Arhive oznaka: Rakita

Bor: Zeleni savet

Bor, 07.09.2018. Gradjanska citaonica Evropa

Gradonačelnik Aleksandar Milikić inicirao je sastanak sa nevladinim ekološkim organizacijama. Sastanak je održan sa ciljem uspostavljanja saradnje radi rešavanja ekoloških problema Bora i okoline.

Grad Bor  suočava se sa ekološkim izazovima uzrokovanim povećanoj  rudarskoj aktivnosti kompanija RTB Bor, Rakita, Jugokaolin kao i prisustvom mnogobrojnih istraživačkih kompanija.

Učesnici su zaključili da je neophodno usaglasiti eksploataciju rudnih rezervi sa turističkim i poljoprivrednim potencijalima grada uz poštovanje ekoloških standarda Srbije i Evropske unije.

Dogovoreno je formiranje ekološkog – zelenog saveta koji će biti sastavljen od predstavnika lokalne samuoprave, nevladinih organizacija, stručnih i zdravstvenih institucija i stanovnika ekološki ugroženih mesnih zajednica.

Cilj Saveta biće zajedničko delovanje na rešavanju ekoloških problema, uključivanje javnosti u donošenju odluka, praćenje i usmeravanje rada Ekološkog fonda, edukacija i podizanje ekološke svesti.

Za kordinaciju saradnje odgovaran je Srećko Zlatković, član gradskog Veća.
Savet treba da bude formiran do kraja oktobra sa ciljem da:

  • predlaže programe, mere i planove aktivnosti radi efikasnije zaštite životne sredine, energetske efikasnosti i upravljanje otpadom a posebno komunalnim i rudničkim otpadom. ;
  • koordinira radom organa na lokalnom nivou čiji je rad značajan za oblast zaštite životne sredine;
  • pruža podatke od značaja za izradu strateških dokumenata iz oblasti zaštite životne sredine i razmenjuje informacije od značaja za proces planiranja;
  • planira praćenje i ocenjivanje uspešnosti primene Lokalnog ekološkog akcionog plana (LEAP) uz predloge za inovaciju;
  • radi na unapređenju i inoviranju Lokalnog energetskog akcionog plana energetske efikasnosti, inicira javnu raspravu i predlaže ga organima na usvajanje;
  • radi na unapređenju edukacija i podizanje energetske i ekološke svesti.
Share

BOR: KAKO SE OSEĆAJU GRADJANI KOJI LEŽE NA ZLATU

Bor, 14.08.2018. Gradjanska citaonica Evropa

Rakita i gradjani o istraživanju Čukaru Peki

Kako živeti izmedju dva rudnika?

Na osnovu iskazane potrebe i interesovanja meštana, kao i naše zajedničke inicijative sa kompanijom Rakita, danas je u Slatini održan drugi po redu sastanak sa meštanima sela Slatina,

juče se na istu temu razgovaralo u Brestovcu a sutra od 10,00 sati nastavljamo prezentaciju projekta u Metovnici i razgovaramo sa našim gradjanima u ovim sredinama  koji su pod direktnim uticajem istražnih radova na lokaciji „Čukaru Peki“,

Ovakav način saradnje je od višestruke koristi, kako meštanima, predstavnicima grada, tako i kompaniji Rakita. Gradjani iskazuju  zabrinutost oko oštećenja puteva, zagađenje životne sredine, ali i na nisku cenu otkupa zemljišta.“ Izjavio je nakon sastanka u Slatinu Gradonačelnik Aleksandar Milikić


Ostajemo pri stavu da razgovaramo otvoreno o mogućnostima podizanja cene zemljišta. Razgovor je osnov svih dogovora, a mi smo uz građane. Rudnik je od izuzetnog značaja i njegovo otvaranje je u opštem interesu i grada Bora i Republike Srbije, ali moramo voditi brigu o svim meštanima i njihovim problemima.“ dodao je Milikić. vidno zadovoljan otvorenošću gradjana za konstruktivne predloge i saradnju.



Direktor kompanije Rakita, Jirži Oržekovski, rekao je da je ovaj projekat jedan od najboljih projekata bakra u svetu.


Odličan sastanak, razmotrili smo mnoga pitanja meštana i pružili im sve informacije kojima raspolažemo.

Svi treba da budemo ponosni što smo deo ovako velikog svetskog projekta BAKRA I ZLATA. naglasio je on.

