Arhive oznaka: zlato

Drugi pišu: „Afera“, najnoviji broj – Istina o RTB Bor u Vladi Srbije

Bor, Beograd, 1. septembar

Izvor: Afera, 27. avgust

 

U Ministarstvu privrede, tačnije u prostorijama Agencije za privatizaciju u Beogradu, nekoliko dan pred kraj već stare, 2013. godine, (tačnije, 27. decembra) održan je izuzetno važan sastanak kome su, sem ljudi iz ministarstva Saše Radulovića, prisustvovali i njegovi najbliži saradnici, kao i novi predsednik Upravnog odbora RTB Bor, dr Bojan Dragović, sa jedne strane, a sa druge strane stola sedeli su Blagoje Spaskovski, direktor RTB Bor, Boban Todorović, direktor Topionice i rafinacije bakra, pravnik Zoran Ilić i Vidoje Adamović, direktor Rudnika bakra Bor. U radu skupa učestvovali su i predstavnici sindikata iz Bora i Majdanpeka, ne samo Rudarskog sindikata kako je neko želeo u pripremi sastanka, nego i čelnici Samostalnog, Nezavisnog i Industrijskog sindikata. POŠTO smo došli do verodostojenog dokumenta sa ove rasprave o sudbini RTB Bor i njegovoj Ličnoj karti, smatramo da bi bilo poželjno da objavimo samo pojedine, najzanimljivije delove razgovora poštujući upozorenje organizatorima da se neki detalji, posebno jedna činjenica, ne sme iznositi u širu javnost, čak je zatraženo da se prisutni potpisima obavežu na čuvanje tajne. IDEMO redom

-JA SAM, gospodo, novi čovek SIEPE, saradnik ministra Radulovića i tvorac Lične karte preduzeća u Srbiji. Ovde su i kolege stručnjaci koji rade na Projektu RTB Bor.

-Odmah da se razumemo: mi nećemo ništa da prodamo bez vašeg saznanja, niti po starom pogubnom zakonu, niti da radimo “ispod stola”. Hoćemo da vidimo koliko RTB vredi. Vaše preduueće je kompleksno. Prvo niko ne zna tačno šta sve ima pod zemljom. Nas ne zanima šta je radilo neko staro rukovodstvo, imaju organi koji se time bave… Ne treba nam Kinez koji se bavi tekstilom da kupuje Vršačke vinogarde, pa da takav sutra kupi i RTB Bor. Trebaju nam oni koji se bave tom delatnošću, da investiraju u novu tehnologiju, u sve ono što mi nemamo. Razgovarao sam sa zamenikom premijera, trebali smo da dođemo u Bor, ali nismo imali kompletnu Ličnu kartu preduzeća. Doći ćemo posle Nove godine, biće tu i ljudi koji su uspešno radili slične poslove u Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskoj. Ova Vlada neće, niti može, više da se zadužuje. Hoćemo prvo da saslušamo vas, radnike. A kako će se Bor privatizovati odrediće stručnjaci, niti ministar, niti političari. Jer, nemoguće je da takvo preduzeće kao što je RTB godinama , i sve više, gubi pare. To je nemoguće. Vidite, bilo je otimačine, dešavalo se svašta. Zato moramo da vidimo ko je kome i šta plaćao, koje su usluge plaćane, gde su pare, na čije su račune otišle, za to treba vremena…Neke stvari ne mogu preko noći da se urade. Nama je u interesu da se, kad dođe vreme, proda zdravo preduzeće. Ministarstvo hoće da se potraživanja konvertuju u kapital i da se onda proda kapital, i da dođu svetske firme koje će ulagati u tehnologiju i vama naparviti profitabilno preduzeće. Pa, oni od nas u tom polsu imaju sto puta veće iskustvo. A njima, opet, trebaju naši ljudi koji znaju to preduzeće. OVO je zaista veliki i kompleksan problem. U novom zakonu postoji više modela privatizacije. Suština je prodaja kapitala. Važno je da firma radi, da ima tržište, to je kod vas, s tim što su i potencijali ogromni. Kod vas se nije znalo ko kosi, ko vodu nosi. NI danas mi neke stvari nisu jasne koje su se kod vas događale. BILI smo slepi kod očiju sve ove godine. Ponavljam: bilo je tu i političke umešanosti! Ti ljudi više ovde nemaju šta da traže. Ovde više nema šta da se krije, jer i vama je svega preko glave. Restruktiranje mora da se završi do kraja juna, ali pre toga moramo znati šta imamo. Nemoguće je da jedno ovakvo preduzeće ne pravi pare. MI smo ovde da pomognemo radnicima, ovaj zakon je pravljen po evropskim standardima. Srećom, vi, igrom slučaja, niste kao FAP i slični. Vi imate puno potencijala, a zašto je ovakav pristup, zato hoćemo vas da saslušamo, nikada u ovakvom broju niste bili pozvani. Hoćemo da sačinimo dobru i veliku analizu preduzeća, da znamo koliko smo dužni, i koliko su nama dužni, a i koliko se kralo, i to će se saznati. Bor je naš timski projekat, i svi hoće da pomognu, interes je da Bor radi i da bude profitabilan.

REČ dajem dr Dragoviću, predsedniku UO RTB Bor:

-Imam iskustva, radio sam do sada tri ovakva projekta. Prvo hoćemo da identifikujemo preduzeće, jer bez toga ne mogu da se preduzmu nikakve mere. Koliko sam video, dosta se kasnilo u ospoobljavanju kapaciteta, oni su u fazi završetka.Oni moraju da daju tzržišno prihodnu proizvodnju.. Prvi zadatak je Lična karta, jer bez nje nema pomaka. Ako ovako nastavimo, odosmo u stečaj. Zato moramo brzo da radimo, a vi da kažete ZAŠTO se kasni sa završetkom nove metalurgije, koji su, sem materijalnih, još uzroci. Drugo, koji su termini da se pokrenu ti kapaciteti. U pitanju je 700 miliona evra (misli se najverovatnije na ukupne godišnje subvencije preduzeća u restruktuiranju.- prim. pr. ). Ja od srede, od sastanka UO u Boru, ne mogu da spavam. Trebaju mi validne informacije. Ako vidim da me zavaravate pričama, daću ostavku! Spaskovski i ja trebalo bi za 6,7 meseci na belom konju da se prošetamo, razumete li? Ne interesuju me mediji, zanimaju me tehnološki aspekti, pitanja radnika, pitanje znanja, bavljanje novim tehnologijama. Zapostavili smo u celoj zemlji i nauku i tehnologiju. Treba nam bolji uvid u vaše infromacije, kako bi, eto, pravili manje greške…

POTOM se javio Blagoje Spaksovski. On je izneo već poznate priče o 15 privatizacija u RTB o koje se ovajdila država, o tome kako RTB puni državni budžet, plaća 320 miliona dinara mesečno struju, kako se “vuku” krediti i od 1959. godina naovamo, kako se štedilo i na kupovini opreme, kako je nizak sadržaj metala u rudi uvećao cenu koštanja katoda, itd.

