Arhive oznaka: Institut za rudarstvo i metalurgiju

EKSKLUZIVNO: SVETSKI USPEH: Borski Institut i Japanci dobijaće bakar i gvožđe iz rudničkog otpada i ostavljati čistu zemlju i zdravu vodu

Bor, 4. decembar

INFORMACIJA o početku realizacije Projekta između Republike Srbije i Japana
„Research on the integration system of spatial environment analyses and advanced metal recovery to ensure sustainable resource development“
(Istraživanje na uvođenju integralnog sistema upravljanja rudničkim otpodom)

1024 (6)

 


Institut za Rudarstvo i Metalurgiju (IRM) Bor je 21.11.2014. god. sa predstavnicima Kancelarije za Balkan Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA), Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Tehničkog Fakulteta Bor, potpisao R/D dokumenat, čime je zvanično omogućen početak realizacije Projekta „Research on the integration system of spatial environment analyses and advanced metal recovery to ensure sustainable resource development“ između Republike Srbije i Japana. Prijava ovog Projekta, koju je u saradnji sa Akita Univerzitetom iz Japana, pripremio Institut za Rudarstvo i Metalurgiju Bor prošla je trostepenu evaluaciju u Japanu nakon koje je projekat prihvaćen za realizaciju, kao jedini od 27 prijavljenih iz celog sveta.
Projekat je ugovoren na period od 5 godina sa budžetom od 4,8 miliona $, koje donira Japan. Predmet istraživanja je izrada integralnog modela upravljanja rudarskim otpadom u cilju uvođenja održivih rudarskih procesa proizvodnje po najvišim svetskim kriterijumima. Tako će u okviru Projekta biti definisani:
– Precizna geohemijska mapa oblasti Bora i Majdanpeka sa identifikovanim rudarskim otpadnim materijalima za čiju izradu će biti iznajmljeno dva satelita;
– Tehnologije za održivi rudarski razvoj u oblasti Bora i Majdanpeka koje bi se mogle primeniti i na ostale rudarske oblasti u Srbiji. Izlazni proizvodi iz novih tehnologija bili bi: metalni bakar, koncentrati Fe za korišćenje u industriji gvožđa, materijali za primenu u industriji cementa, čista voda koja se slobodno može ispuštati u okolne vodotokove i primeniti za poljoprivredu itd.
Pored toga, u okviru Projekta predviđeno je usavršavanje za nešto više od 30 srpskih stručnjaka u Japanu i to preko doktorskih studija u trajanju od po 3 godina na Univerzitetu Akita, specijalističkih obuka u trajanju do 2 meseca i obuka za obradu satelitskih snimaka pri mapiranju terena u japanskoj svemirskoj agenciji – J-spacesystems. Predviđena vrednost različitih laboratorijskih uređaja koji će preko Projekta biti instalisani u laboratorijama IRM Bor iznosi oko 1.000.000,00 $, a same laboratorije Instituta biće umrežene za dalji rad sa srodnim laboratorijama u Kanadi i Japanu.
Vodeća Institucija tokom realizacije Projekta biće Institut za Rudarstvo i Metalurgiju Bor dok su partneri sa srpske strane Univerzitet Beograd – Tehnički fakultet Bor, Ministarstvo rudarstva i energetike i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Partneri sa japanske strane su:
– Akita University: Centar za Geo-ekološke nauke (CGES), Međunarodni Centar za istraživanje i obrazovanje mineralnih i energetskih resursa (ICREMER), Odsek za inženjerstvo u primenjenoj hemiji, Fakultet za inženjerstvo i resursne nauke,
– Mitsui Mineral Development Engineering Co., Ltd. (MINDECO),
– Japanska svemirska agencija (J-spacesystems).
Tokom Decembra 2014. god. očekuje se dolazak delegacije iz Japana sa predstavnicima partnerskih Institucija na realizaciji Projekta. Tom prilikom će se svečano obeležiti početak, ovog za Borski Region ali i celu Republiku Srbiju, izuzetno značajnog Projekta. S obzirom da se po obuhvaćenoj tematici i obimu predviđenih aktivnosti, radi o prvom i jedinstvenom Projektu u Republici Srbiji, tada će se organizovati i detaljno predstavljanje Projekta široj javnosti.

 

Projekt Menadžer / Izvršni direktor IRM Bor

Dr Zoran Stevanović, dipl.ing.

Potpis Zoran Stevanovic institut

Share

Monografija o ekološkim bezolovnim lemovima

Bor, 5. septembar

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST: Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor objavio je monografiju o novim ekološkim lemnim legurama u sklopu projekta ECOSOLDER

EVROPSKA UNIJA
EVROPSKA UNIJA
VLADA RUMUNIJE
VLADA RUMUNIJE
VLADA REPUBLIKE SRBIJE
VLADA REPUBLIKE SRBIJE
Strukturni fondovi 2007-2013
Strukturni fondovi 2007-2013
ECOSOLDER
ECOSOLDER

 

 

 

 

 

 

 

 

Projekat ECOSOLDER koji se realizuje u okviru programa IPA prekogranične saradnje Rumunija – Republika Srbija ima za cilj promociju novih ekoloških lemnih legura u srpsko-rumunskoj prekograničnoj oblasti, pa je shodno tome kao jedan od rezultata ovog projekta publikovana monografija na engleskom jeziku pod nazivom: „ECOLOGICAL LEAD-FREE SOLDERS Sn-In-X (X=Ag,Cu)“ – u prevodu: Ekološki bezolovni lemovi Sn-In-X (X=Ag,Cu), autora dr Aleksandre Milosavljević i dr Ane Kostov.

Navedena monografija ima 100 strana teksta podeljenih u pet poglavlja, i to: 1. Uvod, 2. Eksperimentalna istraživanja i metode proračuna, 3. Rezultati i diskusija, 4. Zaključak, i 5. Literatura. Tekst monografije sadrži 49 tabela, 30 slika, i 88 literaturna navoda, od kojih su 25 zajednički autocitati autora iz oblasti koja je prezentovana u ovom naučnom delu. Recenzenti monografije su prof. dr Duško Minić i dr Aleksandar Grujić.

Ovo naučno-stručno delo iz oblasti termodinamike i karakterizacije lemnih materijala, publikovano je u tiražu od 100 primeraka, a u izdanju Instituta za rudarstvo i metalurgiju.

Monografija obuhvata rezultate eksperimentalnog rada u oblasti ekoloških bezolovnih lemnih legura na bazi kalaja i indijuma, sa dodatkom srebra i bakra. Ove lemne legure ne sadrže toksično olovo čime je zadovoljen jedan od uslova za eventualnu primenu kako na domaćem tako i na svetskom tržištu. Obzirom na to da je publikacija zasnovana na naučnoj metodologiji obrade rezultata, kao i na opisanim eksperimentalnim metodama i metodama kalkulacije, ona može koristiti kako studentima, tako i specijalistima, inženjerima i naučnim radnicima koji se bave novim materijalima.

Takođe, autori obrađuju problematiku legura Sn-In-X (X=Ag,Cu) sa aspekta određenih osobina i ekonomske isplativosti, pa tako monografija ima osim naučnog i praktični značaj.

Ostvaren je doprinos boljem poznavanju termodinamičkih osobina bezolovnih ekoloških lemova zasnovanih na sistemu legura kalaj-indijum-srebro i kalaj-indijum -bakar kao novih ekoloških lemnih materijala koji ne sadrže toksične elemente i istovremeno ispunjavaju mnogobrojne uslove u pogledu mehaničkih i električnih osobina, korozione postojanosti i ekonomske isplativosti što je od dvostrukog značaja: naučnog – za razumevanje teorije procesa koji se u ovom sistemu dešavaju; i praktičnog – za proizvodnju navedenih lemova i njihovoj primeni u industriji, a samim tim i u proširenju asortimana ekoloških bezolovnih lemova, koji mogu biti konkurentni ne samo na domaćem, već i na svetskom tržištu.

Imajući u vidu Evropske i svetske procedure i zakone o upotrebi materijala, ekološki lemovi na bazi kalaja i indijuma, a sa dodatkom srebra i bakra predstavljaju moguće zamene za standardne lemove na bazi olova koji se koriste najviše u elektronskoj industriji, a naročito sveprisutnim IT komponentama. Obzirom na široku primenu, neophodna je njihova što bolja funkcionalnost, kao i poznavanje različitih osobina što je od velikog značaja za njihovu dalju primenu u praksi.

Autori:

Dr Aleksandra Milosavljević, naučni saradnik

e-mail: aleksandra.milosavljevic@irmbor.co.rs

dr Ana Kostov, naučni savetnik

e-mail: ana.kostov@irmbor.co.rs

Institut za rudarstvo I metalurgiju Bor

Share

PISMO, POSLOVI: U ministarstvima ne znaju šta rade u lokalu?

