Arhive oznaka: bakar

Promocija specijalnog izdanja časopisa BAKAR

Bor, 12.05.2016.

EU Rumunija Institut Pocal

Promocija specijalnog izdanja časopisa BAKAR

 POCAL

U izdanju Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor, izašao je prvi broj specijalnog izdanja časopisa „Bakar“ („Copper“) posvećen rezultatima sa projekta “Pole of Collaboration in New Functional Alloys – POCAL”, a u okviru prekogranične saradnje IPA Rumunija – Srbija.

Prvi broj specijalnog izdanja časopisa „Bakar“ sadrži radove iz oblasti naprednih materijala, uglavnom materijala koji pamte oblik, ispitivanim kroz aktivnosti rada na projektu POCAL. Autori ovih radova su nosioci istraživačkih timova projekta iz Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor (Srbija) i Politehničkog Univerziteta Temišvar (Rumunija).

Navedeni radovi dostupni su i u elektronskoj formi na sledećem linku:

http://www.irmbor.co.rs/images/projekti/pocal/database/mmiBor/Bakar1Spec2016.pdf

Urednici:

dr Ana Kostov, naučni savetnik

e-mail: ana.kostov@irmbor.co.rs

dr Aleksandra Milosavljević, naučni saradnik

e-mail: aleksandra.milosavljevic@irmbor.co.rs

Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor

 

 

 

 

 

 

 

 

Share

Dok se kraljevi bakra bogate, Bor svakodnevno truju!

Bor, 31.08.2015.

Dok se kraljevi bakra bogate, Bor svakodnevno truju oni koji svoje porodice drže daleko od ovog dima ! Postaje li istočna Srbija „Afrika“ za moćne domaće kolonijaliste?

Crnidim2

Nedavno, od 29. tog avgusta, nenormalno je zagađenje vazduha nad Borom i okolinom samo je još jedan u nizu stravičnih i najdirektnijih ataka na zdravlje ljudi. Za građane ništa novo, za najodgovorniji je u RTB-u Bor i državi Srbiji nova bruka i sramota i pred samim sobom. Na jednoj strani teče proizvodnja bakra i bogate se tajkuni, na drugoj Bor propada usput trujući sopstveni narod.

-Dokle ćete, bre, da trujete i nas i našu decu – glavno je pitanje u Boru ovih dana. Društvene mreže su preplavnjene, bude se i ugašene i slabašne ekoloske grupe, proradila je, izgleda, i savest stručnjaka i direktora u RTB-u – oni ćute ili se skrivaju kao nikad od javnosti. A mirne duše mogli bi i morali bi da odgovaraju za neku vrstu haosa i ekološkog beznađa. Blagoje ga nama … !

SEPA dim 22-5

Iako je izgrađenja nova, savremena topionica bakra i zvanično otvorena, još se navodno uhodava (mada je potresaju česte havarije, i više ne radi nego sto radi) ostavljajući prostor za manipulacije, odnosno za rad stare, dotrajale topionice koja ceo Mendeljejev sistem izbacuje u atmosveru. I danas, nakon celog jednog veka, bakarna ruda se topi kao na poljančetu.

Zašto?

Nova fabrika sumporne kiseline nije u pogonu i ko zna kada će da proradi iako su svi rokovi završetka prošli jos decembra 2013-te. Ajmo to – za državu – da nije ni po jada. Šta običan svet zna koliko je sumnjivo utrošenih više stotina miliona evra ili dolara? Istovremeno u Boru godinama vlada jedna te ista istrošena i vesela privredno-politička svita uz podršku ljubitelja političkih prevrtača i manipulanata svake vrste i sorte.

Zašto se Bor i dalje guši otrovima topioničkih dimova na očigled nezainteresovanih svetksih ekoliških i zdravstvenih organizacija. I posebno Evropske unije koja će, sa ovakvim ekološkim katastrofama u Boru, zemlju Srbiju primiti u svoje naručje za jedno 30-50 godina. Jer, ekološka slika Bora crnja je i stravičnija od bilo koje druge u svetu, ili mi bar ne znamo sličan primer? Nažalost, država je od sredine 2010-te godine garantovala ogromna ulaganja u ekološke projekte, ali, čini se, da je bilo bolje sav taj novac da je bacila u najdublji bunar. Bar bih svi manje žalili. I što je najneshvatljivije – niko za to nije odgovarao. Kao ni za besprizorno urušavanje zdravlja naroda u ovom delu istočne Srbije.

rtb - pijaca slika1

Srpski kralj bakra VIP MP i njegova ekipa u poslednje vreme izdigli su se iznad RTB-a Bor. Oni uvoze sirovine, bakarne koncentrate i tope ih uglavnom u staroj topionici, najvećem izvorištu Borske ekološke katastrofe. Čistog neba nad Borom, kako je obećao i državni vrh, nema pa nema. Postoje dokazani stručnjaci, čak eksperti, koji tvrde da je ceo taj uslužni posao za RTB Bor – nemala šteta i veliki poslovni gubitak. Kralj i kraljevi bakra zgrću pare, Bor pravi nove finanskijske dubioze a gradjani odlaze pogrebnim radnjama, „jer samo je smrt siguran posao“, u bolju budućnost. Oni koji se pobune bivaju oterani: Ako ti se ne svidja idi u neko bolje mesto pa tamo radi ! A nama: „Ne može nam niko ništa …. jači smo od ….

Niko, bar zasad ne pokazuje ni ugovor za uvoz i topljenje koncetrata, a i da ga javnost i upozna, sudeći po dosadašnjoj praksi, ne bi bilo vajde. Osioni i bahati moćnici, ne samo u Boru, rade onako kako je njima po volji, a narod, očevidno je, ostaje da gleda u borsko sivo nebo i bukvalno diše “na škrge” a decu prehranjuje proizvodima kupljenim sa pijace ispod dimnjaka.

Share

17 medalja borskim takmičarima

Bor, Crni Vrh,  16.02.2015

Na Skijalištu Crni vrh održan je, proteklog vikenda,  „Alpski kup Jugoistočne Srbije“, „ABI MEMORIJAL“ i „KUP BORA“ uz učešće više od 70 takmičara iz cele Srbije u kategorijama : pahuljica, cicibana i pionira.
.

Borski skijaši osvojili su 17 medalja i to 7 zlatne (Sandulović Luka, Ikić Nadja, Bajrami Dijana, Dojkić Nikola…). 7 srebrne (Sandulović Uroš, Stupar Pera, Milojković Andrea,…)  i 3 bronzane (Jovanović Aleksandra, Milojković Magdalena…).

Prvi Abi Memorijal posvećen je iznenada preminulom borskom skijaškom stručnjaku Abduli Bajramiju iz Bora, koji  je tragično preminuo dana 05.09.2014. godine u teškoj saobraćajnoj nesreći na putu Zaječar-Paraćin. Podsećanja radi ističemo da su mnogi takmičari poslednjih 25 godina stasavali uz njegov stručni nadzor, a ogroman doprinos ostavio je i na razvoju skijaških kapaciteta Bora i istočne Srbije.
Organizatori kupa su: „Skijaški klub „Bakar“ Bor i J.P“Borski turistički centar“

 

Share

Bаkаr na berzi – ispоd 6,000 $/t !

Bor, 13.01.2015.

ZNAK ZA UZBUNU: Opasno pada cena bakra, kuda dalje?

 Bаkаr se kupuje ispоd 6,000 $/t  pо prvi put оd оktоbrа 2009. gоdinе.

 Velike količine ovog mеtаlа na lageru svetskih berzi, smanjena privredna i kreditna aktivnost svetske, posebno kineske privrede, značajno utiču na pad cene. Nakon oporavka  od 2009. godine do istorijskog maksimuma jula 2010. od 10.191$/t, ovo je period najniže cene u petogodišnjoj istoriji (gde je prosečna cena bila oko 7600 $/t ). Na cenu svakako utiče i visoka proizvodnja ovog crvenog metala u RTB BOR, kao i pronalazak novih ležišta o kojima je mendžment RTB-a, mišljenje je stručnjaka, neoprezno i ishitreno obavestio javnost jer izjave i proizvodno-poslovni ambijent u RTB-u direktno utiče na formiranje berzanske cene. Sve ovo ukazuje o neophodnosti održive proizvodnje uz povećanje energetske efikasnosti i smanjenje troškova, srazmerno potrebama države i same kompanije, u prvom redu zato što su resursi koji se eksploatišu ograničeni. I navodno puštanje u rad nove topionice u Boru posebno je potreslo tržište ovog metala. …

Berza Cu w

 

Berza 1m

 

Berza 1g

Share

Država ostaje vlasnik RTB Bor

Bor, 23.10.2014. (Beta)

Ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandra Antić izjavio je u danas u Boru da oglas za privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) „Bor“ nije objavljen sa idejom da se ta kompanija proda.

„Država hoće da ostane vlasnik RTB-a i da pronađe strateškog partnera koji će investistirati u razvoj tehnologije i poslovanja“, rekao je Antić priliokom posete RTB-u, saopšteno je iz te kompanije.
foto: Tanjug
foto: Tanjug

Antić je rekao da ima domaćih, ali i stranih kompanija i investicionih fondova koji imaju ozibljne namere da investiraju u regionu Bora.

„Pre svih je to Goldman Saks, koji uvek predstavlja ozbiljne igrače u ovoj branši, ali videćemo koga, kada počnu razgovori“, rekao je Antić.

Ministar rudarstva i energetike Srbije rekao je da u ukolini Bora ozbiljne kompanije, koje su na svetskom glasu, istražuju potencijalna nalazišta rude bakra.

„Sa njima moramo ostvariti saradnju jer će sutra, ako uđu u fazu otvaranja rudnika i eksploatacije, one doći u RTB i tu prerađivati rudu“, rekao je Antić.

On je rekao i da se čine maksimalni napori da se nova topionica u RTB-u, završi u skladu sa predviđenim rokovima i da se očekuje da će kada počne rad, značajno da doprinese privrednom rastu Srbije.

Share

OPET NEMA DIMA: Spaskovski i topionica „na dugme“!

Bor, 23. oktobar 2014.

Mnogi građani Bora postavljaju pitanje – zašto nema uobičajenog dima iz topioničkih dimnjaka, da li su se obistinile najave da se bliži kraj gradnji projekta Nova topionica ili je nešto treće iskrslo. Raspitali smo se i dobili infromaciju od zaposlenih u TIR-u da je ponovo, drugi put ove godine, krenuo remont topioničke peći. A i da nije remonta, vele oni, ne bi se nad Borom nadvijali gusti zatrovani oblaci, jer – nema koncentrata za preradu u metalurgiji. Nema ni približno dovoljno osnovne sirovine iz rudnika u Boru i Majdanpeku uprkos obećanjima menaždmenta i direktora Spaskovksog da će se ove godine dobiti 60.000 tona katodnog bakra. Moguće je dobiti svega polovinu od planiranog, dok se o garantovanih 80.000 tona katoda za iduću godinu – može smao sanjati.    Kako će onda, ako bude i završena, nova topioniuca da radi, niko sad, bar zvanično, ne može da objasni. Premijer Vučić je spominjao uvoz koncentrata, što ni malo nije jednostavan posao – jer je ta sirovina deficitarna na svetskom tržištu. Štaviše, zahtevaju se i plaćanja unapred do tri godine. Zato je korisno prisetiti se obećavanja nadležnih i “svemoguićih direktora” kako će, već sredinom ove godine, Borom teći moćna reka bakra i zlata. List “Kolektiv”, glasilo RTB Bor ( neki su skloni da tvrde i da je reč o biltenu generalnog direktora?), 12. avgusta 2013. godine, na prvoj strani, PIŠE:

Kolektiv

Dr Zorana Mihajlović, ministar energetike i zaštite životne sredine, u obraćanju slavljenicima povodom 6. avgusta, Dana rudara: “RTB Bor mora o roku da završi topionicu i ja danas obećavam da ću da nadgledam rad na celoj izgradnji i da ovde neću biti 6. avgusta iduće godine ukoliklo ne bude radila… To je jedini način da Bor i cela Krajina imaju zdravu životnu sredinu, da nema više trovanja, da nema više maramica i zaustavljanja proizvodnje, da svako dete u Boru i okolini može normalno da živi…”

Blagoja Spaskovski, generalni direktor RTB Bor, poručuje i dopunjuje mistarku:

“Odogovoran sam čovek i stojim iza svega što sam rekao, jer, mnoge stvari smo dobrim delom već uradili… Ubeđen sam da ćemo do sredine naredne godine pritisnuti dugme i pokrenuti novu fleš peć i novu fabriku sumporne kisline…”

“Kolektiv”, na sledećim stranicama, objavljuje naslov kako je u Majdanpeku “rekordna proizvodnja i slavlje” uz koncert “Parnog valjka”.

