Arhive oznaka: Lokal pres

MEDIJA CENTA BOR NA SAJMU KNJIGA I MEDIA – MEDIA MARKET 2018

Bor, 24.10.2018.

Medija centa BorNove knjaževačke novine i naučno stručni časopis EMIT na sajmu knjiga i media – Media Market – Biznis sajam informisanja, komunikacija i marketinga.

Ovogodišnji sajamski nastup naše redakcije odvija se pod sloganom:  KLASIKA NIKAD NE IZLAZI IZ MODE

Štampani mediji u vremenu digitalizacije imaju svoju publiku o čemu nam govore i mnoga nova izdanja koja povećavaju svoj tiraž.

4. SAJAM INFORMISANJA, KOMUNIKACIJA I MARKETINGA – MEDIA MARKET 2018. u organizaciji beogradskog sajma, omogućio je neposredan susret sa čitaocima. Nova publika. Drugačiji okvir za komunikaciju sa partnerima-oglašivačima, marketinškim i PR agencijama, štamparima, distributerima… Direktan „sudar“ sa konkurencijom. Dijalog sa predstavnicima države. B2B kontakt između printa i digital-a.

Bila je ovo prilika da se na ovoj najvećoj sajamskoj manifestaciji na na Balknu, a posebno beogradskim čitaocima,  predstave i lokalni mediji okupljeni u okviru svog poslovnog udruženja Lokal pres.

Asocijacija „Lokal pres” snažnim proaktivnim delovanjem unapredjuje poziciju i unutrašnje kapacitete lokalnih medija kroz implementaciju zajedničkih programskih i marketinško-komercijalnih aktivnosti na tržištu Srbije i u komunikaciji sa državnim organima utiče na harmonizaciju i poboljšanje medijskih zakona.

Uspešno odgovarajući na potrebe članstva kroz usvajanje novih poslovnih modela i specijalizovane edukacije PU „Lokal pres” unapredjuje profesionalne i tehničke standarde članstva, obezbedjujuci finansijsku podršku članicama, a gradjanima u Srbiji pravovremenu, kvalitetnu i objektivnu informaciju u cilju podsticanja slobode govora na lokalnim nivoima.

Posebno je interesovanje izazvala promocija knjige CRNA MAMBA Tamare Simeonović u izdanju Gradjanske čitaonice Evropa Bor – Medija centra Bor

 .Čitaonica Evropa Bor je ove godine predstavija svoja dva izdanja mladih borskih autora: CRNA MAMBA Tamare Simeonović i DAN NULTI Nenada Mitrovića:

Članovi objedinjena redakcije borskog Medija centra, Novih knjaževačkih novina, EMIT-a i portala romski.net aktivno učestvuju na panelima organizovanim u okviru ove sajamske manifestacije.

Posetite naš štand koji se nalazi u Hali 3 Beogradskog sajma, do nedelje 28.10.2018., i družite se sa mladim borskim autorima i brojnim poznatim ličnostima!

Na našem štandu dočekaće vas i predstavnici udruženja Timočana i Krajinaca u Beogradu i informisati o predstojećim aktivnostima a zainteresovane uključiti u svoj rad. Na sajmu je moguće uplatiti članarinu a za zainteresovane gradjane Beograda koji potiču iz gradova Istočne Srbije moguće je učlanjenje.

Na sajmu knjiga udruženje predstavlja svoja izdanja Vlastimira Stanisavljevića – Šarkamenca, čije su pesme ovekovečene u delima LJubiše Stojanovića – LUISA.

Share

Bor u akciji gušenja medija

Bor, Kragujevac, Beograd, Novi Sad, 26.12.2017.

Bor drastično smanjuje sredstva za sufinansiranje medijskih projekata


Koalicija novinarskih i medijskih udruženja (UNS, NUNS, NDNV, ANEM i PU Lokal pres) apeluje na Opštinsko veće Opštine Bor da preispita odluku o smanjenju sredstava iz budžeta za informisanje građana Bora u 2018. godini.

 

Opština Bor planira da u 2018. godini drastično smanji i inače simbolična sredstva namenjena sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, sa 1,5 miliona dinara u 2017. godini na 500.000 dinara u 2018. godini.

Prvobitnim Nacrtom predloga budžeta Opštine Bor za 2018. godinu za unapređenje i ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja bilo je planirano izdvajanje 10.300.000 dinara. Za emitovanje oglasa, obaveštenja u elektronskim medijima, objava u štampanim medijima i Službenom glasniku bilo je predviđeno 5.300.000 dinara, a za raspodelu putem konkursa 5.000.000 dinara.

