Arhive oznaka: poslovanje

E-dozvole od 1. januara

Bor, Beograd: NALED 

OPŠTINE SE SPREMAJU ZA ELEKTRONSKE GRAĐEVINSKE DOZVOLE

Demo verzija softvera za e-dozvole biće predstavljena u oktobru

Prva verzija softvera za izdavanje elektronskih građevinskih dozvola biće predstavljena u oktobru, a gradovi i opštine ubrzano se pripremaju za novu proceduru, čija će primena početi 1. januara sledeće godine. NALED među lokalnim samoupravama sprovodi anketu o stručnoj i tehničkoj opremljenosti i rezultati tog istraživanja predstavljaće osnov za izradu predloga daljih koraka u pripremi softvera i jačanju kapaciteta opština da primene novi sistem.

–  Elektronska procedura izdavanja građevinske dozvole u potpunosti će zameniti dosadašnju praksu predaje dokumentacije na papiru. Postupak će biti znatno transparentniji, investitorima će doneti značajne uštede i lokalnu administraciju učiniti efikasnijom. Takođe, biće veoma sužen prostor za korupciju u proceduri koja je do sada bila jedna od problematičnijih – kaže potpredsednik Upravnog odbora NALED-a i gradonačelnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimović.

frenki izgrad.trgovcenIzdavanje građevinskih dozvola isključivo u elektronskom obliku u regionu ima samo Makedonija. NALED je kroz učešće u radnoj grupi za izradu Zakona o planiranju i izgradnji podstakao resorno ministarstvo da ovo savremeno rešenje ugradi u propis. NALED je u saradnji sa nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju GIZ obezbedio oko 400.000 evra  za izradu softvera koji će koristiti država, a kroz fokus grupu deo lokalnih samouprava imao je priliku da već u početnoj fazi izrade softvera daju komentare i sugestije.

Na upitnik poslat rukovodiocima odeljenja za izdavanje odobrenja za gradnju u 160 lokalnih samouprava i gradu Beogradu, do sada je odgovorilo 143 i očekuje se da ostali dostave podatke do kraja avgusta. Preliminarni rezultati pokazuju da su službenici opremljeni računarima solidnog kvaliteta, širokopojasnim internetom i da su i sada dobro upućeni u elektronsko poslovanje.

U službi za objedinjenu proceduru izdavanja građevinskih dozvola koja je uvedena novim Zakonom o planiranju i izgradnji u proseku radi 4,6 službenika. U samo 10 od 143 lokalne samouprave pokazalo se da nemaju svi zaposleni računar. Na pitanje da li imaju lice ili službu zaduženu za IT pozitivno su odgovorile 103 lokalne samouprave (72%). U nešto više od 100 opština svi zaposleni imaju svoju službenu e-mail adresu. Većina je istakla da imaju ADSL ili kablovski internet, sa stabilnom vezom.

Konfiguracije računara kojima raspolažu rukovodioci i registratori su solidne. Najčešće su to kompjuteri sa procesorima brzine iznad 2-2,5GHz i sa RAM memorijom od 2 ili 4GB, a 111 opština poseduje i skener. Oko polovine gradova i opština raspolaže softverom za pregled planske dokumentacije i projekata.

Problem na koji je ukazala anketa jeste da samo tri šefa odeljenja za objedinjenu proceduru i tri registratora imaju elektronski sertifikat, što znači da će ostale opštine morati da ubrzaju aktivnosti na pribavljanju sertifikata bez kojih izdavanje e-dozvola neće biti moguće. Svi dokumenti u proceduri elektronskog izdavanja građevinske dozvole moraće da budu elektronski potpisani i time će biti umanjena mogućnost njihove zloupotrebe.

U okviru projekta Razvoj sistema elektronskog izdavanja građevinskih dozvola u regionu jugoistočne Evrope  koji uz Podršku Nemačke organizacije za tehničku saradnju (GIZ) sprovodi NALED sa partnerima iz regiona, intenzivirane su aktivnosti u okviru  projektne komponente Razvoj softvera za elektronsko izdavanje građevinskih dozvola u Srbiji.