GDE li smo danas, gospodo ministri, direktori, pa i novinari? NITI je ministraka Mihajlović ove godine dolazila za 6. avgust, niti je ona više ministar za zaštitu životne sredine (sad rešava gomile problema u saobraćaju). Nije bilo, nažalost, ni govora o “pritiskanju dugmeta”, mada je Spaskovski opet bio u prvom planu. I još po ko zna koji put pala su obećanja, naravno, uz koncerte pevača i neviđeni vatromet. Do neba se slavilo bez nove topionice, uz nagrade i priznanja i dodatna zaklinjanja (najviše premeijeru i Vladi) od kojih koristi imaju samo protagonisti takvog, providniog a uspšenog, politikantskog marketinga. Onaj “odgovorni čovek” i dalje je ODGOVORAN, jer, eto, danas će u posetu primiti, i pokazati gradilišta i rekordne rudne rezerve, i Nj.E., amaričkom ambasadoru Kirbiju. Dobro bi bilo da mu elegantno predoči i da će projekat Nove topionice kasniti bar dve godine i da ćemo dočekati još jedan 6. avgust sa tek, po sopstvenim priznanjima, okončanim hladnim probama. Koliko će ovo prekoračenje rokova stajati državu i njene poreske obveznike, i nije toliko bitno za Amerikance, Srbija će to već nekao platiti.

Stara topionica je, izgleda, stala, u remontu je ( i to pred proklamovani završetak nove topionice!), a to, kako su u RTB pre neku godinu priznali ekološkom inspektoru, skupo košta. Što više stoji, plaća se veća cena. AKO, bar će se ambasador Kribi nadisati čistog borskog vazduha na nadmorskoj visini oko 400 metara. Kad mi, Borani, decenijama nismo te sreće, neka bar neko iz belog sveta, ovde i vasceli dan, diše punim plućima.

Share

Drugi pišu: „Afera“, najnoviji broj – Istina o RTB Bor u Vladi Srbije

Bor, Beograd, 1. septembar

Izvor: Afera, 27. avgust

 

U Ministarstvu privrede, tačnije u prostorijama Agencije za privatizaciju u Beogradu, nekoliko dan pred kraj već stare, 2013. godine, (tačnije, 27. decembra) održan je izuzetno važan sastanak kome su, sem ljudi iz ministarstva Saše Radulovića, prisustvovali i njegovi najbliži saradnici, kao i novi predsednik Upravnog odbora RTB Bor, dr Bojan Dragović, sa jedne strane, a sa druge strane stola sedeli su Blagoje Spaskovski, direktor RTB Bor, Boban Todorović, direktor Topionice i rafinacije bakra, pravnik Zoran Ilić i Vidoje Adamović, direktor Rudnika bakra Bor. U radu skupa učestvovali su i predstavnici sindikata iz Bora i Majdanpeka, ne samo Rudarskog sindikata kako je neko želeo u pripremi sastanka, nego i čelnici Samostalnog, Nezavisnog i Industrijskog sindikata. POŠTO smo došli do verodostojenog dokumenta sa ove rasprave o sudbini RTB Bor i njegovoj Ličnoj karti, smatramo da bi bilo poželjno da objavimo samo pojedine, najzanimljivije delove razgovora poštujući upozorenje organizatorima da se neki detalji, posebno jedna činjenica, ne sme iznositi u širu javnost, čak je zatraženo da se prisutni potpisima obavežu na čuvanje tajne. IDEMO redom

-JA SAM, gospodo, novi čovek SIEPE, saradnik ministra Radulovića i tvorac Lične karte preduzeća u Srbiji. Ovde su i kolege stručnjaci koji rade na Projektu RTB Bor.

-Odmah da se razumemo: mi nećemo ništa da prodamo bez vašeg saznanja, niti po starom pogubnom zakonu, niti da radimo “ispod stola”. Hoćemo da vidimo koliko RTB vredi. Vaše preduueće je kompleksno. Prvo niko ne zna tačno šta sve ima pod zemljom. Nas ne zanima šta je radilo neko staro rukovodstvo, imaju organi koji se time bave… Ne treba nam Kinez koji se bavi tekstilom da kupuje Vršačke vinogarde, pa da takav sutra kupi i RTB Bor. Trebaju nam oni koji se bave tom delatnošću, da investiraju u novu tehnologiju, u sve ono što mi nemamo. Razgovarao sam sa zamenikom premijera, trebali smo da dođemo u Bor, ali nismo imali kompletnu Ličnu kartu preduzeća. Doći ćemo posle Nove godine, biće tu i ljudi koji su uspešno radili slične poslove u Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskoj. Ova Vlada neće, niti može, više da se zadužuje. Hoćemo prvo da saslušamo vas, radnike. A kako će se Bor privatizovati odrediće stručnjaci, niti ministar, niti političari. Jer, nemoguće je da takvo preduzeće kao što je RTB godinama , i sve više, gubi pare. To je nemoguće. Vidite, bilo je otimačine, dešavalo se svašta. Zato moramo da vidimo ko je kome i šta plaćao, koje su usluge plaćane, gde su pare, na čije su račune otišle, za to treba vremena…Neke stvari ne mogu preko noći da se urade. Nama je u interesu da se, kad dođe vreme, proda zdravo preduzeće. Ministarstvo hoće da se potraživanja konvertuju u kapital i da se onda proda kapital, i da dođu svetske firme koje će ulagati u tehnologiju i vama naparviti profitabilno preduzeće. Pa, oni od nas u tom polsu imaju sto puta veće iskustvo. A njima, opet, trebaju naši ljudi koji znaju to preduzeće. OVO je zaista veliki i kompleksan problem. U novom zakonu postoji više modela privatizacije. Suština je prodaja kapitala. Važno je da firma radi, da ima tržište, to je kod vas, s tim što su i potencijali ogromni. Kod vas se nije znalo ko kosi, ko vodu nosi. NI danas mi neke stvari nisu jasne koje su se kod vas događale. BILI smo slepi kod očiju sve ove godine. Ponavljam: bilo je tu i političke umešanosti! Ti ljudi više ovde nemaju šta da traže. Ovde više nema šta da se krije, jer i vama je svega preko glave. Restruktiranje mora da se završi do kraja juna, ali pre toga moramo znati šta imamo. Nemoguće je da jedno ovakvo preduzeće ne pravi pare. MI smo ovde da pomognemo radnicima, ovaj zakon je pravljen po evropskim standardima. Srećom, vi, igrom slučaja, niste kao FAP i slični. Vi imate puno potencijala, a zašto je ovakav pristup, zato hoćemo vas da saslušamo, nikada u ovakvom broju niste bili pozvani. Hoćemo da sačinimo dobru i veliku analizu preduzeća, da znamo koliko smo dužni, i koliko su nama dužni, a i koliko se kralo, i to će se saznati. Bor je naš timski projekat, i svi hoće da pomognu, interes je da Bor radi i da bude profitabilan.

REČ dajem dr Dragoviću, predsedniku UO RTB Bor:

-Imam iskustva, radio sam do sada tri ovakva projekta. Prvo hoćemo da identifikujemo preduzeće, jer bez toga ne mogu da se preduzmu nikakve mere. Koliko sam video, dosta se kasnilo u ospoobljavanju kapaciteta, oni su u fazi završetka.Oni moraju da daju tzržišno prihodnu proizvodnju.. Prvi zadatak je Lična karta, jer bez nje nema pomaka. Ako ovako nastavimo, odosmo u stečaj. Zato moramo brzo da radimo, a vi da kažete ZAŠTO se kasni sa završetkom nove metalurgije, koji su, sem materijalnih, još uzroci. Drugo, koji su termini da se pokrenu ti kapaciteti. U pitanju je 700 miliona evra (misli se najverovatnije na ukupne godišnje subvencije preduzeća u restruktuiranju.- prim. pr. ). Ja od srede, od sastanka UO u Boru, ne mogu da spavam. Trebaju mi validne informacije. Ako vidim da me zavaravate pričama, daću ostavku! Spaskovski i ja trebalo bi za 6,7 meseci na belom konju da se prošetamo, razumete li? Ne interesuju me mediji, zanimaju me tehnološki aspekti, pitanja radnika, pitanje znanja, bavljanje novim tehnologijama. Zapostavili smo u celoj zemlji i nauku i tehnologiju. Treba nam bolji uvid u vaše infromacije, kako bi, eto, pravili manje greške…

POTOM se javio Blagoje Spaksovski. On je izneo već poznate priče o 15 privatizacija u RTB o koje se ovajdila država, o tome kako RTB puni državni budžet, plaća 320 miliona dinara mesečno struju, kako se “vuku” krediti i od 1959. godina naovamo, kako se štedilo i na kupovini opreme, kako je nizak sadržaj metala u rudi uvećao cenu koštanja katoda, itd.

-U nove mere moramo ići korak po korak. U suprotnom napravićemo karambol. Staćemo! Prihvatam da se sve kontroliše od početka do kraja. I sve da bude transparentno. I dok sam ja generalni direktor sve mora da bude transparnetno. Ne može se niko zaposliti bez oglasa. Jer, RTB je kompleksan sistem. Ne može se spisak javnih nabavki nabaviti za tri dana. Samo šest miliona evra mesečno izdvajamo za bruto plate. To je krvav posao. Ne može se u RTB završiti Lična karta kada su krediti za Bor i Majdanpek od 1959. godine. Nemamo papire? Zato sam i smenio… Bor je napredovao, ni jedan drugi grad nije kakav je Bor… Tvrdim da ćemo topionicu završiti za 225 miliona evra…Kanađani su tražili od Vučića da me smeni zato što sam drzak… Sad gradimo Fabriku sumporne kiseline bez dozvola. Te papire čekamo po 3,4 meseca.

O tome šta su govorili ostali predstavnici RTB Bor, pa i sindikalci, ne treba, verujemo, posebno naglašavati. To su poznate konstatacije u smislu da nećemo privatizaciju, nećemo otpuštanja radnika, i nećemo smanjenje plata. Za razvučenu i konfuznu diskusiju Ljubiše Miljkovića, Rudarski sindikat, neko od organizatora rekao je da je nekoncizna…Javio se i pravnik Zoran Ilić naglasivši “da se sve radilo po nalogu Agencije ili nadležne Komisije Dinkićevog ministarstva”….

Najzad, ponovo se javio predstavnik organizatora skupa, profesor Dragićević: (Rudarsko-geološki fakultet Beograd)

-… Ova vlada želi da zaštiti javni interes, interese 7,5 miliona Srba. Odmah je zaustavljena pljačkaška privatizacija. RTB je u vrlo teškoj situaciji, čak i socijalnoj. Naprosto: započeti su projekti, ali nisu definisani projektni zadaci., počelo se da se radi parcijalno i došlo se do neracionalnosti. Kažete, nedostaju vam građevinske dozvole, a nemate projekte (neće valjda da se gleda u pasulj)? Zar taj problem treba da rešava vlada? Usledila je upadica Spaskovskog: -Imamo… – NIJE TAČNO, odgovoreno je…. Hoćemo tačnu situaciju. Moralno je da se prizna greška. Svako može da pogreši. Drugo, kod vas ne postoji uredno knjigovodstvo. Neće valjda vlada da vam postavlja šefove računovodstva po fabrikama? Gospodo, ovi nedostaci moraju da se otklone…Imate odlične inženjere, ali se to ne valorizuje. Nemoguće je da vi u RTB jedini primenjujete zakone nepostojeće države. Morate da radite na zdravim osnovama, a ne na bazi samoupravnog sistema. VI RADITE PROTIV GRAĐANA BORA! Morate da uspostavite novi, zdrav sistem upravljanja. Jedino tako posotjeće rukovodstvo može da dobije podršku.

OPET je usledila upadica Spaskovskog:

-Ja ću da podnesem ostavku…

-OVO je presudan trenutak za egzistanciju Bora. Ovaj sastanak je uspeo, sve teme ste nam saopštili. Proverićemo. Sve je u igri!

Spaskovski:

-Osećam se ovde povređenim…

!

Share

Kako prodati borski rudnik bakra?

Bor, Beograd, 30. avgust

Prvo su ga kupili Rumuni, na drugom tenderu Austrijanci, a posle se niko nije ni javljao

Izvor: Politika, Autor: Branko Kecman, privrednik iz Beograda

Početak rada nove topionice kasni dve godine
Početak rada nove topionice kasni dve godine

Poslednjih dana mnogo se govori o privatizaciji 502 preduzeća u Srbiji posle jav- nog poziva zainteresovanima da učestvuju u tom procesu. Stvorena je takva atmosfera, pogotovo za preduzeća u restrukguiranju, da se spa- sioci i strateški partneri očekuju jedino da dođu iz inostranstva, sa svojim kapitalom, tehnologijama, menadžmentom i ostalim što je potrebno za uspešno poslovanje.

Nismo izvukli pouke iz neuspelih privatizacija tih subjekata u prošlosti. Mogu da komentarišem događaje vezane za privatizaciju RTB „Bor” jer sam poslom neprekidno prisutan u Boru od 2002. godine do danas.

Tender za prvu privatizaciju bio je obja- vljen u septembru 2006. godine a prodavalo se dve trećine kompanije za minimum 266,7 mi- liona dolara, plus investicija od 150 do 200 miliona dolara. Pobedio je rumunski „Ku- prum” s kojim je potpisan ugovor koji je ka- snije raskinut. Tender za drugu privatizaciju objavljen je u avgustu 2007. godine s cenom od minimum 340 miliona dolara, plus 180 miliona dolara investicija. Od dva kandidata bolji je bio „A-tek” iz Austrije, koji nije ispoštovao preuzete obaveze i proces privatizacije je stopiran. Treći tender objavljen je novembra sledeće godine, a Agencija je nudila 67 odsto vlasništva za minimum 300 miliona dolara, koje treba uložiti za sprovođenje investicionog programa, odnosno za obnovu postojećih i izgradnju novih rudarskih i me- talurških kapaciteta, za zaštitu životne sredine i namirenje obaveza prema ostalim komercijalnim poveriocima. Dug RTB „Bor” od 500 miliona evra prema državi konvertuje se u 33 odsto vlasništva kompanije. Uvidev- ši da ne postoji ozbiljan partner, neposredno pre isteka roka za prijavljivanje Agencija za privatizaciju transformiše ovaj tender u četvrti, kojim se traži strateški partner kome se prodaje 40 odsto vlasništva kompa- nije za iznos od minimum 116 miliona dolara, koje treba uplatiti u roku od tri godine, a država se prihvata da obezbedi 130 miliona dolara za izgradnju nove topionice. Ni ovaj tender nije uspeo.