-U nove mere moramo ići korak po korak. U suprotnom napravićemo karambol. Staćemo! Prihvatam da se sve kontroliše od početka do kraja. I sve da bude transparentno. I dok sam ja generalni direktor sve mora da bude transparnetno. Ne može se niko zaposliti bez oglasa. Jer, RTB je kompleksan sistem. Ne može se spisak javnih nabavki nabaviti za tri dana. Samo šest miliona evra mesečno izdvajamo za bruto plate. To je krvav posao. Ne može se u RTB završiti Lična karta kada su krediti za Bor i Majdanpek od 1959. godine. Nemamo papire? Zato sam i smenio… Bor je napredovao, ni jedan drugi grad nije kakav je Bor… Tvrdim da ćemo topionicu završiti za 225 miliona evra…Kanađani su tražili od Vučića da me smeni zato što sam drzak… Sad gradimo Fabriku sumporne kiseline bez dozvola. Te papire čekamo po 3,4 meseca.

O tome šta su govorili ostali predstavnici RTB Bor, pa i sindikalci, ne treba, verujemo, posebno naglašavati. To su poznate konstatacije u smislu da nećemo privatizaciju, nećemo otpuštanja radnika, i nećemo smanjenje plata. Za razvučenu i konfuznu diskusiju Ljubiše Miljkovića, Rudarski sindikat, neko od organizatora rekao je da je nekoncizna…Javio se i pravnik Zoran Ilić naglasivši “da se sve radilo po nalogu Agencije ili nadležne Komisije Dinkićevog ministarstva”….

Najzad, ponovo se javio predstavnik organizatora skupa, profesor Dragićević: (Rudarsko-geološki fakultet Beograd)

-… Ova vlada želi da zaštiti javni interes, interese 7,5 miliona Srba. Odmah je zaustavljena pljačkaška privatizacija. RTB je u vrlo teškoj situaciji, čak i socijalnoj. Naprosto: započeti su projekti, ali nisu definisani projektni zadaci., počelo se da se radi parcijalno i došlo se do neracionalnosti. Kažete, nedostaju vam građevinske dozvole, a nemate projekte (neće valjda da se gleda u pasulj)? Zar taj problem treba da rešava vlada? Usledila je upadica Spaskovskog: -Imamo… – NIJE TAČNO, odgovoreno je…. Hoćemo tačnu situaciju. Moralno je da se prizna greška. Svako može da pogreši. Drugo, kod vas ne postoji uredno knjigovodstvo. Neće valjda vlada da vam postavlja šefove računovodstva po fabrikama? Gospodo, ovi nedostaci moraju da se otklone…Imate odlične inženjere, ali se to ne valorizuje. Nemoguće je da vi u RTB jedini primenjujete zakone nepostojeće države. Morate da radite na zdravim osnovama, a ne na bazi samoupravnog sistema. VI RADITE PROTIV GRAĐANA BORA! Morate da uspostavite novi, zdrav sistem upravljanja. Jedino tako posotjeće rukovodstvo može da dobije podršku.

OPET je usledila upadica Spaskovskog:

-Ja ću da podnesem ostavku…

-OVO je presudan trenutak za egzistanciju Bora. Ovaj sastanak je uspeo, sve teme ste nam saopštili. Proverićemo. Sve je u igri!

Spaskovski:

-Osećam se ovde povređenim…

!

Share

SABOR FORUMAŠA U KRIVELJU POSETILO 1.500 građana

Bor, Krivelj 04.08.2014.

 

Drugi Sabor forumašna “Zakopano blago 2014” u Velikom Krivelju okupio je 1.500 ljudi iz ovog kraja,

al i iz inostranstva. Priređena je izložba starih vlaških jela, pokazano je ispriranje zlata, nastupula su kulturno-uzmetnička društva iz Krivelja i Bučja, đaci  osnovnih škola “Dušan Radović” i “Đura Jakšić” izveli su svoj program, održan je narodni višeboj. Za svakoga je bilo ponešto lepo i zanimljivo, a i vreme je poslužilo.

-Cilj je ostvaren: stigli su forumaši na lice mesta, u centar Krivelja. Više nismo samo virtuelni poznanici i prijatelji, od danas smo i stvarno zajedno. Već sutra ćemo obići znamenitosti borskog kraja. Najlepše je kad smo za istim stolom i kad se gledmao u oči. Imamo dosta toga zajedničkog , a druženje nastavljamo i narendih godina – rekao je novinarima Milan Bogdanović, glavni organizator i idejni tvorac ove manifestacije.

Bogdanović je pre tri dana stigao iz Beča gde radi više od tri decenije kako bi organizovao Sabor i već se 5. avgusta vraća na posao.

Deo aktivnosti na Saboru forumaša „Zakopano blago“ u Krivelju bio je posvećen deci. Likovna i književno-poetska radionica za učenike OŠ“Dušan Radović“ Bor i OŠ“Đura Jakšić“ Krivelj osmislile su i vodile Ivana Bogdanović – učiteljica i Ksenija Nećemer – bibliotekar, iz OŠ“Dušan Radović“ Bor kaja je bila jedan od organizatora manifestacije. Nakon kreativnog druženja i takmičenja u malom fudbalu, za decu je upriličeno takmičenje u pronalaženju „zakopanog blaga“. Deca su u seriji takmičenja dobijala po delić mape koja ih je odvela do „blaga“. Nagradu je osvojila ekipa „Lavovi“ koja je bila najuspešnija u takmičenju. U sportskoj sali škole održan je kulturno-umetnički program na kome su dodeljene nagrade najuspešnijim literarnim stvaraocima sa književno-poetske radionice koju je vodio književnik Bratislav Petrović-Braca. Učenici odeljenja 4.-1 OŠ“Dušan Radović“ Bor predstvili su svoje poetske radove, koji su nastali u toku ove školske godine i koji će biti objavljeni u septembru.

Share

Zabrinjavajuće: RTB Bor ide u sigurne gubitke, alarmantno je i u proizvodnji!

Bor, 31. oktobar

Od drugog kvartala ove godine –  negativan trend u svim pokazateljima rada i poslovanja kombinata bakra. Upozorenja stižu sa svih strana, pa i samog RTB-a!

Autor: M.C.

