Arhive oznaka: požarevac

PROGLAŠENA LISTA VLASI ZA SRBIJU

Bor, Boljevac, Beograd, Požarevac, Kučevo, 13.09.2018.

4. novembar 2018. godine održavaju se izbori za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina 2018. godine

Podnošenje lista za nacionalne savete do 19. oktobra

Republička izborna komisija je na 68. sednici, održanoj 13. septembra 2018. godine, donela Rešenje kojim se proglašava Izborna lista VLASI ZA SRBIJU, za neposredne izbore za članove Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine, raspisane za 4. novembar 2018. godine.

Izborna lista ima 23 kandidata i podržana je sa ukupno 353 pravno valjanih overenih izjava birača.

Nosilac liste je Novica Janošević, predsednik opštine Kučevo. koji je prilikom predaje liste rekao:

„Velika mi je čast i zadovolјstvo što sam danas imao priliku da, zajedno sa mojim prijatelјema Radišom Dragojevićem iz Petrovca na Mlavi, Daliborom Orsovanovićem iz Bora, Nelijem Đorđevićem iz Bolјevca, Nikodijem Adamovićem iz Malog Crnića i drugim uvaženim predstavnicima naše nacionalne manjine, od kojih su pojedini bili članovi Saveta u proteklom periodu a više njih su kandidaditi na predstojećim, predam RIK-u našu Izbornu listu pod nazivom „Vlasi za Srbiju“. Kao što se iz liste može videti, na njoj se nalazi izuzetno veliki broj intelektualaca ali i među nama su i kuvari, domaćice, polјoprivrednici, preduzetnici. Posebno sam ponosan na činjenicu da kao nosilac izborne liste dolazim iz jedne male opštine kakvo je Kučevo, a da su nas podržale takve sredine kao što su Bor, Zaječar, Kladovo….“

Zbirna izborna lista za nacionalne savete nacionalnih manjina mora biti doneta do 24. oktobra, dok je zaključenje posebnog biračkog spiska određeno je za 19. oktobar, a rešenje o zaključivanju će biti objavljeno dan kasnije u Službenom glasniku.

Konačan broj birača biće objavljen posle 1. novembra.

Proverite stanje vašeg upisa u POSEBAN BIRAČKI SPISAK:

https://upit.posebanbirackispisak.gov.rs/

Svaki pripadnik nacionalne manjine koji je upisan u poseban birački spisak ima pravo da bira članove nacionalnog saveta, bude biran za člana nacionalnog saveta, predlaže kandidate za članove nacionalnog saveta, kao i da bude informisan o izborima, o kandidatima i njihovim programima.

Nacionalne savete direktno će birati 18 nacionalnih manjina – albanska, aškalijska, bošnjačka, bugarska, bunjevačka, vlaška, grčka, egipataka, mađarska, nemačka, poljska, romska, rumunska, rusinska, slovačka, slovenačka, ukrajinska i češka.

Elektorski će svoje savete birati makedonska, ruska, hrvatska i crnogorska nacionalna manjina.

Albanska, aškalijska, grčka, poljska, nemačka, ukrajinska, češka, ruska i slovačka nacionalna manjina biraju po 15 članova saveta, bugarska, bunjevačka i rusinska po 19, vlaška, makedonska, crnogorska i rumunska po 23, slovačka i hrvatska 29 i bošnjačka i romska po 35 članova saveta.

Prema kalendaru, zvanični rezultati biće objavljeni 8. novembra, a uvid u materijal biće moguć do 9. novembra u ponoć.

Share

MOBILNI TIMOVI ZA INKLUZIJU ROMA

Bor, Paraćin, Požarevac, Zaječar, Kraljevo, 24.03.2018. Saopštenje

USKORO MOBILNI TIMOVI ZA INKLUZIJU ROMA U 
POŽAREVCU, PARAĆINU, BORU, ZAJEČARU i KRALjEVUU Ždrelu je održana radionica sa predstavnicima relevantnih institucija iz Požarevca, Paraćina, Bora, Zaječara i Kraljeva sa ciljem formiranja Mobilnih timova za inkluziju Roma. Mobilni timovi su prepoznati kao efikasan model podrške na lokalnom nivou, koji povezuje ključne aktere u zajednici: koordinatore za romska pitanja, pedagoške asistente, zdravstvene medijatore, predstavnike Centra za socijalni rad i Nacionalne službe za zapošljavanje. Cilj osnivanja timova je prepoznavanje i sagledavanje realnih potreba romske populacije na terenu, kao i utvrđivanje podrške koja je potrebna kako bi se poboljšao njihov sveukupni položaj, a u skladu sa Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji 2016-2025.

