Arhive oznaka: Dubasnica

Palo 132 litra kiše

Bor, 02.08.2018.

Nevreme praćeno grmljavinom i obilnim pljuskovima koje je sinoć zahvatilo Bor izazvalo je velike probleme u vodosnabdevanju u Boru a posebno na Borskom jezeru, gde veliki broj turista letuje ne samo u hotelu već i autokampu kao i kod domaćina u obližnjim vikendicama. Meteorološka stanica na Crnom vrhu izmerila je istorijske padavine od 132 litra kiše po kvadratnom metru.

Nevreme je donelo problema putarima tako da beležimo nanose balvana, peska i granja na putu Borsko jezero – Dubašnica. Put je trenutno neprohodan a posebno je zadao probleme šumarskim radnicima.

 

Share

Bor: OBELEŽAVANJE MEĐUNARODNOG DANA PLANINA

Bor, 10.12.2016.

POZIVNICA

ZA OBELEŽAVANJE

MEĐUNARODNOG DANA PLANINA

                                                                                   

PONEDELJAK, 12. DECEMBAR 2016.

U NARODNOJ BIBLIOTECI BOR U 18h

Program:

 18,00 –  18,10: Prezentacija „ Planinska paralela“– PSD „Ljuba Nešić“ Zaječar

18,10 –  18,20: Prezentacija „Pohod na Malinik“ – Planinarski klub „Dubašnica“

18,20 –  18,30: Prezentacija „Stol – oaza prirode“ – Jordan Andrić,  planinar

18,30 –  18,45: Prezentacija „Zašto volim planine“ – Jelena Dragićević, planinar

18,45 –  18, 50: Struka ima reč- Mirijana Spasić, prof. Fizičkog vaspitanja

18,50 –  19,00: Planinarenje nekad i sad- Borko Gajić, planinar

19,00 –  19,10: Nova istraživanja Zlotske pećine- Robert Mišić, Spelolog

 

Po završetku prezentacija povodom Međunarodnog dana planina biće zatvorena i izložba kojom je obeležen jubilej Mladih istraživača Srbije i Društva mladih istraživača Bora „Četiri decenije pod ruku sa prirodom“

 

ORGANIZATORI:

– DRUŠTVO MLADIH ISTRAŽIVAČA BOR

– PLANINARSKI KLUB „DUBAŠNICA“ ZLOT

– PLANINARSKO SMUČARSKO DRUŠTVO

„LJUBA NEŠIĆ“ ZAJEČAR

– NARODNA BIBLIOTEKA BOR

– FONDACIJA „DR BERISLAV RISTIĆ BERKO“ BOR

– PARNERI  PROGRAMA CSConnect BOR

Share

Bor: Turizam bez snega, bez para i – ideje!

Bor, 6. januar

Autor: M.C.