Prenosimo vam deo atmosfere sa današnjeg skupa i odgovore predstavnika Rakite na pitanja zainteresovanih gradjana, organizacija civilnog društva i predstavnika lokalne uprave.

Posebno su bila interesantna pitanja o uticaju na životnu sredinu ovog projekta.



Jasno su predstavljene i faze razvoja ovog danas najvećeg projekta na svetu

Timok Copper-Gold Project | Nevsun Resources from Nevsun Resources Ltd. on Vimeo.

Share

Otvoren istražni niskop Čukaru Peki

Bor, 05.jun

Autor: S.R.

Rakita počinje radove na izgradnji istražnog niskopa u Boru

Planirana investicija od 590 miliona USD na projektu Čukaru Peki u prve čeriti godine

Kompanija Rakita Eksplorejšn (Rakita Exploration) je započela istražne rudarske radove na izgradnji niskopa, u sklopu geoloških istraživanja zaliha bakra i zlata u hidrotermalnom sistemu Čukaru Peki, u Boru. Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, NJ.E. ambasadorka Kanade Kati Čaba, predstavnici opštine Bor i kompanija Nevsun i Rakita prisustvovali su svečanoj ceremoniji koja je održana 4. juna u Boru.

Projekat nalazišta bakra i zlata svetske klase Čukaru Peki je od izuzetne vrednosti za Srbiju i predstavlja značajan ekonomski potencijal kako na lokalnom tako i na nacionalnom planu. Nevsun Risoursiz (Nevsun Resources) je kanadska kompanija koja se bavi preradom teških metala, a posluje u Srbiji posredstvom svog zavisnog društva Rakita Eksplorejšn d.o.o. U martu 2018. godine kompanija Rakita je završila Prethodnu studiju izvodljivosti za projekat Čukaru Peki, a plan je da Studija izvodljivosti bude završena do sredine 2019. godine.„Na osnovu kvaliteta resursa, ekonomskih pokazatelja i obima planirane investicije za potrebe otvaranja rudnika, projekat Čukaru Peki je stekao reputaciju jednog od najboljih svetskih razvojnih projekata nalazišta bakra i zlata. Tokom izgradnje istražnog niskopa i rudnika Čukaru Peki, u periodu od 2018. do 2022. godine, Nevsun planira kapitalnu investiciju u visini od 590 miliona dolara. U ovom periodu, očekujemo da će naša investicija značajno doprineti porastu zaposlenosti i razvoju srpske privrede, imajući u vidu da će izvođači na projektu angažovati oko 1.000 zaposlenih, dok će naša kompanija imati približno 150 zaposlenih. Za nas je veoma važna činjenica da je dinamika razvoja projekta u potpunosti u skladu sa dugoročnim planom i strategijom Vlade Srbije da poveća udeo rudarskog sektora u BDP-u na pet odsto“, rekao je Piter Kukielski, predsednik kompanije Nevsun Risoursiz.Nakon otvaranja rudnika, tokom faze eksploatacije u periodu od kraja 2022. do 2038. godine, očekuje se da će kapitalna investicija Nevsuna biti dodatnih 457 miliona dolara. Za vreme rada rudnika, procenjuje se da će Rakita zapošljavati oko 600 radnika, uz približno 300 zaposlenih koje će angažovati podizvođači.Predsednica Vlade Republike Srbije rekla je da je danas značajan dan jer u Boru počinju radovi na investiciji vrednoj skoro 600 miliona dolara koja će zaposliti više od 1.000 ljudi.
„Želim da se zahvalim i kompaniji Nevsun koja je verovala u Srbiju i našoj zemlji donela velika sredstva. Ovaj projekat je važan iz dva razloga. Prvi razlog je činjenica da je u pitanju rudarstvo  – sektor koji i u mom  ekspozeu  zauzima značajno mesto i koji ima značajan potencijal, sa planom da dostigne pet odsto našeg ukupnog BDP-a. Drugi razlog je ravnomeran regionalni razvoj. Borski kraj je jedan od centara rudarstva i Bor sa ovom investicijom može da izgleda drugačije u narednih nekoliko godina. Posebno želim da se zahvalim  kompaniji Nevsun što žele da sarađuju sa lokalnim firmama. Kanadske kompanije puno pažnje polažu pre svega na zaštitu životne sredine, zaštitu na radu i saradnju sa lokalnom zajednicom. Vlada Republike Srbije će biti partner koji će svakog dana pomagati ovakve projekte, kako bismo poručili mladim ljudima da ostanu ovde“, izjavila je predsednica Vlade tom prilikom. Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić izrazio je zadovoljstvo što prisustvuje početku istražnih radova na jednom od najvećih nalazišta bakra i zlata, rekavši da se naša zemlja trenutno nalazi u velikoj ekspanziji rudarskih aktivnosti, da imamo 200 eksploatacionih polja i 127 istražnih polja u kojima se obavljaju velike i važne istražne aktivnosti gde je samo u istraživanja investirano oko 60 miliona evra samo u toku ove godine.