 „Počev od drugog kvartala ove godine „uočen je ozbiljan negativan trend u svim pokazateljima rada i poslovanja RTB Bor, što upućuje da će rezultati poslovanja za 2013. biti negativni“… Planovi u rudarskoj proizvodnji za ovu godinu NE ostvaruju se ni na jednoj poziciji…Ostvaruje se manja proizvodnja za 19 odsto. Istovremeno, nije ostvaren ni planirani obim iskopina, a „posebno je alarmantno što su flotacijski parametri ispod planiranih i realnih, dok troškovi poslovanja konstantno rastu kako u masi tako i po jedinici proizvodnje“. Svi ovi pokazatelji, a ima ih još mnogo (o njima ćemo obaveštavati javnost narednih dana) dovode do zaključka da će poslovna godina biti završena NEGATIVNIM ishodom.

Navedeni podaci su iz dokumenta koji već dve nedelje stoji ispred sedmorice glavnih ljudi, ne računajući generalnog direktora, RTB Bor Grupa. Dokument skreće pažnju na alarmantnost i moguće posledice, a poslat je, čini se, „u minut do 12“, mada mi mislimo da je kasno, povazda kasno.

Šta posebno zabrinjava? Apsolutna je istina da su površinski kopovi rudnika u Boru i Majdanpeku tehnički izuzetno, kao nikada u minulih 110 godina, opremljeni. Na drugoj strani, učinci te skupe, uvozne opreme, zaista su skromni. Rukovanje je, naglašava se, često povereno nestručnim i neodgovornim osobama, havarije su česte, održavanje skupo. Između sijaset pitanja, nameće se jedno – kada će se dogoditi opravdanost ponovnog aktiviranja rudnika „Cerovo“ i ko je o tome odlučivao. U vreme predizborne kampanje, Boranin po rođenju, Nebojša Ćirić, tadašnji Dinkićev ministar ekonomije (govor za promociju Borisa Tadića na otvaranju spomenika Đorđu Vajfertu) uskliknuo je s radošću jednog zavičajca, „od sad napadamo i Cerovo“. Bio je to, i tad se videlo, izborni trik koji je upalio kod „naše raje“, što je bilo dovoljno za još jedan sladunjavi osmeh „žutog“ anarhiste.

Za danas ćemo se poslužiti i Ličnom kartom RTB-a (OVDE možete preuzeti Ličnu kartu) koja je nedavno poslata u Ministarstvo privrede i o čijem kvalitetu u ovom času ne možemo da sudimo. Ipak, zadržavamo se na stavci PROIZVODNJA i tabeli za poslednje tri godine, počev od 2010. Te godine proizvedeno je 22.200 tona katodnog bakra i „isceđeno“356 kg zlata. Godinu kasnije, ozvaničeno je 28.500 t bakra i 1.032 kg zlata, prošle, 2012. „uknjiženo“ je 34.700 t bakra i ravno 900 kg zlata. Beleži se, dakle, rast proizvodnje bakra, ali se smanjio učinak dobijenog glavnog nus-proizvoda ZLATA. Raste, uporedo sa bakrom, i proizvodnja selena i srebra. Jedino je, eto iznenađenja, i to 2012, naprasno pala proizvodnja zlata. Nije na odmet spomenuti i da je gro proizvodnje bakra prodavan u katodama, u sirovini, pa čak i u koncentratu, što se u savremenom svetu zove „Afrički sindrom“.

Ove slavodobitne, kao i još neke podatke, nije, kao što bi bio red, saopštio i Upravni odbor, jer sve je bilo i ostalo u granitnim rukama menadžemnta i glavnog menadžera. Poslednje tri godine UO RTB Bor niti se sastajao, niti odlučivao. Srpski mediji su naglas obaveštavali da je odstranjen i predsednik UO Ivan Grbin. U LIČNOJ KARTI, ladno poslatoj Vladi Srbije, pod rubrikom Upravljačka struktura preduzeća, stoje i imena članova Upravnog odbora na čelu sa Ivanom Grbinom. Uz njega su i: Nebojša Radošević, zamenik, Dalibor Orsovanović, Dragan Žikić, Nenad Vušović, Miodrag Dimitrijević, Boban Todorović, Branislav Tomić i Dragan Aleksić Gara (predsednik Samostalnog sindikata RTB Bor). Da li će svi ovi poznati likovi odgovarati za moguće posledice na stranputici RTB Bor uprkos tome što se, opšte je poznato, nisu, ne bi se reklo ličnom krivicom, bavili svojim upravljačkim poslom. Ovaj primer je ko zna koliko puta prezentiran i Vladi Srbije koja godinama, po mnogim pitanjima, ni prstom nije mrdnula da učini korak više u nadgledanju ponašanja odgovornih u RTB, pa ni kad je, izgleda, 30. novembra 2012. , zahvaljujući svojoj (Dinkićev resor) Komisiji za kontrolu državne pomoći izdvojila Basenu Bor za „pomoć u restruktuiranju za podsticanje proizvodnje“ 851 milion dinara najpovoljnijih kreditinih sredstava. Jer, da je, računajući i druge privilegije u procesu restruktuiranja od 2004. godine, bilo kvalitetnog nadgledanja, ne bi se došlo do sadašnje konstatacije da slede neminovni gubici uz more loših i sumnjivih poslovnih poteza. Ne bi ni ministar  privrede Radulović takve i slične rabote nayivao „bacanje para u bunar“.

Vreme delimičnog otrežnjena po pitanju RTB-a i uvida u stvarno vođenje kompanije, nažalost, tek dolazi. Da li je taj zamah dovoljan videćemo u danima koji predstoje. Već od sutra, prekosutra!

Share

„Avala resources“: Na Crnom vrhu 72 tone zlata

Bor, 19. oktobar

Avala

Na 45. međunarodnoj oktobarskoj konferenciji rudarstva i metalurgije, održanoj na Borskom jezeru, kompanija „Avala resources“, objavila je nove rezultate istraživanja, koje je uradila nezavisna rudarska konsultantska kuća „AMC“ iz Velike Britanije.

“Veoma nam je drago što možemo da objavimo novu procenu mineralnih resursa na Projektu zlata Timok, koja po nalazu ’AMC’, u višoj klasi indiciranih resursa, iznosi ukupno 72 tone zlata. Prelaz u višu klasifikaciju resursa ukazuje na veću sigurnost projekta“, kaže Justin van der Toorn, menadžer istraživanja kompanije “Avala resources“.

Na početku ove godine, kompanija je objavila pretpostavljene minerelalne resurse za istraživačka područja Bigar Hill i Korkan, sa nadom da će moći, kasnije tokom godine, dati novo saopštenje o resursima više klasifikacije.

Kompanija „Avala resources“ objašnjava da se ukupna procenjena količina zlata značajno ne menja, ali da zato demonstrira kontinuitet mineralizacije zlata na istraživačkim područjima.