Da bi neutralisala efekat neuspele privatizacije, Vlada kreće s podrškom za modernizaciju RTB „Bor” i obezbeđuje potrebne garancije za izgradnju nove topionice, kapaciteta 400.000 tona koncentrata bakra godišnje, nove fabrike sumporne kiseline i potrebne opreme za rudarstvo. Početak rada topionice kasni dve godine i realno je očekivati da počne sledeće godine, a projektovana cena izgradnje višestruko je probijena. Problem će biti što RTB „Bor” iz sopstvene rude neće moći da obezedi ni 50 odsto koncentrata bakra za optima- lan rad nove topionice. Iz tog razloga, da bi se obezbedio potreban koncentrat, predložena je „privatizacija“ tri rudna ležišta: „Borska reka“ (investicija 100 miliona dolara), „Cerovo” (investicija 100milionadolara) i „Čoka Marin” (investicija 30 miliona dolara). Zaduženje RTB „Bor” porasloje na više od milijardu dolara.

Rudnik bakra „Pirdop” u Bugarskoj ima sli- čan sadržaj bakra u rudi kao u Boru, zapošlja- va manje od hiljadu ljudi. a proizvodi godišnje više od 200.000 tona katode bakra. RTB Bor ima oko pet hiljada zaposlenih, a godišnje proizvodi oko 35.000 tona katode bakra. Naj- veći problem RTB „Bor” je previsoka proiz- vodna cena po toni katode, što je posledica slabog iskorišćenja bakra iz ionako siromašne rude koja se prerađuje, kao i lošeg kvali- teta koncentrata bakra. Nijedna novatehnolo- gija nije uvedena u RTB „Bor” u poslednje dve decenije i zato su rezultati poslovanja veo.ma loši. Nije iskorišćena ni izuzetno visoka cena bakra koja važi na svetskom tržištu po- slednjih sedam-osam godina da bi se smanjilo zaduženje RTB Bor. Da li postoji način da se poboljša pozicija RTB „Bor”? Postoji, a to je primena novih tehnologija iz ove oblasti, čiji su autori naši stručnjaci. U Srbiji je razvijeno nekoliko visokoprofitabilnih i ekoloških rudarskih tehnologija za preradu bakra iz rude i jalovine, kao i za pronalaženje ležišta s kvalitetnom rudo.m. Da je RTB „Bor” do sada primenio te tehnologije ostva- rio bi profit od više desetina miliona dolara godišnje i rešio neke od postojećih ekoloških problema. Ovo su svetske tehnologije i mogu da se prodaju zainteresovanima širom planete, a potrebno je samo napraviti srpsku reprezentaciju za bakar i uspeh će biti neminovan. Taj tim može da sastavi samo nadležno ministarstvo, a sa dobrom organizacijom mo- že se definisati i kvalitetna strategija za privatizaciju RTB „Bor”.

Rudnik bakra „Pirdop” u Bugarskoj ima manje od hiljadu zaposlenih, proizvodi godišnje više od 200.000 tona katode bakra, dok RTB „Bor” ima oko 5.000 zaposlenih, a godišnje proizvodi oko 35.000 tona katode bakra

Share

Ekskluzivno: RUDARSKO -TOPIONIČKI DR DŽEKIL I MISTER HAJD ili kako je država Srbija od Bora dobila još jedno teško breme

Bor, 12. avgust

Autor: Zorana Z. Mihajlović Milanović

Izvor: Blog B92

Mihajlovic Infante Zlot 5Nekada, Bor je bio grad.

Mogao je do 2000.godine postati i prestonica Istočne Srbije. Nije.

Gramziva politika, njeni eksponenti – političari i direktori nisu doneli vidniji napredak.

Ni nakon 2000.godine, Bor se nije oslobodio lopovluka i korupcije.

Umesto moćnog oslonca, država je dobila još jedno breme.

Bor je danas „grad u nestajanju“.

Ponižen narod.

Gladan grad.

Izgubljena nada.

Grad, koji su političari koristili kao poligon za vežbanje svojih naratorskih sposobnosti pričanja bajki. Kad se vežba završi, ostajali su Borani, kao nemi slušaoci, svesni po ko zna koji put da bajke ne postoje.

Ipak, na sceni je danas pravi „bućkuriš“. Novo, do sada neviđeno.

Danas Borom upravlja interesni mix!  – onih, koji su do 2000.godine, promašenim investicijama uništavali ovaj grad i RTB, i onih koji su od 2000.godine bili u vlasti, ali bez pozitivnih rezultata po ovaj grad.

Kada se udružuju interesi, onda je „istorijsko pomirenje“ sasvim normalna stvar?

Normalno je da, onaj ko je do 2000.godine bio na čelnim pozicijama RTB Bora, i u konkurenciji za Ginisa, zbog pada proizvodnje, danas bude na čelu ovog preduzeća.

I tada, i danas rezultate osećaju Borani.

Deset godina su socijalisti finansirali ratove i svoj opstanak na vlasti, upravo pljačkajući ovaj grad. O tome bi, bar kroz pripovedanje mogao da govori današnji generalni direktor RTB Bora.

Upravo je on do 1990.godine bio tehnički, a od 1990.g do 2000.godine direktor Rudarskog basena Bor.

Ovaj istorijsko ekonomski mix ima zajednički brojilac.

Dok su oni do 2000te, pod firmom državnog interesa u sankcijama, promovisali bakar kao sredstvo plaćanja umesto dolara/marke, dotle su drugi (oni od 2000) svesno ostavili RTB Bor bez prave državne podrške i jasne strategije.

Kada nema plana, caruje korupcija, i u mnogo razvijenijim zemljama nego što je naša.

Sa druge strane, nešto se i razvijalo u poslednjih deset godina. To je Borsko groblje.

Istina o kojoj se ćuti, a koja je zajednički imenilac i jednih i drugih. Prosečan životni vek u ovom gradu je 47 godina. Ovde je počinjen zločin prema prirodi i ljudima.

Svačega se ovaj grad naslušao i nagledao – prodaje, rasprodaje, investitora u pokušaju, ministara i njihovih obećanja.. Deviza je bila da bakra nema, a kad je tako, onda nema ni posla.

Kad nema posla, onda treba početi sa razvojem drugih delatnosti.

Upravo oni koji su se slagali sa takvom politikom, danas imaju svog predstavnika – čelnog čoveka RTB Bora. Isti, pričaju sasvim suprotnu priču, najavljujući podršku RTB Bor.

„..Shvatili smo da ukoliko nemamo vrhunskog strateškog partnera, nema smisla prodavati drugoligašima naše resurse..“ (ministar i potpredsednik Vlade, Mlađan Dinkić).

Podrška se, međutim ne ogleda u investiciji u infrastrukturni objekat čiji kapaciteti teško da će biti uposleni. Topionica koja će se graditi u naredne 3 godine neće imati šta da topi.

Podrška treba da se ogleda prvo u jasnom planu, šta se sa RTB Borom želi.

Ovako ne može da se ne postaviti pitanje da li se, opet diže spomenik pogrešnoj politici ili bolesnim ambicijama?

RTB Bor je važan poslovni sistem, ne samo za Bor, već i za region.

U javnosti je godinama pravljena medijska slika da ovu kompaniju treba zatvoriti. Pogrešnim bojama slikana, slika je urađena na lošem papiru, a od trećerazrednog slikara.

U Boru ima bakra, kao i drugih plemenitih metala.

Žalosno je da još uvek niko, do danas (ne računajući veliku studiju Svetske banke) nije pripremio realnu sliku o Boru, odnosno njegovim potencijalima i ležištima. Da jeste, onda bi se svih ovih godina „podrška“ ogledala u ulaganju u rudarstvo. Jer, bez toga..džaba topionice..

Istina, rađene su studije za Bor, ali nisu dale rezultate.

Neke su rađene „reda radi“.

Neke su bile nerealne, poput one koju su kreirali Vlada i Poslovodstvo RTB Bora (2002), prema kojoj bi Vlada dodatno morala da obezbedi 120 mil $ za pokrivanje gubitaka..,

Neke su namerno „ćušnute“ u zaborav, kao što je bio slučaj sa studijom Svetske Banke (2004). Tih godina RTB Bor je godišnje gubio 45 mil $.

Upravo je ova studija potvrdila da u Boru ima bakra, pre svega unutar velikog nalazišta Borska reka.

Novo nalazište Borska reka može osigurati budućnost i eksploataciju u narednih 100 godina. Bogatstvo se procenjuje na 1.05mlrd tona rude, odnosno 4.5 mil tona katodnog bakra, 78t čistog zlata, 1300t srebra i oko38 hilj t skupocenog molibdena. Profitabilno se može iskorišćavati I pri ceni bakra koja je ispod 2300$/t (treba podsetiti da je u toku prethodnih godina bila i preko 7000$..)

Samo iz ovog nalazišta moglo bi se zaraditi oko 30 mlrd $, uz najavljenu prosečnu cenu za 2010.godinu, između 5500 i 6000 $/t.

Kad radi RTB Bor – grad živi. Kad ne radi RTB Bor – grad nestaje.

Ako je ovo poznato, kako nazvati ponašanje istih koji su bili u toku prethodnih deset godina, i onih koji su danas? Ne pokrenuti priču oko Borske reke! Opet je prevagnula politika „Dr Džekila“.

Ne treba licitirati sa razlozima.

Na koji god se pomisli tačan je, ma koliko nemoralan bio.

Deset godina Bor, i Srbija slučaju priče o mogućim i nemogućim strateškim partnerima – od zainteresovanosti srpskih biznismena, Dajmlera za preradu šljake, kupovine od strane rumunskog Kupruma, pa Ateka.. Niko od ministara koji su se time bavili, od ministra energetike, privrede i privatizacije, ekonomije, finansija..nisu položili račune, ili bar objsnili „epohalne“ izjave, odnosno razloge neuspeha.

Danas je aktuelna izgradnja nove topionice.

Nije najmodernija tehnologija, kako se upinju da kažu. Daleko od toga da je loša i ova, druge generacije. Moći će da prerađuje 400 hiljada tona koncentrata!

Kapacitet nije mali, a ako ne bude razvoja rudarstva, onda će se delom u topionici topiti tuđi koncentrat, a delom će kapaciteti ostati neuposleni. Rezultat su sigurni gubici.

Samo uravnotežen razvoj rudarstva i metalurgije daje pozitivan rezultat!!

Da li je potrebno još deset godina pa da se shvati i ova jednostavna rečenica?

Da ne govorimo o nepromišljenim izjavama da će se otpisati dug koji RTB Bor ima za utrošenu energiju!!!

Lucidnost „dr Džekilske politike“.

Da bi se nerealni i megalomanski ciljevi postojećeg rukovodstva RTB Bora ispunili, u vidu dostizanjaproizvodnje od 80.000 t katodnog bakra iz spostvenih koncentrata, potrebno je u narednih 6-8 godina investirati dodatnih 600 mil $.

Kako god da se krene, stigne se do starog – novog, današnjeg generalnog direktora RTB Bora.

On se upisao u istoriju RTB Bor kao direktor koji je proizveo najveće gubitke u poslovanju. Pravi greške za koje više nema manevarskog prostora, a Vlade Srbije mu daje podršku.

To igranje sa brojkama je postala praksa u Srbiji.

Nešto slično je radio i prethodni generalni direktor NISa, slaveći dobitak, pa onda jedan iznos gubitka pa drugi..a sve u par meseci…

„Copy Paste“ uradio je i gen direktor RTB.

U roku od nekoliko meseci (dec 2009 do maja 2010) najavio je gubitak od 37, pa 47 mil $.

Već mnogo.

A potom se videlo da je ukupan gubitak za 2009.godinu, u stvari 86.5 mil dolara!!!

To je 2.33 puta više od onog koji je objavio dec 2009.godine.

„..tačno je da je RTB prošle godine zabeležio gubitak od 86.5 miliona $. Ali od te sume čak 35 mil $ otpada na finansijsko poslovanje. Konkretno reč je o gubitku na kursnim razlikama i kamatama na aranžmane koji su sklapani DO 2000.godine. I na taj gubitak ovaj menadžment nije mogao da utiče!!!(RTB Bor, pom generalnog direktora Mira Antić)

Dobro, a ko je bio direktor i u vrhu menadžemnta do 2000.godine?

Današnji generalni director RTB Bora.

Danas RTB Bor upravo ima visok gubitak jer plaća kamate na promašene investicije i loše kredite, koje je današnji čelni čovek kompanije, davno zaključio..

Bio je od 1990-2000.godine direktor Rudarskog basena Bor.

Nekada Šainovićev, danas Dinkićev kadar.

Za šta se tada otimao Šainović, a danas Dinkić?