 

Međutim, nakon sednice Opštinskog veća, održane 20. decembra, odbornicima je poslat Predlog budžeta Opštine Bor za 2018. godinu u kome je drastično promenjena struktura budžeta u delu koji se odnosi na javno informisanje. Iznos namenjen oglašavanju ostao je isti, dok su sredstva namenjena za informisanje građana putem konkursa smanjena za 90 odsto od prvobitno predviđenih –  na 500.000 dinara.

U izjavi medijima www.timocke.rs, predsednik Opštine Bor Aleksandar Milikić obrazložio je smanjenje sredstava za informisanje građana Bora na sledeći način:

– Mi smo Nacrt predloga budžeta objavili na sajtu Opštine Bor još pre oko mesec dana, ali stigli su neki zahtevi, stigle su neke sugestije i mi smo ih uvažili, ali konačnu odluku doneće odbornici. Ovo je stav moje partije, moje stranke i svih ljudi koji su na neki način učestvovali u izradi ovakvog budžeta.

Koalicija ukazuje na tendenciju drastičnog smanjenja sredstava za informisanje građana na lokalnom nivou i na sve češću zloupotrebu ovih budžetskih sredstava.

Opština Bor je, da podsetimo, tokom 2017. godine putem konkursa medijima dodelila 1,5 miliona dinara, a godinu dana ranije dva miliona dinara.

Koalicija traži da opština Bor preispita svoju odluku, naročito zato što je planirani iznos opredeljen za projektno sufinansiranje projekata iz oblasti javnog inforimsanja drastično manji od sredstava namenjenih za oglašavanje.

Kragujevac-Beograd-Novi Sad 26.12.2017.

Koalicija medijskih i novinarskih udruženja:

Poslovno udruženje ‘’Lokal pres’’
Udruženje novinara Srbije (UNS)

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)
Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV)
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM)

Share

Poziv Obradoviću da prekine štrajk glađu

Bor, 20.09.2017.

Pozivamo Obradovića da prekine štrajk glađu i ostane  naš saborac za slobodu medija

Konstantni politički pritisci bilo da dolaze iz vlasti ili opozicije, uslovi u kojima rade i preživljavaju lokalni mediji godinama unazad,  proganjanja poreskih i tržišnih inspekcija,  primena sile “velikih“ nad malima, “ važnih“ nad manje bitnijima rezultirale su prestankom postojanja  novina “Vranjske“ i odlukom Vukašina Obradovića, vlasnika novina i jednog od osnivača PU “Lokal pres“ da stupi u štrajk glađu.

Gašenje jednog od najuglednijih i najuticajnijih lokalnih medija mora biti znak za uzbunu u celom društvu, a naročito u Vranju gde se nedeljama već od pojedinih lokalnih moćnika moglo čuti da će’’ Vranjske’’ biti ugašene.

Primer Vranja je samo najdrastičniji primer bezočnosti sa kojom je lokalna vlast rešena da se obračuna sa onima koji nisu spremni da ćute i da budu poslušnici. Nakon skaradnog sprovođenja konkursa za sufinansiranje lokalnog informisanja, lokalni vlastodršci u Vranju danima najavljuju da će ugasiti Vranjske novine, što su konačno i ostvarili dobro oprobanom metodom selektivnog inspektorovanja i treniranja strogoće u vidu poreske kontrole poslovanja redakcije Vranjskih novina.

Razumemo razloge Vukašina Obradovića da svojevoljno ugasi i list i portal i da to zadovoljstvo ne prepusti onima koji javnu funkciju koriste za privatno dobro, razumemo i potrebu dugogodišnjeg novinara i nekadašnjeg predsednika Lokal presa i NUNS-a da na ovakav, drastičan način, štrajkom glađu, pokuša da odbrani i lično dostojanstvo i dostojanstvo svojih medija, ali i cele profesije. Medjutim, kao ljudi, pre svega, i njegovi saborci u neprekidnbim borbama za medijdske slobode pozivamo ga da prekine štrajk gladju i da  odluku o budućnosti Vranjskih prepusti građanima Vranja. Oni su danas najpozvaniji da odbrane svoj list braneći istovremeno i svoje ustavno pravo na objektivno i pravovremeno informisanje. Pozivamo ga da prekine sa štrajkom, jer nijedan minut njegovog zdravlja nije vredan da bude žrtvovan zbog svega što vlast u Srbiji i lokalna vlast u Vranju rade u nameri da uguše slobodu medija i informisanja.

Budi i dalje  naš saborac u borbi za slobodu javne reči, za slobodu medija. Borba za istinu, za pravdu, za slobodu nikada nije bila laka, nikada kratka ali nikada i nedostižna.