Čak 95 procenata prvobitne procene resursa na Bigar Hillu prelazi sa pretpostavljenih u višu klasu indiciranih resursa, dok u susednom Korkanu prelazi sa 75 procenata. Kako objašnjavaju iz kompanije „Avala resources“, to znači da sada mogu započeti sa detaljnom ekonomskom procenom projekta, kako bi utvrdili na koji način može biti potencijalno transformisan u rudnik.

Utvrđeno je i novo istraživačko područje sa polimetaličnom mineralizacijom, nazvano Korkan Istok, koje tek treba proći kroz klasifikaciju.

Kompanija takođe objavljuje da će uskoro uslediti i Metalurška procena, u kojoj se analiziraju načini na koji bi projekat bio uspešno transformisan u rudnik.

“Kao najveća istraživačka kompanija, i imajući u vidu da smo u proteklih osam godina investirali preko 100 miliona dolara, veoma nam je drago da projekat pokazuje ovakve pozitivne rezultate i da nastavlja da se kreće uzlaznom linijom”, kaže Justin van der Toorn, i dodaje da je ovo još jedan korak napred u dugom procesu dokazivanja ekonomičnosti Projekta zlata Timok.

Share

U pripremi najveća pljačka u istoriji Srbije!?

Bor, 2. april

Izvor: www.srbijadanas.net/u-pripremi-najveca-pljacka-u-istoriji-srbije/

image002

U poslednjih desetak godina prodato je u Srbiji sve što je najvrednije i najprofitabilnije. Procene stručnjaka govore da je u pomenutom periodu Srbija direktno oštećena za oko 100 milijardi dolara, a u perspektivi iznos je višestruka.

Prva velika pljačka Srbije izvršena je kako se pisalo u medijima pod rukovodstvom Zorana Đinđića prodajom smederevskog Sartida. Kupac je američki koncern umesto obećanja nemačkim kompanijama i svetski stručnjaci su očekivali da će Amerikanci po svome oprobanom sistemu svesno upropastiti, pa onda zatvoriti ovu najveću železaru u ovom delu Balkana. To je oprobani ne samo američki recept otklanjanja „opasnosti“ u daljim regionima gde se države ili režimi mogu „otrgnuti“ od američke pomoći ( kontrole ) a korist preuzeti neko drugi (Rusija) ili druge svetske mega kompanije.Umesto toga Amerikanci su utvrdili da je Smederevska kompanija“ zlatna koka“ i sa malim investicijama iz Smedereva čelik ide po Evropi, ali posebne vrste limova i u Ameriku. Naravno, sa beneficijama koje su dobili, Amerikanci su napravili za protekli period odličan profit, ali sudbina železare nije sasvim izvesna.

NAJVEĆA TAJNA KRALJA ALEKSANDRA

Nedavno je objavljena vest da je bez mnogo pompe u jednom borskom majdanu započelo ponovo kopanje rude zlata. Spomenuto je uzgred da je moguće prema istraživanjima na toni rude dobiti oko i preko deset grama zlata, više od kilograma srebra i još nekih vrlo retkih metala. Posao će dobiti oko 300 radnika iz okoline što je veliki uspeh i nada za oporavak tog kraja. Na žalost nisam čuo izvorno, ko je finansijer obnove eksploatacije rudnika i plašim se da je to neko od stranaca, mada je rečeno da je investitor lokalna samouprava ? Možda će neko odmah reći, pa dobro kada nisu mogli ovi naši da finansiraju, makar neka radi stranac i digne iz bede par stotina porodica. Upravo je tu kvaka i velika misterija od ogromne važnosti za napredak Srbije. Da, napredak Srbije, a ne samo lokalnog mesta i borskog kraja, kada čujete o čemu je zapravo reč.

Ova informacija je do sada bila zaista veoma dobro čuvana tajna i verovatno da će biti dovoljno ako se kaže da je istu čuvalo godinama i decenijama par osoba iz porodice Karađorđević ( ne bliskih princu Aleksandru).

U ovoj storiji je reč o rudniku sa imenom „Deli Jovan“ koga je praktično kao površinski kop zlata otvorio još 1901. godine poznati industrijalac Đorđe Vajfert.

image003image004

Vajfert je vršio početnu eksploataciju do Prvog Svetskog rata otvorivši malu jamu rudnika, jer su rudari samo pratili zlatnu žilu sa površine dobijajući između 20 do 30-tak grama zlata po toni rude. Niko u Boru nije znao šta zapravo kopa Vajfert i smatrali su to više poslom entuzijaste , nego velikim profitom, isto kao i posao ispirača zlata u Peku. Međutim, prava je istina da su osim zlata i srebra, Vajfertovi poverljivi rudari i inžinjeri vadili još čak desetak vrsta minerala od najkvalitetnijeg kvarca do retkih, čak i nepoznatih vrsta kamena. Kada je počeo Prvi svetski rat 1914. godine rudnik je zatvoren zbog čega se niko nije mnogo brinuo u lokalu, a većina stručnih radnika koje je doveo Vajfert iz Beograda, Zemuna i Pančeva otišli su kućama. Posle svršetka rata Vajfert je hteo da obnovi proizvodnju u rudniku, ali Kralj Aleksandar I. mu nije izdao dozvolu stavivši svoju ruku na rudnik predosećajući da “gde ima dima ima i vatre” jer ne bi “stara lisica” kao što je Đorđe Vajfert već u ozbiljnim godinama trošio vreme na avanturističke poslove. I onda je Kralj uzeo koncesije na rudnik preko jedne francuske firme držeći većinu od skoro 75 procenata akcija rudnika.

Ozbiljni francuski stručnjaci utvrdili su da je neugledni rudnik sa svega stotinak metara kopa, jedno fantastično nalazište zlata i predložili Kralju da primeni kombinovane metode kopanja i spiranja rude u samom rudniku . Poverljivi izvore tvrde da je od jedne do druge zlatne žile procenat zlata bio od 10 do čak fantastičnih 200 grama zlata po toni iskopane rude. Francuzi su u rudniku našli opremu za kopanje i razne iskopine na osnovu kojih su utvrdili da su još Rimljani kopali tunele u ovom rudniku, koji su se vremenom urušili. Neki izvori kažu da je Romulijana bila ukrašena zlatnim listovima iz ovog rudnika.Šta se i koliko kopalo u „Deli Jovanu“ bila je dobro čuvana tajna i po smrti Kralja Aleksandra, dalekovidi Knez Pavle namesnik, predviđajući ratnu opasnost naredio je da se neupadljivo obustavi kop zlata u „Deli Jovanu“ i isti zatvori, a više ulaže u rad rudnika bakra i zlata u Boru.