Prošla je još jedna godina u kojoj je turizam za borski kraj bio glavna razvojna grana posle bakra, i zabeležen je, uprkos očevidnim naporima lokalne zajednice, još jedan minus. Kada bi se sabrali učinci, možda bi jedino malo profita ostalo u kasi privatizovane „Srpske krune“ u Brestovačkoj banji, motela sa oko 30 postelja. Iako još ne postoje zvanični podaci, lako je zaključiti da je glavni turistički biser, Borsko jezero sa renoviranim hotelom „Jezero“, ostao praznih sefova i – puna srca. Jesu turistički poslenici sa jezera, uz podršku glavnog sponzora RTB-a, zdušno radili na promociji i dobijanju četvrte zvezdice, ali vajde nije bilo. Popunjenost kapaciteta od oko 40 odsto ne garantuje ni „pozitivnu nulu“, jer je poznato da ovakvi objekti ne mogu dobro da posluju bez bar 80 odsto danonoćnog rada. Na nesreću ni dopuna jezerskih sadržaja sa obližnjeg Crnog vrha i skijaških staza ove zime nije ni krenula od letnje pauze, jer – nema snega. I da ima belog pokrivača taj posao se, u uslovima kada se plaća autobus iz Bora za odlazak na planinu, apsolutno ne isplati. Troškovi održavanja objekta i plate radnicima nisu za potcenjivanje. To mora neko da nadoknadi. Stol je i dalje lepa, neiskorišćena destinacija i tako će, po svoj prilici, još dugo trajati. Savača je namenjena najmlađima i sportski tereni nisu za zimu. U Brestovačkoj banji, Dom odmora ili Klub RTB-a, tako kako je postavljen ne bi se reklo da pozitivno posluje. Koliko RTB za Klub i posebno za „Jezero“ snosi troškova to se, nažalost, kao i za mnoge druge „investicije“, ne saopštava. Samo zagrevanje ogromnog prostora hotela „Jezero“ skuplje je jedno sedam, osam puta od prihoda koji ostavljaju gosti. Uostalom, sve je to tako lako izračunati. O ostatku privatizovane Brestovačke banje u kojoj ni dvorci ne služe turističkoj svrsi, ne treba više trošiti vreme. Lokalna vlast, nakon 2000. godine, prodajom banje napravila je neoprostivu glupost. Tek kako je i po kojoj ceni prodat svaki pedalj zemlje i parka, još veća je bruka na koju godina ukazuje Udruženje građana „Grupa 55“. Svetao primer su Zlotske pećine, gde se zalaganjem Turističke organizacije okupljaju turisti imajući šta da vide i nauče. O planinskom turizmu, o Dubašnici, Maliniku, crnovrškim draguljima, snažnijim promocijama seoskog turizma, niko i ne razmišlja. Čak je i bivša Miloševićeva rezidencija zaboravljena, isto kao i njegov „Hajat“- grad koji bu u neka valjanija vremena mogao da posluži kao atrakcija nemara, neodgovornosti, i razbacivanja narodnih dobara. Bilo bi turista koji bi s pažnjom dolazili i kiselo se smejali, više rugali, našoj bolesnoj ambiciji i nezamislivom rasipništvu „bogatih siromaha“. Preostaje Bor, jedinstveni rudarski centar, grad-rudnik sa svim svojim osobenostima. Podzemni kafić u „Jami“ više je, protekle godine, služio u politički marketing i lične promocije pojedinaca nego što je, na bilo koji način, pomogao da gost ostavi neku paru boraveći u ovom kraju. Stari površinski kop je jedinstven u Evropi i sam po sebi je atrakcija. Jedini park-muzej u centru grada je uništen samovljom lokalnog moćnika, s tim što je napravljen novi park duž glavne ulice, gde nema mesta za razgledanje i upoznavanje sa eksponatima. Čist promašaj, delo hira i neznanja! Umetnička kolonija „Bakar“, 29. održana pre neki dan, sa više od 400 dela uglavnom u bronzi, izuzetan je dar gradu i – celoj zemlji. I to blago je, manje-više, neiskorišćeno u turističke svrhe. Bronzana dela su razbacana po gradu, neka su oskrnavljena, druga pokradena, za treća se ne zna sudbina (nestala je skulptura „Bracinog petla“ na Trgu oslobođenja, ukraden spomenik Mikloša Radnotija…). Priređuju se stalne izložbe najboljih vajarskih ostvarenja, i to je dobro, ali – zašto ova jedinstvena izložba, ovaj neprocenjivi umetnički opus ne nađe svoje mesto pod krovom. Na otvorenim prostorima, danas i nažalost, mogu jedino da ostanu – i to grafitima uprljani – monumentalni spomenici. Lopovi ne miruju i ko zna dokle će takvo ponašanje da traje. Bor bi, evo ideje, mogao, bez puno para, i uz pomoć Ministarstva kulture (pomoglo je i održavanje nedavne Kolonije) da uredi zdanje „Kapije grada“ i otvori vrata ljubiteljima „bronzanih lepota“. Borska topionica i livnica poklonile su ogroman materijal, radnici i umetnici nisu žalili truda i umenja, i zašto tako grandiozan poduhvat, već ovogodišnje, 30. po redu Kolonije, ne učiniti uzvišenijim i pristupačnijim. Nisu samo srpski skulptori i slikari autori, nego i evropski i svetski umetnici su utkali deo duše u borski metal. Kakav bi, tek tada, „Kapija Bora“ postala spomenik kulture jedne nacije, ne samo lokalnog stanovništva i rudarskog grada. Uz doteraniji i umiveniji, jedanput već završeni Sportski centar, ceo taj deo grada bio bi stecište kulture i sporta. Naravno, u odajama „Kapije“ bilo bi mesta i za ceo borski, isto tako jedinstveni u nas, Muzej rudarstva i metalurgije u čijim depoima i danas propadaju, ili čame, vredni, nepoznati široj javnosti, eksponati. Primerice: protekle godine Muzej je upriličio još jednu izložbu o Prvom svetskom ratu i pokazao da ima obilje te dragocene i originalne, sačuvane zaostavštine naših ponosnih predaka. Dajmo tim muzejskim i bibliotečkim stručnjacima prostora da sačine stalnu postavku iz tog slavnog doba našeg naroda. Ovaj kraj dao je ogromne žrtve za slobodu Srbije u Velikom ratu, odužimo se, to nam je i obaveza i čast. Nemojmo dozvoliti šegačenje sa kojekakvim „feniksima“ i brzoprolaznim „šminkanjima“, učinimo nešto veliko i dostojanstveno za ceo naš rod, za Bor i Srbiju. Jer: to ovaj grad i može, i hoće. Naravno, ukoliko se narod pita.