„Došli smo do dana kada se ovde otvara niskop  koji formalno pravno predstavlja poslednju fazu istraživanja  kompanije Rakita, ali budući da će se taj niskop u budućnosti koristiti kao deo rudnika, biću slobodan da kažem da je to prvi korak ka otvaranju rudnika ovde u Boru. Ovaj projekat je važan za Vladu, ali najviše za stanovnike Bora  jer su oni ti koji će osetiti nova radna mesta, bolju infrastrukturu i nove prihode u budžetu. Zajedno možemo biti ponosni na projekat Čukaru Peki jer ovde postoji depozit rude koji će biti važna tačka eksploatacije bakra i zlata u svetskim okvirima“.

Pored grinfild investicije kompanije Nevsun, projekat Čukaru Peki će značajno doprineti razvoju lokalnog sektora pružanja usluga i snabdevanja, uključivanjem srpskih dobavljača i izvođača koji ispunjavaju visoke komercijalne, tehničke i bezbednosne standarde kompanije Rakita. Osim svega navedenog, tokom perioda eksploatacije projekta Čukaru Peki, Srbija i Bor će imati direktnu korist u iznosu od okvirno 450 miliona dolara kroz poreze i rudnu rentu.

Ambasadorka Kanade u Srbiji Kati Čaba rekla je prilikom svog obraćanja da je ponosna što je baš kanadska kompanija iza projekta Čukaru Peki.

„Srbija ima ogroman potencijal za razvoj i otvorila je vrata za investicije. Kada pogledamo kako Nevsun posluje, možemo da se radujemo sto će Kanada pomoći razvoju u Srbiji. Kanadska rudarska industrija je poznata kao lider u razvoju standarda za zaštitu životne sredine i pruža podršku lokalnim zajednicama u kojima posluje, kao što će to raditi i kroz projekat Čukaru Peki. Uverena sam da će podrška koju Vlada Srbije pruža kompanijama koje se bave istrazivačkim radovima i rudarstvom pokazati Srbiju kao zemlju u koju treba ulagati i koja je pogodna za investicije“, rekla je Čaba.

Kompanija Rakita se pridržava visokih bezbednosnih standarda, procedura i protokola za svoje zaposlene, izvođače radova, podizvođače i partnere i posvećena je ublažavanju i remedijaciji svih uticaja na životnu sredinu tokom čitavog ciklusa ovog projekta. U toku radova na izgradnji niskopa, Rakita će preduzeti sve neophodne mere za zaštitu ljudi i životne sredine, u skladu sa uslovima koje propisuje Uprava za bezbednost i zdravlje na radu.

Share

BUDIMO BUDNI – EKOLOŠKI KRIMINAL I KORUPCIJA

Bor, 20.05.2018. Gradjanska citaonica Evropa

Ministar Goran Trivan odlučan u suzbijanju kriminalnih radnji u životnoj sredini

Ministar Goran Trivan o kriminalnim radnjama pri upravljanju otpadom

Kampanja civilnog društva za učešće građana u odlučivanju u pitanjima u vezi sa zaštitom životne sredine. Ova kampanja se realizuje u okviru programa CSOnnect koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC), a finansira Švedska. Program podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect realizuje Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu – REC od 2015. godine uz finansijsku podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju SIDA koja je obezbedila finansijsku održivost programa do 2019. godine

Životna sredina u Srbiji: manjak novca i političke volje

Ekološki kriminalitet i korupcija

Pitanje koje se postavlja je zašto postoji tako mali broj pravnosnažnih presuda protiv fizičkih i pravnih lica u oblasti ekoloških krivičnih dela i prekršaja kada smo svi svedoci
da se životna sredina neprekidno uništava? Da li možemo posmatrati ovaj negativni fenomen kroz postojanje korupcije?

Okružni sud u Obrenovcu doneo je prve presude za ilegalno skladištenje otpada u Vukićevici. Dve osobe su osuđene na četiri godine zatvora i 600.000 dinara kazne, odnosno godinu i po dana zatvora i 150.000 dinara, rekao je ministar Goran Trivan.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao je da prve presude za nepropisno odlaganje opasnog otpada u blizini Obrenovca pokazuju da je u Srbiji počelo ozbiljno da se odgovara za zločin prema životnoj sredini.