PU ‘’Lokal pres’’ čvrsto stoji uz Vranjske i Vukašina Obradovića, a očekujemo da to učine i Ministarstvo kulture i informisanja i međunarodne novinarske organizacije jer tamo gde nema medijskih nema ni ljudskih sloboda.

Poslovno udruženje asocijacije lokalnih i nezavisnih medija ‘’Lokal pres’’

Kragujevac,19.9.2017.

Share

Medijska koalicija: Netačna izjava Nikolića

Koalicija: Netačna izjava gradonačelnika Kragujevca Radomira Nikolića

anem-nuns-uns
Koalicija novinarskih i medijskih udruženja koju čine UNS, NUNS, NDNV, ANEM i PU Lokal pres ukazuje da je netačna i tendenciozna izjava gradonačelnika Kragujevca Radomira Nikolića da je konkurs za sufinansiranje medijskih projekata Grada Karagujevca poništen zato što novinarska udruženja nisu predložila članove konkursne komisije.

Koalicija je posle objavljivanja spornog konkursa više puta upozoravala gradsku vlast u Kragujevcu da raspisani konkurs nije u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima. Naime, konkurs Kragujevca, raspisan krajem maja, ograničio je pravo učešća na medije sa sedištem na teritoriji ovog grada. Nakon upozorenja na neregularnost konkursa Koaliciji je obećano da će konkurs biti ispravljen i ponovo objavljen. Međutim, nadležni u Kragujevcu to nisu učinili, a konkurs je poništen tek polovinom jula.

Koalicija podseća na svoj stav, predočen i nadležnima u Kragujevcu, da neće učestvovati u konkursnim procedurama koje nisu u skladu sa propisima i da neće predlagati kandidate za komisije u lokalnim upravama čiji konkursi nisu u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Koalicija poziva gradonačelnika Kragujevca da preuzme odgovornost za poništeni Konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja koji nije bio u skladu sa Zakonom i da najskorije raspiše novi.

Share

Izložba mladih talenata romske nacionalnosti u borskoj biblioteci

Bor, 22.maj 2015. Autor: Kadrija Šajinović

Projekat: Lokalni mediji za prava Roma.

Po planu Projekta “Lokalni mediji za prava Roma” u maju je predviđen prikaz osobe, porodice, grupe Roma i slično…
U vreme proslave Svetskog dana Roma u OŠ “Vuk Karadžić”, učiteljica Tanja Trujić je rekla da imaju dva učenika, talentovana za slikanje i da bi bilo dobro da se iznađe mogučnost da im se napravi izložba.
Nisam se dvoumio, jer su za sva kulturna dešavanja – posebno romska, vrata Narodne biblioteke uvek širom otvorena. Vesna Tešović, direktorka biblioteke je obezbedila termin i prostor.
Još jednom je direktorka škole, osoblje i drugovi Darijana Čukića i Leonarda Jašarija pokazali jedinstvo i da ne postoje nikakve predrasude postavljanjem njihovih radova i otvaranjem izložbe 18, maja u 18 sati.
Maj je mesec cvetanja tako da se naziv izložbe sam po sebi nametnuo, a Leonardo i Darjan su naši cvetovi od kojih se očekuju izutetni likovni plodovi.
Izložba je bila izuzetno posećena od strane, kako dece, građana, kao i učenika iz gradskih i seoskih škola, bez obzira što je trajala samo do 21. maja.
Uživajte u fotografijama i video snimku otvaranja izložbe, jer slika govori više od hiljadu reči, a nama predstoji rad na ostvarivanju mogučnosti da naši cvetovi daju što kvalitetnije plodove.

 

local press

Ovaj prilog je nastao u okviru projekta Lokal presa „Lokalni mediji za prava Roma“ uz podršku Civil Righr Defenders

civil right difenders

Share

5 minuta tišine za slobodu medija

Bor, Beograd, 03. maja 2015.