„..Protiv Spaskovskog je tokom 2002. i 2003. godine policija podnela više krivičnih prijava zbog osnovane sumnje da je zloupotrebom službenog položaja, nesavesnim radom i falsifikovanjem, u više navrata oštetio RTB za više stotina hiljada tadašnjih maraka.

Tužilaštvo u Boru je 7. avgusta 2003. godine podiglo optužnicu protiv Spaskovskog zbog sumnje da je pribavio imovinsku korist od 200.000 dinara na štetu rudnika.

Protiv Spaskovskog je bio vođen jedan sudski postupak, ali je on oslobođen optužbe.

Nakon političkih promena 2000. godine Spaskovski je pristupio Socijaldemokratiji, a sada je, prema nezvaničnim informacijama, član G17.

izvor“ Beta

Za period od 10 godina direktovanja 1990-2000.godine uspeo je da smanji proizvodnju bakra za 67% (1990.godine bila oko 105 hilj t/g, a 2000.g, ispod 35 hilj t).

Čuven je njegov investicioni poduhvat, u iznosu od 120 mil $, gde je sve čega se dotakao bio promašaj. Od otvaranja rudnika Cerovo, koji nije bio rentabilan,.. do izgradnje sistema za transport jalovine koji je bio napravljen za transport 420 mil t jalovine!

Za 10 godina je prevezao oko 2.5% jalovine.

Ipak, to je impresivna građevina od čak 3600 tona čelika – taman koliko i neki spomenici.

Ako je tačno da je (Prvim socijalnim programom iz 2002.godine) uzeo otpremninu (8600€) i time se obavezao da do 2012.godine neće biti u RTB Boru (a tada bi bio i u penziji), njegov dolazak na čelo RTB Bora već 2008.godine, je nemoralno i nedopustivo sa stanovišta onih koji su ga postavili.

Selektivno – dopustivo, ili Selektivno – nedopustivo?

U gradu u kojem je nezaposlenost preko 30%, uposlio je kao pomoćnika, invalidskog penzionera!

„Investicija u ovaj rudnik je investicija u budućnost, jer će ovde biti posla za nove, mlade inženjere, nove radnike i verujem da će ovo podići čitav region Istočne Srbije“ (potpredsednik Vlade I minister Mlađan Dinkić).

Ako je tačno, da je pomenuti „penzioner“ u suvlasničkom odnosu u kompaniji, koja slovi za najoštrijeg konkurenta RTB Boru, onda su moguća samo dva razloga.

Ili je došlo do gubitka pamćenja, ili je upravo to i bio cilj?

Ipak, promene koje je uveo direktor RTB Bora nisu nevidljive. On ih je doduše i obećao, još 2008., kada je postavljen.

Odnose se npr., na postojanje posredničke firme, kod recimo prodaje plavog kamena jednom od vodova u Srbiji. Kako je posrednička firma vezana za nekada jakog SPS čelnika, možda je direktor samo spojio lepo sa korisnim – rad sa prijateljima.

Ekonomska opravdanost ovakvih poslova za RTB Bor, ostaje nepoznata veličina.

Takođe, modernizovani su i usavršeni putevi odlaska zlata iz zemlje.

Ranija zaostala, primitivna praksa je bila oličena u izbegavanju obaveza prema Narodnoj banci Srbije. Nije se predavala sva količina zlata, već se prouzvodio zlatni cijanid, a potom izvozio. Neki sa na tim krilima izgradili imperije u Srbiji..

Danas čujemo da je došlo do smanjenja proizvodnje zlata za 64% i srebra za52% u 2009.godini u odnosu na prethodnu. Ništa neobično, rekli bi svi. Godinama nas ubeđuju da je Bor siromašan… Da li je baš tako?

Na jednom od rudnih mesta postoje dva kvaliteta rude. Onaj boljeg kvaliteta se pretapa u borskoj topionici. Onaj drugi, prljav i lošeg kvaliteta ali sa bitnim procentom plemenitih metala se topi u topionici kompanije Glencore u Kazahstanu.

Za taj posao, ovoj švajcarskoj kompaniji RTB plaća 1. uslužno pretapanje, i 2. penale za asren, živu i kadijum.

Glencore dobija proizvod u vidu zlata, srebra, bakra olova i cinka.

RTB Bor na 3 godine treba da dobije 17 mil $.

Preglednost, javni pozivi..i slične stvari…ne postoje.

Moderno, nema šta. Dr Džekil bi bio ponosan.

Možda se u doba kolonijalizma tako i poslovalo. Ovo je 2010.godina.

Na kraju, kakvi su rezultati rada novog poslovodstva RTB Bora?

Smanjenje proizvodnje katodnog bakra za oko 3.5%, viši troškovi proizvodnje od prosečno ostvarene cene na tržištu za blizu 70%, istorijski visok gubitak, stalna nelikvidnost…

Današnji „davaoci podrške“ vide rešenje u izgradnji nove topionice, uz garancije Vlade Srbije.

Nije sporno da je potrebna.

Ipak, prevelikog kapaciteta, ona će biti nerentabilna. Zaboravlja se da u Evropi već postoji višak kapaciteta topionica, te je teško napraviti topionicu koja bi bila konkurentna.

Uz opremu koja se kupuje sredstvima Fonda za razvoj Srbije, podrška je blizu 160 mil €.

Da li je Odluka o kupovini rudarske opreme na odobren kredit ekonomski opravdana u uslovima kada RTB Bor permanentno pravi gubitke u poslovanju na nivou od oko 50 mil $/god? Sredstva za kupovinu opreme su obezbeđena od budžetskih korisnika, a ne iz komercijalnog kredita.

Čak i sa kupovinom rudarske opreme za nivo od 27 mil €, nije moguće dići nivo proizvodnje katodnog bakra u RTB Bor na nivo od 50 hilj t/godišnje, u roku od 3 godine, odnosno do završetka izrade nove topionice.

Gubici koje će u tom periodu beležiti RTB Bor meriće se desetinama miliona dolara..

Država će otplaćivati gubitke iz tekućeg poslovanja, kao i dugove za kupljenu opremu i za izgradnju nove topionice.

A, manje od polovine onog što se daje kroz „podršku“ bilo je dovoljna da se završe istražne radnje vezano za ležište Borska reka, i krene u rad i eksploataciju, na primer. Sećate se….

To je politika Mr Hajda.

Hoće li u narednim godinama najprometnija ulica u Boru biti u magli, smogu, mračna i bez ljudi već u 21h, nije poznato.

Ali je jasno da svakoj politici jednom dođe kraj, pa i politici „dr Džekila“.

vaj tekst, naslovljen „Rudarsko-topionički dr Džekin i mister Hajd“, objavljen je 11.juna 2010. na blogu B92. Dr Džekil i mister Hajd je horor priča po romanu Roberta Luisa Stivensona iz 1931. Reč je o naučniku blage naravi i lepih manira koji pronalazi napitak koji ga pretvrata u okrutnog, ubilački nastrojenog manijaka. Po ovom romanu snimljen je i film, a glavni glumac Federiko Mari dobio je Oskara. Autorka teksta je aktuerlni ministar u Vladi Srbije i profesor na Megatrend Univerzitetu.)

Share

APEL BORSKOJ, MAJDANPEČKOJ I SRPSKOJ JAVNOSTI POVODOM NAJAVE RASPRODAJE RUDNIH RESURSA RTB BOR

Bor, 11. avgust

GENERALNA DIREKCIJA RTBa BORPoštovani građani Bora, Majdanpeka i Srbije,

Ovaj tekst je napisan od strane kompetentnih stručnjaka u krajnje pozitivnoj nameri, uz poštovanje kriterijuma struke i nauke, prvenstveno zbog toga da bi se našoj javnosti predočile moguće pogubne posledice po RTB Bor, gradove Bor i Majdanpek, kao i čitavu naciju od sulude pljačkaške rasprodaje neobnovljivih rudnih resursa naše zemlje.

RTB-om Bor već šestu godinu gospodari visokoorganizovana korupcionaška mafija, čiji koreni sežu do srca sistema, a čiji je prvenstveni cilj da se preko navodnog „Programa revitalizacije rudničkih i rekonstrukcije metalurških kapaciteta RTB Bor“ pljačka budžet Republike Srbije. Od 350 miliona €, koliko je do sada u taj program uloženo, za trećinu nema realnog pokrića, odnosno ne zna se gde su potrošeni.

Za tih šest godina RTB Bor je potpuno upropašćen. Tehnološki, finansijski, društveno – socojalno i ekološki.Osim kredita za razvoj od 350 miliona €, RTB Bor je opterećen neispunjenjem Biznis planom zacrtanih proizvodnih planova, kao i zaostalom raskrivkom u količini od 50 miliona tona, čiji je ekvivalenat 125 miliona USD. Ima ozbiljnih nagoveštaja da je avansna prodaja bakra dostigla alarmantan nivo, što, ako je tačno, iznosi dug od novih stotinak miliona USD. Osim toga, prilikom zadnje posete Aleksandra Vučića Boru u drugoj polovini jula ove godine, nagoveštena su nova investiciona sredstva u visini od 30 do 40 miliona €. Kada se sva ta sredstva saberu, dobije se nivo zaduženosti novim kreditima od skoro 600 miliona €.

Uzmu li se u obzir stara kreditna zaduženja pre 2008. godine u iznosu od 860 miliona €, koja se kroz konverziju kapitala u vlasništvo i „kupovinu“ duga mogu svesti na realnih 120 do 160 miliona €, onda realan trenutni nivo zaduženosti RTB Bor iznosi neizbežnih 700 do 750 miliona €, bez zaračunatih kamata. Sa kamatama to je realnih milijardu €. Taj dug RTB Bor neće moći da vrati, već država Srbija. Da uprostimo: kroz konverziju kapitala u vlasništvo država će postati većinski vlasnik kompanije i u miraz će dobiti i dug od milijardu €, koji će ona morati da vrati u narednih sedam do deset godina.

U takvoj, apsolutno bezizlaznoj situaciji, sistemska korupcionaška mafija, koja vlada RTB –om Bor, setila se da se kurtališe bede kroz navodno strateško partnerstvo sa inostranim kompanijama. I to je pre neki dan generalni direktor RTB Bor objavio. Vrlo brzo, do kraja avgusta ili početka septembra ove godine, biće raspisan tender za ustupanje rudnih resursa „Cerovo“, „Čoka Marin“ i „Borska Reka“ strateškim partnerima. Strateški partneri bi imali dominantnu ulogu u menadžmentu i odlučivanju, dok bi država Srbija imala manjinski paket vlasništva. Jedina obaveza bi bila da se proizvedeni koncentrat bakra isporuči na preradu u novoizgrađenu (ako se izgradi?) topionicu u Boru. Nivo ulaganja strateškog partnera bi bio po 100 miliona USD u rudna ležišta „Cerovo“ i „Borska Reka“ i 30 miliona USD u rudno ležište „Čoka Marin“.

Na pomolu je pljačka neviđenih razmera. Prodajom pomenutih rudnih resursa ( ako do toga dođe) ispod žita strancima (ili navodno „strancima“, a u stvari pojedincima u domaćoj korupcionaškoj mafiji) omogućiće se da se ostvari profit od skoro desetak milijardi USD!

Ovo treba objasniti ovako:

  1. Rudno ležište „Cerovo primarno“ je ležište vrlo niske potencijalnosti i nema ekonomskih osnova za njegovu eksploataciju u narednih bar desetak godina. Zbog toga bi bilo dobro kada bi se za njegovu eksploataciju zainteresovao neki inostrani strateški partner, ali šanse za to su više nego minimalne.
  1. Rudno ležište „Čoka Marin“ je jedno malo, prebogato rudno ležište polimetalične rude petnaestak kilometara jugoistočno od Majdanpeka, tj. na teritoriji opštine Majdanpek i organizaciono pripada Rudniku bakra Majdanpek (RBM). Zbog velikog učešća otrovnih materija, pomenutu rudu je nemoguće tretirati u borskim metalurškim postrojenjima, i starim i novim. Dugo godina je isto ovo poslovodstvo plasiralo tezu da će se eksploatacijom tog rudnog tela stvoriti profit koji će poslužiti kao osnova za razvoj posustalog rudarskog kompleksa RBM. Prodajom rudnog ležišta „Čoka Marin“ uništava se budućnost RBM i grada Majdanpeka.
  1. I na kraju, rudno ležište „Borska Reka“ je priča za sebe. Ono je jedina budućnost RTB Bor na zdravim ekonomskim osnovama. To je najpotencijalniji resurs kojim RTB Bor raspolaže. Sadrži 600 miliona tona eksploatabilne rude iz kojih se uz proizvodnju od 20 miliona tona rude godišnje u narednih trideset godina može proizvesti 2.800.000 t bakra, 68.000 kg zlata, 432.000 kg srebra, 11.700 t molioksida i drugih retkih metala. Ukupna valorizaciona vrednost iznosi oko 22,9 milijardi USD, što daje prihod po toni proizvedenog bakra od 8.140 USD/t.

Najnovija istraživanja eminentnih basenskih stručnjaka pokazuju da bi se uz primenu savremenih metoda otkopavanja, koje su vrlo razvijene u svetu, iz pomenutog resursa, mogao dobijati bakar sa cenom koštanja od maksimalnih 5000 USD/t. To znači da bi eksploatacijom tog resursa ukupni troškovi proizvodnje bili na nivou od oko 14,5 milijardi dolara. Kada se od prihoda odbiju troškovi, dobija se profit u iznosu od: 22,9 milijardi USD – 14, 5 milijardi USD = 8,4 milijardi USD. Toliki profit će otići strateškom partneru, a nama, odnosno poreskim obveznicima Srbije, ostaće da vraćamo postojeće dugove u iznosu od milijardu €. Prodajom rudnog ležišta „Borska reka“ uništava se budućnost celog RTB Bor i grada Bora.