Romi
Brankica Jeremić, ključni ekspert za socijalnu inkluziju, predstavila je ciljeve i svrhu obuke, i istakla: „Tokom radionice smo, između ostalog, razgovarali o konceptu socijalnog uključivanja, značaju intersektorske saradnje, kao i potencijalnim institucionalnim modelima koji na nivou lokalnih samouprava omogućavaju koordinisanu politiku socijalnog uključivanja“, i dodala: „Podaci koje mobilni timovi prikupe, biće obrađeni i analizirani, nakon čega će se pristupiti izradi operativnih planova. Svaka jedinica lokalne samouprave će na osnovu podataka sa terena napraviti svoj operativni plan čiji će cilj biti doprinos rešavanju identifikovanih problema i to prema utvrđenim prioritetima. Predstavnici lokalnih samouprava će tokom celog procesa imati podršku projekta.“


Milun Jovanović, član gradskog veća Grada Kraljeva, smatra da je ekonomsko osnaživanje romske populacije veoma bitno. „Nije dovoljno relocirati ih, treba napraviti mehanizme koji će ih podržati u zapošljavanju, ali i samozapošljavanju. Za tako nešto svakako je potrebno raditi i na podizanju svesti kod Roma da se i oni uključe u proces unapređenja svog života i preuzmu odgovornost za svoj život. Oni treba pravilno da koriste mogućnosti koje im se pružaju i da i sami rade na poboljšanju kvaliteta svog života.“
On je dodao da Romi žive u Kraljevu u dva naselja, i to u urbanom delu gde postoji infrastruktura. Međutim zbog prenaseljenosti i činjenice da se radi o neformalnim naseljima, oni ne mogu ostati tu. Jedno od naselja se nalazi na pristupnom putu zdravstvenom centru i to je dodatni razlog za relokaciju. „Naša namera je da ih premestimo kilometar dalje gde takođe postoji infrastruktura i gde smo planskim aktom definisali taj deo kao mesto za stanovanje, a sada kroz projekat Tehnička pomoć za unapređenje životnih i stambenih uslova romske populacije u neformalnim naseljima, radimo izvođačku dokumentaciju kako bismo na izabranoj parceli izgradili nove stambene jedinice.“Ukupno dvadeset gradova i opština prepoznalo je probleme romske populacije, kao i potrebu za rešavanjem ovih izazova. Uključivanjem u projekat „Tehnička pomoć za unapređenje životnih i stambenih uslova romske populacije u neformalnim naseljima“ gradovi i opštine pokazali su visok nivo posvećenosti i razumevanja značaja socijalnog uključivanja Romkinja i Roma.
Važan deo projekta je šema bespovratnih sredstava (grantova) u okviru koje se podržava 11 projekata na lokalnom nivou u ukupnoj vrednosti od 7,55 miliona evra. U okviru inicijative biće obezbeđeno stambeno rešenje za preko 1.000 Romkinja i Roma, te poboljšanje infrastrukturnih uslova za preko 6.000 pripadnika romske populacije.

 

Projekat „Tehnička pomoć za unapređenje životnih i stambenih uslova romske populacije u neformalnim naseljima’’ je jedna od inicijativa koje u ovom momentu podržava Evropska unija uz saradnju i ko-finansiranje Vlade R. Srbije. Ugovorno telo projekta je Ministarstvo finansija, a glavni korisnici su Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Kancelarija za ljudska i manjinska prava.

Romi predstavljaju jednu od najugroženijih grupa u Republici Srbiji. Po zvaničnim podacima u Srbiji živi 147.000 pripadnika romske manjine (oko 2% ukupne populacije), ali je stvarni broj mnogo veći. Romkinje i Romi u Srbiji susreću se sa velikim izazovima u različitim oblastima života o čemu svedoče i sledeći statistički podaci: Oko 70% Roma živi u neformalnim naseljima (bez električne energije, kanalizacije, tekuće vode i sanitarija u stambenim objektima, nizak nivo higijenskih uslova i sl.) Od ukupno broja, 72,1% Roma je neaktivno, a samo 27,9% aktivno, što ukazuje na visok nivo nezaposlenosti Roma i veliku zavisnost od socijalnih davanja. Obrazovna struktura romske populacije je nepovoljna. U proseku, samo 64% romske dece završava osnovno obrazovanje (93% u ukupnoj populaciji), dok je stopa ranog napuštanja osnovne škole 80% (8% u ukupnoj populaciji). Srednju školu završava 11,05% a višu i visoku tek 0,7% Roma i Romkinja. Očekivani životni vek Roma je 62,2 godina (74,1 godina za ukupnu populaciju).

Saopstenje za medije - Uskoro mobilni timovi za inkluziju Roma Zdrelo 22.03.2018
Share

Zaštitimo decu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja

Bor, Sombor, Požarevac, Užice, Bujanovac, 11.12.2017.