NIJE SAMO UGALJ ZLATO U BORU KOJE SE KRADE

Inače rudnik bakra u Boru je otvoren 1903 godine , koji je do danas jedan od najbogatijih rudnika bakra na svetu, ali sa zastarelom tehnologijom. Pored bakra iz Bora se vadi i zlato, ali u skromni količinama.To su ipak količine od preko 10 grama zlata po toni rude, što predstavlja po svetskim merilima sasvim isplativ procenat rude za eksploataciju i dobru zaradu. Naravno i na njega je 1920 godine stavio svoju šapu Kralj Aleksandar udružujući se sa dve francuske kompanije. Pravo je čudo da nemački stručnjaci nisu pokazali interesovanje za kop „Deli Jovan“ tokom okupacije Srbije u Drugom svetskom ratu, već su se usredsredili na razvijeni i dobro organizovani iskop bakra u Boru – preko potrebne sirovine za industriju naoružanja. Međutim i pored toga pedantni nemački izvori su zabeležili da je osim bakra tokom tri pune godine eksploatacije nemačkim stručnjacima pošlo za rukom da bude izvađeno oko deset tona zlata iz Borskog rudnika, koje je naravno prebačeno sa hiljadama tona bakra u Nemačku !

I da se vratimo na početak ove priče. Rudnik „Deli Jovan“ sa svojim potencijalom može sa određenim ulaganjima države u najnoviju tehnologiju donositi prema stranim procenama već u prvoj godini najmanje, pazite, najmanje jednu tonu zlata i duplo toliko srebra i neslućene količine skupocenih minerala.Odakle ove za nas neverovatno optimističke procene.

Evo iz prve ruke: U Srbiji je od 24.do 30 juna ove godine boravio poznati geolog ing. Bajron King koji je završio studije na Harvardu, bivši savetnik najvećih svetskih naftnih kompanija, milioner koji je obišao sve najpoznatije rudnike zlata na svetu ( osim Rusije) posebno u Južnoj Africi i konačno pre godinu dana došao prvi put u Srbiju . On je obišao prvo Borski rudnik, a zatim skoro slučajno i „ Deli Jovan“, gde je sedam dana vršio ispitivanja. Posle toga je u svome magazinu“ Investitor“koji se štampa u ograničenom broju primeraka „površno“ napisao da su „Borski rudnik“ i „ Deli Jovan“ dva rudnika u Srbiji koje vredi ulagati, još bolje – kupiti ih.Konačno u junu kao što je rečeno on dolazi ponovo u Srbiju i dovodi sa sobom četiri svetska rudna magnata. Naš ministar za energetiku je bio toliko ljubazan, da im stavi na raspolaganje helikopter ! Ali niko ne zna ko su zapravo bili gosti i kakve su im namere. U javnosti se o toj poseti ne zna ništa.

Zato je osnovana pretpostavka: bilo bi zaista sumnjivo da dodju neki poslovni ljudi iz sveta i kupe neki zapušteni rudnik pored Bora. Zato vlast inicira otvaranje rudnika „ Deli Jovan“ posle punih 75 godina sa pričom da ima tu zlata u rudi oko 10 do 15 procenata po toni, što je na granici komercijalne eksploatacije, da bi se uskoro pojavio partner ili još bolje – kupac iz inostranstva .

Ovo nije nova teorija zavere u Srbiji. Ovo je istina koja je izbila na videlo, jer Karađorđevići (verovatno) vide da će se problem restitucije njihove imovine (imaju neka prava na Rudnik Bor) odužiti a,a dragoceni rudnik zlata koji je od seljačkog kralja Aleksandra napravio evropskog monarha, kome je pristizalo toliko para da može da ih troši u najpoznatijim letovalištima i kockarnicama Evrope nemilice, otići u tuđe ruke iz kojih ga nikada neće iskopati.

image005

Kralj Aleksandar I. u jednoj od inkognito poseta u Bijaricu

I zato se pozivaju sve srpske patriote i rodoljubi, da se zainteresuju šta se događa dalje sa rudnikom „Deli Jovan“, kakva je to čudna priča o obnavljanju rudnika posle 75 godina ćutnje, odakle pare, po čijoj preporuci i sa čijim dopuštenjem stranci kontrolišu kvalitet rude u Borskom bazenu. Samo iznošenje u javnost ovih podataka koji su lako proverljivi, spasićemo ovo srpsko dobro koje može pomoći Srbiji da se izvuče iz sadašnje bede i propasti.

Pomozite Srbiji i pošaljite ovaj prilog prijateljima, medijima, i još bolje stručnjacima geolozima koji treba da se zainteresuju i dignu svoj glas protiv nove pljačke Srbije.

Slobodan Maričić, novinar i publicista

Akademedia Srbija

 

Share

Grade novu topionicu a nema sirovine

Bor, 29. mart

Sva je prilika da će državni projekat obnove i revitalizacije Rudarsko-topioničarskog basena Bor, u koji je uloženo više miliona evra, doživeti fijasko, piše Mijat Lakićević u novom broju Novog Magazina od 28. marta

novi magazin rtbnovi magazin rtb 2

Nije 150 nego 450. Izgradnja nove topionice u RTB Bor neće koštati 150 miliona dolara kao što је prvobitno najavljeno, nego tri puta više, možda i svih 500 miliona. Ali, i kad bude napravljena ona nеćе imati šta da radi jer RTB Bor nema sirovinu, tj. koncentrat bakra odgovarajućeg kvaliteta. Tako u najkraćem glasi „raport“ o realizaciјi velikog državnog projekta revitalizacije borskog metalurškog giganta koji je trebalo ponovo da postavi na noge ne samo RTB Bor, već i čitav borѕki region. Pa i šire – da bude jedan od kamena temeljaca reindustrijalizacije Srbije.

Da li је možda u tome razlog što је ovih dana izgradnja nove Topionice obustavljena. Sasvim neočekivano, naime, jer ipak je reč o projektu od nacionalnog značaja, prošle nedelје је došla građevinska inspekcija i utvrdila, kažu dobro obavešteni izvori, da za gradnju nisu pribavljene sve potrebne dozvole. A dozvola, pak, nema jer nisu urađeni svi роtrebni projekti, ра је građevinska inspekcija dala rok od 60 dana da se „uočene nepravilnosti“ isprave.

Izvori su kredibilni, ali ništa mаnje kredibilni poznavaoci situacije kažu da „kvaka“ uopšte nije u dozvolama, mada je sve u vezi s njima tačno. Nešto mnogo veće se, izgleda, iza brda valja.

Dr Mile Bugarin, zamenik direktora Instituta za rudarstvo i mеtalurgiju u Boru, tvrdi da je čitava ideja sa izgradnjom nove Topionice krajnje problematična. „То је kao kad bi izgradnja kuće роčеlа od krova, a ne od temelja`; kaže Bugarin za Novi magazin.