Ekološki kriminalitet je savremeni oblik kriminaliteta. Njegova specifičnost se ogleda u tome što ugrožava životnu sredinu. Sadržaj pojma ekološkog kriminaliteta obuhvata sve vidove i aktivnosti koje su usmerene na ugrožavanja životne sredine i kao takve inkriminisane su kao određena krivična dela u Krivičnom zakonu.

U Boru gradjani se sve više interesuju o radnjama koje degradiraju životnu sredinu i najavljuju otvaranje novog rudnika CUKARU PEKI od strane Kanadskog INO Investitora NEVSUN  vlasnika rudnika u Afričkoj pokrajni  Eritrea,

i kompanije RAKITA Rakita Exploration

Nevsunova krv je obojena zlatnim kovanicama

a koja se odvija BEZ PROCENE UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU i to na osnovu odluke Ministarstva:

PDF

Donose li ove strane kompanije koruptivno ponašanje u naše krajeve? 

Dok se Ministar Trivan i mnoge organizacije civilnog društva bore da za učešće građana u odlučivanju u pitanjima u vezi sa zaštitom životne sredine i donošenju odluka, u našem okruženju se na mala vrata vrata i bez ikakve debate otvara rudnik bakra i zlata sa povećanim učešćem Arsena.

 Kako je Evropa zabranila preradu rude sa preko 0,20% As i sami Kanadjani su u svojoj studiji predvideli preradu u Topionicama u Kini.

Kompletnu studiju možete pročitati ovde:

https://www.nevsun.com/projects/timok-project/docs/U6782-Cukaru-Peki-PEA-Report.pdf

U grupu krivičnih dela protiv životne sredine spadaju: Zagađenje životne sredine, Oštećenje objekata i uređaja za zaštitu životne sredine, Oštećenje životne sredine, Uništenje, oštećenje, iznošenje u inostranstvo i unošenje u Srbiju zaštićenog prirodnog dobra, Unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija, Nedozvoljena izgradnja nuklearnih postrojenja, Povreda prava na informisanje o stanju životne sredine i druga krivična dela (članovi 260-268 Krivičnog zakonika).

Prema tome, pod ekološkim kriminalitetom podrazumevamo grupu krivičnih dela kojima se štiti životna sredina.
Ekološki kriminalitet predstavlja vid savremenog kriminaliteta koji se intenzivno razvija i sve više dobija karakteristike teških oblika kriminaliteta koji ugrožavaju osnovne ljudske vrednosti. Ekološki kriminalitet ima svoje specifične karkteristike, koje ga razlikuju od drugih vidova kriminaliteta jer ga odlikuje velika ekspanzija, organizovanost, a što je najdramatičnije i tamna brojka (tj.veliki broj nerazjašnjenih dela).
Upravo ta tamna brojka može biti značajan indikator postojanja korupcije u ovoj, ako smem slobodno da kažem, najvećoj vrednosti. S razvojem nauke i tehnike, uvodjenjem novih tehnologija, korišćenjem novih izvora energije, izgradnjom ogromnog broja industrijskih postrojenja i razvojem velikih urbanih sredina dolazimo do enormne ekspanzije industrije koja nije praćena odgovarajućom zakonskom regulativom. Ukoliko,
pak, i postoji odgovarajuća zakonska regulativa, primena je izuzetno slaba. Ovde dolazimo do još jednom značajnog indikatora postojanja korupcije, ali ovaj put u pravosuđu.
Posebna karakteristika ovog vida kriminalita jeste da se stiče utisak da niko nije žrtva.
Zapravo smo svi mi žrtve, ali i naši potomci, na čemu se upravo i zasniva koncept održivog razvoja koji je prvi put promovisala tzv. Bruntland komisija pri Ujedinjenim nacijama. United Nations Environment Program (UNEP) ističe kao jedan od najvažnijih
zadataka donošenje zakona i osnivanje institucija širom sveta kako bi se ova borba podigla na globalni nivo. Budući da ekološki problemi ne poznaju državne granice, reakcija međunarodne zajednice na aktuelan ekološki kriminal javlja se u vidu  koordinirane policijske saradnje kako na sprečavanju tako i na suzbijanju raznih oblika ekološkog kriminala. Ekološki kriminalitet je uslovljen savremenim trendovima
globalizacije i internacionalizacije, ali i liberalizacije u ekonomskim odnosima.