Izabrani konzorcijum za izradu softvera Reaktiv/Comtrade/Dynamic Consulting, je u okviru planiranih aktivnosti Faze Poslovne analize i funkcionalnih zahtevasproveo poslovnu analizu koja je preduslov za dalje korake u razvoju softverskog sistema. S tim u vezi, održane su dve radionice, 28. jula i 12. avgusta 2015. godine, na temu Analiza i predstavljanje modela procesa i predlozi rešenja u okviru objedinjene procedure za izdavanje elektronskih građevinskih dozvola u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

Radionice su organizovane sa ciljem da zainteresovane strane u postupku objedinjene procedure daju svoje komentare i sugestije na prezentovane modele procesa identifikovane u fazi poslovne analize, kao i  na predloge rešenja za razvoj i implementaciju softverskog rešenja.

Na radionicama su učestvovali predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Agencije za privredne registre, predstavnici lokalnih samouprava: Zrenjanin, Zvezdara, Gornji Milanovac, Kraljevo, Sremska Mitrovica i grad Beograd, predstavnci GIZ-a kao i eksperti iz oblasti planiranja i izgradnje.
Svi učesnici su aktivno učestvovali na radionicama i davali korisne komentare i sugestije, a posebno je značajan doprinos lokalnih samouprava, kao predstavnika korisnika sistema koji će ga u praksi najviše koristiti.

Zaključci i predlozi sa radionica su doprineli identifikaciji efikasnih i efektivnih predloga rešenja kako bi na osnovu verifikovanih procesa bila kreirana specifikacija funkcionalnih zahteva i arhitektura i konfigurisanje sistema i priprema funkcionalnog prototipa.

Share

Zabrinjavajuće: RTB Bor ide u sigurne gubitke, alarmantno je i u proizvodnji!

Bor, 31. oktobar

Od drugog kvartala ove godine –  negativan trend u svim pokazateljima rada i poslovanja kombinata bakra. Upozorenja stižu sa svih strana, pa i samog RTB-a!

Autor: M.C.

 „Počev od drugog kvartala ove godine „uočen je ozbiljan negativan trend u svim pokazateljima rada i poslovanja RTB Bor, što upućuje da će rezultati poslovanja za 2013. biti negativni“… Planovi u rudarskoj proizvodnji za ovu godinu NE ostvaruju se ni na jednoj poziciji…Ostvaruje se manja proizvodnja za 19 odsto. Istovremeno, nije ostvaren ni planirani obim iskopina, a „posebno je alarmantno što su flotacijski parametri ispod planiranih i realnih, dok troškovi poslovanja konstantno rastu kako u masi tako i po jedinici proizvodnje“. Svi ovi pokazatelji, a ima ih još mnogo (o njima ćemo obaveštavati javnost narednih dana) dovode do zaključka da će poslovna godina biti završena NEGATIVNIM ishodom.

Navedeni podaci su iz dokumenta koji već dve nedelje stoji ispred sedmorice glavnih ljudi, ne računajući generalnog direktora, RTB Bor Grupa. Dokument skreće pažnju na alarmantnost i moguće posledice, a poslat je, čini se, „u minut do 12“, mada mi mislimo da je kasno, povazda kasno.

Šta posebno zabrinjava? Apsolutna je istina da su površinski kopovi rudnika u Boru i Majdanpeku tehnički izuzetno, kao nikada u minulih 110 godina, opremljeni. Na drugoj strani, učinci te skupe, uvozne opreme, zaista su skromni. Rukovanje je, naglašava se, često povereno nestručnim i neodgovornim osobama, havarije su česte, održavanje skupo. Između sijaset pitanja, nameće se jedno – kada će se dogoditi opravdanost ponovnog aktiviranja rudnika „Cerovo“ i ko je o tome odlučivao. U vreme predizborne kampanje, Boranin po rođenju, Nebojša Ćirić, tadašnji Dinkićev ministar ekonomije (govor za promociju Borisa Tadića na otvaranju spomenika Đorđu Vajfertu) uskliknuo je s radošću jednog zavičajca, „od sad napadamo i Cerovo“. Bio je to, i tad se videlo, izborni trik koji je upalio kod „naše raje“, što je bilo dovoljno za još jedan sladunjavi osmeh „žutog“ anarhiste.

