Bor, 5. decembar
Autor: M.C.
Rudarski sindikat sa sumnjivom reprezentativnošću i podrškom kolega u zemlji na čijem je čelu rudarski radnik Ljubiša Miljković („Jama“ Bor ili RBB Bor, svejedno) održao je juče skup na kome je glavnu reč imao – Blagoje Spaskovski, direktor RTB Bor. Govorio je, uzbubuđeno i s tonom brižnog domaćina, Ljubiša Miljković, predsednik tog sindikata nazvanog RSS, po mnogima veliki obožavalac „svog direktora“, što je u jednu ruku i lepo, oštro napominjući da „svako ko je u mogućnosti da ode u penziju odmah iskoristi to pravo i da Vlada Srbije pomogne Basenu u rešavanju kadrovskih problema…“
Miljkoviću nije ovo prvi put da nešto kaže pa se posle „ujede za jezik“, ali to se čulo na lokalnim televizijama(video) tako gromoglasno da u tekstu lista „Kolektiv“ objavljenom na sajtu RTB-a nigde tako nešto nije spomenuto. Novinar „Kolektiva“ nije se upustio u Miljkovićeve brzoplete konstatacije, jer imao i previše iskustva u saradnji sa generalnim i u direkciji Basena, tako da zaslužuje sve čestitke – od svog šefa. KADA je gospodin Miljković rekao da penzioneri moraju u penziju kako bi ih nasledili mlađi i krenulo se sa bržim zapošljvanjem NIJE, verujemo mu na i bez reči, mislio na Blagoja Spaskovskog koji ima sve uslove za takav status. To što mu je NELEGALNI Upravni odbor dao podršku za još jedan mandat, to ne znači ništa, pogotovu što bivši predsednik UO Ivan Grbin (u Ličnoj karti RTB-a imenovan kao predsendik) nezvanično najavljuje da će se obratiti redovnom Sudu za takvu jednu „neverovatnu laž“. On je o tome delimično i posredno govorio i u prvom „Insajderu“. DAKLE, Miljković zagovara, i to javno pred TV kamerama, da njegov prijatelj i valjda i „sindikalni aktivista“, najhitnije treba da kroči u zasluženu, nadajmo se i nemalu penziju. Naprosto, da se ne poveruje!
Na drugoj, sasvim sindikalnoj strani sveta, Industrijski sindikat želi da dobije status uzbunjivača i otkrije mnoge zloupotrebe u RTB Bor (pogledajte tekst „Sosa u bukagijama“). Ostali sindikati, a ima ih povazda, bar juče, mudro su čekali šta će se dogoditi ili šta se sprema. I u ovom slučaju postoje nelogičnosti, jer sindikati bi trebalo da budu složni bar u ovakvim okolnostima koje ne mirišu na dobro. Previranja tek predstoje i pitanje je kako će danas proći i Mlađan Dinkić u najavljenoj aferi „za koju su sve dosadašnje afere smešne“. Dinkić nije bilo ko u razvoju RTB-a od 2008. godine (lično se založio da Spaskovski bude direktor i „naterao“ ga da bude lider lokalnog URS-a), računajući i njegov ogroman doprinos u investicionom ciklusu u metalurgiji, pa i rudarstvu. Koliko se u tome uspelo, njih dvojica najbolje znaju, čak su se o toj temi u jučerašnjem „Kuriru“ drčno obračunavali s manje i više ubeđivanja javnosti. Ukoliko DINKIĆ danas „padne“ neće ni njegovim saborcima u Srbiji, pa i Boru, biti lako, mada oni nemaju veze sa Kiprom i još nekim geografskim odrednicama.
Teško je danas Boru i Srbiji kad ih pokušavaju spasiti i pomoći im od „zlonamernika“ i iz svojih redova i boraca za „lični interes“ (po današnjim „Novostima“, intervju sa Spaskovskim) Miljkovići i slični. Oni jesu u pravu kad traže da im država pomogne u „kadrovskim pitanjima“ u RTB, jer su se dosadašnji kadrovi zaista istrošili da im jedino penzije mogu „izaći u susret“ ukoliko ne bude snažnijeg polaganja računa (a biće i toga, dakako, što tvrdi i ministar Radulović). Još neprijatnije je kad se ostvaruje pretpostavke o postojanju direktorskih sindikata koji služe u prilikama kad šefovima ponestane „džebane“ i uhvate se za slamku spasa umesto da junački, kako dolikuje, stanu ispred problema i transparentno ga rešavaju. Zato je jučerašnji skup rudara sindikalaca ličio na žalopojku koja ne bi smela da preraste u šire okvire, nego u radničku bitku da se sačuva RTB iznošenjem istine na čistinu i, zajedno sa državom i građanima Bora, počne iz početka.