Nesumnjivo se zaključuje da su ekološki problemi sve prisutniji gotovo u svim oblastima. Rastući promet ljudi, robe, novca i usluga preko sve otvorenijih granica prouzrokuje i sporedne efekte u vidu internacionalizacije ekološkog kriminala. Pretnje po životnu sredinu od strane transnacionalnog organizovanog ekološkog kriminala zahtevaju energičan i efikasan međunarodni odgovor u sprovođenju zakona koji štite prirodne resurse i predstavljaju borbu protiv korupcije i nasilja vezanog za ovu vrstu kriminala, koji može da utiču na stabilnost i bezbednost društva. Opet se nameće pitanje. koliko fizičkih ili pravnim lica je kažnjeno.

Da li postojeći zakoni predstavljaju rezultat korupcije?

Naime, da li je određenom privrednom licu isplativije da plati kaznu za zagađenje, nego da investira u novu, savremenu tehnologiju. Ne treba zaboraviti da su štete koje se nanose zagađenjem neprocenjive u novcu, jer obuhvataju i indirektnu štetu koja je pričinjena celom biljnom i životinjskom svetu.
Primećen je problem koji se ogleda u tome što se u naučno stručnoj javnosti ne pridaje značaj ekološkom kriminalitetu koji realno zaslužuje , jer se radi o izuzetno društveno opasnom i štetnom kriminalnom fenomenu. S tim u vezi nameće se potreba adekvatnog izučavanja i praćenja ovog kriminalnog fenomena, a praćenje kroz prizmu korupcije može biti presudno. Adekvatna društvena reakcija ne sme biti zamemarena, te se ovde postavlja kao imperativ dostizanje nulte tolerancije na korupciju.

U Prostornom planu Republike Srbije predviđena izgradnja mini hidro centrala na Staroj planini

Setimo se svih izdatih dozvola za hidrocentrale u zaštićenim zonama ili planinskim rekama.

– Problem je nastao 2011. godine, kada su mini-hidroelektrane „ugurane” u Prostorni plan opštine Pirot, tako što je bila predviđena izgradnja čak 58 novih elektroprivrednih objekata, i to, u većini slučajeva, u prvoj i drugoj zoni zaštite, gde nikakva gradnja nije dopuštena. Tada se usprotivio nezavisni odbornik Dušan Mitić, smatrajući da će ovaj plan narušiti hidropotencijal Stare planine, ali je bio ućutkan – rekao nam je Aleksandar Jovanović Ćuta, predstavnik žitelja Stare planine, podsećajući da je po dobijanju zaključka da je prostorni plan usklađen sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, ondašnji ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić dao saglasnost za Prostorni plan opštine Pirot.

Setimo se svih izdatih dozvola za hidrocentrale u zaštićenim zonama ili planinskim rekama.

Hidroelektrana na Staroj planini

Ekološki kriminalitet i Evropska Unija
Evropska unija posvećuje veliku pažnju zaštiti životne sredine i razvoja eko-politike, te finansira zaštitu životne sredine.. U tom kontekstu, preporuka je da zemlje iz okruženja posvete veću pažnju na izgradnji i integrisanju institucija za borbu protiv ekološkog kriminaliteta, imajući u vidu standarde i dobru praksu koja se primjenjue u razvijenim državama. Europska unija je prilikom kreiranja politike zaštite životne sredine donela
veliki broj zakonskih propisa i strateških dokumenata u svrhu poboljšanja zaštite životne sredine u Europi. Srbija ima jedinstvenu priliku da analizira politiku zaštite životne sredine i da usvoji odgovarajuću praksu u njihovom sprovođenju. Unošenjem pravne
regulative Evropske Unije u nacionalno zakonodavstvo Srbija dobija mogućnost poboljšanja stanja životne sredine. U tom procesu korupcija se može pojaviti kao glavni problem u primeni svih tih zakona i propisa, već u samom upravnom postupku redovne inspekcijske kontrole, preko tužilaštva i na kraju sudija.

Ekološki kriminalitet u praksi
Sadašnji zakoni propisuju kazne za neodgovorno ponašanje prema životnoj sredini, ali praksa pokazuje da su u prethodnih deset godina samo dve, tri firme kažnjene, iako ekoloških incidenata sa ozbiljnim posledicama bilo mnogo više.