SPREČIMO KORUPCIONAŠKU MAFIJU DA RASPRODAJOM RUDNIH RESURSA RTB BOR UČINI NAJVEĆU PLJAČKU U ISTORIJI SRBIJE, A GRADOVE BOR I MAJDANPEK ZAVIJE U CRNO!

U Boru, 8.8.2014.

Apel sačinila grupa stručnjaka iz   Bora. ( Autori su poznati redakciji  Medija centra Bor.)

Share

Sindikati u RTB-u Bor: Penzioneri rade, mladi ne rade, a država trpi velike štete!

Bor, 9. jul

sindikati logoi

Najveći ekološki projekat u Republici Srbiji kao i u Evropi trebalo bi da se realizuje u skladu sa ugovorenom dinamikom i ugovorenom cenom, a na odborima RTB-a i odborima TIR-a je da se ti dokumenti usvoje. Svako odstupanje od ugovorenih rokova i povećanje troškova donosi ogromne gubitke i ekološke posledice, potom dodatno zadužuje RTB i TIR i opterećuje budžet Republike Srbije, ali svakog poreskog obveznika i gura Srbiju polako ali sigurno u bankrot. Mnoge ugovore ste Vi, glavni rukovodioci, potpisali za koje po osnovu posledica koje se manifestuju u vidu neispunjenja obaveza i povećanja troškova TIR-a bez ikakve odgovornosti izvođača. To su, smatramo, štetni ugovori. A to direktno utiče na smanjenje zarada u TIR-u. Ovo je saopšteno u pismu sindikalnih lidera Nezavisnosti i Samostalnog sindikata TIR-a (RTB Bor) juče upućenom najodgovornijim rukovodiocima u TIR. Logično, sadržaj pisma trebalo bi da prouče i u menadžmentu RTB-a, ako ništa drugo – ista su firma i isto su odgovorni.

Završetak modernizacije topionice i Fabrike sumporne kiseline je podjednako važan za svakog radnika RTB-a koji prima platu, ali i za veliki broj penzionera koji su angažovani po ugovoru o delu u RTB-u, dok deca sede kući nezaposlena (U Opštini Bor ih je oko 7.000). Ispada da je najvažnije da dobro situirani penzioneri dodatno rade i dodatno zarađuju. I to je udar na budžet Republike Srbije, jer su ti radnici odlaskom u penziju uzeli otpremnine, opterećuju penzioni fond, zauzimaju mesta mladim stručnjacuma u RTB-u i direktno utiču na povećanje nezaposlenosti u Srbiji, zatim opterećuju novčanu masu za isplatu zarade radnika RTB i TIR-a i time stvaraju opravdano nezadovoljstvo prema Vladi Srbije. A ista ta Vlada i dalje podržava politiku takvog rukovodstva. Nedopustivo je da se pojedinim preduzećima u sklopu RTB-a zarade smanjuju a drugima vraćaju na prethodni nivo. Kako se to događa kad svi zavisimo od prerade koncentrata bakra u topionici-TIR-u i delimo istu sudbinu po pitanju povećanja ili smanjenja zarada. Cilj je da zaštitimo interese svih radnika.

Kada smo rekli da su koncentrati nekvalitetni, mi smo samo parafrazirali direktora RTB-a Blagoja Spaskovskog koji je na zvaničnom sastanku rekao da će modernizacija flotacije i investicije u flotacije dati kvalitetnije koncentrate sa većim sadržajem bakra i da će se samo kroz to iskorišćenje, preradom u topionici, isplatiti investicija. Opaska da je veliko naše nepoznavanje tehnologije prerade koncentrata, indirektno upućuje na direktora RTB-a.

Postoji mnogo propusta u radu rukovodstva TIR-a koji se negativno odražavaju na celokupno, pa i finansijsko stanje u TIR-u i RTB-u, samim tim. Zato će sindikati TIR-a ponovo argumentovano uputiti predlog odborima i Skupštini TIR-a, ali ovog puta i resornim ministarstvima za smenu direktora TIR-a, Bobana Todorovića imajući u vidu i činjenicu da mu u ovom mesecu ističe četvorogodišnji mandat.

Reprezentativni sindikati TIR-a: Nezavisnost i Samostalni

Share

RTB Bor: TIR ostvario plan proizvodnje samo sa 14 odsto, čas kupovali, čas prodavali koncentrat bakra!

Bor, 8.jul

Autor: M.C.

Dopis sindikatSamostalni i Nezavisni sindikat TIR (RTB Bor) imali su juče izuzetno važan sastanak, u prvom planu je bilo smanjenje zarada na februarski nivo kako je učinjeno i u Radnoj zajednici RTB Bor Grupa, ali su se čuli i neki frapantni podaci koji opasno upozoravaju da je ova velika firma u apsolutnoj krizi. Na primer: šestomesečni plan proizvodnje u ovoj godini u TIR-u ostvaren je samo sa ČETRNAEST procenata (i brojkom 14 odsto!). Drugi primer: svojevremeno je TIR, odnosno RTB Bor prerađivao NEKVALITETAN koncentrat pravdajući se dobrom dodatnom zaradom (to što se narod trovao kao da i nije bitno!), a sada se prodaje naš KVALITETAN i drugome (deo je otišao privatniku u Smederevo!) obezbeđuje zarada od prerade i plamenitih metala i tako se svesno stvara GUBITAK! Taj gubitak (kao i zastoji, često pravadani ekološkim problemima) nisu proizveli ni sindikati, ni radnici, najmanje Vlada Srbije (iako godinama podržava LOŠ menadžment), nego glavni šefovi na čelu sa prvim menadžerom kompanije.

Ovde, u ovom dopisu sindikata poslatom našoj Redakciji, sve je tačno postavljeno, i infomacija i komentar, s tim što se sve drvlje i kamenje ustremilo ka Bobanu Todoroviću. Spominje se i da je uposlio ili zaposlio 200 novih radnika po svom nahođenju i da za njihov nerad ili neznanje treba da odgovara. Sve je to logično, samo NIJE logično da je on jedini krivac za katastrofalno malu proizvodnju i ostale promašaje koji nisu svakidašnji i koje bi mogli da stignu i do istražnih i bezbednosnih organa i službi. Ovde je mnogo toga sumnjivo. Reprezentativni sindikati TIR-a koji su u poslednje vreme sve aktivniji imaju ingerencije da postavljaju pitanja i rukovodstvu RTB-a, jer TIR je sastavni deo te kompanije. Nekada je bio “zlatna koka” RTB-a, danas je urušen, ali i dalje neprikosnoven. Nije samo topionica u problemu zbog dotrajalosti, već i ceo metalurški kompleks morao bi da se preispita.

Danas smo dobili i pismo vrsnog rudarskog stručnjaka koji hvali jedan naš projekat zaključujući: “Odavno je trebalo izneti istinu na videlo o RTB Bor, jer i struka i nauka moraju dati svoju reč o RTB Bor, kako se više nikada ne bi ponovilo vreme iz perioda “vladavine” Blagoja Spaskovskog”. Jedino nam nije jasno zašto je ova reč “vladavine” stavljena pod navodnike!

Share

Šta se krije iza ostavke predsednika Upravnog odbora RTB Bor?

Bor, 28. jun

Autor: M.C.

Dragovic AloBoris Dragović, šef kabineta Lazara Krstića, ministra finansija u Vladi Srbije, na predlog te iste Vlade, pre pola godine, postao je i predsednik Upravnog odbora (UO) RTB Bor. Nakon tri godine, otkako RTB nije imao predsednika UO, niti je funkcionisao, neko se u Vladi Srbije setio da je to nezamislivo i neodgovorno, što je utvrdio i „Insajder“ B-92, i, preko noći, – postavljen je novi upravljački tim. Došao je provereni mladi stručnjak i šef, možda i najvažnijeg, kabineta u Vučićevoj Vladi. Mnogo se očekivalo, malo se dobilo. I odlazak ovog mlađanog eksperta, uprkos objašnjenima i razlozima, nije na mestu, baš u najgore vreme za kombinat bakra i ekonomiju zemlje. Ako prvi saradnik prvog čoveka finansija u državi navede „lične razloge“ za napuštanje poljuljanog kormila RTB, onda tu nešto škripi. Još kad direktor RTB Spaskovski, u svom poznatom stilu, izjavi da je saradnja sa Dragovićem bila za „10 plus “, kako im verovati i kako shvatiti i jedne i druge. Spaskovskog pogotovu, što je i deci jasno kako on radi i koliko je učinio za „procvat“ RTB-a i Opštine Bor. Pa, i premijer Vučić, opet treba podsetiti, u premijerskom ekspozeu je rekao da je „menadžment RTB loš“. Da li posle tih reči, pred najeminetnijim našim i svetskim javnim mnjenjem, takvom direktoru treba još verovati? Na našem sajtu poslednje dve nedelje prvi stručnjaci za rudarstvo i metalurgiju, doktori nauka i profesori, zaključili su da je „RTB u kolapsu i da je nejasno šta treba Spaskovski još da učini pa da se smeni“.

Nego, Dragović je naglasio u „svojoj odbrani“ da je UO sa njim na čelu „poboljšao poslovnu klimu unutar borskog basena“ u smislu transparentnosti i javnih nabavki, ali i utvrdio blizu milijardu evra duga od čega je 90 odsto prema komercijalnim poveriocima. Ovo su zastrašujuće brojke kojima nisu pridodati ogromni krediti. Novac iz ranijih subvencija i sličnih pomoći tokom jednodecenijskog neuspelog restruktuiranja, nije ni spomenut. Da li se Dragović uplašio ovih neslavnih brojki? Ako jeste, imao je i zašto, pa ga zato upozoravamo na još neke detalje u najtešnjoj vezi sa RTB Bor. Ili, da li je namerno ili slučajno čuo za probleme u kriveljskoj flotaciji i mesečne gubitke samo na jednoj „stavci“ od oko 2 miliona dolara ( pogledaj sajt Medija centra Bor od minulog utorka), na apsolutnu nerentabilnost proizvodnje u (političkom) rudniku Cerovo, na rudnik „Jama“ gde se radi ispod planiranog, koliki su troškovi na preradi šljake (po toni bakra 14.000 dolara, duplo više od prodajne cene), zašto se u Majdanpeku opasno kasni s raskrivkom, zna li dokle su izraubovana najbogatija rudna tela, šta će biti sa novom Topionicom za koju su se kleli i najviši državni funkcioneri da će biti puštena u rad narednog 6. avgusta, Dana rudara Srbije, a nije završena ni 50 odsto (tek kad bude završena kakve muke čekaju!), zašto se ne pogleda koji privatnik i zašto baš on prodaje borski bakar, koliko je bezvlašće i nepoštovanje zakona…

E, Dragoviću, Dragoviću, najlakše je iz „ličnih razloga“ otići i reći zbogom kad je najteže. Šta ste i Vi, i vaši nadležni, na taj način učinili za ovaj narod? Od Vas, od koga drugog ova vlast, pa i građani, da očekuju sređivanje jedne takve, po mnogo čemu krhke kompanije koja bi morala da pravi profit i služi za ugled u svetu. Daleko smo, i po priznanju generalnog direktora RTB, od svetskih razmera i standarda. Zašto se ne ogradite, Dragoviću, od izjave Spaskovskog da ste sarađivali za „10 plus“, jer ako je tako, onda nije dobro. To što ste rekli da ste „poboljšali poslovnu klimu u RTB“, malo ko će da Vam veruje, mada ima pomaka. Za sve to Vaše vreme, da li se uvećao ili smanjio dug kompanije, šta mislite? Da li je Spaskovski tražio novu pomoć države za kapitalne investicije i ko zna za šta sve, i jeste li mogli da izdržite njegove „političke opservacije“ po kojima je na daleko poznat? Vi samo kažete da su u pitanju „lični razlozi“. (Ukoliko niste zaboravili, setite se sastanka menadžmenta i sindikata RTB-a sa Vama i Radnom grupom Vlade Srbije za RTB u decembru prošle, 2013., ako hoćete možemo da Vam predočimo svaki detalj sa tog skupa, pa i reči Spaskovskog). Imate Vi, kao i mi što pišemo ove tekstove, posla i bez ovog (tog) posla. Kad se zemlja izvlači iz blata, moramo se hvatati u koštac sa teškoćama, pa i čudnim direktorima kojima „ne može niko ništa“. Oni oponašaju Mitra Mirića u raznim prilikama i neprilikama, a Vi kao da, u nevesela vremena, te i takve nesuvlisne melodije ne čujete? Šta bi, šefe kabineta, bilo kad bi i mi svi ostali otišli ili pobegli iz „ličnih razloga“ ne ulazeći u bitke za spas otadžbine Srbije. Nema tu tolikih i takvih „ličnih razloga“ koje mi ne znamo, i koji bi trebalo staviti iznad svetih interesa svoje nacije. Ostavljate, na milost i nemilost, stavite prst na čelo, RTB i Timočku krajinu, uprvljačima „belih lađa“ da im ne spominjemo imena. Ovako, bar ovde u borskoj provinciji, ostaje gorak ukus da ste, dragi naš Dragoviću, zbrisali ispred jednog – nažalost nadležnih – zakonski ne „obrađenog“ sujetnog penzionera sumnjivih sposobnosti i ulepšanih bografija. Zaključak je neizmerno tužan: Dragoviću minus, Spaskovskom „10 plus“!