Bor, 15. jul

Devetog jula ove godine, u listu „Poslovi“, objavljen je oglas za prijem u radni odnos – Poslovi finansija indirektnih korisnika drugog nivoa vlasti i drugih korisnika javnih sredstava i finansija i računovodstva budžeta – trezora Opštine Bor.

Krajem prošle godine doneta je uredba o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, uz ograničenje broja privremeno zaposlenih lica zbog čega sam i ja ostala bez posla u Institutu za rudarstvo i metalurgiju Bor, iako sam diplomirani ekonomista na državnom fakultetu i doktorant.

U Opštinskoj upravi Bor, na poslovima koji su predmet ovog oglasa, privremeno je primljena osoba sa višom školskom spremom, koja će, verovatno, ostati da radi u stalnom radnom odnosu pa je oglas raspisan radi formalnosti.

Nameće se zaključak da u nadležnim ministarstvima ili nisu upoznati šta se radi po gradovima širom Srbije ili postoje dvostruki aršini pa za nekog zakon važi a za nekog ne!

I pored gromoglasne najave vladajuće stranke da će se uvesti red u zapošljavanje u javnom sektoru, da se neće gledati partijska pripadnost, podobnost i slične kvalifikacije već stručnost, izgleda da je to mrtvo slovo na papiru.

Pojedincima se čuvaju radna mesta i na razna mala vrata se primaju čim završe privatne škole sumnjivih akreditacija. Pošto sam ja politički neopredeljena i nemam vezu kod lokalnih moćnika, ne mogu da dobijem stalni posao već četrnaest godina!

Da bi se uveo red u javni sektor, dovoljno je da se uporede potrebne i lične kvalifikacije svih zaposlenih i da ostanu da rade samo oni koji ispunjavaju potrebne uslove. Za sve akademske građane ove zemlje koji nemaju vezu pri zapošljavanju, sve jedno je ko je na vlasti, jer se u zadnjih petnaest godina ništa suštinski nije promenilo po ovom pitanju niti će se promeniti!

Svetlana Rajković, dipl.ecc., Bor

Share

RADIONICA: „Promovisanje novih ekoloških lemova u rumunsko-srpskoj prekograničnoj oblasti“

Bor, 2. jul

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST  Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor

EVROPSKA UNIJA
EVROPSKA UNIJA
VLADA RUMUNIJE
VLADA RUMUNIJE
VLADA REPUBLIKE SRBIJE
VLADA REPUBLIKE SRBIJE
Strukturni fondovi 2007-2013
Strukturni fondovi 2007-2013
ECOSOLDER
ECOSOLDER

 

 

 

 

 

 

 

 

Foto: S.R.

Radionica pod nazivom: „Promovisanje novih ekoloških lemova u rumunsko-srpskoj prekograničnoj oblasti“ se održala 1. jula 2014. godine u hotelu Albo u Boru u organizaciji Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor, a u u okviru IPA programa prekogranične saradnje Rumunija-Republika Srbija i projekta ECOSOLDER: „Promocija novih ekoloških legura za lemeljenje, na bazi obojenih metala iz ruda rumunsko-srpske prekogranične oblasti“.

Program rada radionice uključio je sledeći dnevni red:

10:00-11:00 Registracija učesnika

11:00-12:00 Prva radna sesija sa radovima:

–         Otvaranje radionice

–         O projektu ECOSOLDER i aktuelno stanje na projektu, Ana Kostov, IRM Bor

–         Eksperimenti za inovativne procese: frikciono lemljenje (FSS), lasersko lemljenje, električno lemljenje i zavarivanje, Victor Verbitchi, Radu Cojocaru, Cristian Ciuca, Aurel Valentin Birdeanu, Lia Nicoleta Botila, ISIM Temišvar

–         Svojstva nekih lakotopivih ekoloških lemnih legura, Aleksandra Milosavljević, Ana Kostov, Radiša Todorović, IRM Bor

–         Tvrdo lemljenje, spoj čelik-tvrdi metal, Miroslav Đorđević, Martenziit doo Bor

12:00-12:30 Pauza za kafu

12:30-13:30 Druga radna sesija sa radovima:

–         Istraživanje u cilju dobijanja ekoloških šipki za duboko zavarivanje, Emilia

Binchiciu, Horia Binchiciu, S.C. SUDOTIM AS S.R.L. Temišvar

–         Obezbeđenje kvaliteta u zavarivanju i ispitivanja bez razaranja statorskog prstena spiralnog kućišta Frensisove turbine u ATB FOD Bor, Dejan Ilić,Jovan Krstić, ATB FOD Bor

–         Ventilacija proizvodnih hala livnica i laboratorija, Sande Lekovski, Dragan Fjodorov, Admetal Bor

13:30-14:00 Diskusija, zaključci i medijska kampanja

14:00-15:30 Ručak

15:30-16:00 Zatvaranje radionice

Učesnici na radionici su pored Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor i:

–        Nacionalni istraživačko razvojni Institut za zavarivanje i ispitivanje materijala ISIM Temišvar, Rumunija, vodeći partner na projektu ECOSOLDER

kao i sledeće firme:

–        S.C. SUDOTIM AS S.R.L. Temišvar, Rumunija

–        ATB FOD Bor, Srbija

–        Martenziit doo Bor, Srbija

–        Admetal Bor, Srbija

U okviru radionice predstavljeni su dosadašnji ostvareni rezultati na projektu ECOSOLDER koji se finansira od strane Evropske Unije (EU) u okviru instrumenata za predpristupnu pomoć (IPA) i sufinansira od strane država učesnica programa, a u okviru prioritetne ose 1: Ekonomski i društveni razvoj; Mera 1.4: Podrška povećanju istraživačko-razvojnog nivoa i inovacije u pograničnom regionu.

Osnovni cilj radionice je da se prikažu rezultati koji će omogućiti povećanje opšte konkurentnosti privrede u graničnoj oblasti i povezivanje istraživačko-razvojnih i naučnih institucija sa malim i srednjim preduzećima. Iz tih razloga na radionici su svoje rezultate, pored učesnika na projektu instituta ISIM i IRM, predstavile i 4 privatne firme (1 iz Rumunije i 3 iz Srbije).

Značaj dobijenih i prikazanih rezultata ogleda se u proširenju asortimana i pronalaženju specifičnih tehnoloških rešenja za dobijanje lemova koji mogu biti konkurentni u prekograničnom regionu, ali i na svetskom tržištu.

Pored toga, jedan od važnijih prikazanih aspekata je i ekološki, obzirom da se istražuju lemne legure koje ne sadrže nikakve toksične elemente za razliku od postojećih lemnih legura koje danas imaju široku upotrebu, ali sadrže olovo, kadmijum, i dr. toksične materije. Legure koje se ispitiju i istražuju su svakako skuplje u odnosu na one koje sadrže na primer olovo, ali je njihova viša cena opravdana potrebom postizanja određenih svojstava i zadovoljavanjem postojećih važećih direktiva za zaštitu životne sredine u okviru EU.

Takođe, dobijeni rezultati bi trebalo da doprinesu i poboljšanju kvaliteta života uopšte u pograničnoj oblasti time što će se uticati na stvaranje podloga za otvaranje više radnih mesta u rudarskom sektoru, u metalurgiji i industriji koja će se bazirati na razvoju specijalnih legura koje će se koristiti za lemljenje i zavarivanje u rumunsko-srpskom pograničnom regionu.

Novi ekološki materijali predstavljali bi jedan od tehničkih rešenja za ekonomski razvoj prekograničnog regiona.

Program prekogranicne saradnje

Share

IRM Bor: Promocija novih ekoloških legura za lemeljenje, na bazi obojenih metala iz ruda rumunsko-srpske prekogranične oblasti

Bor, 27. jun

EVROPSKA UNIJA
EVROPSKA UNIJA
VLADA RUMUNIJE
VLADA RUMUNIJE
VLADA REPUBLIKE SRBIJE
VLADA REPUBLIKE SRBIJE
Strukturni fondovi 2007-2013
Strukturni fondovi 2007-2013
ECOSOLDER
ECOSOLDER

 

 

 

 

 

 

 

 

Poziv za radionicu 1. jula 2014. Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor

Pozivamo vas da prisustvujete radionici pod nazivom: „Promovisanje novih ekoloških lemova u rumunsko-srpskoj prekograničnoj oblasti“.

Radionica će se održati 1. jula 2014. godine u hotelu Albo u Boru u organizaciji Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor u okviru IPA programa prekogranične saradnje Rumunija-Republika Srbija i projekta ECOSOLDER: „Promocija novih ekoloških legura za lemeljenje, na bazi obojenih metala iz ruda rumunsko-srpske prekogranične oblasti“.