Ako dodamo da je korupcija jedno od najopasnijih krivičnih dela po svaku državu jer urušava sistem dolazimo do zaključka da ekološki kriminalitet u sprezi sa korupcijom mogu doneti vrlo negativne i dugoročne posledice na stanje životne sredine.

U ovoj oblasti možemo prepoznati tipove korupcije:
Korupcija u cilju ostvarivanja prava – koje pripada određenom licu na osnovu važećih zakona ili podzakonskih propisa (ubrzavanje sticanja odeđenih dozvola i licenci pred upravnim organima)
 Korupcija u cilju kršenja prava – sticanje prava koje određenom licu ne pripada na osnovu zakona ili podzakonskih propisa ( industrijska postrojenja se grade u urbanim sredinama iako zakoni predviđaju koliko kilometara moraju biti udaljeni od naselja)
 Korupcija u cilju stvaranja prava – donošenje ili izmena zakona ili drugih propisa (najvećim zagađivačima kazne koje su propisane nemaju funkciju sprečavanja ili prevencije, a to su ekonomski najjače kompanije koje direktno uništavaju životnu sredinu).

Ono što ovoj problematici nedostaje jesu konkretni dokazi kojima bismo nesumnjivo potvrdili spregu ekološkog kriminala i korupcije. Nedostatak pravnosnažnih presuda (odn. mali broj istih) samo pokazuje da naš sistem , još uvek ne reaguje adekvatno na ovaj problem.

Očekuje se da Ministar Trivan nastavi energično istraživanje i pribavljanje konkretnih dokaza za otkrivanje i procesuiranje učesnika u koruptivnim radnjama na svim nivoima vlasti.

Share

Rakita razvija pčelarstvo u Slatini

Bor, 12.10.2017.

Program razvoja pčelarstva u selu Slatina

Ispunjavajući ulogu društveno odgovorne kompanije, Rakita je tokom ove godine, u saradnji sa Udruženjem pčelara “Slatina”, pokrenula Program razvoja pčelarstva u ovom selu. Program se zasniva na prepoznavanju potreba pčelara u ovom kraju, kao i obezbedjivanju repromaterijala koji će omogućiti da se pčelarstvo podigne na viši nivo.

Održivost pčelarskog posla je osnovni cilj ovog programa i kompanija Rakita kroz implementaciju sredstava ima cilj da pčelarima omogući odredjenu dozu ekonomske održivosti, dakle da pčelarstvo u ovom kraju postane što više isplativo.

Prvi preduslov koji je trebalo ispuniti u ovom pogledu je obezbedjivanje repromaterijala koji će pčelarima omogućiti bolje pčelarske prinose. Konkretno, reč je o podizanju što više parcela medonosnog bilja koje će omogućiti što duži period pčelinje paše. Naravno, da bi se ovaj cilj ostvario, potrebno je obezbediti preduslove za tako nešto, a to je priprema zemljišta. Upravo u ovoj fazi svaki pčelar dobija 85 litara goriva, 300 kg djubriva, kao i 10 kg semena facelije. Prema planu, u proleće naredne godine svaki pčelar će dobiti po 20 sadnica medonosnog rastinja.

Učinak ovog programa biće prepoznat u narednim godinama kada sadnice medonosnog bilja omoguće preko potrebnu produženu pčelinju pašu.

Osim ovog programa, kompanija Rakita je nedavno za sve pčelare u Boru i okolini obezbedila i donaciju u vidu predavanja profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Zorana Stanimirovića, na temu “bolesti pčela, preventiva i lečenje, klinički pregled i zazimljavanje”.

Vrednost kompletnog Programa razvoja pčelarstva u Slatini iznosi oko 600.000 dinara.

Share

Bor: Javni uvid u plan područja novog rudnika Čukaru Peki

Bor, Beograd, 12.09.2017.

REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA,SAOBRAĆAJA I INFRASTRUKTURE

u skladu sa članom 45a. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – US, 24/11, 121/12, 42/13 – US, 50/13 -US, 98/13 – US, 132/14 i 145/14) oglašava

RANI JAVNI UVID povodom izrade PROSTORNOG PLANA PODRUČJA POSEBNE NAMENE EKSPLOATACIJE MINERALNIH SIROVINA NA LOKALITETU RUDNIKA „ČUKARU PEKIˮ

U OPŠTINI BOR Odluka o izradi Prostornog plana područja posebne namene eksploatacije mineralnih sirovina na lokalitetu rudnika „Čukaru Pekiˮ u opštini Bor, objavljena je u „Službenom glasniku RS”, broj 76/17.