Sve je роčеlо pre 4-5 godina kada је posle nekoliko neuspešnih pokušaja privatizacije doneta odluka da država preuzme RTB i da ona finansira izgradnju nove topionice kao najslabije karike u proizvodnom lancu i, što је bilo posebno važno, najvećeg zagađivača. ,,Tada je rečeno da ćе izgradnja nove fabrike koštati 135 miliona dolara; danas je cena već dogurala do neverovatnih – 450 miliona`; kaže Bugarin.

Ali, čak ni to utrostručenje cene nijе najveći problem.

Najpre, onako kako je zamišljena Topionica je daleko od optimalnog rešenja. Njen kapacitet projektovan је za preradu 400.000 tona koncentrata i proizvodnju 80.000 tona katodnog bakra godišnje. „U роslednjih 30 godina nema primera u svetu da je izgrađena topionica kapaciteta manjeg od milion tona koncentrata, odnosno 200.000 tona bakra. Razlog je krajnje jednostavan – manje topionice su skupe i za izgradnju i za održavanje, drugim rečima nisu rentabilne. Poslednja реć sa manjim kapacitetom, a1i za 50 odsto većim od ovog našeg, za proizvodnju 120.000 tona bakra izgrađena je u Iranu 1983. godine ; kaze naš sagovornik.

Ni to, medutim, nije najveci problеm. Jer – ni za tu proizvodnju 80.000 tona metala RTB Bor nema dovoljno sirovine, tj. koncentrata bakra. I to dvostruko. Nema ga dovoljno ni kvantitativno ni kvalitativno. Za proizvodnju 80.000 tona bakra u novoj topionici potrebno је 400.000 tona koncentrata u čiјеm se sastavu nalazi najmanje 21 odsto metala. Jednostavno, takva je tehnologija. Sa manje metala u koncentratu proizvodnja staje.

Bor је prošle godine proizveo 32.000 tona bakra i 180.000 tona koncentrata. Od tih 180.000 tona samo 80.000 је bilo sa 21 odsto bakra (iz njega je proizvedeno 17.000 tona metala); ostalih 100.000 tona imalo је svega 9-14 odsto metala. Takav koncentrat je, kao sto је rečeno, iz tehnoloških razloga neupotrebljiv u novoj topionici. Dakle, i kad bi do kraja ove godine, kao što је planirano, bila završena nova topionica, ona neće moći da radi jer nema dovoljno kvalitetne sirovine.

Branko Kecman, direktor preduzeća Akva Bor, poslao je početkom februara na adrese Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede i Milana Bačevića, ministra prirodnih resursa, pisma u kojima ih obaveštava о problemima u poslovanju RTB Bor i svojim predlozima za орtimizaciju procesa proizvodnje. Роsebno se apostrofira rudnik Cerovo za koji se kaže da je procenat iskorišćenja bakra iz rude svega 45 odsto i dobija se koncentrat sa svega 16 odsto metala, zbog čega se mesečno gubi oko dva miliona dolara.

„Da bi se u RTB Bor proizvodilo upola manje bakra od projektovanog kapaciteta Topionice“, nadovezuje se na Kecmanove reči Bugarin, „dakle 45.000 tona bakra, odnosno da bi se dostigla proizvodnja od 250.000 tona koncentrata sa 21 odsto metala, u rudnike i flotaciju treba uložiti oko 500 miliona dolara“. Naravno, ne odjednom nego u narednih 4-5 godina, jer pre svega za otvaranje novih rudnika osim novca treba i vremena.

Neko će možda u ovom trenutku pomisliti – pa dobro, što ne uvozimo koncentrat, zar se tako uostalom pre neku godinu nije i radilo.

Tačno, radilo se, ali se viče ne radi. Jer – na tržištu nema „slobodnog“ koncentrata. „Kapaciteti topionica u svetu danas su za 30 odsto veći od proizvodnje koncentrata bakra; u Evropi je ta razlika i veća. Deset topionica godišnje proizvodi 600.000 tona bakra iskorišćavajući pri tome samo 60 odsto svojih kapaciteta. Takvo stanje traje već duži niz godina. Zbog toga se danas sklapaju dugoročni ugovori i koncentrat plaća avansno, čak i do tri godine unapred“, objašnjava Bugarin.

Uzrok velikoj potražnji za koncentratom poslednjih desetak godina jeste, s jedne strane, sve manja količina metala u rudi, a s druge u njegovoj vrlo niskoj ceni koja se u razdoblju od tri i po decenije, od 1970. pa sve do 2005. godine, kretala oko 1.700 dolara po toni. To je, naravno, uticalo da se zapostavi rudarska proizvodnja, odnosno da se eksploatišu samo najbogatiji rudnici.

Od tada je, međutim, pre svega zahvaljujući razvoju Kine i Indije, potražnja za bakrom u svetu naglo skočila, pa je skočila i cena – na 8.000 dolara za tonu. Prema mnogim procenama time je cena dostigla svoj „istorijski“ maksimum i ubuduće će, bar u narednih nekoliko godina, samo padati. Zbog toga je neophodno da se RTB vodi pametno i promišljeno, da se inače siromašna ruda iskorišćava maksimalno, a ne da Basen bude poligon za sticanje političkih poena. A u RTB-u Bor se, tvrdi Bugarin koji je takođe pisao ministru Bačeviću, zbog neodgovornog odnosa prema poslu, raubovanja rudnika i odbijanja da se primene nove tehnologije godišnje gubi 50 miliona evra. Primer je opet Cerovo iz kojeg proizvodnja jedne tone bakra košta 12.000 dolara, čak 50 odsto iznad njegove cene na tržištu. Ali, ako može da se gradi kanal bez vode, što ne bi mogla i fabrika bez sirovina.

Tu, međutim, nije kraj brigama građana Srbije. Posebno treba da obrate pažnju na sledeći podatak. Od 2008. godine, kada je država aktivno počela njime da se bavi, dug borskog Kombinata porastao je sa 600 miliona na 1,5 milijardi evra. U isto vreme, uprkos ogromnim sredstvima koja su potrošena, proizvodnja bakra povećana je za svega 14.000 tona, dostigavši 32.000 tona. Pre četvrt veka RTB je proizvodio 150.000 tona.

Nedavno smo bili svedoci svađe dva sindikata oko toga koji će od njih imati primat u RTB-u. Tuku se, a ne vide da se nalaze na Titaniku.

Rudne rezerve (u milionima tona)

Rudnik             količina

Borska reka     250

Krivelј              100

Majdanpek       100

Cerovo             50

Ukupno            500

U poslednje vreme često se moglo čuti kako rezerve rude u borskom basenu iznose milijardu tona. To su, međutim, tzv geološke rezerve za koje uopšte nije sigurno da li ih je moguće i pod kojima uslovima – zbog niskog sadržaja metala u rudi, s jedne, i visokih troškova eksploatacije, s druge strane – ekonomski rentabilno iskoristiti.