Program rada radionice:

10:00-11:00

Registracija učesnika

11:00-12:00

Prva radna sesija

12:00-12:30

Pauza za kafu

12:30-13:30

Druga radna sesija

13:30-14:00

Diskusija, zaključci i medijska kampanja

14:00-15:30

Ručak

15:30-16:00

Zatvaranje radionice

Učesnici na radionici su pored Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor i:

–         Nacionalni istraživačko razvojni Institut za zavarivanje i ispitivanje materijala ISIM Temišvar, Rumunija

kao i sledeće firme:

–         S.C. SUDOTIM AS S.R.L. Temišvar, Rumunija

–         ATB FOD Bor, Srbija

–         Martenziit doo Bor, Srbija

–         Admetal Bor, Srbija

Program prekogranicne saradnje

Share

Nikad kraja mahinacijama u RTB Bor Grupi: Razvojni centar za promašene investicije!

Bor, 5. jun

Nakon našeg jučerašnjeg poziva da se jave stručnjaci i naučni radnici povodom teksta „Zamajavanja: RTB Bor bespotrebno osniva novi Institut za bakar“ javio nam se prof. dr Vlastimir Trujić, direktor borskog Instituta. Njegov tekst objavljujemo u celini. Očekujemo nova reagovanja.

Svecana akademija Institut 1Pošto smo više puta, i među prvima, ukazivali na loše vođenu i pogubnu strategiju razvoja RTB Bor Grupa, a da u vezi sa tim nije ništa konkretno preduzeto, želja nam je bila da o tome više ništa ne kažemo. Međutim, izazvanim najnovijom ludom i skupom idejom po državu i sve nas, rešili smo da na sve ovo ipak damo svoj komentar i upoznamo javnost sa mogućim posledicama ovakve ideje.

Kako smo već saznali iz više izvora, generalni direktor RTB Bor Grupa, Blagoje Spaskovski, dao je odrešene ruke svom odanom saradniku Dimči Jeniću, dipl.inž.rudarstva da formira novi „Razvojni centar“ za spas RTB-a Bor.

To bi bilo dobro da je moguće, ali da nije isuviše ludo i skupo, iz sledećih razloga:

Uspešni razvojni centari se stvaraju godinama i to, pre svega:

  • Dugogodišnjim školovanjem i stalnim usavršavanjem uskospecijalizovanih kadrova.
  • Nabavkom savremene izuzetno skupe opreme za hemijske analize, licencirane softverske opeme, a sve to uz verifikaciju odgovarajućim akreditacijama na domaćem i sveskom nivou.
  • Stalnim praćenjem razvoja nauke u svetu, kako bi se iz toga izvukao zaključak, šta je u datom trenutku najatraktivnije i najrentabilnije premiti na lokalu. Na primer, koju tehnologiju za novu topionicu treba izabrati.
  • Sticanjem referenci objavljenim radovima na domaćim i međunarodnim skupovima i citiranim časopisima. Angažovanjem na evropskim i drugim međunarodnim projektima.

Šta sve od ovoga budući „Razvojni centar“ u RTB-u bi mogao da ima:

  • Uskospecijalizovane kadrove kao što svet ima, RTB Bor Grupa ima samo za vođenje postojeće zastarele tehnologije, koje u svetu odavno prevaziđena. O izboru tehnologije nove topionice odlučivali su tajkuni, odani penzioneri, kao i sekretarice i pomoćno osoblje na gala proslavi u Domu odmora u Brestovačkoj banji. Ovo su potvrđivale i nelicencirane firme za metalurgiju, iz Beograda, kao što su Projmetal i druge. Nakon svega, izgradnju, tako izabrane tehnologije za novu topionic, umesto da vode najiskusniji metalurzi, to čine mašinci, električari, itd.Verovatno buduća najskuplje izgrađena i poslednja, ove vrste topionice, u svetskoj istoriji metalurgije, neće imati obučen kadar da je pravilno vodi. A bar ovo je, ipak, moglo da se spreči, jer u Zavodu za zapošljavanje već dugo na posao čeka 21 mladi diplomirani inženjer metalurgije i 117 tehničara metalurgije. Oni su već trebali da prate izgradnju nove topionice i proučavaju literaturu iz ove oblasti, ili da su već na obučavanju vođenja procesa u nekoj sličnoj, izgrađenoj topionici u svetu. To, nažalost, još nije učinjeno i bojim se da će biti kasno, osim ako se izgradnja topionice ne produži još za koju godinu.
  • O sirovinama, (koncentratu) da ne govorimo – jer ih neće dovoljno biti zbog promašaja u strategiji razvoja rudarstva i nedostatka paralelnog ili predhodnog investiranja u rudarstvu. Dakle, ovde je potrebna nova strategija. Projektovanje u rudarstvu, kako Spaskovski i Jenić razmišljaju da urade, otimanjem kadrova iz njihove do jučerašnje privatne partner firme RDS (pošto su im se odnosi oko podele „plena“ pokarabasili) neće ići baš lako. Naime, i pored iskustva starih inženjera, vremena projektovanja sa „štapom i kanapom“ odavno su prošla i svojom preciznošću, i varijantnim rešenjima, ne mogu se uporediti sa poslednjim verzijama najsavremenijih softvera. Ovo su već potvrdili projekti koje je RDS ranije uradio za rudnike RTB-a Bor i koji su služili samo za – pranje novca. I

druga mogućnost je u igri: otimanje već obučenih kadrova iz našeg Instituta, kako bi isti „razbucali“ boljom ponudom. Znajući sa kim mogu da imaju posla, smatram da su obučeni inženjeri Instituta dovoljno zreli kako ne bi prihvatili na ovakve provokacije.

  • Kada je u pitanju potrebna oprema za budući „Razvojni centar“ RTB-a, ona za sada ne postoji. Da bi se to obezbedilo, potrebno je više miliona evra, koje, koliko mi znamo, RTB Bor Grupa za sada nema, jer rudarstvo nije zaokružena celina. Nova topionica nije završena a prvi anuiteti već uzetih kredita, samo što nisu stigli. Istovrmeno, veliki i stari i još veći novi dugovi pritiskaju kompaniju.
  • Što se tiče praćenja razvoja nauke u RTB-u, ona je odavno prošlost – jer je sva pažnja skoncentrisana na proizvodnju koja već pet godina nikako da krene. Slično je i sa objavljenim radovima i sticanjem referenci. Za praćenje nauke potrebno je znanje stranih jezika i to zbog korišćenja strane literature, što je strana sa kojom se kreatori ideje novog „Razvojnog centra“ ne mogu baš mnogo pohvaliti.

Sve u svemu, njima ovo ništa nije ni potrebno. Potrebno je samo da nisu sujetni na uspeh Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor, koji se nalazi na samo oko 2 km ( i slovima DVA km) od buduće Nove topionice i menadžmenta RTB Bor Grupe.

Institut ima ama baš sve što je potrebno njihovim uslugama i to kad god je moguće i po nižim cenama, ali i boljim kvalitetom od konkurencije. To je apsolutno poznato.

Ovo su videli i prihvatili mnogobrojni naši partneri iz Japana, Kanade, Nemačke, Španije, pograničnih država, itd. Nažalost, to ne želi da vidi samo generalni direktor RTB Bor Grupe Blagoja Spaskovski, što mu lično i javno ukazujemo na nesagledive posledice lošeg vođenja strategije razvoja RTB Bor Grupe.U tom sklopu je i najavljeni „Razvojni centar“ RTB-a. To Spaskovskog lično ništa ne košta, ali može još dodatno da zaduži državu i posebno Bor i istočnu Srbiju.

Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor,

direktor, prof.dr Vlastimir Trujić

Share

Zamajavanja: RTB Bor BESPOTREBNO osniva novi Institut za bakar!

Bor, 4. jun

Da li je osnivanje Centra za razvoj i istraživanje još jedan hir direktora RTB-a i produbljivanje dugogodišnjih loših odnosa na relaciji Institut-Basen Bor?

Autor: M.C.

Vest da RTB Bor, na predlog svog direktora Blagoja Spaskovskog, osniva Centar za razvoj, istraživanje i projektovanje kako bi se „objedinili stručni potencijali“ i „kako bi se smanjili troškovi i povećao profit“, za one koji ne poznaju prilike u Boru i privredi Srbije, ovo bi trebalo da bude ekskluzivna infromacija. A NIJE! Ovo je je, istina je, još jedno zamajavanje šire javnosti, i zaposlenih u RTB, i pretvaranje neuspeha u uspehe koristeći se „svojim medijima“ i naklonjenim predstavnicima „sedme sile“, kao i lošem (po Aleksandru Vučiću) menadžmentu RTB-a. I objašnjenje da će RTB posle brzog restruktuiranja biti jedinstvena fima koja će iziskivati objedinjavanje stručnog potencijala, jeste, samo na prvi pogled, nešto što je shvatljivo, ali šta se krije iza svega toga, posebno je zanimljivo.