SVI MEDIJI
UNS, NUNS, ANEM, Lokal pres

Proglas NUNS-a i UNS-a povodom 3. maja – Svetskog dana slobode medija

PET MINUTA GROMOGLASNE TIŠINE ZA SLOBODU MEDIJA

Povodom Svetskog dana slobode medija, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) poziva sve novinare i elektronske medije da u nedelju 3. maja, U PET DO DVANAEST isključe ton i zamrače ekrane, i tako se pridruže međunarodnoj simboličnoj akciji PET MINUTA GROMOGLASNE TIŠINE kako bi najširu javnost upozorili na sve lošiji položaj novinarske profesije u Srbiji.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) poziva medijske radnike da se zajedno suprotstavimo daljem unižavanju profesije i učinimo sve kako bi unapredili ugled novinarstva i vratili poverenje građana. Uloga i cilj medijskih poslenika mora biti slobodno i odgovorno informisanje i stvaranje kritičke javnosti u društvu, a ne ispunjavanje želja političkih i ekonomskih moćnika.
Vlast i država su dužni da novinarima i medijima u Srbiji obezbede uslove za slobodan rad, bez pritisaka i cenzure. Novo medijsko zakonodavstvo mora zaživeti kako bi se stvorili svi neophodni uslovi za slobodu informisanja, kao i za slobodna i fer utakmicu na medijskom tržištu.
O stanju medijskih sloboda u Srbiji najbolje govori sve dublje siromaštvo novinara i drugih medijskih profesionalaca. U prošloj godini, stotine medijskih radnika ostalo je bez radnog mesta, a hiljadama njih, čak i u profitabilnim medijskim kompanijama, isplaćuju se ponižavajuće niske zarade.
Prema izveštaju organizacije Reporteri bez granica (RSF) za 2014. godinu, na svetskoj listi po slobodi medija Srbija se nalazi na 67. mestu od ukupno 180 zemalja. Vlast u Srbiji guši kritičko izveštavanje, dok se različitim, posebno finansijskim pritiscima, narušava nezavisnost uređivačke politika medija. Razvoj medijske situacije ne vodi ka željenom, evropskom cilju. Da bi se stvari popravile, potreban je stalni pritisak javnosti, ali i spremnost civilnog društva i novinara da se neprekidno bore za slobodu medija, ukazuje RSF.
Prema najnovijim podacima Međunarodne federacije novinare (IFJ), od početka 2015. godine u svetu su ubijena 44 novinara. Ukuzujući na “sramotne neuspehe vlada da krivično gone ubice”, IFJ poziva ljude širom planete da nedelju 3. maja posveti sećanju na ubijene novinara.

Поводом Светског дана слободе медија који се обележава 3. маја, акцијом ПЕТ МИНУТА ГРОМОГЛАСНЕ ТИШИНЕ Удружење новинара Србије (УНС) објављује П Р О Г Л А С. Позивамо новинаре и медијске раднике да од 11.55 до 12 прекину програм у електронским медијима, прочитају П Р О Г Л А С или га објаве на екранима, а у онлајн и штампаним медијима објаве
П Р О Г Л А С
Слобода медија у Србији је угрожена јер новинарство није никада било у тежем економском положају. Пад Србије на светским ранг листама медијских слобода није само последица материјалног положаја новинара, него и настављања праксе власти и политичара да користе медије за политичке обрачуне.
Зато и ове године, на Светски дан слободе медија, морамо поновити да нема слободног новинарства у условима беде, корупције и страха од власти.

Година за нама, између два 3. маја, избацила је на медијску површину сурову чињеницу да слободи медија не прети опасност само од власти него и анонимних чувара приватног капитала. Тако је угашена култна политичка емисија „Утисак недеље“, без обзира на гледаност, апеле грађана, колега и угледних личности.
Владе су обећавале, а нису одржале реч да ће истражити све спорне приватизације, укључујући и приватизацију медија („Вечерњих новости“ и „Политике“).
Власт сматра да је решила проблеме у медијској сфери тиме што је усвојила медијске законе. Иако је њима обезбеђено повлачење државе из медија и прозрачност државног финансирања медија, и даље није видљива новчана помоћ коју добијају од страних и домаћих донатора, због чега, између осталог, УНС није подржао законе.
Законом о јавном информисању и медијима није прописана обавеза финансирања медија из буџета локалних самоуправа, нити минимум издвајања за медије, па четвртина општина ове године неће издвојити ни динар за пројектно суфинансирање медија.

Законом о јавном информисању и медијима прописан је краћи рок за повлачење државе из медија, односно њихову приватизацију у односу на остала предузећа, чиме се доводи у питање могућност да запослени у медијима уопште добију новац за отпремнине.

Удружење новинара Србије (УНС) захтева:
– Да Влада, зато што је предложила краћи рок за приватизацију медија од осталих предузећа, обезбеди новац и Министарству за рад наложи да приоритет имају захтеви за отпремнине у медијима који треба да буду приватизовани.

– Да Влада, уколико не спроведе приватизацију медија до краја јуна, омогући запосленима да без одлагања постану власници својих медија, у складу са Законом.
– Да локалне самоуправе у буџетима за идућу годину обезбеде најмање два одсто за пројектно суфинансирање локалних медија.

– Да Влада покрене поступак за измене Закона о јавном информисању и медијима како би функционери и локалне самоуправе, под претњом новчане казне, били обавезни да издвоје новац за пројектно суфинансирање медија.

