Bor, Beograd, 30. avgust
Prvo su ga kupili Rumuni, na drugom tenderu Austrijanci, a posle se niko nije ni javljao
Izvor: Politika, Autor: Branko Kecman, privrednik iz Beograda
Poslednjih dana mnogo se govori o privatizaciji 502 preduzeća u Srbiji posle jav- nog poziva zainteresovanima da učestvuju u tom procesu. Stvorena je takva atmosfera, pogotovo za preduzeća u restrukguiranju, da se spa- sioci i strateški partneri očekuju jedino da dođu iz inostranstva, sa svojim kapitalom, tehnologijama, menadžmentom i ostalim što je potrebno za uspešno poslovanje.
Nismo izvukli pouke iz neuspelih privatizacija tih subjekata u prošlosti. Mogu da komentarišem događaje vezane za privatizaciju RTB „Bor” jer sam poslom neprekidno prisutan u Boru od 2002. godine do danas.
Tender za prvu privatizaciju bio je obja- vljen u septembru 2006. godine a prodavalo se dve trećine kompanije za minimum 266,7 mi- liona dolara, plus investicija od 150 do 200 miliona dolara. Pobedio je rumunski „Ku- prum” s kojim je potpisan ugovor koji je ka- snije raskinut. Tender za drugu privatizaciju objavljen je u avgustu 2007. godine s cenom od minimum 340 miliona dolara, plus 180 miliona dolara investicija. Od dva kandidata bolji je bio „A-tek” iz Austrije, koji nije ispoštovao preuzete obaveze i proces privatizacije je stopiran. Treći tender objavljen je novembra sledeće godine, a Agencija je nudila 67 odsto vlasništva za minimum 300 miliona dolara, koje treba uložiti za sprovođenje investicionog programa, odnosno za obnovu postojećih i izgradnju novih rudarskih i me- talurških kapaciteta, za zaštitu životne sredine i namirenje obaveza prema ostalim komercijalnim poveriocima. Dug RTB „Bor” od 500 miliona evra prema državi konvertuje se u 33 odsto vlasništva kompanije. Uvidev- ši da ne postoji ozbiljan partner, neposredno pre isteka roka za prijavljivanje Agencija za privatizaciju transformiše ovaj tender u četvrti, kojim se traži strateški partner kome se prodaje 40 odsto vlasništva kompa- nije za iznos od minimum 116 miliona dolara, koje treba uplatiti u roku od tri godine, a država se prihvata da obezbedi 130 miliona dolara za izgradnju nove topionice. Ni ovaj tender nije uspeo.
Da bi neutralisala efekat neuspele privatizacije, Vlada kreće s podrškom za modernizaciju RTB „Bor” i obezbeđuje potrebne garancije za izgradnju nove topionice, kapaciteta 400.000 tona koncentrata bakra godišnje, nove fabrike sumporne kiseline i potrebne opreme za rudarstvo. Početak rada topionice kasni dve godine i realno je očekivati da počne sledeće godine, a projektovana cena izgradnje višestruko je probijena. Problem će biti što RTB „Bor” iz sopstvene rude neće moći da obezedi ni 50 odsto koncentrata bakra za optima- lan rad nove topionice. Iz tog razloga, da bi se obezbedio potreban koncentrat, predložena je „privatizacija“ tri rudna ležišta: „Borska reka“ (investicija 100 miliona dolara), „Cerovo” (investicija 100milionadolara) i „Čoka Marin” (investicija 30 miliona dolara). Zaduženje RTB „Bor” porasloje na više od milijardu dolara.
Rudnik bakra „Pirdop” u Bugarskoj ima sli- čan sadržaj bakra u rudi kao u Boru, zapošlja- va manje od hiljadu ljudi. a proizvodi godišnje više od 200.000 tona katode bakra. RTB Bor ima oko pet hiljada zaposlenih, a godišnje proizvodi oko 35.000 tona katode bakra. Naj- veći problem RTB „Bor” je previsoka proiz- vodna cena po toni katode, što je posledica slabog iskorišćenja bakra iz ionako siromašne rude koja se prerađuje, kao i lošeg kvali- teta koncentrata bakra. Nijedna novatehnolo- gija nije uvedena u RTB „Bor” u poslednje dve decenije i zato su rezultati poslovanja veo.ma loši. Nije iskorišćena ni izuzetno visoka cena bakra koja važi na svetskom tržištu po- slednjih sedam-osam godina da bi se smanjilo zaduženje RTB Bor. Da li postoji način da se poboljša pozicija RTB „Bor”? Postoji, a to je primena novih tehnologija iz ove oblasti, čiji su autori naši stručnjaci. U Srbiji je razvijeno nekoliko visokoprofitabilnih i ekoloških rudarskih tehnologija za preradu bakra iz rude i jalovine, kao i za pronalaženje ležišta s kvalitetnom rudo.m. Da je RTB „Bor” do sada primenio te tehnologije ostva- rio bi profit od više desetina miliona dolara godišnje i rešio neke od postojećih ekoloških problema. Ovo su svetske tehnologije i mogu da se prodaju zainteresovanima širom planete, a potrebno je samo napraviti srpsku reprezentaciju za bakar i uspeh će biti neminovan. Taj tim može da sastavi samo nadležno ministarstvo, a sa dobrom organizacijom mo- že se definisati i kvalitetna strategija za privatizaciju RTB „Bor”.
Rudnik bakra „Pirdop” u Bugarskoj ima manje od hiljadu zaposlenih, proizvodi godišnje više od 200.000 tona katode bakra, dok RTB „Bor” ima oko 5.000 zaposlenih, a godišnje proizvodi oko 35.000 tona katode bakra