U Boru postoji Institut za rudarstvo i metalurgiju (bivši Institut za bakar) sa poluvekovnom tradicijom i koji je nekada radio u sastavu RTB i čiji je osnivač RTB. Danas je ovaj Institut podržavljen, s tim što bi trebalo, kao jedinstvena i jedina takva naučna kuća u Srbiji, da uvek bude na usluzi RTB-u i njegovim razvojnim projektima koji nisu mali. Nažalost, nije tako, i to nije od juče. Saradnja Instituta i RTB-a Bor, otakako je pre pet i po godina na čelu kombinata bakra upravo Blagoje Spaskovski, ispod je svake potrebe i nije ni bllizu nekadašnje. Štaviše, osnovana je i srodna privatna firma sa sedištem u Boru koja je, bar do nedavno, dosta radila za RTB. Danas se, eto, osniva i Centar za razvoj, apsolutno istovetna organizacija sa istim ciljevima i zadacima, s pravdanjima proisteklim iz blizog završetka restruktuiranja. Istina je da se RTB i Institut ovih godina ne trpe, ne podnose, ne sarađuju ni približno dovoljno. I to malo posla što je ugovoreno više je usiljeno i po „nagovoru“ privrednog vrha države. Ima i onih, nemali broj, sklonih verovanju da je najavljeni Centar za razvoj RTB-a i mala velika „osveta“ Spaskovskog svom neistomišljeniku, prof. dr Vlastimiru Trujiću, direktoru borskog Institutta, za njegova dva pisma Vučiću u Beograd, gde je u prvom planu bilo upozorenje da će opstanak Spaskovskog na kormilu Basena „značiti produbljivanje problema i krah kombinata bakra“.

– Brzo stvoriti stručni kadar, nije lako. Inženjerima je, samo da se obuče za projekte, potrebno šest godina valjanog rada. RTB se, uprkos moru svojih, nagomilanih problema, gubitaka u flotacijama ili velikih nezavršenih investicija, te maloj proizvodnji, sprema i da otvara naučne centre iako imamo, na samo nekoliko koraka, jedini u državi Institut koji se isključivo bavi bakrom. Upozoravali smo obe ranije i aktuelnu vladu da se u RTB ne radi u korist profita i kako bi moglo i trebalo po višim standardima i strogo zakonski, nije vredelo. Mi odlično sarađujemo sa inostranstvom, potpisali smo značajan ugovor sa Japancima, imamo šta da radimo, ali ovde, u svom dvorištu, ne možemo, na obostranu korist, da ostvarimo bolje konktakte. Taj problem je opšte poznat i u Vladi Srbije – rekli su nam u borskom Institutu za rudarstvo i metalurgiju.

Dalji komentar, verujemo, nije potreban. Ukoliko postoje drugačija mišljenja, stranice Medija centra Bor su otvorene, prevashodno za stručnjake i naučne delatnike.

 

 

Share

Istina o planovima i kretanjima RTB-a Bor

Bor, 14. mart

Autor: M.C.

RTB Bor je 6. marta na sednici Upravnog odbora usvojio planove proizvodnje za 2014. godinu, a javnost je o tome upoznata tek pre dva dana, naravno s razlogom koji nije teško pogoditi. Nigde nismo pročitali kakvi će biti finansijski efekti, verovatno zbog kretanja cene bakra i zlata na svetskoj berzi. Osnovni proizvod – bakar “pao” je poslednja dva, tri dana ispod 7.000, na 6.720 dolara za tonu (pad je oko 500 dolara, najviše za poslednjih šest meseci), što je apsolutno nepovoljno, mada je izdržljivo. Za RTB je neodgovarajuća svaka cena ispod 7.000 dolara, jer je cena koštanja borske katode previsoka. Na primer,  prošle godine je iz šljake dobijeno 1.400 tona katoda po ceni koštanja većoj od 12.000 dolara. Nerentabilno je i prošlogodišnjih 2.000 tona bakra iz Cerova… Skupa je bila i “jamska proizvodnja” od  3.400 tona, dok je korisniji bakar stizao iz Krivelja – 18.000 i 4.000 tona iz Majdanpeka. Ukupno je dobijeno između 29 i 30.000 tona katoda. U borskom Instututu za rudarstvo i metalurgiju odlučno pobijaju tvrdnje da je “iskopano” više crvenog metala garantujući da u ovoj, 2014. neće biti prebačena “kvota” od 35.000 tona. Plan od 41,7 hiljada tona katodnog bakra je, smatraju stručnjaci Instituta, nemoguć, s tim što će se iduće, 2015., prema biznis planu menadžmenta RTB, i samo porema tom sagledavanju, dostići 60, a naredne, 2016. čak 80.000 tona koliko je neophodno za novu topionicu. Realne mogućnosti upućuju na drugi pravac: iduće godine, ubeđeni su u borskom Institutu, krajnji domet je 35.000 tona, s tim što će se kasnije i taj bilans kretati nizbrdo. Sve ostalo je u sferi marketinga i prepoznatljivog zamajavanja javnosti.

Stručnjaci ne veruju da nova topionica, uprkos insistiranju Aleksandra Vučića nedavno u Boru i blagonaklonog slaganja s tim Blagoja Spaskovskog, biti završena do kraja ove godine. Oni ne veruju ni da će tih 63.000 evra kredita biti dovoljno da se ceo projekat okonča i krene s proizvodnjom kako bi građani Bora imali čisto nebo i savremenu metalurgiju koju decenijama sanjaju. Zbog kašnjenja i još kojekakvih zavrzlama ceo posao može da potraje i do dve, pa i tri godine. Naučeni da verujemo i kad smo ubeđeni da nije tako, neka ova prognoza ostane da sačeka i kraj 2014., ali sumnja je sasvim opravdana.

Nad bakrom se, eto iznenađenja, polako nadvija i problem stalne, povoljnije cene. Nakon 16. marta neizbežan  je ubrzani završetak restruktuiranja, što će dovesti do celovite reorganizacije i suočavanja sa neveselom stvarnošću. Nezvanično saznajemo da će prvi na udaru privatizacije biti majdanpečki rudnik, a potom i delovi borskog kombinata bakra. S obzirom na ogroman dug RTB-a od blizu milijardu evra, nazavršene investicije, dospele kredite za otplatu i nedovoljnu rudarsku proizvodnju, nikome neće biti lako. Država će morati da brine o RTB bez obzira na to kako će se privreda reorganizovati, jer svako drugo rešenje neće biti pametno. Koliki će biti red veličine privatizacije, to će se posebno razmatrati, ali preostaje i još nešto izuzetno bitno: raščišćavanje sa kriminalom i najhitnije stvaranje imovinske, ne samo celovite, lične karte. Primerice: nije naivno pitanje ko je sve valsnik hotela “Jezero” i celog atara Borskog jezera ili čija je – alajbegovski iznikla – Fabrika strujomera na Slatinskom  putu? Tek, iz RTB- ovih komisija i pobratimskih ekipa, sad se vidi, krečene su stambene zgrade i još je što šta iz istih kružoka “farbano” po Boru  i šire, i zato će, ma kako se nekome činilo, morati da se podnesu debeli računi. Jeste da, mnogo šire se mora posmatrati naša zbilja i istina od prosto-proširene informacije prezentovane po volji i meri  samozvanog, lokalnog “velikog brata”.

Slike koje se stvaraju u javnosti zbog nekih uskih ili nenarodnih inetersa neće ubuduće moći da se ulepšavaju kako bi pojedincu ili nezdravim grupicama odgovaralo. Kako reče pesnik Staniša Mladenović, RTB Bor i Opština Bor neće, kao do sada, nadajmo se, biti država u državi ili feud bahatih licemera.

Share

Nikolić odložio posetu Boru za dane nakon izbora

Bor, 12. mart

Autor: M.C.

Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić trebalo je da sutra (četvrtak, 13. mart) poseti Institut za rudarstvo i metalurgiju u Boru, ali je dolazak odložen zbog novih državničkih obaveza predsednika. Organizatori su nam saopštili da će Nikolić posetiti borski Institut za rudarstvo i metalurgiju brzo nakon izbora, posle 16. marta.

Nezvanično saznajemo da  su Nikolićevi saradnici imali na umu i sutrašnji početak izborne tišine koja podrazumeva i odluku predsednika da ne učestvuje u predizbornoj kampanji i da bude po strani svih izbornih aktivnosti.

U Bor danas stiže ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave Igor Mirović.