– Да Специјално тужилаштво за ратне злочине најзад почне да ради свој посао и када су у питању 39 новинара и медијских радника српских редакција убијених у грађанском рату у бившој Југославији, на Косову и Метохији и током НАТО агресије, уместо што годинама без резултата, по пријави НУНС-а, истражује одговорност више од 50 новинара осумњичених за припрему и организовање ратних злочина и геноцида.
УНС подржава и високо цени рад Комисије за истраживање убистава новинара и њене напоре да се пронађу убице наших колега Славка Ћурувије и Милана Пантића и расветле околности смрти Даде Вујасиновић.
Удружење новинара Србије

 

Share

Romi u lokalnim medijima

Bor, Knjaževac, Negotin 01.02.2015.

„Lokalni mediji za prava Roma” je projekat koji za cilj ima da putem lokalnih medija poboljša informisanje Roma o načinima pružanja besplatne pravne pomoći koju nude organizacije civilnog društva, ali i neromske populacije o problemima koje Romi imaju u lokalnim sredinama.

Ovaj projekat je finansijski podržan od strane donatora Civil Right Defenders i predstavlja uspostavljanje bliže saradnje lokalnih medija i OCD organizacija na zajedničkim aktivnostima u cilju ostvarivanja što boljih rezultata.

Tokom narednih godinu dana novinari iz sedam redakcija članica „Local pressa“,  prateći aktivnosti OCD u Bujanovcu, Vranju, Nišu, Novom Pazaru, Prijepolju, Valjevu, Loznici, Negotinu i Knjaževcu, će doprinositi unapređenju položaja romske nacionalne zajednice u lokalu i javnim zagovaranjem uticati na unapređenje lokalnih politika.

Promovisanje romske kulture biće još jedan od zadataka novinara „Vranjskih“ iz Vranja, „Južnih vesti“ i „Roma world“-a iz Niša, „Novih knjaževačkih novina“ iz Knjaževca, „Lozničkih novosti“ iz Loznice, TV „Foruma“ i „Polimlja“ iz Prijepolja.

Objedinjena redakcija Projekta „Lokalni mediji za prava Roma”
Priprema redakcije projekta „Lokalni mediji za prava Roma”

„Redakcija „Novih knjaževačkih novina“ pokrivaće aktivnost Roma u Knjaževcu, Negotinu i Boru. Izabraćemo tokom ove nedelje mlade saradnike iz ovih sredina a pripremamo i tekstove o životu Roma u ova tri grada i o tome šta lokalne zajednice čine da unaprede njihov položaj. U prilozima  ćemo prikazati podatke o veličini romske zajednice, njihovoj socijalnoj situaciji i problemima sa kojima se suočavaju. Pored toga,  pozabavićemo se i merama koje organi lokalne uprave preduzimaju za poboljšanje njihovog položaja – da li postoje lokalne strategije ili lokalni akcioni planovi koji se tiču Roma, ukoliko postoje šta u njima piše, postoji li u gradu kancelarija za romska pitanja ili neko slično telo u gradskoj upravi koje se romima bavi, postoje li romske NVO i kakve su njihove aktivnosti“, istakao je Kadrija Šainović, urednik redakcije za romski jezik.

Kadrija
Kadrija Šainović, književnik i urednik romskog programa romski.net

 

Marija Obrenovic
Marija Obrenovic

 

„U redakcijama, širom Srbije, će tokom trajanja projekta biti angažovano i sedmoro srednjoškolaca romske nacionalnosti koji će se učiti novinarskom zanatu i svojim angažovanjem doprinositi da se glas njihovog naroda čuje u medijima. Na kraju obuke Local press će organizovati takmičenje između mladih novinara i odabrati dva najbolja priloga. Najbolji prilozi će biti nagrađeni tabletima“ rekla nam je Marija Obrenović, urednik objedinjene redakcije projekta.

 

 

 

Share

Brana Filipović: Malo je nagrada za novinarski istraživački rad. Malo je i novinara!

Bor, 27. oktobar 2014.

Brana Filipović
Brana Filipović

Godišnja nagrada Poslovnog udruženja Lokal presa uz podršku NED ( Nacionalni fond za demokratiju Amerike), u jakoj konkurenciji, i po odluci stručnog žirija novinara, za ovu godinu pripala je uredniku Medija centra Bor i uredniku „Novih knjaževačkih novina“, Brani Filipoviću. Kako je na uručenju nagrada, u hotelu Beograd, u Čačku, na Skupštini Lokal presa, saopšteno – ovo priznanje nije toliko vezano za novačnu stranu koliko za isitinu da je u Srbiji mali broj novinara koji se bave istraživačkim radom.

