);

Za krizu u Srbiji nisu krivi sindikati i radnici!

Bor, Beograd, 14. jul

SAOPŠTENJE Samostalnog i sindikata Nezavisnost Srbije zaposlenima i svim građanima i građankama Srbije !

Decenijama unazad trošeno je više nego što je stvarano i ceh za naplatu je morao doći. Građanima je obećavan bolji život, na stotine hiljada novih radnih mesta, reforme javnog sektora i smanjenje državnih činovnika. Dešavalo se suprotno – novac je usmeravan  u džepove kriminalaca, tajkuna i političara. Do posla se najsigurnije stizalo preko partijske knjižice. Porast zaposlenih u javnom sektoru poklapao se za izbornim ciklusima i borbom za vlast.

Razmere krize, dramatična nezaposlenost i rastuće siromaštvo i zaduženost, kao i neodrživi deficit i usahle investicije najbolje pokazuju da su politički i finansijski bankrot jedini izvesni rezultat nastavljanja sa starom, uhodanom praksom.

Jesu li zaposleni, sindikati i građani krivi za to? Oni su već pokazali dovoljno strpljenja i spremnosti na žrtve i ne mogu i neće da ponovo plate tuđi ceh.

Reprezentativni sindikati – Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost su, pritom, nebrojeno puta pokazali spremnost da se rešenja za brojne izazove nađu kroz argumentovan i ravnopravni socijalni dijalog, odnosno strpljivo građen dogovor o izlasku iz krize, razvoju i zapošljavanju. Nažalost, i aktuelne vlasti su, pod uticajem svojih mentora, posegle za formulom – ako se ne dogovorimo biće onako kako mi hoćemo.Ako nije tako, kako objasniti zašto se ključni sistemski zakon o radu, kao i zakoni o stečaju, privatizaciji ili penzijama, donosi po hitnom postupku, bez ozbiljne široke javne rasprave i javnog slušanja u parlamentu?

Umesto da vlasti prvo ukinu sopstvene privilegije, zatvore duboke i brojne koruptivne kanale i ukinu privatne i javne monopole i ozbiljno redukuju sivu ekonomuju, novo privatizaciono zakonodavstvo i ozakonjena praksa visokokoruptivnih i netransparentnih direktnih nagodbi govore da će se opet posegnuti za daljom (ras)prodajom preostalih javnih preduzeća u korist najbogatijih.

Na drugoj strani, reforme, već više puta reformisanog radnog i socijalnog zakonodavstva za osnovnu svrhu imaju dalje redukovanje prava zaposlenih i penzionera. Javno isticani razlozi, poput onog da će promene u Zakonu o radu omogućiti da se lakšim otpuštanjem dođe i do lakšeg zapošljavanja ne mogu da odgovore na pitanje kako je onda i pod dosadašnim „proradničkim“ zakonom došlo do gubitka stotine hiljada radnih mesta? Pritom, nema dokaza da je naše radno zakonodavstvo izvan evropskih standarda , kao i da je njegova promena ključan faktor ozdravljenja srpske privrede.

Šta znači praktično ukidanje plaćenog smenskog rada, smanjivanje otpremnina, obesmišljavanje minulog rada i limitiranje zarada – ako se ne radi o daljem ceđenju već uniženih ? Istu svrhu ima i otežavanje uslova za odlazak u penziju.Istovremeno, ograničavanje kolektivnih prava radnika na sindikalno organizovanje, štrajk i kolektivno pregovaranje ima za cilj udar na potencijalne tačke otpora sužavanju radničkih i sindikalnih prava. Povika na desetine hiljada prezaštićenih sindikalnih poverenika treba da ih konfrontira sa „običnim“ radnicima. Pritom su autori i izvođači ove orkestrirane hajke u kojoj se ne preza od korišćenja pritisaka, dezinformacija , pa i otvorenih obmana, gluvi za argument da su oni zaštićeni od šikaniranja zbog legalnih sindikalnih aktivnosti a ne od odgovornosti za eventualni nerad i javašluk. Ova su prava demokratska, civilizacijska tekovina i garant kakve-takve ravnoteže moći u industrijskim odnosima. Sindikati i zaposleni koji bi pristali na njihovo ukidanje bi tako pristali na sopstveni sprovod.

Izvesno dalje sužavanje prava zaposlenih zakonima koje Vlada namerava da brzopotezno ove nedelje provuče kroz parlament, kao i najavljeno, tek privremeno na par meseci odloženo, smanjivanje plata i penzija jasno pokazuju šta nas očekuje.

U nameri da sprečimo dalje siromašenje i razvlašćivanje građana koji su izvor i utoka svake vlasti, mi nameravamo da uđemo u proteste i sve druge legalne i legitimne oblike iskazivanja građanske neposlušnosti nepravednim zakonima.

Savez samostalnih sindikata Srbije,                  

predsednik, Ljubisav Orbović

Ujedinjeni granski sindikati  Nezavisnost, 

predsednik, Branislav Čanak           

Ostavite odgovor