Za danas ćemo se poslužiti i Ličnom kartom RTB-a (OVDE možete preuzeti Ličnu kartu) koja je nedavno poslata u Ministarstvo privrede i o čijem kvalitetu u ovom času ne možemo da sudimo. Ipak, zadržavamo se na stavci PROIZVODNJA i tabeli za poslednje tri godine, počev od 2010. Te godine proizvedeno je 22.200 tona katodnog bakra i „isceđeno“356 kg zlata. Godinu kasnije, ozvaničeno je 28.500 t bakra i 1.032 kg zlata, prošle, 2012. „uknjiženo“ je 34.700 t bakra i ravno 900 kg zlata. Beleži se, dakle, rast proizvodnje bakra, ali se smanjio učinak dobijenog glavnog nus-proizvoda ZLATA. Raste, uporedo sa bakrom, i proizvodnja selena i srebra. Jedino je, eto iznenađenja, i to 2012, naprasno pala proizvodnja zlata. Nije na odmet spomenuti i da je gro proizvodnje bakra prodavan u katodama, u sirovini, pa čak i u koncentratu, što se u savremenom svetu zove „Afrički sindrom“.

Ove slavodobitne, kao i još neke podatke, nije, kao što bi bio red, saopštio i Upravni odbor, jer sve je bilo i ostalo u granitnim rukama menadžemnta i glavnog menadžera. Poslednje tri godine UO RTB Bor niti se sastajao, niti odlučivao. Srpski mediji su naglas obaveštavali da je odstranjen i predsednik UO Ivan Grbin. U LIČNOJ KARTI, ladno poslatoj Vladi Srbije, pod rubrikom Upravljačka struktura preduzeća, stoje i imena članova Upravnog odbora na čelu sa Ivanom Grbinom. Uz njega su i: Nebojša Radošević, zamenik, Dalibor Orsovanović, Dragan Žikić, Nenad Vušović, Miodrag Dimitrijević, Boban Todorović, Branislav Tomić i Dragan Aleksić Gara (predsednik Samostalnog sindikata RTB Bor). Da li će svi ovi poznati likovi odgovarati za moguće posledice na stranputici RTB Bor uprkos tome što se, opšte je poznato, nisu, ne bi se reklo ličnom krivicom, bavili svojim upravljačkim poslom. Ovaj primer je ko zna koliko puta prezentiran i Vladi Srbije koja godinama, po mnogim pitanjima, ni prstom nije mrdnula da učini korak više u nadgledanju ponašanja odgovornih u RTB, pa ni kad je, izgleda, 30. novembra 2012. , zahvaljujući svojoj (Dinkićev resor) Komisiji za kontrolu državne pomoći izdvojila Basenu Bor za „pomoć u restruktuiranju za podsticanje proizvodnje“ 851 milion dinara najpovoljnijih kreditinih sredstava. Jer, da je, računajući i druge privilegije u procesu restruktuiranja od 2004. godine, bilo kvalitetnog nadgledanja, ne bi se došlo do sadašnje konstatacije da slede neminovni gubici uz more loših i sumnjivih poslovnih poteza. Ne bi ni ministar  privrede Radulović takve i slične rabote nayivao „bacanje para u bunar“.

Vreme delimičnog otrežnjena po pitanju RTB-a i uvida u stvarno vođenje kompanije, nažalost, tek dolazi. Da li je taj zamah dovoljan videćemo u danima koji predstoje. Već od sutra, prekosutra!

Share