-I jesam i nisam očekivao priznanje. Ono je vrednije utoliko što je dobijeno od kolega profesionalaca, ali je istovremeno i priznanje borskom i timočkom novinarstvu. Moja tema istraživanja jeste korupcija u jednom od najvećih privrednih sistema u zemlji, u državnoj firmi, RTB Bor i ako sam uspeo, bar delom, da dođem do stvarnosti, onda je to značajan uspeh. Verujem da sam čestito uradio taj posao i da će drugo, dopunjeno izdanje moje knjige „Bakar obojen lažima i prevarama“ nadomestiti mnoge nepoznanice koje nije obuhvatila i tako čuvena emisija „Insajder“. Kada bi bilo više nagrada i priznanja za istraživačko, doduše i najteže novinarstvo, verovatno bi bilo i više analitičnosti i posvećenosti tom zadataku. Cela ova priča može i drugačije da se shvati: kad nagrade počnu da stižu, blizu je kraj karijere, bar je tako u praksi. Ipak, rođeni novinari, oni koji to ceo život rade s entuzuijazmom, ne znaju za odmor i penziju. Da li sam od njih, pokazaće vreme. Za sada sam u ovoj lepoj, ali i teškoj profesiji, neprekidno 42 godine. Dovoljno da se čovek upita – odakle tolika energija – naglašava Filipović ubeđen da će srpsko novinarstvo za dve do tri godine preživati aktuelnu krizu i da će, kad se okonča privatizacija medija na celom državnom prostoru, sve biti drugačije i jasnije.

Na pitanje – hoće li opstati dokazani i mediji sa tradicijjom, kakva će biti medijska slika nakon 1.jula iduće godine kada se „ukida“ budžetsko finansiranje, Filipović objašnjava:

-Državnih medija ni danas nema mnogo.U Timočkoj krajini je to samo u Boru, Majdanpeku. Nije se postigo cilj, kvalitet nije dobijen, novinari su slabo plaćeni, donekle su i sami krivi, jer profesija je srozana, mladi vole da se slikaju na TV i ne shvataju da iza svega stoji naporan i dug rad, požrtvovanje, odvažnost, svakodnevno učenje. Neizbežan je i talanat. Mogućnost da svako osniva javna glasila bez programske i sadržinske kontrole, tek uplitanje politike i komercijalizacija svega i svačega, uništava sve pred sobom. Bez obzira na sve te loše strane, privatizacija je neminovna, a u toj surovoj utakmici opstaće samo najuporniji i najsnalažljiviji. Tako je u Evropi i svetu, mi težimo tim vrednostima i nema nezad. Aposlutno je tačno da će mnoge TV i novine morati da se ugase. Ko izdrži tržišnu borbu, pobedio je i biće u prilici da se razvija. Nažalost, sve manje je stamenih, čvrstih i istrajnih novinara. Onih koji u prste poznaju svoj posao, koji ostaju verni etici i profesiji. U celoj Srbiji, verovali ili ne, takvih je, možda najviše 15, 20. Iako bi trebalo da smo savest svakog društva, to uglavnom nije tako, ali nismo ništa nesavesniji, ni lošiji, od sadašnje društvene zbilje. Naše društvo doista zaslužuje ovakvo novinarsto, i kako je recimo u Boru, ništa bolje nije ni u većim gradovima i opštinama, celim regijama. Uporedimo se sa najbližim Zaječarom, te Jagodinom, Valjevom, Šapcem, Kruševcem. Naravno, ne smemo posustajati, moramo se boriti da novinari i novinarstvo, bar u Boru, Zaječaru, Knjaževcu, ne iznevere svetle tradicije ove časne profesije. Mi to možemo, i to treba da bude cilj.

-Šta je u našem okružneju za primer u novinarstvu, a šta nije ?

-Teško je, a trebalo bi da je lako pitanje. Dobro je što se bez novionarastva i novinara ne može,. i što je infriomisanje zagarantovano i zakonima. Nije korisno što se toliko približilo politici i postaje sastavni deo političke atmosfere, nema toliko potrebne samostalnosti. Medijima ne upravljaju i ne kreiraju ih dokazani novinari, gazde kolo vode i odlučuju o svemu, pa i koja će vest biti na početku i kraju emisije. Ne poznaju taj posao, a misle da znaju, i to tako traje. Uništava se i svesno i nesvesno i onaj deo duše u novinama, i pribegava se zapošljavanju u meijima sa Biroa rada, što nije valjano. Ne može svako da bude novinar ili urednik. Ne poznajem, nažalost, ni jednog mladog kolegu koji se ističe, koji teži liderstvu u toj profesiji. A novine, mediji u celini, ogledalo su svake sredine u kojoj bitišu. Najgore je kad novine postanu nečiji bilten, a novinari zapisničari. Ne bih da nabrajam bilo koje primere, neprijatno je bar u ovako, manje-više, prigodnom razgovoru.