Share

Strategija: Spaskovskog ne treba smenjivati, neka najpre lično plati propale projekte!

Bor, 17. jun

Autor: M.C.

Kako je RTB Bor dospeo u katastrofalni položaj, odgovarali su najeminentniji stručnjaci u opširnim i konkretnim napisima upućenim proteklih dana našoj Redakciji. Oni su mišljenja i da je glavni krivac za opasnu krizu Blagoje Spaskovski, direktor RTB Bor od kraja 2008. do danas i da je krajnje nejasno, uprkos očiglednom propadanju, zašto je i dalje na tom položaju.

SVE je počelo u režiji Mlađana Dinkića i Blagoja Spaskovskog, drugačije – pod okriljem tadašnjeg URS-a i njihovih lokalnih i glavnih lidera. Godina 2010., 10.jun, informacija koja je obišla svet. (Država Srbija je samo aminovala, a i danas, kad je katastrofa na pomolu, mudro ćuti)… „Država otpočinje jedan od najvećih industrijskih projekata u Srbiji koji vredi 175 miliona evra. U RTB Bor biće izgrađena nova topionica i fabrika sumporne klseline, a dodatno će biti uloženo oko 27 miliona evra u rudarsku opremu“, izjavio je danas u Boru potpredsednik Vlade Srbije i ministar  ekonomije Mlađan Dinkić koji je prisustvovao potpisivanju ugovora između RTB Bor i kanadskog SNC Lavalin o izgradnji nove topionice i fabrike sumporne kiseline. On je rekao da je cilj novog investicionog ciklusa tehnološka modernizacija RTB Bor, zaštita životne sredine primenom najsavremenije tehnologije i povećanje proizvodnih kapaciteta i izvoza iz jednog od najbogatijih evropskih nalazišta bakra. „Ovoje prekretnica u razvoju Bora, jer ovde će biti posla ne samo za vas, već i za vašu decu i to je najvažnije“, izjavio je Dinkić.

Ministar ekonomije je naveo da je novim investicijama predviđena i kupovina rudarsko-metalurške opreme koju će tokom ove i naredne godine finansirati RTB Bor, odnosno Vlada Srbije u iznosu od 27 miliona i to za nabavku 10 kamiona nosivosti od po 220 tona, dva bagera, dva buldožera, jedne bušilice i jednog gredera. Novom opremom otkloniće se postojeća “uska grla” u proizvodnji i prilagoditi postojeći kapaciteti rudarsko-metalurške opreme novoj topionici i fabrici sumporne kiseline.

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić rekao je da se od ovog novog investicionog ciklusa očekuje povećanje dobiti RTB Bor za 26,2 miliona dolara na godišnjem nivou i eliminisanje uzroka zagađenja vazduha. Nova tehnologija donosi povećanje iskorišćenja metala u topionici sa 93 na 98 odsto, povećanje iskorišćenja sumpor dioksida sa 50 na 98 odsto , kao i povećanje proizvodnje zlata sa sadašnjih 350-400 kg na oko 800 kg godišnje.

Ugovor su potpisali direktor RTB-a Blagoje Spaskovski i predstavnik kanadskog SNC Lavalin Valter Mutler.

Kanadska kompanija SNC Lavalin biće projektant i izvođač radova, a čltav posao će biti završen po principu “ključ u ruke”. Topionica i fabrika sumporne klseline finansiraće se pretežno kreditom Kanadske Izvozne banke (Export Development Canada) u iznosu od 135 miliona evra i sopstvenim učešćem RTB-a Bor, odnosno Vlade Srbije od oko 40 miliona evra. Rok za završetak radova je 36 meseci.

Ova informacija objavljena je, dakle, 10. juna 2010. Od tada do danas proteklo je ravno četiri , a ne TRI godine, ili 36 ugovorenih meseci, a od nove Topionice i Fabrike sumporne kisline još nema ni 50 odsto od celog posla. Ino-partneri veruju da će ceo projekat – ipak – biti gotov do sredine iduće godine, sa zakašnjenjem od godinu i po, naši stručnjaci smatraju da je to previše optimističko očekivanje. No, NEDAVNO je kreditni dug za novu Topionicu na deset godina i grejs periodom od tri godine – počeo da se vraća (ugovor o zajmu sa Kanađanima potpisan je 9. novembra 2010., a država Srbija donela je Zakon o garanciji izmirenja zajma 3.12.2010.). Grejs period je, tako brzo, istekao. Vraćena su navodno već 2 miliona evra, a od početka rada nove metalurgije nema ni pomena. A iz te, nove proizvodnje u novoj Topionici, trebalo je da se vraćaju kanadski krediti. Zakašnjenje u gradnji pomerilo je mnoge planove i dovelo RTB u nezavidan položaj: tako je, primerice, od prošlog meseca plata svim zaposlenim smanjena prosečno za 20 odsto. Pitanje je da li će se i na tom nivou zadržati, jer nema ni veće proizvodnje. Gomilaju se i obaveze prema izvođačima radova na gradilištu nove Topionice. Najgore je, procena je stručnjaka, što će se već uzeti zajam od 175 miliona evra za završetak projekta po sisitemu „ključ u ruke“ neminovno uvećati na ukupnu investiciju od najmanje 300 miliona evra.

Ako se prisetimo izjava Dinkića, te Boranina Nebojše Ćirića, kasnije ministra za privredu iz iste političke opcije, kao i neviđenih hvalospeva Blagoja Spaskovskog, onda se dolazi do gorkih istina i pitanja – kuda i kako dalje? Setimo se samo afera o stopiranju radova na gradilištu nove Topionice zbog izostavljanja glavnog projekta i građevinskih i ostalih dozvola i reagovanja resornog ministra Velimira Ilića. Radilo se, rečju, s previše neodgovornosti i neozbiljnosti. Novu Topionicu i čisto nebo nad Borom do kraja 2013. obećavala je i ministarka dr Zorana Mihajlović, nije izostajao u optimizmu, ruku na srce, ni Aleksandar Vučić. Njegova poslednja izjava u Boru, pred protekle izbore, bila je da će mu Spaskovski lično odgovarati ukoliko se nova Topionica ne završi do kraja ove godine. Odgovorio mu je opet i lično Spaksovski, samo u drugačijem ambijentu, da će mehanički, a ne tehnološki, Topionica bakra biti okončana do kraja ove, 2014.godine. To je samo pola puta do početka proizvodnje i vedrog neba nad gradom bakra. Najnovija Vučićeva ocena na podnošenju premijerskog ekspozea da je „menadžment u RTB loš“ potopila je Spaskovskog i njegov promenljivi tim do cirkuskih razmera, ali nije se ni milimetar odmaklo. I danas sve stoji na istom, Spaskovski vlada i Opštinom i RTB-om na zaprepašćenje cele naše javnosti, stručne pogotovu. Redakcija Medija centra Bor svakodnevno dobija pisma i analitičke tekstove o „neizbežnoj katastrofi RTB-a“ sa konkretnim primerima. Niko još zvanično ne reaguje, mada je reč o dokazanim stručnjacima, profesorima, doktorima rudarskih i metalurških nauka, bivšim i sadašnjim rukovodiocima u RTB-u i izvan RTB-a.

ZATO se zalažemo DA SPASKOVSKI OSTANE kako bi PRVO vratio dugove za zakasnelu novu Topionicu (i ne samo Topionicu) ili da lično odgovara i sve PLATI ličnim bogatstvom i imetkom uže rodbine, moguće je i jakih prijatelja. Drugačije niti može da bude, niti ima bilo kakvog smisla. On je, zajedno sa DINKIĆEM, SVE PROJEKTOVAO I ISKOMOPLIKOVAO, SVE zadužio i finansijsku agoniju produžio i uvećao. U normalnoj i uređenoj državi zna se kako se naplaćuje nezakonitost i neodgovornost najodgovornijih. Nismo mi ništa posebno, niti ćemo ikada da budemo. Kad radnici RTB-a budu, a to je tako blizu, suočeni sa novim smanjenjem plata i padom standarda (presušuje državna podrška i pomoć, a sa malom proizvodnjom, uprkos visokoj ceni bakra, nemoguće je izdržati breme troškova i dugova), pitanje je kako će cela priča da izgleda. Jer, ni ogromna ulaganja u rudarsku mehanizaciju i opremu ne donose rezultate, niti politički rudnici poput Cerova osiguravaju berićet, naprotiv.

Završetak restruktuiranja nije, nažalost, kraj jedne drame, nego je početak poslednjeg čina nove drame sa daleko većim posledicama. Neka, onda, što je pravično i neizbežno, glavni junak tog dramskog zapleta izdrži konačni kraj. Neka zato plati sve što je zadužio, a dug je, poznato je i pticama u gori, toliki da ne bi mogao stati ni u „jamski kafić“, niti dograđeni Dom odmora!

Share

Šta još treba da se desi, pa da se konačno skloni Blagoje Spaskovski?

Bor, 16. jun

Tadic poseta 5Ovo pitanje se sve češće postavlja jer stanje u Boru postaje sve alarmantnije, kako u RTB Bor, tako i u opštinskoj vlasti.

Podugačak je spisak „projekata“ koje je dotični gospodin uz veliku halabuku pokrenuo a koji danas ne daju očekivane rezultate. Gotovo uvek se kritike prezentuju kao zli jezici ili ljubomora na postignute rezultate, ali nije tako!

Podsetićemo samo:

      1. „Žuti“ rudnik Cerovo koje više stoji nego što radi a i kad radi daje najskuplji bakar na svetu, a uloženo je preko 20 miliona eura za taj „Tadićev projekat“.

2. „Čoka Marin“, zlatni rudnik u nečjim očima, nije vredan ni pomena.

3. Rekonstrukcija kriveljske flotacije najavljena je kao istorijski projekat a rezultati su slabiji pre nego što je u tu rukonstrukciju uloženo 30 miliona eura. Umesto projektovanog koncentrata sa sadržajem bakra od 20-22%, sada se isporučuje koncentrat sa gotovo duplo manjim sadržajem bakra. Da li je tu potreban bilo kakav komentar?

4. Projekat rekonstrukcije Topionice i izgradnje nove Fabrike sumporne kiseline jeste priča za sebe. Niti se zna kolika će biti konačna cena projekta(neki preliminarni podaci govore o 300 miliona eura, a predvidjeno je oko 180), niti je poznato kada će biti završena.Prema prognozama ino-izvodjača radova, to se neće desiti pre jula 2015.godine, što je oko 18 meseci zakašnjenja.

5. Kupovina teretnih kamiona od 220t „Belaz“ koji stoje parkirani u krugu Površinskog kopa „Veliki Krivelj“ zato što se ne mogu privesti nameni jer su loših tehničkih karakteristika.

6. Radovi na rudniku „Lece“ sa borskim rudarima kojima se duguju velike pare i nerazjašnjenim medjusobnim potraživanjima izmedju Spaskovskog i Ljubiše Miljkovića(predsednik Rudarskog sindikata Srbije) o kojima priča ceo grad i gde istražni organi MUP-a Srbije moraju što hitnije da se uključe.

7. Sve veća dugovanja RTB-a (oko 3,2 miliona evra mesečno) prema dobavljačima-četiri meseca ne izmiruju obaveze. Samo lokalnoj samoupravi Bor se duguje preko 500.000.000 dinara, što je 25% od planiranog budžeta Opštine Bor.

Trenutno stanje u RTB Bor je najblaže rečeno: katastrofalno. Potpuna konfuzija u rukovodjenju i proizvodnji(u poslednjih 10-tak meseci je smenjeno 5-6 direktora po principu rotacionog rukovodjenja). To je rezultat neplanskog širenja kopova, jureći se bogata ruda zbog dostizanja proizvodnje ne vodeći računa od tome da se to na kraju svodi na obično raubovanje rudnog ležišta.

Kada se radi o političkim dostrignućima, tu je već dotični Ronaldo dostigao svoj vrhunac. Skrasivši se u SNS, počeo je kao i u prethodnim svojim političkim opcijama da ruši sve oko sebe (Opštinski odbor SNS-a, narodnog poslanika SNS-a Milinka Živkovića i, na kraju, novoizabrano opštinsko rukovodstvo na čelu sa presednikom opštine Živoradom Petrovićem) i to samo nakon 30-tak dana nakon izbora, smetnuvši sa uma da stabilna opštinska većina savršeno funkcioniše (21 odbornik SNS od ukupno 35 odbornika SO Bor). U tom svom političkom slepilu otišao je toliko daleko da je sa skupštinske govornice (direktan TV prenos TV Bor) na poslednje dve sednice SO Bor zapretio da će sa odbornicima SNS-a napustiti skupštinsku salu zaboravljajući da se u savremenoj političkoj praksi nikada nije dogodilo da vladajuća većina napušta parlament prepuštajući je opoziciji!

Zamislite da se to i desi, kolika bi to bila politička šteta za SNS u Srbiji i kako bi to bilo dočekano u političkim krugovima u Srbiji?

