Bor, 01.04.2021. MCBor – Povodom Dana radnih akcija, 1. april -a na spomenik akcijašima na Crnom vrhu kod Bora delagacije Grada Bora, Organizacije rezervnih vojnih starešina, Gradskog odbora UBNOR-a i političkih partija položile su vence i cveće.
U Boru se tradicija dobrovoljnog rada poštuje od 1945. godine i jedne od prvih ratnih radnih akcija na Crnom Vrhu 1945. godine. 1. april obeležava se u kontinuitetu viče od 75 godina.
Jedna od najboljih tekovina bivše Jugoslavije su Omladinske radne akcije, preteča današnjeg volontiranja i društveno-korisnog rada. Bile su višestruko plodotvorne. Izgradjivala se ratom razrušena zemlja. Omladina iz svih krajeva zemlje je aktivno učestvovala u tome. Ujedno se družila i tako jačala ideju bratstva i jedinstva i gradila novo društveno uredjenje. Na prvim posleratnim radnim akcijama mnogi su se opismenili, obrazovali i obučili za razna zanimanja, i naravno, stekli ljubavi i prijateljstva za ceo život.
Akcijaši su bili organizovani u brigadama, obično po 100 učesnika, podeljeni u čete. Svaka brigada je imala svoju zastavu na kojoj je bilo izvezeno obeležje. Ustajalo se veoma rano i radilo prvi deo dana, a popodne se boravilo u naselju, gde su se osim legendarnog druženja, organizovale i razne korisne aktivnosti. Postojale su razni kursevi, od fotografije do vožnje, sportske aktivnosti, ali i politička predavanja. Uveče su se priredjivale čuvene brigadirske večeri i logorske vatre.
Za izuzetno zalaganje, na kraju svake akcije, zaslužni brigadiri dobijali su udarničke značke, što je bila velika počast i priznanje. Brigadirske bluze, tzv brigadirke su bile u modi, nosile su se i po završetku akcije, sa ponosom, i sa obaveznim vezenim amblemima brigade na desnom rukavu i bedževima.
A sve je počelo još u vreme Drugog svetskog rata
Tada su omladinci pomagali borcima, dobavljajući im hranu i odeću, brinuli o ranjenicima, izvodili poljoprivredne radove i obnavljali infrastrukturu. Tokom vremena ove akcije su bile sve masovnije i organizovanije. Po završetku rata, Tito je pozvao omladinu da uzme učešća u obnovi razrušene zemlje, što je masovno prihvaćeno. Krenulo se sa ogromnim entuzijazmom. Sa malo ili nimalo mehanizacije i opreme. U oskudnim uslovima smeštaja i ishrane, ali sa optimističkim pogledom u budućnost, pod sloganom “Nema odmora dok traje obnova”.
Izmedju 1946. i 1952.godine organizovane su velike Savezne radne akcije: pruge Brčko-Banovići, Šamac-Sarajevo i Doboj-Banja Luka, autoput Bratstvo-Jedinstvo od Zagreba do Beograda, početak gradnje Novog Beograda, hidrocentrale Jablanica, Zvornik, Vlasina i Mavrovo, fabrike “Lola Ribar”, “Magnohrom”, “Krušik”, “Raška”, železare u Zenici i Nikšiću, itd.
Od 1952.godine radne akcije dobile su lokalni karakter, gradjeni su putevi, mostovi, škole, domovi kulture, uredjivalo se priobalje, i slično. Beogradsku Adu ciganliju izgradili su akcijaši… Od 1958.godine nastavilo se sa izgradnjom autoputa Bratstvo i Jedinstvo. 1963.godine taj obimni posao je završen, uz učešće preko 250.000 brigadira koji su za nepunih šest godina povezali Ljubljanu sa Djevdjelijom.
Tokom narednog perioda omladina se okupljala na velikim radnim akcijama. Tokom kojih je izgradjena Jadranska magistrala, pruga Beograd-Bar, hidrocentrala Djerdap, savski nasip u Zagrebu, obnovili su se zemljotresom razrušeni Skoplje i Banja Luka…Javne ličnosti su često posećivale radne akcije i uzimale učešća u radovima. Tako je ostalo zabeleženo i svojsko zalaganje celokupne postave “Bijelog dugmeta” na ORA Kozara 76…ORA Borsko jezero naselje na Savači od 1977. godine