Share

Nagrada našem novinaru Brani Filipoviću

25.10.2014. Bor, Čačak Izvor: OZON PRESS

Skupština udruženja Lokal pres

Poslovno udruženje Lokal pres koje okuplja izdavače lokalnih listova i redakcije on line i elektronskih lokalnih medija, u petak 24. oktobra održalo je u Čačku, 19. redovnu skupštinu na kojoj je prisustvovalo 45 delegata iz 22 redakcije, koje je pozdravio gradonačelnik Vojislav Ilić, a na kojoj je izabran novi upravni odbor, usvojena izmana Statuta PU Lokal pres i objavljena imena ovogodišnjih dobitnika nagrade Pavle Ćirović koju Lokal pres dodeljuje u znak sećanja na nekadašnjeg urednika kragujevačkih listova Svetlost i Nezavisna svetlost, idejnog tvorca i osnivača udruženja.

Poseban deo skupštine bio je posvećen raspravi o uticaju novih medijskih zakona na lokalne medije u Srbiji, o prepoznavanju javnog interesa u lokalnim sredinama, kao i o načinima i kriterijumima raspodele sredstava namenjenih za javno informisanje gra|ana, koju su organizovali Lokal pres i Medijska koalicija, a koja je izazvala izuzetno interesovanje predstavnika lokalnih medija. U okviru diskusije u koju je moderirala Zorica Višnjić, članica UO Lokal presa, a u kojoj su učestvovali Dejan Stojanović iz Ministarstva za kulturu i informisanje i Nedim Sejdinović iz Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine, iskustva Čačka u finasiranju javnog informisanja, a koja su korišćena prilikom izrade novih medijskih zakona predstavili su Nadežda Vuksanović načelnica Gradske uprave za društvene delatnosti i pomoćnik gradonačelnika Aleksandar Dačić.

U naredne dve godine novi Upravnio odbor Lokal presa sačinjavaće: Mileva Malešić (TV Forum; Prijepolje), Zorica Višnjić (Lozničke novosti; Loznica), Andrijana Maksimović (Reč naroda; Požarevac, Dragan Đorđević (Sremske novine; Sremska Mitrovica) i Stojan Marković (Čačanske novine; Čačak).

Za razliku od dosadašnje prakse ovog puta nagradu Pavle Ćirović dobilo je pet novinara, učesnika konkursa Ako je kome istina na srcu. Priznanje koje Lokal pres dodeljuje uz finasijsku podršku NED, pripalo je: Ani Aćimov (Radio Aktiv; Novi Bečej), Danijeli Pavlović(Grad; Kruševac), Brani Filipoviću(Nove knjaževačke novine; Knjaževac), Muharemu Mutabdžiji (Polimlje;Prijepolje) i Nikoli Laziću(Vranjske novine;Vranje).

Brana Filipović
Brana Filipović

Izveštaj o poslovanju udruženja i diskusije tokom rasprave nedvosmisleno su ukazale na sve teži položaj medija u Srbiji, naročito u lokalnim sredinama.


Dan kasnije, u organizaciji PU Lokal pres novinari lokalnih medija imali su priliku da se kroz radionicuNovinarstvo i društveni mediji – Prilika, ne prepreka, koju su vodili Vojislav Stevanovića i Miloš Čolović upoznaju sa mogućnostima koje novinarima i medijima pružaju društvene internet mreže.

Share

Tinejdžeri i socijalni mediji

Bor, Beograd, 26. maj

POTREBNA MEDIJSKA PISMENOST, A NE KONTROLA

Nova knjiga Dane Bojd, američkog stručnjaka za kulturu mladih i društvene mreže, ruši mitove o motivima mladih za korišćenje socijalnih medija, o izolaciji, zavisnosti, opasnostima i ugroženoj privatnosti kao posledicama njihovog korišćenja. Posle sedam godina istraživanja stavova tinejdžera, ona insistira na tome da su roditelji i nastavnici u velikoj zabludi kada misle da je ograničenje slobode rešenje

Kao što je nekada telefon bio osuđivan za manje druženje licem u lice, a pisaća mašina zamenila pisanje rukom čak i ličnih i ljubavnih pisama, tako se danas demonizuje komunikacija mladih preko kompjutera. Ograničeni brojnim zabranama i stalnim nadgledanjem odraslih, oni su samo fizička mesta susreta zamenili druženjem u virtuelnom prostoru. Suprotno uvreženom mišljenju da informaciona tehnologija stvara društvenu izolovanost, Dana Bojd (Danah Boyd), docent na katedri za medije, kulturu i komunikacije Univerziteta u Njujorku i glavni istraživač Majkrosoft Istraživanje, tvrdi da vrlo često tinejdžeri koriste ova sredstva baš za prevazilaženje izolovanosti.