Najzad, i toliko osporavani i hvaljeni Zoološki vrt, i još neke atrakcije, zavredele bi pažnju sveta, i turisti bi dolazili. Zadržavali bi se više dana i ostavljali novac kojim bi naš turizam mogao bar da životari od svog rada. Danas smo se pročuli i po dve bespotrebne lokalne turističke organizacije koje se plaćaju iz budžeta. To nigde ne vodi, niti kome treba, pogotovu u zimskim mesecima u kojima Bor sa Borskim jezerom i Crnim vrhom nije ni do kolena dorastao ni Staroj planini, a kamo li Zlatiboru i Kopaoniku.

Share

U Boru osnovano Udruženje za lekovito bilje „Dubašnica“

Bor, 13. mart

Autor: M.P.

Danas je u prostorijama Doma kulture održana Osnivačka skupština Udruženja za lekovito bilje „Dubašnica“, sa sedištem u Boru. Cilj udruženja je da se unapredi rad i poslovanje sakupljača, proizvođača i prerađivača lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja i šumskih plodova na teritoriji Bora i okoline. Za predsednika udruženja izabran je Jovica Andrejić, profesor biologije u penziji, a za sekretara Novica Djokić, preduzetnik. Kako je naglasio novoizabrani predsednik, ideja za osnivanje udruženja je povezivanje, razmena iskustava i znanja mnogobrojnih biljobera u borskoj okolini, ali i organizovanje tribina i obuka po seoskim mesnim zajednicama radi kultivisanog gajenja i branja bilja, kao i formiranje zadruge za otkup i plasman proizvoda od lekovitog bilja. Takođe, udruženje će se truditi da aktivno učestvuje u razvoju poljoprivrede u opštini Bor kao i pokretanju inicijative za donošenje zakona i propisa od interesa za biljobere.

Udruzanje biljobera 3

Jovica Andrejić, predsednik udruženja
Jovica Andrejić, predsednik udruženja

Udruzanje biljobera 2

Share

Jubilej Društva mladih istraživača

Bor, 3. avgust

Društvo mladih istraživača Bor više od trideset pet godina okuplja mlade i ostale zainteresovane za  naučno istraživački rad, posebno iz oblasti ekologije, pri tom sarađujući sa velikim brojem partnera – drugim udruženjima i nevladinim  organizacijama, školama, preduzećima, državnim  organima i dr.

Ove godine obeležava se 35 godina od prve republičke istraživačke akcije „TIMOK 77“ koja je u celini realizovana na području Bora i istočne Srbije. U okviru obeležavanja ovog jubileja grupa od 20 starih „mladih“ istraživača iz Valjeva, Beograda i drugih mesta, koji su pre 35 godina bili učesnici speleoloških i etnoloških istraživanja  Zlotskih pećina i Dubašnice, posetiće od 3. do 5. avgusta Bor. Oni će noćiti na Borskom jezeru a po programu u subotu 4. avgusta predviđena je poseta Dubašnici, zatim Lazarevoj pećini i Brestovačkoj banji.

Share