 

U dvadeset opština u Srbiji realizuje se kampanja za unapređenje i usvajanje Lokalnih međusektorskih protokola o saradnji na prevenciji i zaštiti dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.

Tribina se održava u okviru kampanje koja je sastavni deo projekta „Zaštita dece od nasilja i promocija socijalne inkluzije dece sa smetnjama u razvoju u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj“, koji finansira Evropska unija, i koji se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvom zdravlja, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i UNICEF-om.

 

Jedna od tih opština je i opština Bor, gde je danas održana javna tribina na ovu temu, u organizaciji i realizaciji udruženja Kokoro iz Bora.

 

U toku izlaganja predstavnika ovog udruženja izneto je da jedino zajedničkim i usklađenim delovanjem institucija i lokalne zajednice možemo da sprečimo nasilje nad decom.
Pod nasiljem nad decom definisano je fizičko nasilje, emocionalno, seksualno, zanemarivanje, eksploatacija, trgovina decom, dečiji rad, dečiji brakovi, nasilje u porodici, strukturno nasilje, vršnjačko i rodno zasnovano nasilje.

U sklopu tribine predstavljeni su i dečiji literarni radovi na temu nasilja, kao pokazatelji koliko su deca spremna da prepoznaju nasilje i upoznata kome se obratiti u slučaju nasilja nad njima.
„Republika Srbija je ratifikovala sve relevantne međunarodne konvencije, usvojila snažne zakone i uspostavila mrežu usluga, ali nasilje nad decom i dalje postoji“ – navodi se u brošuri prikazanoj na tribini uz apel na saradnju lokalne zajednice u zajedničkoj borbi protiv nasilja nad decom.

Očekuje se da kampanja dovede do unapređenja postojećeg lokalnog protokola za zaštitu dece u Boru. Unapredi međusektorska saradnja sa primarnim fokusom na zaštitu dece od nasilja. Da se jasno definišu svi oblici nasilja, predvidi efikasna koordinacija, učešće svih relevantnih institucija i organizacija, uspostave procedure za efikasan odgovor na nasilje, poveća broj otkrivenih slučajeva nasilja, kao i broj procesuiranih nasilnika.

Suština zagovaračkih napora je promocija nulte tolerancije prema nasilju nad decom i podrška potpunoj realizaciji prava svakog deteta na zaštitu od svih oblika zlostavljanja i zanemarivanja.
U saradnji sa svim relevantnim institucijama u opštini radi se na unapređenju postojećih protokola saradnje kojima, se jasno definišu svi oblici nasilja, efikasna koordinacija i učešće svih relevantnih institucija i organizacija, uspostavljaju procedure za efikasan odgovor na nasilje koje će doprineti povećanju broja otkrivenih slučajeva nasilja kao i povećanju broja procesuiranih nasilnika.
Uprkos činjenici da je Republika Srbija ratifikovala sve relevantne međunarodne konvencije, usvojila snažne zakone i politike i uspostavila mrežu usluga – nasilje nad decom i dalje postoji. Zbog toga je od izuzetnog značaja izgradnja jakog sistema koji će omogućiti brz i adekvatan odgovor na nasilje.
Nasilja ima svuda-na ulici, u školi, parku, na internetu i deca su svakodnevno njegove žrtve – ali ako deca postanu žrtve nasilja trajno se uništavaju njihovi potencijali.
Skoro polovina roditelja u Srbiji fizički disciplinuje svoju decu, a podaci UNICEF-a govore da svako treće dvogodišnje dete dobija batine od roditelja. Više od 60% dece izloženo je nasilju na internetu i socialnim mrežama, a gotovo polovina romskih devojčica porodi se pre punoletstva, dok broj dece koja žive i rade na ulici izmiče svim statistikama neki su od razloga zbog kojih je pokrenut program kako bi se unapredili postojeći ili usvojili novi lokalni protokoli za zaštitu dece od svih oblika zlostavljanja i zanemarivanja.
Evropska unija i UNICEF zajednički rade na promociji poštovanja ljudskih prava kao i na većoj efikasnosti i inkluzivnosti javnih službi za ugrožene grupe, posebno za decu žrtve nasilja.
Očekuje se podizanje svesti i pozitivne promena za decu, bolje razumevanja osnovnih ljudskih prava deteta i smanjenjae svih oblika nasilja.

Kampanja je  sastavni deo projekta „Zaštita dece od nasilja i promocija socijalne inkluzije dece sa smetnjama u razvoju u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj“, koji finansira Evropska unija, i koji se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvom zdravlja, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i UNICEF-om.