Rani javni uvid održaće se u trajanju od 15 dana, od 7. septembra 2017. godine do 21. septembra 2017. godine na zvaničnim internet stranicama ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja i jedinice lokalne samouprave u obuhvatu planskog dokumenta, odnosno u zgradi skupštine opštine Bora.

Ministarstvo nadležno za poslove prostornog planiranja, kao nosilac izrade predmetnog prostornog plana organizuje rani javni uvid u cilju upoznavanja javnosti sa opštim ciljevima i svrhom izrade plana, mogućim rešenjima za razvoj prostorne celine, očekivanim efektima planiranja, i dr.

Pozivaju se organi, organizacije i javna preduzeća koji su ovlašćeni da utvrđuju uslove za zaštitu i uređenje prostora i izgradnju objekata da daju mišljenje u pogledu uslova i neophodnog obima i stepena procene uticaja na životnu sredinu.

Pravna i fizička lica mogu dostaviti primedbe i sugestije u pisanoj formi Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – Sektor za prostorno planiranje i urbanizam, Nemanjina 22-26, 11 000 Beograd, u toku trajanja ranog javnog uvida, zaključno sa 21. septembrom 2017. godine.

Share

DAN OTVORENIH VRATA KOMPANIJE RAKITA

Bor, 30.jul 2017. – Kompanija Rakita organizuje „Dan otvorenih vrata“ u cilju informisanja javnosti o projektu Timok koji se realizuje na teritoriji opštine Bor.

Dan otvorenih vrata biće održan:

  • u Boru (ponedeljak, 31.07. od 17 do 19:30 h u holu škola „Branko Radičević“ i „Sveti Sava“)
  • u Slatini (utorak, 01.08. od 17 do 19:30 h u Domu kulture)
  • u Brestovcu (četvrtak, 03.08. od 17 do 19:30 h u Domu kulture)
  • u Metovnici (petak, 04.08. od 17 do 19:30 h u Domu kulture)

Dan otvorenih vrata je osmišljen da prikaže aktivnosti svih sektora u kompaniji kao i razvojnu dinamiku projekta Timok, tako da će građani imati priliku da se detaljno informišu o svim aspektima koji ih interesuju i postave pitanja. Naravno, informisanje o projektu Timok i pratećim aktivnostima je uvek moguće dobiti  i u  Info centru kompanije koji je na raspolaganju građanima.

Dobro došli !

Share

Otvoren IT centar u Boru

Bor.08.jun.2017

U Boru je otvoren prvi IT centar koji je namenjen preduzenticima i osobama koje nemaju svoju firmu ali obavljaju neku delatnost i vrše usluge putem interneta. Ovo je prvi ovakav centar u Istočnoj Srbiji i nalazi se u osnovnoj školi „Branko Radičević“. Paralelno sa opremanjem ovog prostora realizovan je i projekat edukacije iz oblasti preduzetništva na internetu koji je pohađalo više od 120 građana Bora.

Nosilac ovog projekta je Obrazovno kreativni centar iz Bora uz podršku Borske internet organizacijom i udruženjima Web dan i Bor 030.

Projekat je finansiralo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Vlade Republike Srbije.

Obuku iz oblasti Internet preduzetništva podržala je kompanija Rakita  koja je za tu svrhu izdvojila 12 hiljada dolara.

Podsećanja radi u Boru od 1991. godine postoji i radi Kompjuter centar koji je do sada bio prvo privatno IT preduzeće u Istočnoj Srbiji i kroz čiju su školu, poslednjh 25 godina, informatička znanja steklo preko 1.500 polaznika različitog starosnog doba, a preduzetničke veštine steklo preko 100 danas uspešnih poslodavaca.

Share

Bor: Novi rudnik bakra i zlata

Bor, 15.03.2107. RAKITA: SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Na konferenciji za medije rukovodstvo domaće kompanije RAKITA doo predstavilo je svoj Projekat: ČUKARU PEKI  za koju je uradjena i Primarna ekonomska analiza  od strane SRK Consulting (UK) Ltd, nezavisne rudarsko-geološke konsultantske kompanija, a sve u skladu sa Nacionalnim Instrumentom 43-101 koji bliže uređuje Kanadske regulatorne agencijeod strane SRK Consulting (UK) Ltd, nezavisne rudarsko-geološke konsultantske kompanija, a sve u skladu sa Nacionalnim Instrumentom 43-101 koji bliže uređuje Kanadske regulatorne agencije. Projektom je predvidjeno učešće zainteresovane javnosti prema programu SEP.