Katastrofalna neefikasnost

Kecman se posebno osvrće na članak u fabričkom listu RTB Bor Kolektivu s kraja februara. Pre jedne decenije, tj. 2003. godine, RTB je proizveo blizu 10.000 tona bakra iz sopstvenih sirovina, 500 kilograma zlata i dve tone srebra. Cena jedne tone bakra te godine bila je oko 1.800 dolara, cena zlata oko 270 dolara po unci (1 unca = 31 gram), odnosno 8.650 USD po kilogramu, a srebra pet dolara po unci, odnosno 160 dolara po kilogramu. Poslednjih nekoliko godina cene su znatno skočile pa je lane tona bakra koštala oko 8.000 dolara, kilogram zlata 56.000 dolara, a srebra  blizu 1.000 dolara. Da je cena metala pre 10 godina bila kao 2012, RTB Bor bi sa istom proizvodnjom 2003. ostvario prihod od blizu 110 miliona dolara (80 miliona na bakru, 28 miliona no zlatu i dva miliona na srebru).

Gubitak RTB Bora u 2003. bio je neko iznad 52 miliona dolara. Sa proizvodnjom iz te godine i cenama metala iz 2012. profit RTB-a u 2003. bio bi 35 miliona dolara, iako je proizveo tri puta manje bakra. Jer, lane je u RTB Bor proizvedeno 32.000 tona bakra, 900 kilograma zlata i 5,5 tona srebra. „Ovi podaci, dakle, kristalno jasno govore kako su ekonomska i tehnološka efikasnost RTB Bor katastrofalno niski uprkos ogromnim ulaganjima, teškim stotine miliona evra, koja su u međuvremenu ostvarena“, kaže Branko Kecman.

Što je još važnije, ovo ozbiljno dovodi u pitanje buduće investicije, jer reč je o neracionalnom trošenju novca građana Srbije, poreskih obveznika, pa se postavlja pitanje zako država Srbija, kao vlasnik, odnosno Vlada Srbije, kao „nadzorni organ“ nad operativnim menadžmentom borskog Kombinata, toleriše ovako rasipničko ponašanje i nedomaćinski odnos prema novcu građana Srbije.

Share

Rtanj, magična srpska planina

Bor, Boljevac, 17. decembar

Mistična,  piramidalna, prepuna tajnovitih zlatnih, lekovitih, magnetskih izvorišta, zagonetnih svetlećih kugli, ova planina je, beleže i naučnici, i jedina veza sa vasionom i vanzemaljcima

Tekst i slike: B. Filipović

Hoće li Rtanj, 200 kilometara udaljen od Beograda, između Sokobanje i Boljevca, s najvišim vrhom Šiljak 1.565 metara odakle puca vidik na Savu i Dunav, na Kopaonik, Suvu i Staru planinu, s retkim prirodnim, mističnim čarima, afrodizijačkim rtanjskim čajem, skrivenim zlatom i najzdravijom vodom za piće nazvanom „Aquaultima“, kao i dokazanim magnetizmom i zagonetnim svetlećiim kuglama na piramidalnom vrhu, ponovo oživeti, pitanje je koje odavno zaokuplja našu i svetsku javnost. Poslednjih dana Rtanj je, zahvaljujući i pisanju engleskih listova „Tajmsa“ i „Dejli mejla“, postao jedna od svetskih atrakcija, jer će se, u slučaju smaka sveta po proročanstvu Maja, navodno jedino tamo održati život.

– „Milenijum grupa“ iz Beograda zaokružila je turističku ponudu, ali je to nedovoljno, pa smo rešili da dovedemo investitore i, uz pomoć Opštine, preuredimo oko 100 napuštenih kuća i ceo kraj učinimo atraktivnijim za goste iz zemlje i sveta. Mnogi će poželeti i da se vrate ili započnu život na Rtnju. U nekoliko zgrada vratili su se penzionisani rudari ili njihova deca i unuci iz Beograda, Bora, Kruševca i oni tu provode leto. Ipak, ostalo je niz domova i lepih zdanja prepuštenih zubu vremena -kaže dr Nebojša Marjanović, predsednik Opštine Boljevac dodajući da je „Milenijum grupa“ već obnovila motel i, u saradnji sa Opštinom Smederevo, nekadašnji Pionirski dom sa 200 postelja. Uređen je prostor oko motela, gosti su zadovoljni domaćom hranom (gibanica i rtanjsko kiselo mleko imaju brend) i čistim vazduhom, stazama za šetnju, sportskim terenima.

-Za svaku Novu godinu dođe najmanje 300 do 500 gostiju.  Da je i hiljadu mesta bilo bi malo. Kada se obnove preostali ruinirani objekti dolaziće, kao nekad, i đačke ekskurzije, planinari, izviđači, berači lekovitog bilja, lovci, ali i oni koji veruju u vanzemaljska bića na Rtnju i ostale čudne pojave u ovom kraju-podsećaju u Turističko-ugostiteljskom komleksu Rtanj, ne zaboravljajući planinarske uspone za Božić i Vidovdan kada se okupi i do 7.000 ljudi.

Vlasnik restorana „Šumski raj“ Dragoslav Milenović „Šou“ više od tri decenije živi u starom rudarskom naselju ispredajući neponovljive, uverljive priče:

-Planina je tajnovito šupljikava, u sebi sadrži najlekovitije bilje i vodu , recimo „muški čaj“, zlato.Vanzemaljci se u sve to bolje razumeju nego mi. To je potvrdila i knjiga Dušana Ninića „Otkrića“ o Rtnju, vanzemaljcima i obnovljenom svetu. Na novim otkrićima radi i Centar za istraživanja i ekologiju „Duh Rtnja“ koji okuplja naučnike iz Srbije i celog sveta. Oni su ubeđeni u magičnu moć rtanjske piramide koja će nas spasiti od apokalipse. Jer, Rtanj je navodno jedinstveni i jedini antenski stub u svetu „vezan“ sa kosmosom.

Dr Marjanović neće da otkrije sve poslovne tajne.

-Obnoviće se stara naselja, vratiti otvoreni bazen, ponovo podići veliki park sa 150 vrsta drveća i ukrasnog šiblja, spreman je i muzej Rudnika Rtanj, jedinstven u svetu. Bitno je i da se završava dogradnja savremenog puta Zaječar-Paraćin -naglašava dr Marjanović podsećajući da je rudnik uglja na ovim prostorima otvoren 1902. i da je radio i prvih godina nakon Drugog svetskog rata. U rudniku je, primerice, 1923. godine radilo oko 600 rudara koji su godišnje davali pet do deset odsto ukupno iskopanog uglja u Srbiji.