Sve te svoje ideje podupire podrškom svog privatnog Sindikata rudara Srbije (predsednik je njegov kum Ljubiša Miljković), što jedino postoji u Boru i nigde drugde, preteći konferencijama za novinare, navodnim „podizanjem rudara“ i još kojekakvim glupostima koje su takodje direktno uperene protiv aktuelne vlasti u Boru, a samim tim i u Srbiji.

Vratićemo se na naslov ovog teksta: „Šta još treba da se desi, pa da se konačno sklonio Blagoje Spaskovski?“ Kome sve treba uputiti ovo pitanje da bi se konačno shvatilo da je hvalisanju i ličnoj promociji g.Spaskovskog došao kraj? Iz kojih to razloga sve nadležne institucije Republike Srbije ostaju neme, ne shvatajući i svoj deo odgovornosti u trenutku kada se radi o nesagledivim posledicama po Republiku Srbiju u celini?

Koliko je još potrebno argumentacije, jer sve izrečeno je apsplutno tačno i koliko je potrebno da se čeka kako ne bi bilo kasno? Ako već nije kasno?

(Autori su bivši i sadašnji najpriznatiji stručnjaci RTB Bor. Imena poznata Redakciji)

Share

Ocena uspešnosti i konkurentnosti projekta modernizacije, povećanja proizvodnje i ekonomske stabilizacije RTB Bor

Bor, 11. jun

Autori: dr Milan Dejanovski, dipl. ing. met. i dr Branislav Mihajlović, dipl. ing. rud.

Nastavljamo sa reagovanjima na naš tekst o ideji, pokrenutoj od generalnog direktora te komapanije Blagoja Spaskovskog, da RTB Bor osnuje novi Institut za bakar (Centar za za razvoj, istraživanje i projektovanje) pored već postojećih u Boru, Instituta za rudarstvo i metalurgiju i Tehničkog fakulteta Univerziteta Beograd. Očekujemo nova reagovanja stručnjaka i javnih radnika, ne samo o toj temi, nego i šire posmatranoj problematici RTB Bor koja je, bar do sada, bila tabu tema za širu srpsku, pa i svetsku javnost. Tekst objavljujemo u celini.

Tu ne cede malis, sed contra audentior ito.

Ne postoji niko ko je protiv pravog, ekonomičnog, ekološki prihvatljivog, tehnološki najboljeg i socijalno odgovornog, dugoročno održivog rešenja za Bor, Majdanpek i region.To, znači, nije sporno, ali  je izbor koncepta rešenja problema, odnosno strategije investicionog projekta pogrešan – bez  nezavisno dokazanih i verifikovanih osnova – poznatih rezervi  ekonomične rude, koje čine temelj ili razlog za bilo koje aktivnosti rudarenja , topionice i rafinacije u nekom racionalno prihvatljivom vremenskom okviru.

Neizbežna su važna pitanja:

–   da li je jasno i realno dokazan obuhvat, područje projekta, odnosno šta ulazi i šta izlazi iz njega?

– da li su ciljevi dostižni i merljivi  i da li je preventivno sprečen raskorak, jaz, za ostvarenje ciljeva – npr. uskladjenost fizičkog obima proizvodnje i prerade izmedju rudnika, flotacija i projektovanog kapaciteta nove topionice?

– da li izabrani kapacitet topionice zadovoljava standarde ekonomije obima  „fleš“ tehnologije – min. 200.000 t anodnog bakra godišnje, ili je unapred  neekonomičan, gubitaški; projektovana cena koštanja prerade je najmanje dva puta viša – TC/RC 900 USD po t bakra, od istorijske cene na tržištu bakarnih koncentrata – TC/RC oko 400 USD po toni bakra?

U slučaju projekta RTB Bor nemamo pozitivne odgovore na ključna pitanja za identifikovanje pravih, uspešnih projekata,“šta“ i „zašto“! Tekući projekat nije pažljivo i  jasno istražen, planiran i pripremljen, bez čega i ne može dostići ciljeve. Raspoloživost  prirodnih resursa, u razumnim rokovima životnog veka projekta – min. 20 godina, je ključno pitanje i razlog pogrešno izabranog koncepta solucije problema ili projekta RTB – odavno je identifikovan ključni problem, iscrpljenost i osiromašenje ležišta, kao i kašnjenje u raskrivanju  i pripremi novih. U slučaju RTB izabrani su „omiljeni projekti“ na bazi poverene, nekontrolisane lične moći pojedinca, a radi sticanja političke moći putem političke manipulacije, a ne pravi projekti kojima se pokušavaju rešiti ključni problemi, odavno prepoznati.

Sistem  upravljanja projektom  i standardne procedure-važni koraci i kontrole, nisu usposravljeni. Taj sistem pomaže da se izaberu pravi projekti i da se obezbedi njihov uspešan razvoj.

Alternativni koncepti dugoročnog rešenja ovdašnjeg stvarnog i ključnog strateškog problema nisu identifikovani, ocenjeni i uporedjeni, tako da i nije izabrana alternativa koja realno najviše obećava, koja bi postala predmet detaljne prethodne studije projekta. Preskakanjem faze pripreme projekta ušlo se direktno u fazu sprovodjenja projekta? Na već vidljiv neuspeh ovog projekta uticali su nerešeni problemi u tri glavne oblasti:

1.   Strukturalno – kontekstualni problemi,

2.   Institucionalni  problemi i održivost, i

3.   Menadžersko-organizacioni problemi. Odsustvo jasne i održive državne strategije, strategije kompanije, projektne strategije i ključnih strateških prioriteta predstavljaju glavni uzrok neuspešnog projekta.

Sistem upravljanja projektom ne može funkcionisati na bazi  političkih  ili ličnih smernica čiji su nosioci obično obavezani-uhvaćeni u klopku da ispune političke, lične ili grupne interese, na bazi moći, a ne kriterijuma  realnih mogućnosti, potreba, prioriteta i neto efekata projekta. Rezoni  tekućeg projekta od samog početka su u pitanju. Državne  institucije nisu na vreme valjano obavile nepristrasnu kontrolu i blagovremeno intervenisale. Razvojna politika i strategija RTB Bor nije čista, tako da će  konsekvence naneti daleko veće štete od propasti samog ulaganja.

Sublimirana analiza izabrane tehnologije topljenja i tretmana otpadnih gasova, otpadnih voda, šljake i sekundarne toplote je samo deo pogrešno izabranog koncepta u celom  tehnološkom nizu RTB-a:

–   nizak projektovani kapacitet odabrane tehnologije – oko 80.000 t bakra godišnje iz 400.000 t bakarnog koncentrata , u odnosu na standard ekonomije obima ove industrije od min. 200.000 t bakra godišnje, ili prerada iznad 700.000 t koncentrata (samo najveći rudnici imaju sopstvene topionice, a rafinacije gravitiraju ka razvijenim podnebljima). Nizak projektovani sadržaj bakra u ulaznom koncentratu, 80 % jalovine. Prerada će biti neekonomična iako je obećano suprotno-ekonomičnost. Neke alternativne tehnologije topljenja – Isa Smelt, AuSmelt karakterišu niži kapitalni i operativni troškovi – oko 30%, veća fleksibilnost po pitanju zahtevanog kvaliteta i kvantiteta koncentrata – učešće vlage, granulacija, % bakra; izvodljiv  je i ekonomučan i niži kapacitet prerade, potrebno je mnogo manje prostora za postavljanje i dr;

–   naše rudarstvo i tako nizak kapacitet topionice , koji je u startu neekonomičan, ne može da „nahrani“ – daje maksimalno do 220.000 t koncentrata, 36.000 t bakra ili oko 55 % u odnosu na dugoročni plan,  što će proizvesti režim rada „kreni-stani“ i teške posledice po rad fabrike sumporne kiseline – često potrebno „zagrevanje – odgrevanje“, korozija, i dr., kao i povećanje troškova zbog održavanja toplote u tzv.“praznom hodu“, ekološke probleme zbog zastoja itd. Snabdevanje koncentratom spolja je logistički , ekonomski i finansijski jako problematično i teško izvodljivo iz više kritičnih razloga koji su jednostavni i razumljivi.

–   prekoračenje obećanih-projektovanih rokova završetka izgradnje i početka rada – start pune prerade utvrdjen je za početak IV kvartala 2013.?, višestruko prekoračenje okvira troškova investicija i izostanak projektovanih koristi od ulaganja? Nepoznat je iznos i izvor nastavka investiranja; stepen završenosti projekta je tek oko 40 %?

Nekonkurentni  operativni troškovi, neizvesno snabdevanje sirovinom i dr. nameću ozbiljno pitanje uspeha ovog projekta i da li se ovim putem uopšte može izaći iz procesa propadanja celog  poduhvata i same kompanije u  ovom obliku postojanja  i načina funkcionisanja?

Za investicioni projekat ”nove” topionice standardna procedura uvodjenja i pokretanja novog projekta nije poštovana, obavezno tzv. ”prosejavanje” od strane vlasnika – Vlada, nije sprovodjeno :

–   pravo okruženje za kontrolu projekta nije stvoreno,

–   stvarni problem kompanije nije prepoznat – svest o problemu!?

–   alternativna rešenja –npr. uvodjenje investitora za postavljanje nove industrije nezavisne od bakra, nisu sakupljena, procenjena i rangirana,

–   nisu predvidjene i analizirane konsekvence svake alternative,

–   nisu izdvojena prava rešenja glavnog problema – već duže vreme u aktivnim ležištima nema dovoljno pripremljene rude za ekonomičnu eksploataciju!,

–   ne mogu se obezbediti krucijalni uslovi za “fleš” peć – održavanje dobre suspenzije “gas – čestice” i da se obezbedi neprekidan dotok koncentrata – “hrane za peć”.

–   institucije vlasnika – Vlada, su odlučivale i odobravale korake projekta bez proverljivih izveštaja i saopštenja za potrebe odluka, itd.

Resursno ograničenje definitivno nije održivo, a u kombinaciji sa obrascima naše kulture, kao što su  kolektivizam i velika distanca moći – “veliki šef – vodja” sve sam  autoritarno odlučuje, prema empirijskim studijama, iz mnoštva slučajeva, uvek vodi u neuspeh. Potrebno je da se ovaj projekat potpuno “rasvetli”, pažljivo proceni šta dalje, pokrenu ozbiljne alternative, i da se odmah promeni  metod  upravljanja  velikim strateškim projektima, prema najboljim svetskim praksama – OGC Gateway metod, PRINCE2 metod, NTNU, i sl.

Svedoci smo mnogih incidenata i skandala povezanih sa neuspehom tzv. strateških projekata – padom vrednosti i likvidacijom kompanija koje se bave rudarskim istražnim aktivnostima i rudarsko – metalurškom proizvodnjom, što je uzdrmalo javno poverenje u rudarsku industriju i negativno uticalo na njen kapacitet da pribavi investicioni kapital. Suštinsko pitanje je da li je masovno investiranje u ovakve mineralne resurse i rezerve rude, kojima RTB Bor već duže vreme raspolaže, pozitivno povezano sa održivim razvojem naše zajednice, regiona i celog društva?

Standardi za procenu resursa i rezervi kod nas nisu jasno definisani i stavljeni na snagu (kao npr. Australijski JORC kodeks, kanadski CIM standardi, AusIMM vodič dobre prakse i druga opšte prihvaćena praksa klasifikacije i izveštavanja). Izgleda da je u ranoj fazi trebalo zameniti “stari” koncept alternativnim, sasvim novim konceptom efektivnijim na duge staze – izvan zone ekstrakcije minerala, radi smanjenja stalnog rizika – variranja cene metala, dugoročno slabog stanja domaćih mineralnih resursa i dokazanih rezervi rude bakra i dr.?

Nikada se ne smeju obmanjivati i varati drugi, falsifikovati ili fabrikovati podaci. Treba odvojiti fakte – suve činjenice od pristrasnih, hipotetičkih i spekulativnih mišljenja pri procenjivanju i prosuđivanju rezervi ekonomične rude. Zbog toga treba potpuno prihvatiti koncept ekonomičnosti, tj. ekonomičnost kao način mišljenja – rudarenje i topljenje kroz ekonomičnu održivost! Etički kodeks ovde zahteva poštovanje fundamentalnih vrednosti: poštenje, iskrenost, otvorenost, čast i poštovanje, integritet, tj. celovitost i potpunost, kao i dignitet, odnosno dostojanstvo.

Reči “ruda” i “rezerve” podrazumevaju tehničku izvodljivost i ekonomsku opravdanost, uključujući i sve ostale faktore modifikacije. Za klasu “rudne rezerve” potreban je najviši nivo poverenja gde su odgovorno rešeni svi faktori modifikacije.

U cilju kompletiranja ocene projekta rekonstrukcije metalurških kapaciteta u Boru potrebno je osvetliti i pitanje konkurentnosti (položaj i odnos prema ostalim metalurškim kompleksima u svetu), ako se ona ikada bude pustila u rad. U svetu postoji veliki broj topionica ukupnog kapaciteta prerade od oko 26,5 miliona tona godišnje. U njima se godišnje proizvede oko 19,5 miliona tona katodnog bakra, što daje prosečnu popunjenost kapaciteta od oko 75 %. Zbog toga među topionicama u svetu vlada vrlo oštra konkurencija i borba za obezbeđenje sirovina za preradu. Svaka topionica se bori da u toj oštroj borbi obezbedi što bolju poziciju, kako bi obezbedila sopstveni opstanak na tržištu.