Share

Ekskluzivno: Predsednik Srbije Tomislav Nikolić posetiće Institut za rudarstvo i metalurgiju u Boru

Bor, 11. mart

Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić posetiće u četvrtak, 13. marta, Institut za rudarstvo i metalurgiju u Boru, jedinu naučnu ustanovu iz ove oblasti u zemlji. Prema zvaničnom protokolu, prvo je predviđen razgovor sa poslovodstvom Instututa, a potom će predsednik Nikolić sa saradnicima i domaćinima razgledati i upoznati se sa najsavremenijom laboratorijskom opremom. Očekuje se da će se u Institutu, u sklopu ove posete, razovarati i sa predstavnicima više ambasada zemalja zainteresovanih za saradnju sa ovom našom prestižnom naučnom kućom.

Share

Bor: Ministar Bačević posebno pohvalio Institut za rudarstvo i metalurgiju

Bor, 1. mart

Autor: M.C.

Ministar rudarstva prof. dr Milan Bačević, prilikom jučerašnje posete Boru, kao i pre izborne kampanje, hvalio je RTB Bor i Institut za rudarstvo i metalurgiju podsećajući da je kombinat bakra, iako u restrukturiranju, u boljem položaju od mnogih velikih kompanija u Srbiji. Prosečna plata je oko 70.000 dinara, a istraživanja svetskih firmi pokazala su da su moguća otvranja novih rudnih ležišta bakra i zlata. Za novu topionicu moguće je da se obezbede ulaganja od prodaje jalovine iz rudnika bakra za koju su zainteresovane kompanije iz više zemalja sveta.

– Fasciniran sam laboratorijama i savremenom opremom u Institutu za bakar. U toj naučnoj kući, iz sopstvenih izvora, školuje se stručni kadar i investira u znanje. Institut je povezan sa srodnim firmama u celom svetu, dosta je urađeno i na projektima u Kazahstanu i nekim afričkim državama, što je od posebnog značaja. Ovde nikad nije prekidan naučno-istraživački rad, usavršava se i 20 doktoranata. Izdavaja se sopsteni novac za opremu laboratorija i bolje uslove rada. Ostvarena je zavidna saradnja sa japanskim univerzitetima. Ova kuća ima blistavu perspektivu-naglasio je dr Bačević podsećajući da će i lično pomoći da se dobiju novi poslovi.

Zanimljivo je da je ministar Bačević, mimo ranijeg običaja, prvo posetio Institut, a potom RTB.

Share

Prof. dr Vlastimir Trujić: Spaskovski, ipak, nije jači od države Srbije!

Bor, 9. decembar

Autor: M.C.

Svecana akademija Institut 1Spaskovski i Dinkic 2

Blagoje Spaskovski zavio je ceo ovaj kraj u crno. Unazadio je istočnu Srbiju, a kroz megalomanske kredite i ogromno zaduženje poslednjih godina, i cela Srbija će dugo da hramlje. Nestručnim radom i katastrofalnim poslovnim potezima nanеo je nenadoknadivu štetu. Nije mali broj privatnih firmi kojima RTB duguje, one će otići „pod led“ umesto da im se pomoglo. Rečju, Spaskovski je sve improvizovao i to zbog lične koristi, mada su mu stručnjaci Instituta za rudarstvo i metalurgiju, još u startu, pred kraj 2008. godine, predlagali najkvalitetniju strategiju razvoja. Štaviše, danas je RTB i Institutu po ugovornim obavezama dužan 35 miliona dinara. A ova naučna kuća je uvek davala najbolje uslove za najvažnije projekte i nije ih dobijala, novac je odlazio „svojim ljudima“ i firmama „tašna-mašna“. Kako je, samim tim, moglo da dođe do boljitka? On je, zajedno sa svojim poltronima i apsоlutno sumnjivim novinskim izveštajima, plasirao u javnost lažne rezultate rada. Prikrivao je sve svoje mahinacije – rakao nam je prof. dr Vlastimir Trujić, direktor Instituta za rudarstvo i metalurgiju pozdravljajući jutrošnje informacije u medijima o (nеzvaničnoj) najavi da je i Blagoje Spaskovski na „spisku“ SNS-a za nepoželjne direktore u državnim i javnim preduzećima.

-Neće mi biti žao što više od godinu čekam odogovor na moja pisma Aleksandru Vućiću, gde sam detaljno upozorio na pogubne posledice „predugog zadržavanja“ Spaskovskog na čelu RTB Bor. Dokazaće se da niko, pa ni Spaskovsкi, nije jači od države Srbije, što je u aktuelnom trenutku, čini se, ozbiljan zračak nade da se još energičnije kreće napred u sputavanju javašluka, korupcijde i kriminala.

Profesor Trujić je posebno podsetio na profesionalno, angažovano i uglavnom analitičko pisanje Medija centra Bor o stvаrnim problemima u RTB Bor i šire, jer „blagovrmeno se ukazivalo na te i takve, negаtivne pojave“. Nažalost, rekao je on, do sada je, ne samo u Timočkoj krajini, carovalo podaničko novinarstvo i zato „nije čudno što su na površinu isplivali moćnici poput samovoljnog i bahatog lokalnog Ronalda i sličnih“.

Share

Bor: Otvorena 45. Međunarodna konferencija o rudarstvu i metalurgiji

Bor, 17. oktobar

Autor: M.C.

U organizaciji Tehničkog fakulteta u Boru u saradnji sa Institutom za rudarstvo i metalurgiju danas je, u hotelu “Jezero“, u Boru, počela trodnevna, tradicionalna 45. Međunarodna konferencija o rudarstvu i metalurgiji uz više stotina učesnika sa svih kontinenata. Biće predstavljeno više od 200 radova i održano10 plenarnih predavanja iz oblasti rudarstva, metalurgije, geologije, ekologije, tehnologije i drugih srodnih disciplina. Svi radovi će biti štampani u stručnom časopisu koji spada među najznačajnije na svetu.

Konferenciju je otvorio Milan Antonijević, dekan Tehničkog fakulteta Bor. Učesnike su pozdravili Saša Vukadinović, predsednik opštine Bor, Ana Kostov, pomoćnik direktora u Institutu za rudarstvu i metalurgiju i Dimča Jenić, direktor razvoja RTB-a Bor.

Konferenciji prisustvuje i Martin Debelak, direktor Privredne komore Slovenije za metale i nemetale. Pored naučnih saznanja, cilj posete je i razmena iskustva i saradnja sa privrednim subjektima u regionu.

Generalni sponzor konferencije je Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja, a platinasti donatori su RTB Bor i Avala resources.

Share

45. Međunarodna konferencija o rudarstvu i metalurgiji sutra u hotelu „Jezero“

Bor, 16. oktobar

Tehnički fakultet u Boru, u saradnji sa Institutom za rudarstvo i metalurgiju, organizuju od 16-19. oktobra u hotelu „Jezero“ na Borskom jezeru  45. MEĐUNARODNU KONFERENCIJU O RUDARSTVU I METALURGIJI. Cilj konferencije je da se obezbedi forum za prezentacije i diskusije naučnih istraživanja, tehnološkog razvoja i prakse u geologiji, rudarstvu, metalurgiji, nauci o materijalima, tehnologiji, zaštiti životne sredine i srodnih tema iz inženjeringa.

Svečano otvaranje konferencije je u četvrtak, 17. oktobra, u 9 sati. U programu su predviđena plenarna predavanja stručnjaka iz celog sveta i komercijalne prezentacije i posete preduzećima RTB Bor Grupa i Avala Resources. Kompletan program možete videti OVDE.

Generalni sponzor konferencije je Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja, a platinasti donatori su RTB Bor i Avala resources.

Share

IRM Bor: Seminar o zaštiti intelektualne svojine

Bor, 9. april

IRMEdukativno informativni centarZavod za intelektualnu svojinu

Zavod za intelektualnu svojinu održaće besplatni seminar u sredu 10. aprila 2013. godine u Institutu za rudarstvo i metalurgiju u Boru (Sala PMS-a).

Pozivaju se svi zainteresovani da dođu i prisustvuju ovom seminaru.

Agenda

10:00-10:45

•        Osnove o pravima intelektualne svojine i značaj zaštite

–  žig

– industrijski dizajn

– autorsko pravo u naučno-istraživačkim radovima

– poslovna tajna, know-how

10:45-11:15

•        Zaštita patentom (nacionalna i međunarodna)

11:15-12:00

•        Patentne informacije i pretraživanje patentnih baza

Diskusija

Share

RTB Bor je u rukama tajkunsko-političke elite

Bor, 1. mart

Intervju – Dr Mile Bugarin, zamenik direktora Instituta za rudarstvo i metalurgiju

Izvor: „Puls istoka“

Mile Bugarin

Gradimo topionicu kakvu danas u svetu nema ni jedna zemlja. Nova topionica je promašena investicija koja će verovatno RTB dovesti do bankrota, a glavni krivac je Blagoje Spaskovski. Zašto su prodati Kisikana i Belorečki peščar? U Majdanpeku je katastrofalno, u Jami zabrinjavajuće, Cerovo je politički rudnik, Veliki krivelj tek čekaju muke i nevolje  

Glavna tema u rukovodstvu RTB-a Bor je izgradnja nove Topionice koja se u poslednje vreme forsira kao spas za Bor i ekološki je važna investicija za celu zemlju. Da li je ova ideja nova i kako je do nje došlo?

