Bor, Zaječar, 27. 02. 2020. godine – MCBor – A.J. – Rusko kulturno nasledje
U galeriji Istorijskog arhiva „Timočka krajina“ u Zaječaru predstavljena je knjiga „Rusko kulturno nasledje u Srbiji “, uz prateću izložbu fotografija „Rusija najlepša zemlja na svetu“ i projekciju dokumentarnog filma povodom 170 godina postojanja Ruskog geografskog društva.
„RUSКO КULTURNO NASLEĐE U SRBIJI“ PROMOVISANO U ZAJEČARSКOM ARHIVU
Publikacija „Rusko kulturno nasledje u Srbiji“ u izdanju Centra Ruskog geografskog društva u Srbiji rezultat je rada na projektu finansiranom od strane Ruskog geografskog društva tokom 2018. godine. Projekat istraživanja obuhvata rusko nematerijalno i materijalno kulturno nasleđe u Srbiji i značajne ljude ruskog porekla koji su ostavili dubok trag na srpskom tlu.
Prateća izložba fotografija „Rusija najlepša zemlja na svetu“ koju je videla zaječarska publika sadrži radove finalista i pobednika Sveruskog fotokonkursa „Najlepša zemlja“. Fotografije su snimljeni na teritoriji Rusije i nominovani u više oblasti: „Najlepša zemlja“, „Narodi Rusije“, „Pejzaži“, „Ptice“, „Životinje“, „Podvodni svet“, „Iskonska Rusija“ itd.
Uz medije, ovaj događaj su svojim prisustvom uveličale mnogobrojne ličnosti iz kulturnog i javnog života grada Zaječara i okoline.
Na predstavljanju knjige – leksikona govorili su: dr Miroljub Milinčić, direktor Centra Ruskog geografskog društva u Srbiji, dr Miodrag Velojić, geograf i Velibor Todorov, direktor Arhiva u Zaječaru. Odabrane delove iz knjige čitala je Dragana Narodović.
Izložbena postavka se može razgledati u narednih mesec dana.
Dolazak 44.000 ruskih izbeglica imao je pre svega ogroman kulturni, prosvetni, naučni i društveni značaj za Srbiju toga vremena. Sve je još jasnije kada se pogleda kog su obrazovanja bile ruske izbeglice u Srbiji. A posebno kada se zna koliko je u to vreme Srbija imala nepismenih ljudi. Podsećamo da je čak jedanaest izbeglih ruskih naučnika bilo primljeno u Srpsku kraljevsku akademiju: Anton Bilimovič, Vladimir Laskarjov, Nikolaj Saltikov, Jevgenij Spektorski, Fjodor Taranovski, Jakov Hlitčijev, Stjepan Kuljbakin, Vladimir Farmakovski, Nikolaj Pušin, Konstantin Voronjec i Georgij Ostrogorski.
