RTB Bor: Nije samo Majdanpek na izdisaju!

Bor, Majdanpek,  12. maj

Autor: Ž.M.

Naša Redakcija je pre neki dan dobila pismo iz Majdanpeka uvaženog stručnjaka koji smatra da će ovaj rudnik u drugoj polovini ove godine dospeti u težak proizvodni položaj. Moguće je i da ostane bez proizvodnje, mada se, kako se navodi, već od jula očekuje pad učinka u celom rudarskom delu RTB-a. Podseća se da je u Velikom Krivelju veliko zakašnjenje u skidanju jalovine, što će dovesti do pada proizvodnje u drugoj polovini ove godine. Cerovo je poznato kao promašaj zbog oksidne i siromašne rude. Tek, minulog vikedna, jedan od najiskusnijih metalurških inženjera javio nam je da u topionici nema ni približno dovoljno sirovina, radi se na „kašičicu“ (kad se danas pogledaju dimnjaci vidi se koliko se topi koncentrata), 40 inženjera metalurga je „prebačeno“ u livničku baraku da tamo – šta bi drugo – presabiraju uspomene kako se nekad radilo. Oni sami najbolje znaju da li im je to neka vrsta kazne, nagrada zasigurno nije. Nadležne službe istražuju prodaju najkvalitetnijih koncentrata bakra inostranim kompanijama, što je izuzetno važan i interesantan posao posmatrano sa više aspekata. Svetska cena bakra je ispod 7.000 (6.690…) dolara za tonu, čime RTB ne može da se obraduje, jer troškovi proizvodnje se kreću blizu aktuelne cene ili su i veći.

Na drugoj strani, država nema para za uobičajne subvencije i razne pomoći, pa ni za završetak investicija u metalurgiji. Kako će se izaći iz restruktuiranja još se zvanično ne objavljuje, mada je strateški partner, čini se, neizbežan, a to je tako blizu privatizacije. Poslednja dva intervjua „kralja bakra“ Milana Popovića i našeg, kako ga pojedini mediji nazivaju, tajkuna Zorana Drakulića samo su još jedno zavaravanje, istina je da oni nisu „igrači“ za tako krupan problem. U komentarima na ove intervjue spominju se, s pravom, njihovi dosadašnji rezultati u podeli „bakarnog kolača“ nakon 2000. godine. Naravno, oni su privatni biznismeni i gledaju isključivo svoj interes, ako su nadigrali državu, onda je i to deo sposobnosti.

Plate u RTB padaju, i kamo sreće da se i ranije ozbiljnije merio rezulatat rada, a manje politikatnstvo i poltronstvo, politički marketing, izborne potrebe, pa i socijalna komponenta. Trebalo je prvenstveno gledati opšti interes  usmeren na blagovremeno vraćanje kredita i (strog zakonski) završetak najznačajnijih investicija.

Bez obzira kako zvučalo, jutrošnji razgovor sa taksistom u Boru, može da bude poučan: -Kaže taksista: onaj Tomić, direktor majdanpečkog rudnika moj je školski drug, i kuka mi kako ne može da ispuni megalomanske zahteve generalnog RTB, ne zna šta će da radi, i zdravlje mu je narušeno… Niko od putnika nije reagovao, svi su ćutali, verovatno je neko od njih zaposlen u RTB-u. Ne, nije ovaj detalj naivna, usputna pričica, ma koliko se činilo i da jeste. Dolaze prelomni dani za RTB, pa i za Bor, samim tim.

Kako nezvanično saznajemo, za sutra (utorak) zakazana je, u Beogradu, jedanput odložena sednica Upravnog odbora RTB Bor. Neće, izgleda, biti mirna, ni otaljavajuća (nezaboravimo da je RTB tri godine bio bez Upravnog odbora, i to je, eto i nažalost, bilo moguće), biće, veruje se, teška. Hoće li javnost saznati bar najvažnije zaključke, pitanje je. Jer, kada je reč o RTB-u i njegovom sve bleđem menadžmentu, nema puno komentara, što neke kompetentne organizacije koje se bave korupcijom i kriminalom nagoni da otvoreno, javno, prozovu i vrh države. Predugo se štite pojedinci iz RTB Bor i to, ne samo naše, nego i međunarodne organizacije, i te kako brine. Oni neće da ćute i taktiziraju, oni rade transparentno, upravo onako kako EU zahteva od nas. A mi se zaista trudimo da dođemo do članstva u EU. Sa ovakvim RTB Bor, i LOŠIM menadžmentom kako je u poznatom ekspozeu naveo premijer Vučić, kakav je ovaj danas, nismo ni na pragu tako jedne snažne evropske integracije.