Ideja o izgradnji nove topionice i njeno sprovođenje u konkretnu studijsku analizu započeto je početkom osamdesetih godina prošlog veka. RTB i Institut za rudarstvo i metalurgiju u konsultativnoj saradnji sa OUTOCUMPU-om  iz Finske najpre su pristupil izradi fizibiliti studije  za fleš smelting tehnologiju početkom 1983. Kapacitet nove topionice je planiran za oko 200.000 tona katodnog bakra godišnje ili 1.000.000 tona koncentrata, od čega 750.000 tona koncentrata godišnje iz ležišta RTB-a.Fizibiliti studija je završena 1987. godine. Prema svim sagledavanjima rudarskih potencijala nije moglo da se obezbedi 750.000 tona koncentrata godišnje sa sadržajem bakra u koncentratu od 21 procenat, jer je uočen permanentni pad proizvodnje u RTB-u, došlo je i do pogoršanja uslova između odnosa ruda-jalovina. I tada je konstatovano da nova topionica ne može da bude rentabilna i ekonomična ispod proizvodnje bakra od 150.000 tona katodnog bakra godišnje. Optimalan kapacitet od 200.000 tona katodnog bakra od milion tona koncentrata godišnje može da se postigne jedino uvozom koncentrata od 250.000 tona godišnje (ili 50.000 tona katodnog bakra).

Kakva je danas situacija u svetu kada govorimo o topionicama, po kojim tehnologijama ove topionice rade i koliki su njihovi kapaciteti za preradu?

Poslednjih 25 godina niko nije napravio topionicu manjeg kapaciteta za preradu bakarnog koncentrata od 1.000.000 tona godišnje. Poslednja peć sa kapaciteom od 120.000 tona katodnog  bakra instalirana je u Iranu 1983. godine. Ni jedna zemlja sa tržišnom ekonomijom danas u svetu nema topionicu kakvu Bor gradi od 80.000 tona godišnje katodnog bakra. U svetu danas ima oko 120 topionica različitih tehnologija (uglavnom je oko 60 odsto osavremenjeno sa novim tehnologijama), gde se koncentrat topi u lebdećem stanju ili u rastopu ili sa starim-klasičnim  tehnologijama u plamenim i šahtnim pećima, zatim75 rafinacija, 160 aktivnih rudnika i oko 30 ležista bakra u pripremi i oni će biti otvoreni do 2016 godine. U savremenim topionicama ima slobodnih kapaciteta za preradu koncentrata bakra oko 30 odsto od raspoloživih kapaciteta.

Kada govorimo o ovakvim pogonima u Evropi, kakva situacija se tu beleži i kolike su zalihe koncentrata bakra na svetskom tržištu?  

Samo u Evropi ima deset topionica ukupnog kapaciteta prerade katodnog bakra od oko 600.000 tona godišnje. Slobodno je oko 40 odsto kapaciteta duži niz godina unazad, jer nema dovoljno koncentrata bakra na tržištu. Razlog takvog stanja terba pre svega tražiti u proizvodnji sve siromašnije rude bakra i u niskoj ceni koja je od  1970. do 2005. godine iznosila u proseku oko 1.700 američkih dolara po toni katodnog bakra.

Kako se takvo stanje odrazilo na rudarenje u Srbiji i svetu i prema Vašim prognozama, kako će se ubuduće kretati cena bakra na svetskom tržištu?

U takvim uslovima došlo je do drastičnog smanjenja investicija na rudnicima bakra koji su zbog loših investicionih uslova, pre svega u rudarstvu sve više raubovali ležišta i samim tim postojeća ležišta dovodili u stanje nerentabilnog poslovanja i smanjenja kapaciteta proizvodnje, pa i zatvaranje rudnika.  Takvim stanjem u rudarstvu i slabom akumulacijom sopstvenih finansijskih sredstava pojedinačnih rudnika, te niske cene, male potražnje  bakra u odnosu na zalihe i potrošnju,  nedovoljnim zamajcem razvoja zemalja u razvoju, pre svega Kine i Indije dovelo je da bakar do 2004. godine ima cenu po kojoj je kilogram sira skuplji od kilograma bakra.

Tehnološkim razvojem Kine i Indije u poslednjih 15 godina dolazi do naglog porasta potrošnje bakra, a samim tim i potražnje crvenog metala. Cena je naglo skočila i danas iznosi istorijski maksimum od oko 8.000 američkih dolara za tonu katode. Taj trend prema svim analizama (i ako je to teško predvideti) jeste na maksimumu i poče će lagano da pada, tako da će se 2015. godine cena bakra  kretati oko 7.000 dolara po toni katode. Glavni uzroci tog pada cena bakra ogledaju se, pre svega, u povećanju proizvodnje bakra u svetu i stagniranja potražnje u zemljama koje su sada u naponu  razvoja, pre svih Kina i Indija, kao i supstitucije tehnoloških dostignuća na bakarnim proizvodima.

Kolika je proizvodnja danas u nekada jednom od vodećih rudnika u Evropi, u RTB Bor, i da li RTB može da proizvede dovoljno koncentrata za novu Topionicu?

RTB Bor je nekada, do 1988. bio jedan od najvećih proizvođača bakra na Balkanu, proizvodio je oko 150.000 tona godišnje katodnog bakra. Danas RTB proizvodi oko 25.000 tona katodnog bakra iz sopstvenih rudnika. Od te količine svega oko 17.000 tona bakra može da se preradi u novoj topionici, odnosno taj kvalitet koncentrata je po na minimumu zahteva kao ulaz za topljenje u novim tehnologijama.To je koncentrat koji teško može da prođe na komercijalnom tržištu sa zadovoljavajućom, tržišnom cenom. Sve analize pokazuju da povećanje proizvodnje koncentrata bakra iz ležišta RTB-a veće od 400.000 tona koncentrata sa sadržajem bakra od 21 procenat koliko je poterban minimum, nije realno.

Šta bi moglo da promeni ovakvu sliku za koju ne bi moglo da se kaže da je ohrabrujuća, kako bi izgradnja nove topionice uopšte imala opravdanost? Tu bi verovatno pomoć države mogla da odigra značajnu ulogu…

Da bi RTB Bor proizveo samo 50 odsto potrebnog minimalnog godišnjeg kapaciteta koncentrata za novu topionicu, potrebna su kontinuirana ulaganja od oko 500 miliona USD u rudnčku i flotacijsku infrastrukturu u naredne 3-4 godine kako bi se obezbedio maksimum proizvodnje  za narednih deset godina oko 45.000 tona katodnog bakra, što je tek oko 50 odsto minimalnog kapaciteta za novu topionicu.Ukoliko bi se duplirale investicije i istovremeno krenule sa prethodnim investicijama u šestoj godini moglo bi se doći do kapaciteta od oko 80.000 tona bakra godišnje iz ležišta RTB-a i taj kontinuitet proizvodnje bi trajao oko devet godina, a da bi se  održao treba u šestoj godini započeti nove investicije u novim zahvatima proširenja kopova i pripremnih radova.Te investicije takođe nisu male.

Iz toga se može zaključiti da nisu valjano obavljene sve analize pre početka realizacije ovog poduhva?

Ambiciozna i nepromišljena ideja o izgradnji nove topionice u Boru pre obezbeđenja minimalnog kapaciteta koncentrata od 400.000 tona koncentrata godišnje bez prethodne analize rudarske  produktivnosti  započeta je na neuobičajen način „nasilničkom“ samvoljom generalnog direktora RTB-a Blagoja Spaskovskog i pored upozorenja  Instituta u Boru da je to nezrela odluka i da će proizvesti brojne probleme. To je, dakle, promašena investiciju i RTB će najverovatnije dovesti do bankrota. Spaskovski je „uspeo“ da na neshvatljiv način ubedi političku oligarhiju 2009. godine i ugovore izgradnju topionice  i sumporne kiseline sa SNC  Lavalinom sa kapacitetom od 400.000 tona koncentrata ili 80.000 tona katodnog bakra.

Da li je koncentrat bakra danas u svetu strateški važna roba?

Treba napomenuti da je danas komercijalni koncentrat veoma tražena roba. Koncentrat se danas plaća avansom od strane prerađivačkih kompanija  unapred do tri godine, i to je vemo dobro za rudnike jer imaju sredstva za investicione cikluse u održavanju ili povećanju proizvodnje koncentrata.

Menadžment RTB-a Bor i Vlada Republike Srbije tvrde da su nerentabilni kapaciteti za koje ne može da se obezbedi ni minimum potrebnog koncentrata ili katodnog bakra?

