Bor, 14. mart
Autor: M.C.
RTB Bor je 6. marta na sednici Upravnog odbora usvojio planove proizvodnje za 2014. godinu, a javnost je o tome upoznata tek pre dva dana, naravno s razlogom koji nije teško pogoditi. Nigde nismo pročitali kakvi će biti finansijski efekti, verovatno zbog kretanja cene bakra i zlata na svetskoj berzi. Osnovni proizvod – bakar “pao” je poslednja dva, tri dana ispod 7.000, na 6.720 dolara za tonu (pad je oko 500 dolara, najviše za poslednjih šest meseci), što je apsolutno nepovoljno, mada je izdržljivo. Za RTB je neodgovarajuća svaka cena ispod 7.000 dolara, jer je cena koštanja borske katode previsoka. Na primer, prošle godine je iz šljake dobijeno 1.400 tona katoda po ceni koštanja većoj od 12.000 dolara. Nerentabilno je i prošlogodišnjih 2.000 tona bakra iz Cerova… Skupa je bila i “jamska proizvodnja” od 3.400 tona, dok je korisniji bakar stizao iz Krivelja – 18.000 i 4.000 tona iz Majdanpeka. Ukupno je dobijeno između 29 i 30.000 tona katoda. U borskom Instututu za rudarstvo i metalurgiju odlučno pobijaju tvrdnje da je “iskopano” više crvenog metala garantujući da u ovoj, 2014. neće biti prebačena “kvota” od 35.000 tona. Plan od 41,7 hiljada tona katodnog bakra je, smatraju stručnjaci Instituta, nemoguć, s tim što će se iduće, 2015., prema biznis planu menadžmenta RTB, i samo porema tom sagledavanju, dostići 60, a naredne, 2016. čak 80.000 tona koliko je neophodno za novu topionicu. Realne mogućnosti upućuju na drugi pravac: iduće godine, ubeđeni su u borskom Institutu, krajnji domet je 35.000 tona, s tim što će se kasnije i taj bilans kretati nizbrdo. Sve ostalo je u sferi marketinga i prepoznatljivog zamajavanja javnosti.
Stručnjaci ne veruju da nova topionica, uprkos insistiranju Aleksandra Vučića nedavno u Boru i blagonaklonog slaganja s tim Blagoja Spaskovskog, biti završena do kraja ove godine. Oni ne veruju ni da će tih 63.000 evra kredita biti dovoljno da se ceo projekat okonča i krene s proizvodnjom kako bi građani Bora imali čisto nebo i savremenu metalurgiju koju decenijama sanjaju. Zbog kašnjenja i još kojekakvih zavrzlama ceo posao može da potraje i do dve, pa i tri godine. Naučeni da verujemo i kad smo ubeđeni da nije tako, neka ova prognoza ostane da sačeka i kraj 2014., ali sumnja je sasvim opravdana.
Nad bakrom se, eto iznenađenja, polako nadvija i problem stalne, povoljnije cene. Nakon 16. marta neizbežan je ubrzani završetak restruktuiranja, što će dovesti do celovite reorganizacije i suočavanja sa neveselom stvarnošću. Nezvanično saznajemo da će prvi na udaru privatizacije biti majdanpečki rudnik, a potom i delovi borskog kombinata bakra. S obzirom na ogroman dug RTB-a od blizu milijardu evra, nazavršene investicije, dospele kredite za otplatu i nedovoljnu rudarsku proizvodnju, nikome neće biti lako. Država će morati da brine o RTB bez obzira na to kako će se privreda reorganizovati, jer svako drugo rešenje neće biti pametno. Koliki će biti red veličine privatizacije, to će se posebno razmatrati, ali preostaje i još nešto izuzetno bitno: raščišćavanje sa kriminalom i najhitnije stvaranje imovinske, ne samo celovite, lične karte. Primerice: nije naivno pitanje ko je sve valsnik hotela “Jezero” i celog atara Borskog jezera ili čija je – alajbegovski iznikla – Fabrika strujomera na Slatinskom putu? Tek, iz RTB- ovih komisija i pobratimskih ekipa, sad se vidi, krečene su stambene zgrade i još je što šta iz istih kružoka “farbano” po Boru i šire, i zato će, ma kako se nekome činilo, morati da se podnesu debeli računi. Jeste da, mnogo šire se mora posmatrati naša zbilja i istina od prosto-proširene informacije prezentovane po volji i meri samozvanog, lokalnog “velikog brata”.
Slike koje se stvaraju u javnosti zbog nekih uskih ili nenarodnih inetersa neće ubuduće moći da se ulepšavaju kako bi pojedincu ili nezdravim grupicama odgovaralo. Kako reče pesnik Staniša Mladenović, RTB Bor i Opština Bor neće, kao do sada, nadajmo se, biti država u državi ili feud bahatih licemera.