Ne radi se o zavisnosti od tehnologije, već mladi u njoj vide šansu za komunikaciju sa vršnjacima i sticanje znanja o svetu. Kompjuter je samo sredstvo, kao što je nekada bio telefon ili televizija. „Biti zavistan od informacija i ljudi je deo ljudskog stanja. Ta ’zavisnost’ se rađa iz zdrave želje čoveka da bude svestan okoline i povezan sa društvom“, piše Bojdova.

Nedavno objavljena knjiga pod nazivom „Komplikovano je: Društveni život umreženih tinejdžera“ zasnovana je na sedmogodišnjem istraživanju, razgovorima sa mladima, roditeljima i nastavnicima, kao i praćenju tragova koje su tinejdžeri ostavljali onlajn, na društvenim mrežama, blogovima i drugih socijalnim medijima. Ono što odrasli najčešće rade, i roditelji i nastavnici, jeste pokušaj ograničavanja pristupa mladih neodgovarajućim i problematičnim informacijama, a umesto toga su mladima potrebne nove vrste pismenosti.

„Mladi moraju postati medijski pismeni. Kada se bave medijima – bilo kao konzumenti, bilo kao kreatori – moraju da imaju sposobnosti za postavljanje pitanja o stvaranju i deljenju određenih medijskih sadržaja. Kakve pristrasnosti i subjektivna gledišta su ugrađena u taj sadržaj? Na koji način njihov kreator želi da publika interpretira ovaj sadržaj i kakve su posledice ove interpretacije?“ piše Dana Bojd. Cenzura nepogodnih i problematičnih informacija ne pomaže mladima da steknu veštine koje će im jednog dana biti potrebne da nezavisno procenjuju informacije i kritički se odnose prema njima. Osim medijske pismenosti, mladima je sve neophodnija i tehnička „pismenost“, odnosno znanja, kako bi se snašli u digitalnom okruženju.

Još jedna od zabluda je da mladi ne cene privatnost: najveći broj tinejdžera izjavio je da baš i koriste društvene medije da bi imali privatnost. Dok roditelje brinu radoznale oči i uši stranaca, mlade brinu odrasli koji ih dobro znaju i zadiru u njihovu privatnost, želeći da ih nadgledaju. Umesto što odrasli stalno upozoravaju decu da ne koriste socijalne medije, trebalo bi da im pomognu da ih koriste inteligentnije. Nedostatak poverenja je velika uvreda za tinejdžere, a mnoge pretpostavke o mladima i modernoj tehnologiji u medijima, izjavama političara i psihologa, i stavovima roditelja i nastavnika, često su suviše pojednostavljene, ako ne i potpuno pogrešne. Otud i naziv knjige „Komplikovano je“.

Mada, s obzirom da je autor knjige ujedno i istraživač Majkrosofta, možda je i cela knjiga spin. Ili nije.

MEDIJSKA PISMENOST U SRBIJI

Pojam medijske pismenosti nastao je mnogo pre interneta. Pokušaji ove vrste obrazovanja počeli su još tridesetih godina prošlog veka u Velikoj Britaniji, jer su mnogi smatrali da su javnosti potrebne veštine kritičkog odnosa prema propagandi. U SAD je ono počelo da se uvodi u obrazovanje 60-ih godina, a u mnogim zemljama Evrope medijska pismenost je obavezan predmet i u osnovnim školama.

Istraživanje stavova srednjoškolaca, profesora, studenata novinarstva i novinara, koje je krajem 2013. godine sproveo BIRODI, pokazalo je da u Srbiji postoji privid medijske pismenosti, da mladi nisu svesni uloge medija i njihovog uticaja na njihov život i stavove i da ne prepoznaju svoju ulogu kao kritičnog i aktivnog primaoca i kreatora informacija.

Medijska koalicija, koja neformalno okuplja profesionalna novinarska i medijska udruženja – NUNS, UNS, NDNV, ANEM i Lokal pres, pokrenula je multimedijalnu kampanju za medijsku pismenost u Srbiji, koju finansijski podržava USAID, a realizuje P.R.A. agencija. Posebna pažnja je posvećena aktiviranju mladih i komunikaciji sa njima putem društvenih mreža, jer je to medij koji najviše koriste i najbolje razumeju. U okviru kampanje pokrenut je sajt www.medijskapismenost.net, na kome se mogu pronaći rezultati istraživanja medijske pismenosti u Srbiji.

P.R.A.

Share