U toku je izrada prethodne studije opravdanosti za gornju zonu rudnog ležišta čukaru peki kod bora

 Početak izgradnje objekata za eksploataciju i preradu rude za gornju zonu planiran je za početak 2019. godine

  Fokus kompanije Rakita predstavlja projekat Čukaru Peki na području obuhvaćenom istražnom dozvolom Brestovac-Metovnica. Trenutno je u toku izrada Prethodne studije opravdanosti gornje zone, sa ciljem da se proceni isplativost eksploatacije i prerade bakra i zlata ovog ležišta sa visokim sadržajem rude. Paralelno sa tim, nastavlja se istraživanje donje zone koja je nižeg sadržaja rude, ali većeg obima.

Realizacija istražnog niskopa za nalazište u gornoj zoni, planirana je za kraj 2017. godine, a početak izgradnje objekata za eksploataciju i preradu rude za gornju zonu planiran je za početak 2019, nakon pozitivnih rezultata Studije opravdanosti i ishodovanja dozvola i svih potrebnih odobrenja od strane relevantnih organa. Predviđena izgradnja postrojenja za preradu rude iz gornje zone očekuje se da bude kompletirana najkasnije 2021. godine, dok bi rudnik postao operativan nešto kasnije iste godine.

Period eksploatacije i prerade procenjen je približno na 12 do 15 godina, s tim što će tačan vremenski okvir predviđen za ove aktivnosti biti temeljnije razjašnjen u Studijama opravdanosti za gornju zonu.

Trenutne studije ukazuju na mogućnost otvaranja podzemnog rudnika u gornjoj zoni na dubini od 450 do 850 m, koji bi postao operativan do kraja 2021. Pristup gornjoj zoni biće omogućen putem tunela sa nagibom, odnosno niskopa, koji će se najpre koristiti kao istražni niskop u svrhe potvrđivanja isplativosti gornje zone. Niskop će se najverovatnije sastojati iz dva paralelna tunela. Prvi tunel će se koristiti za pristup, a drugi za ventilaciju.

 Projekat se nalazi na oko 6 km južno od grada Bora. Grad Bor je regionalni i administrativni rudarski centar. U neposrednoj blizini same lokacije projekta nalazi se i prateća rudarska infrastruktura neophodna za rudarske aktivnosti (putna mreža, železnica, električna energija, voda) kao i nedavno modernizovana topionica bakra u Boru.

Tim kompanije Rakita pronašao je ležište Čukaru Peki u julu 2012. godine. Članovi tima su za svoj uspeh u otkriću ležišta dobili međunarodno priznanje 2016. godine u Torontu, na konferenciji Kanadske asocijacije za rudarstvo i razvojna istraživanja (PDAC), kada im je uručena nagrada Thayer Lindsey.

Link http://www.pdac.ca/multimedia/press-releases/publications—press-releases/2015/12/08/december-8-2015

Politika zaštite životne sredine kompanije Rakita usklađena je sa zakonima koji regulišu oblast zaštite životne sredine kako bi se umanjio uticaj na životnu sredinu uz korišćenje proverenih strategija upravljanja rizicima. Rakita će tokom razvoja projekta uključiti lokalne zajednice koje su obuhvaćene Projektom, dok će tokom procesa ishodovanja dozvola, angažovati i direktno sarađivati sa nacionalnim institucijama koje obavljaju delatnosti zaštite i unapređenja prirodnog i kulturnog nasleđa Srbije.

O kompaniji:

Rakita Exploration d.o.o. (Rakita) je srpska kompanija koja trenutno vrši istražne radove u Timočkoj Krajini u istočnoj Srbiji, blizu Bora. Rakita poseduje dozvolu za geološka istraživanja za projekat Čukaru Peki i u zajedničkom je vlasništvu kanadske rudarske kompanije Nevsun Resources Ltd. (Nevsun) i kompanije Freeport-McMoRan Exploration Corporation (Friport). Rudno ležište Čukaru Peki podeljeno je na „gornju zonu” i „donju zonu”. Nevsun drži 100 % udela u gornjoj zoni i izvođač je projekta. U donjoj zoni, nakon izrade Studije izvodljivosti gornje zone, Nevsun će imati 46 % udela u donjoj zoni, a Friport preostalih 54%.

 

 

 

U Boru, 15.03.2017.                                                                                                       Rakita, Bor

Info centar

Share