Nekoliko osnovnih pojmova o topionicanama u svetu:

–         Nove topionice se grade za period od 20 do 30 godina, u ovom slučaju zbog pojednostavljenja računice tretiraćemo period od 25 godina,

–         Ako se zna da je projektovani kapacitet nove topionice u Boru 80.000 t katodnog bakra, u svom životnom veku takva topionica u svetu bi trebala preraditi 2.000.000 t katodnog bakra,

–         Nivo investiranja za nove topionice (greenfield investicija) u svetu prosečno iznosi 2.000 USD do 3.000 USD po toni godišnjeg kapaciteta, što znači da za topionice u svetu koje su kapaciteta kao u Boru uobičajen nivo investiranja iznosi od 160.000.000 do 240.000.000 USD. Topionica u Boru pretstavlja brownfield investiciju, te bi tu troškovi maksimalno trebalo biti na nivou od 80 % od greenfield investicije, ali da ne cepidlačimo,

–         Ako se računa da su sredstva za izgradnju topionice dobivena iz kredita, što je uobičajeno u svetu, onda gornji iznos treba uvećati za 40 % do 60 %, zavisno od uslova kreditiranja, usvajamo 50 %. U tom slučaju napred navedeni troškovi izgradnje topionice rastu na nivo od 240 do 360 miliona USD, neka prosečno bude 300 miliona USD, i

–         Ako prosečan nivo investiranja od 300.000.000 USD podelimo sa ukupno proizvedenim bakrom u životnom veku topionice od 2.000.000 t, onda se dobijaju troškovi investiranja od 150 USD/t. Od ukupnog prihoda od metalurške prerade bakra, za koji se prognozira da će dugoročno biti na nivou od 500 USD/t, 30 % ide na otplatu investicionih kredita, a topionica živi od ostalih 70 %, odnosno od 350 USD/t. Ako računamo sa prosečnom prodajnom cenom bakra na svetskom tržištu od 7.000 USD/t, onda od toga ukupan prihod topionice iznosi 7%, a posle otplate kredita samo 5 %. I to je zakon u svetu!

Nekoliko osnovnih pojmova o konkurentnosti nove topionice u Boru:

–         Zbog pogrešno osmišljene srategije razvoja rudarstva u RTB BOR apsolutno je diskutabilno obezbeđenje životnog veka nove topionice za period od 20 do 30 godina, kao i popunjenost njenog kapaciteta. Biznis planom (koji je posle samo deve ipo godine od njegovog usvajanja izbačen iz zone aktuelnosti – plan proizvodnje katodnog bakra za 2014. god. je samo 62 % od Biznis planom predviđenog nivoa) je predviđen razvojni ciklus zaključno sa 2021. god, što je isuviše kratak period. Lično ćemo biti iznenađeni ako se za rad topionice bude obezbeđivalo koncentrata za narednih 10 god, i to samo 220.000 do 270.000 t/god., što je maksimalno jedva ½ projektovanog kapaciteta,

–         Sa ½ popunjenosti kapaciteta i životnim vekom rudnika od 10 god. nova topionica u Boru može prizvesti maksimalno 400.000 t katodnog bakra,

–         Do sada je u rekonstrukciju metalurških kapaciteta u Boru potrošeno oko 200.000.000 €, odnosno 270.000.000 USD, a za ukupan završetak započetog investicionog ciklusa potrebno je još najmanje 300.000.000 USD. Tako se ukupan obim investiranja u novu topionicu diže na nivo od skoro 600.000.000 USD.

–         Sredstva za izgradnju topionice su dobivena iz kredita, te se gornji iznos treba uvećati za 30 % do 50 %, zavisno od uslova kreditiranja, usvajamo 40 %. U tom slučaju napred navedeni troškovi izgradnje topionice rastu na nivo od 800 do 850 miliona USD, neka prosečno bude 800 miliona USD.

–         Ako prosečan nivo investiranja od 800.000.000 USD podelimo sa ukupno pretpostavljenim proizvedenim bakrom od 400.000 t, onda se dobijaju troškovi investiranja od 2.000 USD/t. Ti troškovi su višestruko viši od prosečnih troškova investiranja u svetu i nekoliko puta viši od ukupnog prihoda od metalurške prerade bakra. Drugim rečima, investicija će biti preskupa, prihod od bakra i nusproizvoda neće moći ni iz bliza da pokrije troškove investicione izgradnje i operativne troškove proizvodnje, te se neće stvoriti uslovi za otplau anuiteta.

RTB Bor unazad nekoliko godina proizvodi vrlo skup bakar, čija se cena koštanja kreće za 1.000 do 2.000 USD/t iznad njegove prodajne cene. Apsurd i paradoks je u tome što takva, potpuno nekonkutrentna kompanija realizuje razvojni program po kome će u narednom periodu i dalje ostati nekonkurentna na svetskom tržištu bakra.

Mi u RTB Bor smo izgubili temelj – rezerve rude odgovarajućeg kvaliteta za razvoj skupih projekata rudarstva i metalurgije. Empirijska je činjenica da u RTB Bor ništa nije kao što se prikazuje. Potrebna je duboka analiza, pouzdano izveštavanje i rigidna kontrola stanja da bi se odredilo najbolje realno moguće usmerenje sektora rudarstva i metalurgije danas i izgradnja nove efektivnije alternative za dalji razvoj našeg regiona na sigurnijoj osnovi.

Share

Struka i nauka: Kako su rudnik Majdanpek i RTB Bor konačno doživeli krah!

Bor, 6. jun

Povodom teksta: „RTB Bor: Nije samo Majdanpek na izdisaju!“, objavljenog na sajtu Medija centra Bor 12. maja 2014. U celini objavljujemo reagovanje prof.dr Nedeljka Magdalinovića do nedavnog dekana Fakulteta za menadžment Zaječar i člana Inženjerske akademije Balkana

Tekst prenosi mišljenje, neimenovanog stručnjaka iz Majdanpeka koji upozorava da će polovinom godine gotovo prestati proizvodnja rude u majdanpečkom rudniku. Ne pominje se uzrok, ali je on rudarskim stručnjacima poznat odavno i datira još iz prve polovine 80-tih godina prošlog veka – pre tridesetak godina kada je Majdanpek ostvarivao najveću proizvodnju rude (oko 12,5 Mt rude,M-milion),) i bakra u koncentratu (oko 57.000 t). Uprkos izvanrednim proizvodnim i ekonomskim rezultatima, u istom periodu zapostavlja se raskrivanje ležišta Južni revir. O tome pišu mediji i upozoravaju rudarski stručnjaci. Krajem prve polovine 80-tih godina zaostajanje u raskrivci iznosi oko 45 Mt, što je tada ravno investicijama od oko 45 M $. Mnogi stručnjaci tada upozoravaju da to vodi zatvaranju rudnika, ako se hitno ne sačini investicioni program za saniranje propuštenih radova na raskrivanju ležišta.
Šta se iza toga dešava?
Umesto investicionog programa za saniranje mogućih posledica zbog velikog zaostajanja u raskrivanju ležišta, menadžment majdanpečkog rudnika i RTB-a, na iznenađenje najvećeg dela stručne i naučne javnosti, donosi dve investicione odluke, bez održive tehničko- tehnološke i ekonomske opravdanosti:
1. Odluka o izgradnji postrojenja za dopunsko iskorišćenje plemenitih metala iz jalovine flotacije. Gotovo nijedan inženjer tada nije verovao da će se tom tehnologijom ostvariti najavljeni rezultati. Menadžmentu je tada predočena i argumentovana analiza koja je pokazala da tehnologija ni teorijski ne može da funkcioniše, a kamo li u praksi. Uprkos svemu tome, uz veliku medijsku promociju „ u svetu jedinstvene tehnologije“, postrojenje se izgrađuje i radi od 1987-1997. god. Ostvareni rezultati za deset godina rada, saopšteni iz Majdanpeka, ovde nisu vredni ni pomena. Umesto toga, trajno je zapamćeno pitanje jednog studenta: „ Bože, da li će iz ovog postrojenja ikad izaći zlata i srebra koje će otplatiti utrošeno gvožđe u ovoliku zgradu i šumu opreme u njoj“. Prema veličini zgrade i ugrađene opreme, ta investicija nije mogla koštati manje od 20 M $.
2.Odluka o izgradnji nove flotacije kapaciteta 6 Mt da bi se ukupni kapacitet flotacijske prerade povećao na 18 Mt. Za istu se kupuje sva oprema za mlevenje i 1990. god. započinje izgradnja zgrade, iako već 1989. god. na kopu Južni revir-najkvalitetnijem majdanpečkom ležištu počinje da opada proizvodnja rude, zbog vrlo alarmantnog zaostajanja u raskrivci. Ima li većeg iznenađenja, kada mnogi upozoravaju da rude neće biti ni za postojeću flotaciju?. I kada je zgrada došla do krova, neko je smogao snage da da prekine dalje ulaganje u tako veliku investiciju za koju neće biti rude. Procena je, a i na nekim skupovima tada pominjano , da je u zgradu i opremu koja i dan-danas truli na velikom platou iznad flotacije, nepovratno uloženo najmanje 30 M $.

Koje su posledice?
Zajedno, obe promašene investicije nepovratno su odnele oko 50M $, što je tada bilo dovoljno za saniranje posledica zaostalog raskrivanja ležišta Južni revir. Da se to dogodilo, Južni revir bi i danas imao solidnu i stabilnu proizvodnju. A šta se dogodilo? Proizvodnja rude na Južnom reviru prestaje 1999. god. zbog velikog zaostajanja u raskrivanju ležišta, koje je tada procenjeno na najmanje 120 Mt jalovine.
Dakle, od tada do danas u Majdanpeku egzistira:
– dopunsko postrojenje koje nije dalo najavljene rezultate i zato ne radi,
-oprema za novu flotaciju koja je odavno već istrulela na livadi,
– betonski zidovi nedovršene zgrade mlevenja za novu flotaciju,
– zatvoren kop Južni revir, pun vode, i
– sadašnja proizvodnja bakra , reda veličine 10 % od nekadašnje
kao trajni spomenici neshvatljivog spoja neznanja i neodgovornosti koji je doveo do propadanja, nekada vrlo uspešnog, majdanpečkog rudarstva. Posledice po RTB, posebno po borsku metalurgiju, su svima jasne, ako se zna da je više od polovine bakra i plemenitih metala poticalo iz Majdanpeka.

I gle slučajnosti ili simbolike, idejni pokretač obeju propalih investicija u Majdanpeku, posle višegodišnje anonimnosti u penziji, postaje glavni savetnik za rudarstvo menadžmenta RTB-a, tačnije čelnom menadžeru, u vreme kada se vrše pripreme za izgradnju nove topionice. Da li ga je referenca promašene investicije izgradnje nove flotacije u Majdanpeku, za koju nije bilo rude, preporučila za savetnika u vreme izgradnje nove topionice za koju neće biti koncentrata? Vodeći stručnjaci Instituta za rudarstvo i metalurgiju u Boru su od samog početka ukazivali da ne postoji validan program i dokumentacija o razvoju rudarske proizvodnje koja će obezbediti potrebnu količinu koncentrata za novu topionicu. Na kraju su javno i argumentovano svim nadležnim ministarstvima i Vladi stavili do znanja da se u Boru gradi nova topionica za koju nema koncentrata., tačnije ima svega oko 25%. Ova činjenica, kao i najnovije saopštenje borda direktora projekta „Nova topionica“ od 21. 05.2014. god. (objavljeno na sajtu MC bor) da završetak topionice i fabrike sumporne kiseline krajem 2014. ne znači i poćetak rada nove tehnologije, jer to čini svega 50 % radova od svih potrebnih postro-jenja i infrastrukture za pokretanje nove tehnologije, neminovno nameću mnoga pitanja među brojnim stručnjacima u RTB-u, koja su sve glasnija i izlaze van kruga RTB-a:
– Kada će zaista proraditi nova tehnologija?
– Kako će se obezbediti još uvek velika nedostajuća sredstva za završetak investicije?
– I ako se investicija završi i nova tehnologija pokrene, odakle potrebnih 400.000 t kvalitetnog koncentrata bakra?
Nije li, za sada i dokle, jedini odgovor menadžmenta RTB-a na takva i slična pitanja svojih stručnjaka najnovija inicijativa za formiranje centra za razvoj, istraživanje i projektovanje (MC- 04.06.2014.) u kome bi se preselili oni stručnjaci iz pogona koji postavljaju takva pitanja? Mnogi veruju da jeste. Iako svi znaju, pa i predlagači, da za formiranje takvog centra nema ni osnovnih materijalnih i kadrovskih uslova, veruje se da bi najava takvog centra mogla da ućutka sve veći broj stručnjaka koji jasno vide i iskazuju kuda RTB ide.
Budući da na ova i slična pitanja menadžment RTB-a nema nijedan valjan odgovor, nazire se glavno pitanje:
Neće li se ovog puta i u Boru ponoviti majdanpečka istorija? Da li će opet spoj neverovatne neodgovornosti i neznanja male grupice na čelu sa glavnim, a zarad ličnih iracionalnih ambicija, tada (2010-2011) potpomognutih neodgovornom politikom jedne minorne političke partije koja je na zadnjim izborima konačno otišla u istoriju, zadati i pečat propadanju RTB-a, kao kompanije od strateškog interesa za Republiku Srbiju?

Bor, 05.06.2014.

Prof. dr Nedeljko Magdalinović,dipl.inž.rudarstva

Share