uslovljava prekomerno zagađen vazduh, koji spada u treću kategoriju kvaliteta vazduha.

Azot-dioksid je najzastupljeniji u Užicu i njegovoj okolini, a čestično zagađenje vazduha postoji u Smederevu, Obrenovcu i Pančevu.

Najčistiji vazduh nalazi se na višim mernim mestima, iznad 600 metara nadmorske visine, ali i u nižim delovima zemlje u zavisnosti od vremenskih uslova.

Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha se u Srbiji radi svake godine i bazira se na nekoliko vrsta nadzora, od kojih je najvažniji monitoring u realnom vremenu, rekao je Živković i dodao da postoje problemi u finansiranju monitoringa i rada Agencije.

Agencija za zaštitu životne sredine, dodao je Živković uglavnom se finansirala iz Fonda za zaštitu životne sredine, koji je ukinut, što dovodi do finansijskih problema.

Prema njegovim rečima, 2012. godine će nedostajati 30 odsto podataka koji pokazuju kvalitet vazduha, a da bi se dobio dobar izveštaj o kvalitetu, potrebno je 90 procenata validnih podataka.

“Sada imamo dosta informacija o monitoringu, ali postoji opasnost da dođemo u situaciju da nećemo moći da funkcionišemo”, naveo je Živković.

Predstavnici Agencije su istakli i da se u odnosu na prethodne godine smanjila emisija štetnih materija u vazduh iz velikih industrijskih sistema, kao i da se u Boru gradi nova topionica, pa se očekuje da se za dve godine smanji emisija sumpordioksida u tom gradu.

Članica Odbora Gordana Čomić (DS) istakla je da za sada ne vidi da postoje finansijske mogućnosti i svest o značaju merenja kvaliteta vazduha.
“Ako postoji ambicija u državi da godišnje izveštaje o kvalitetu vode, vazduha i slično tretiramo samo pro forme, onda možemo ovako da nastavimo. Ali čemu onda izveštaji i skupštinski odbor ako nemamo uticaj na kreiranje politike države u zaštiti životne sredine i njenom finansiranju?”, rekla je poslanica LDP Judita Popović.

Članovi nadležnog skupštinskog Odbora su na sednici u Domu Narodne skupštine predložili parlamentu da prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti vazduha, koji će se pred poslanicima naći na narednom zasedanju, a koji je predložila Vlada Srbije.

Na sednici je dogovoreno i da 6. februara u parlamentu bude održano javno slušanje na temu genetski modifikovanih organizama i njihovog uticaja na zdravlje ljudi i zaštitu životne sredine.

Share

70 PUTA VEĆE ZAGAĐENJE VAZDUHA

VREMEPLOV: Glas, 10. mart 2005.

Iako je zakonski dozvoljeno 150 mikrograma sumpor – dioksida po kubnom metru vazduha, dostignut je rekord – preko 12.000 mikrograma.

dimnjakGrađani Bora i okoline, pre desetak dana, po ko zna koji put suočili su se sa maramicama na ustima i nemogućnošću da dišu, kao i sav civilizovan svet, punim plućima. Eko – stanica u centru grada, poklon EU, izmerila je u jedan sat po ponoći 70 puta veću prisutnost sumpor – dioksida od dozvoljene. Merni instrumenti pokazali su da je sumpor – dioksida u kubnom metru vazduha više od 12.000, a zakonski je dozvoljeno samo 150 mikrograma. Sledećeg dana u isto vreme nebo je bilo malo vedrije, izmereno je 7.640 mikrograma nezdravog vazduha u kome je dokazano da ima i čvrstih čestica, od olova i cinka do žive, arsena, pa i najopasnijeg po zdravlje kadmijuma.
– Poslali smo resornim ministarstvima i inspekcijama upozorenje da je aerozagađenost nad Borom sedamdesetostruko uvećana i da moraju da intervenišu, pa i po cenu zatvaranja dotrajalih pogona topionice. Odgovora po običaju nema, ali je evidentno da inspektori za ekologiju nemaju hrabrosti da vinovnike kažnjavaju. Stručnjaci Svetske banke nisu napamet preporučili da se topionica najkasnije do kraja 2006. godine zatvori. Ona seje otrov već godinama i decenijama i sve zbog upošljavanja starih, u savremenom svetu davno odbačenih kapaciteta. Da li je uvozni koncentrat prljav niko neće da saopšti, ali je istina da je topionica odradila svoje i da je bolje da stoji nego da nas truje. Utoliko pre, jer proizvodnja bakra iz naših rudnika se definitivno ne isplati, a od uvozne prerade sirovina, očigledno, isto se teško živi – kaže Dragan Jankucić, iz sindikata Nezavisnost Topionice i rafinacije.
Prema našim saznanjima, uvozne sirovine stizale su iz Turske, a sada dolaze čak iz Čilea. Novica Milošević, najkompetentniji ekološki stručnjak u Boru ističe da se događaju akcidentne situacije i da je to maltene normalna pojava kod zastarele i propale topioničke tehnologije.
I još nešto je evidentno: od prošlog ponedeljka, kada je delegacija vlade Srbije, na čelu sa potpredsednikom Miroljubom Labusom, posetila Bor – lakše se diše. Nebo je vedrije, a iz topioničkih dimnjaka nema uobičajenih raznobojnih vazdušnih zavesa. To znači da je, verovatno dok ne prođe nezadovoljstvo gradjana, smanjena proizvodnja uvoznog koncentrata bakra.

Share