Brendirana i rtanjska voda “Aquaultima”

Od pre tri godine, podno Rtnja, otvorena je prva Fabrika zdrave pijaće vode u istočnoj Srbiji “Euroaqua”, jedina koja ništa ne “fabrikuje”, jer se direktno sa izvorišta pretače u boce. Moćna, rtanjska zdrava voda danas je na tržištu Srbije, Crne Gore, Nemačke i Malte. Vlasnik fabrike „Megatrend“ Beograd, uložio je u otvaranje 3,5 miliona evra. Ove godine potrošačima biće ponuđeno 6 miliona, mada je godišnji kapacitet 65 miliona litara. I to je neizmerno, nekada tajnovito, blago magičnog Rtnja.

Kapelica na vrhu piramide

Na vrhu Rtnja nalaze se ostaci kapelice posvećene Svetom Đorđu, koju je svom mužu Julijusu Minhu, bivšem vlasniku rudnika kamenog uglja, podigla supruga Greta početkom tridesetih godina 20. veka. Ovu kapelicu dinamitom su razrušili “lovci na zlato”.

Gotovo ista kapela sagrađena je u etno naselju podno Rtnja, ali će Opština Boljevac sve učiniti da se dogradi i ruševima na vrhu planine, jer je reč o svojevsrnoj turističkoj atrakciji i sećanju na prvog vlasnika čuvenog rudnika.

Rtanj 1Rtanj 2Rtanj 3Rtanj 4Rtanj 5Rtanj 6

Share

Novim resursima od 72 tona zlata, projekat Avale bliži ekonomskoj održivosti

Bor, 7.novembar

Kanadska kompanija Avala Resources, koja istražuje mineralne resurse u istočnoj Srbiji, saopštava da su nakon završetka poslednjeg proračuna rezervi na istražnom polju „Korkan“ na Crnom Vrhu, ustanovljene nove rudne rezerve od 30 tona zlata.

„Sa već otkrivenim rezervama na istražnom polju „Bigar Hill“ na istoj planini, to ukupno iznosi 72 tone zlata sa graničnim sadržajem zlata od 0,6 grama po toni”, rekao je menadžer istraživanja u Avali Resources Justin van der Toorn.

“ Kao jedna od najvećih istražnih kompanija u Srbiji, ponosni smo što možemo da objavimo novo otkriće. Ono predstavlja veliko dostignuće za naš čitav istraživački tim i jasno pokazuje potencijale za dalja otkrića uz moderan i sistematski pristup istraživanju. Imali smo uspešnu godinu istraživanja i ovi rezultati nas vode dalje ka našem cilju da razvijemo ovaj, već postojeći projekat zlata. Naš sledeći cilj će biti izrada preliminarne ekonomske procene, nakon čega će kompanija moći da pređe u fazu predizvodljivosti“, naglasio je ovaj stručnjak.

Prema njegovim rečima, krajnji cilj svake istraživačke kompanije je da se nova otkrića razviju do aktivnih rudnika, a Avala Resources „naporno radi ka tom cilju“.

„Trenutno se fokusiramo na tehničke i ekonomske aspekte od kojih će zavisiti da li je ovaj rudarski projekat izvodljiv, i s tim u vezi u toku je izrada nekoliko studija u kojima se ispituju najbolje metode da bi se obezbedila ekonomska isplativost projekta otvaranja rudnika,” dodao je van der Toorn.

Share

Direktore, gde se izgubi rudnik zlata „Kriveljski kamen“

Bor, 4. septembar

Izvor: Sajt Udruženja inženjera u rudarstvu Bor

Zlato iz predizborne kampanje: Blagoje Spaskovski, Boris Tadić
Zlato iz predizborne kampanje: Blagoje Spaskovski, Boris Tadić

Kampanja za nedavne parlamentarne i predsedničke izbore je obilovala raznim neverovatnim uspesima u svim industrijskim granama, a posebno u rudarstvu. U kampanji su otvarani mnogi rudnici po Srbiji: uljni škriljci, rudnik zlata Lece, rudnik Čoka Marin kod Majdanpeka, Cerovo …
Najinteresaniji je bio rudnik zlata kod Kriveljskog Kamena blizu Bora, koji je svečano otvorio tadašnji predsednik države Srbije sa saradnicima uz kompletno poslovodstvo RTB-a. Čak je bila postavljena i mesingana tabla sa imenom glavnog projektanta, Trajče Tončića, geologa koji je i pronašao pomenuto ležište zlata kao i bogato ležište bakra u Jami Bor.

Sevali su blicevi, zujale kamere i pljuštali hvalospevi o svetloj budućnosti Bora i Srbije. Međutim, kada se slegla prašina oko izborne kampanje, tabla koja je označavala budući rudnik zlata je jednostavno nestala. Još uvek se ne zna da li je tablu neko ukrao ili je namerno sklonjena?
Poslovodstvo  RTB-a Bor na čelu sa generalnim direktorom Blagojem Spaskovskim, bilo je spremno da svo to zlato iz budućeg rudnika uloži u razvoj Srbije, koju će voditi tadašnji a sada bivši Predsednik Države. Ali da je zlato prokleto, u to se uverio i sam bivši Predsednik Srbije, od tada mu je sve krenulo nizbrdo i izgubio je sve državničke funkcije. Ali što je najgore ne bi ništa ni od rudnika zlata, nekako se poklopilo, nema zlata – nema predsednika. Da je znao Predsednik nikad ne bi dolazio na tu zlatonosnu bušotinu, koja je sada oskrnavljena, jer neki vandali su skinuli tablu tvorca ove ideje.
Pitamo se šta se desilo sa novim rudnikom zlata. Poslovodstvo RTB se ne oglašava više o ovom novom rudniku zlata. Građani Bora se opravdano pitaju da li rudnik zlata postoji samo u predizbornoj kampanji ili …?

Grupa Inženjera RBB-a

Share

ZLATA VIŠE NEGO IKAD

Vremeplov: U borskoj Elektrolizi

Politika Ekspres, 1987.

BOR, 17 – „Elektroliza“ u Boru ostvarila je juče godišnju proizvodnju. Osim zlata ispunjena je i dvogodišnja proizvodnja selena,
platine i paladijuma. Očekuje se da će do kraja godine biti i znatno više srebra u odnosu na plan. Ovo je dosad najbolja proizvodnja plemenitog metala od osnivanja „Elektrolize“ 1938. godine.

– Do kraja godine zlata će biti više za 24 odsto nego lane, selena za 50 i platine čak za 150 odsto – rekao je Bratislav Dunjić, direktor „Elektrolize“.

Ove godine biće proizvedeno 4.375 kilograma zlata, što je za oko 650 kilograma više nego lane. Tako dobar rad i proizvodni rezultati su plod napora  stručnjaka i radnika.

D.F.

Share