Odluka menadžmenta RTB-a i Vlade Srbije nije zasnovana na baznim činjenicama da su to kapaciteti nerentabilni i da za tako niske kapacitete RTB ne može da obezbedii ni 50 odsto kapaciteta od potrebnog minimuma 400.000 tona koncentrata ili 80.000 tona katodnog bakra. Institut je 1987. uradio kompletrnu dokumentaciju za novu topionicu  flešsmelting tehnologije kapaciteta 200.000 tona katodnog bakra. Sada je ta ista tehnologija samo sa manjim kapacitetom fleš peći. Cena ugovorene nove topionice sa sumpornom kiselinom iznosila je 135.000.000 USD 2009. godine, da bi danas realne računice pokazale da će investicije premašiti 450 milona USD. Danas, posle četiri godine pripreme i investicija u proizvodnju koncentrata, RTB je u 2012. proizveo samo 82.000 t koncentrata sa sadržajem bakra 20,19 odsto, dok su štetne komponente u tom  koncentrata iznad limita za ulazak u proces topljenja. To znači, i da je RTB od 2008. do januara 2013. godine uspeo da proizvede samo petinu koncentrata na godišnjem nivou, koji sa velikim rizikom može da  se prerađuje zato što 12 elemenata koji utiču na ekologiju imaju od 5 do 28 procenata veći ulaz od predviđenog limita u topionicu, što značajno  može da utiče na sistem ekološke zaštite na novoj topionici (prouzrokovati česte kvarove na tim sistemim).

Na poteze koje je povlačio RTB Bor, a koji su po proceni stručnjacika Instituta za rudarstvo i metalurgiju, bili pogrešni, Institut je pravovremeno reagovao dopisima republičkoj Vladi?

Institut u Boru  je permanentno u pismenoj formi upozoravao 2010. i 2011. godine Vladu Srbije i predsednika Srbije upozoravajući  kako je Spaskovski smišljeno ušao u avanturu bez validnih činjenica kao što su nepostojanje fizibiliti studije o mogućoj  proizvodnji koncentrata bakra iz ležišta RTB-a za narednih 10- 20 godina  koja je urađena od kompetentne institucije i kompetentne revizije koja bi dala odgovor koliko i u kom vremenu, sa koliko investicija i vremena ulaganja se može obezbediti proizvodnja koncentrata bakra kvaliteta koju zahteva fleš tehnologija. Takav dokument bio bi bazna podloga za odlučivanje investiranja u novu topionicu.

Institut za rudarstvo i metalurgiju u Boru  je to na samom startu nudio da uradi, ali Spaskovski iz njemu znanih razloga nije prihvatio i Institutu ukinuo saradnju sa RTBom, tj. saradnju sveo na minimum i ako ta kuća postoji 50 godina i bila je u sklopu RTBa do 2008. godine kada se izdvaja kao državno preduzeće po odluci Vlade Srbije.

Institut je u potpunosti isključen oko izgradnje nove topionice, ali i dalje prati sve što se dešava na tom poligonu.

„Kolubara“ i Galenika su „mala maca“ za Bor

Blagoje Spaskovski i njegov poslušnički i poltronski tim imaju udela i u promešenim investicijama u gradu i okolini Bora. Promašen  su: zoološki vrt, Fabrika strujomera, akva-par sa konjušnicom, tek hotel „Jezero“, balon sala je bespotrebno zauzela letnji teniski teren. Umesto jezerceta kod Sportskog centra bolje bi bilo da je obnovljen bazen u školi „Duško Radović“. Žičara na Crnom vrhu nema profesionalnu stazu, aerodrom je potpuni krah. Moguće je i da je Belorečki peščar otišao u druge ruke (Bugari prodali Nemcima, kako bi se verovatno prikrio raniji kriminal). Kada bi posmatrali mnoge poslove kroz nepoštovanje zakona, Galenika i „Kolubara“ su „mala maca“ za Bor. Ovde je političko-tajkunska organizacija umešala prste-prste veruje dr Mile Bugarin.

Godine 2008. i 2009. prodata su dva pogona koja su u direktnoj vezi sa radom sadašnje i buduće Topionice – Kisikana i kvarcni Belorečki peščar?

Da, to je simptomatično da se 2008. godine prodaju dva pogona za koje je vezan rad sadašnje i buduće topionic, a to su:

Kisikana koja se prodaje veoma jeftino i ako je pogon relativno nov, a glavna je dovodna aorta kiseonika za novu fleš peć- novu topionicu. Primera radi, za zadati minimalni kapacitet od 400.000 tona koncentrata godišnje potroši se oko 98.000 tona kiseonika ili 73.200.000 normalna metra kubna, što po sadašnjim cenama iznosi oko 7 miliona evra godišnje. Ukoliko se proces koji je zadat kapacitativno ne šaržira u kontinuitetu od oko 60 tona koncentrata na čas, utrošak kiseonika je znatno veći, a samim tim i troškovi se funkcionalno povećavaju.Sada  kisikana ima kapacitet oko 4000Nm3/h, a treba 12000Nm3/h. Na dogišnjem nivou treba 103 miliona Nm3/h kiseonika.

Kvarcni belorečki peščar je prodat 2009. godine, a neminovan je za šaržu koncentrata kao topitelj. Godišnje potrebe kvarcnog peska kao topitelja koncentrata bakra  iznose oko 40.000 tona, što je u novčanoj vrednosti oko 2 miliona evra godišnje.To je najveće ležište kvarcnog peska u regionu sa najboljim kvalitetom. Veoma je povoljan za izradu staklene ambalaže i idealan je za staklaru Paraćin. Rezerve su preko 150 miliona tona, pogon je nov, izgrađena nova separacija, a prodat je za milion evra i 3 miliona evra investicija za šest godina. Da se ne govori o namernoj pripremi za prodaju, smanjenja prihoda u prethodne četiri godine pre prodaje…itd. Interesantno je da je vlasnik iz Bugarske (od pre neki dan novi gazda je Nemac) i da je sve kvalitetne kvarcne sirovine kupio u Srbiji i postao monopolista te sirovine ( kvarc u Rgorini, Donja Bela Reka u Boru, kvarcni pesak u Ubu…).

Radovi na izgradnji nove Topionice su u punom jeku. Možete li da sačinite presek stanja ovih radova sa januarom ove godine?

Kada govorimo o pripremi koncentrata, treba istaći da do januara 2013. godine nisu urađene nikakve investicione rekonstukcije. Tu se misli na ugradnju grejača, opreme za mešanje i pravljenje kompozita… Nivo investicija u ovom smislu je milion dolara. Drugi segment je sušenje koncentrata – završeni temelji, dalja infrastruktura na toj celini vezana za čeličnu konstrukciju nije urađena, oprema u većem procentu stigla je na radilište.Što se tiče fleš peći, završeni su temelji, završena betonska ploča za postavljanje peći, gradi se hala gde će biti peć sa infrastrukturom…..Dalje, konvertori, urađeno je rashlađivanje komore, grade se temelji za postrije za prečišćavanje gasova, projekti su u završnoj fazi. Međutim, nisu urađeni skruberi i dimni hvatači.Gasovodi treba da se rekonstruišu…..U okviru modernizacije livenja i livne mašine za anodni bakar, dopremanje gasova ništa za  sada nije urađeno. Ovo se odnosi se na automatizaciju  procesa livenja anoda koje su duplo teže nego do sada. Potrebno je uraditi  i komoru za dogrevanje anodne peći za šta nisu čak ni projekti urađeni. Takođe je neophodno da se urade i kalupi anoda na 350 kilograma.

Sumporna,urađeni su temelji i u toku je faza montiranja opreme, a za Fabriku za prečišćavanje otpadnih voda još nisu urađena ispitivanja za temelje fabrike, a o projektima da i ne pričamo. Vrednost ovih investicija je oko 40 miliona evra. Kada je reč o Fabrici prerade šljake iz anodne peći, opet na žalost nema pomaka, nisu urađena ni ispitivanja za nosivost temelja, a o projektu ni govora. Ovde su investicije oko 60 miliona evra. Potrebno je napomenuti da sadašnja, stara topionica ne može da posluži jer sa tom tehnologijom iskorišćenja bakra su ispod 30 odsto, a nova flotacija ima iskorišćenja oko 85-90 procenata bakra. Rekonstrukcija Kisikane je počela da bi se dobio kapacitet od oko 12.000Nm3/h, ali razvod gasova od kisikane do i u postrojenju nove topionice nije razrađen ni u projektima. Samo implementacija gasovoda za novu topionicu koštatiće preko 15 milona USD. Potrebno je vreme ugradnje koje nije malo.

Kako izgleda potreban sastav koncentrata za novu Topionicu, a koji su, u stvarnosti, postignuti rezultati?