 

 

Share

Održano otvoreno gradsko takmičenje u stonom tenisu

22.maj.Bor

Tekst i foto: S.Ranđelović

stoni tenis22

U subotu je u Ustanovi sportski centar Bor održano otvoreno gradsko takmičenje u stonom tenisu. Na takmičenju je učestvovalo 46 igrača iz 10 gradova (Bor, Majdanpek, Kladovo, Negotin, Zaječar, Lubnica, Boljevac, Pirot, Niš i Požarevac). Organizator ovog takmičenja bio je Stonoteniski klub Bor. Učesnici su se takmičili u pojedinačnoj konkurenciji i u dublovima. U ime organizatora takmičare je pozdravio predsednik STK BOR, Saša Colić koji je ujedno i otvorio ovo takmičenje. Za tehnički deo organizacije i ovog puta bio je zadužen sekretar borskog kluba Slaviša Ćirić – Ćira. Za najbolje takmičare obezbeđene su i prigodne nagrade u vidu pehara, medalja i diploma. Po rečima organizatora ovo takmičenje bi trebalo da postane tradicionalno.

Rezultati u  pojedinačnoj konkurenciji:

1 mesto : Nikola Colić   (Bor)
2 mesto : Igor Živković   (Niš)
3 mesto : Marko Đorđević   (Pirot)
3 mesto : Mladen Milovanović   (Negotin)
U konkurenciji dublova:
1 mesto : Nikola Colić (Bor)  &  Vuk Ranđelović (Niš)
2 mesto : Elvis Krajišnik (Lubnica)  &  Miloš Repedžić  (Bor)
3 mesto : Nikola Stamenković (Niš)  &  Strahinja Sejmjanović  (Kladovo)
3 mesto : Boško Miladinović (Bor)  &  Milan Božinović  (Zaječar)
Share

Borske rukometašice bolje od Požarevca 30:24

25.mart.Bor

Tekst i foto : S.Ranđelović

ŽJRK BOR – ŽRK POŽAREVAC 30:24 (12:13)

ŽJRK BOR: Ilić Marijana, Velinović, Jevtov, Petrović, Mihajlović 3, Kostić 4, Stankovski 3, Simonović 4, Nikolov, Ilić Milica, Veljković 2, Radević, Milić 5, Redžeplar, Novaković 9, Simić.

ŽRK POŽAREVAC: Mitić, Goldiabu 1, Dikić, Mitrović-Bogdanović 9, Đorđević 3, Stanojlović 4, Blagojević 3, Jovanović K., Spasojević, Jovanović S., Blagojević, Štrbac, Nikolić, Stanković 4, Lukić, Dimitrijević.

Sudije: Stanković Danijel i Stefanović Marijan (Leskovac); Kontrolor: Živković Vladimir (Niš);

Isključenja: Bor (18.min.); Požarevac (8. min.); Sedmerci: Bor 6(4); Požarevac 5 (5)

Igrač utakmice : Marijana Ilić (ŽJRK BOR)

U derbiju prvog kola „prolećnog“ dela prvenstva Super „B“ lige Srbije za rukometašice ekipa Bora ostvarila je važnu pobedu protiv direktnog konkurenta za osvajanje jednog od prva dva mesta koje vode u najkvalitetniji rang takmičenja Super „A“ ligu. Gošće  su dobro otvorile utakmicu,vodile su 0:2, 2:4, 3:5 u prvih 10 minuta utakmice. Boranke su u periodu od 14 do 24 minuta preokrenule rezultat pre svega zahvaljujući odbranama Marijane Ilić i povele sa 12:9. Do kraja poluvremena Požarevac pravi seriju od 4:0 i na poluvreme odlazi sa prednošću od jednog gola 12:13. U drugom delu utakmice Bor je bio znatno bolji i na kraju osvojio dva značajna boda. Konačan rezultat 30:24. U ekipi Bora pored golmana Marijane Ilić koja je zasluženo ponela epitet igrača utakmice, istakle su se i Milica Novaković koja je postigla 9 golova (3 iz sedmeraca), Bojana Milić sa 5 postignutih golova i kapiten Aleksandra Mihajlović  i Tamara Simonović sa po 4 pogodaka. Kod gošći najbolja je bila Slađana Mitrović-Bogdanović sa 9 golova.

Share

Uspešan start borskih rukometašica u Super B ligi

21.septembar.Bor

1 kolo SUPER B lige za rukometašice: ŽRK POŽAREVAC – ŽJRK BOR 20:24 (11:12)

kiza kiza i marijana marijana5 sara6 sara9

 

 

 

 

Rukometašice Bora su ostvarile prvu pobedu na početku sezone. Savladale su ekipu Požarevca na gostujućem terenu rezultatom 24:20. Najbolje u ekipi Bora bile su Stankovski Sara sa 6 postignutih golova i Golman Marijana Ilić koja je svojim odbranama dala veliki doprinos pobedi svoje ekipe. Kod domaćina najbolja je bila Knežević sa 7 postignutih golova, U sledećem kolu Boranke očekuje još jedno gostovanje u Svilajncu.

Share