Da bi fleš peć radila sa minimalnim kapacitetom potrebno je obezbediti određene uslove za koje SNC-lavalin garantuje da će nova Topionica raditi isplativo i ekološki. Postignut rezultatdobijanja koncentrata iz RTBa od 2008.do2012. godine je apsolutno poražavajući, a topionica treba da se otvori krajem 2013. Za poslednje četiri godine rada u proizvodnji koncentrata iz svih rudnika RTB-a uz utezanja postojećih agregata i investiranja i ako se uzme kao reper 2012. godina proizvodnje koncentrata, rezultati su poražavajuci, jer je za 11 meseci 2012. proizvedeno 16.600 tona koncentrata sa sadržajem bakra od 20,1 procenat , što je svega oko 19 procenata  godišnjeg kapaciteta nove topionice. Taj koncentrat je iz Velikog Krivelja, ostali koncentrati NE zadovoljavaju sirovinu za topljenje u novoj topionici.To znači, da je potreban minimalni kapacitet  prerade koncentrata dnevno od 1.212 tona, a RTB je za 2012. godinu obezbedio samo 250 tona na dan koncentrata koji nije ostavio ekološke zadate parametre i to se odražava na ekologiju, kao i na procese prečišćavanja vazduha koji prouzrokuju česte kvarove ukoliko se ne obezbede ulazne karakteristike koncentrata. Da bi radila Topionica mora da ima kontinuitet prerade i kontinuitet dodavanja koncentrata datog kvaliteta sa preradom od 60 tona na sat, u protivnom, nastaju komplikacije kreni-stani i blokiranje procesa rada. U januaru 2013. godine, kakvo je sada stanje, možemo da obezbedimo maksimalno 10-15 tona koncentrata na sat, što je poražavajuće.

Kakvo je trenutno stanje u rudnicima za proizvodnju koncentrata u Majdanpeku, Velikom Krivelju i Cerovu?

Proizvodnja rude iz Majdanpeka sa presekom za januar 2013. godine je katastrofalna, jer je rudnik u poslednje četiri godine doveden pred zatvaranje. Razloga za to je  više. Proizvodnja rude na Severnom Reviru je pred zatvaranjem odakle se trenutno jedino proizvodi ruda sa dna kopna, lošeg kvaliteta iz kojeg je nemoguće dobiti koncentrat za  novu topionicu. Na Severnom Reviru mulja ima do kraja 2013. godine i neophodan je novi investicioni ciklus proširenja za koje nemaju ni projekte, niti analize tog proširenja. Ono što je karakteristično jeste da je to uglavnom polimetalična ruda koja u sebi sadrži štetene komponente  (olovo, cink, živa, arsen, kadmijum…) čiji ulazi u novoj topionici ne bi mogli da se prihvate, a sad je ogromno zagađenje grada Bora i niko se ne oglašava.

Proizvodnja iz Južnog Revira za sada ne postoji, radi se na raskrivci sa smanjenim kapacitetom da bi se došlo do rude gde je potrebno ukloniti 810 miliona tona raskrivke za 5 miliona tona rude. Nakon toga je potrebno ukloniti 60 miliona tona jalovine da bi se došlo do 40 miliona tona rude, a da bi se ona izvadila mora se izmestiti regionalni put Majdanpek  Beograd, gradski kolektor fekalnih voda i reka Mali Pek koji prolaze kroz ležište, zatim ispumpati 16 miliona kubnih metara otpadne vode iz kopa za koju treba izgraditi fabriku za prečišćavanje vode, kako bi se ista pustila u reku Pek. Potrebno je osposobiti transportne sisteme za transport rude do flotacije i rekonstruisati potpuno flotaciju kako bi se proizveo kvalitetan koncentrat za novu topionicu. Potrebno je i proširiti i osigurati jalovište flotacije, kao i kupovinu opreme na kopu radi povećavanja kapaciteta. Neophodno je uraditi strategiju otkopavanja oba revira, realan dugoročni program za 15-20 godina u Majdanpeku. Sada to NE postoji. Za Severni Revir ne postoji realna dokumentacija za eksploataciju, samo postoji elaborat rezervi overen 2012. godine i više nikakve dokumentacije koja je saglasna sa tim elaboratom.

Rudnik Veliki Krivelj je za sada najstabilniji u proizvodnji rude, i to oko 8 miliona tona. Problem Velikog Krivelja što kapacitet jalovišta je skoro popunjen i ima rezerve za još oko 1820 miliona jalovine. S obzirom da se 2,5 miliona tona rude doprema iz Cerova što sa kriveljskom rudom iznosi oko 10,5 miliona tona godišnje. To je alarmantan podatak s obzirom da do sada se ništa nije preduzelo da se sačini novo jalovište koje nije jednostavno izgraditi zbog ekoloških, tehničkih, administrativnih i pravnih poslova, jer godišnje flotacijsko jalovište ima izlaz od oko 10 miliona tona. Za sada ne postoji ni studija. Poslednje četiri godine se kasni za oko 20 miliona tona investicione raskrivke, što je jedna puna godinu zakašnjenja u ostvarenju 8 miliona tona rude godišnje, tako da će u 2015. godini doći do drastičnog pada proizvodnje . Iskorišćenja bakra u flotaciji su ispod 75 procenata u odnosu na realna, koja iznose 8283 odsto a zlata su ispod 40 procenata.Manjak, samo na gubitku bakra u flotaciji zbog ljudskog faktora za 11 meseci 2012. iznosi 25-30 miliona dolara.

Ležište „Cerovo 1“ je otvoreno 1991. sa kapacitom od 2,5 miliona tona godišnje rude. Ležište je sa učešćem oksidnog bakra do 35 odsto i nije uopšte prikladno flotacijskom tretmanu na način kako se sada i ranije prerađuje ruda bakra, jer su iskorišćenja 40 odsto. Ležište Cerovo je obustavljeno sa proizvodnjom  2002. godine, jer proizvodi gubitke, a otvoren je kao politički rudnik samo marketinški za pojedine direktore i političare, za ličnu promociju da imaju „odskočnu dasku“ za politička napredovanja  devedesetih godina.Ponovno aktiviranje Cerova za nekih 12miliona tona rude je urađeno 2011. od istog čoveka koji je sada generalni direktor RTBa. Isključivo i samo iz patoloških  psihopatskih ambicija, izmislivši staru metodologiju koju je primenjivao devedesetih  godina da se ruda Cerova nakon mlevenja meša sa kriveljskom, te tako ne mogu da se, nakon osnovnog flotiranja, prate parametri i pokazatelji cerovske rude, pri čemu nastaju veliki gubici u obe rude, čija vrednost gubitaka kumulativno mesečno premašuje dva i po milionadolara.Cerovska ruda ne može da se prerađuje na postojeći način, jer su veliki gubici bakra i apsolutno nerentabilna proizvodnja, niti može da se meša sa kriveljskom. Oksidna (oko35%) i sulfidna ruda iz Cerova ne mogu se zajedno tretirati na flotacijski način kako se sada radi. Ruda iz Cerova mora da se prerađuje selektivno, odvojeno oksidna od sulfidne, tako što se mora investirati u izgradnju nove klasične flotacije za sulfidnu rudu u blizini ležišta kapaciteta 5 miliona tona rude godišnje i izgradnju fabrike solventne ekstrakcije (luženje) kapaciteta 3.000 tona katodnog bakra godišnje u kojoj će se prerađivati sve sirovine koje se luže u RBB-u. Vrednost tih investicija je reda veličine napravljenih gubitaka bakra na flotaciji Veliki Krivelj samo u 2012. godini. Fabriku solventne ekstrakcije treba graditi na racionalnoj lokaciji koja će obuhvatiti i luženja drugih jalovišta i otpadnih rudničkih voda. Investicija fabrike solventne ekstrakcije košta oko 20 miliona sa rokom izgradnje oko dve godine. Tokav proces je pre godinu dana završen u Asarel – Medet rudniku u Bugarskoj.

Za kraj ovog razgovora recite kakvo je stanje u borskoj Jami i kakvom ocenjujete proizvodnju rude i koncentrata?

Stanje u jamskoj proizvodnji rude i koncentrata je zabrinjavajuća. Sva rudna tela od devedesetih pa do danas (njih 15) otkopana su i sada se otkopavaju neki „ćoškovi“ i ostaci koji su ostali nezahvaćeni pored transportnih hodnika. Gubici tokom eksplotacije su veći od 50 odsto, što predstavlja zločin prema mineralnim resursima, jer se više nikad ne mogu  ponovo zahvatiti eksploatacijom. Jedino ležište za jamsku eksploataciju koje je ostalo izvan eksploatacije jeste Borska reka koja nije istražena. Na tom ležištu u poslednjih  pet godina nisu obavljane nikakve aktivnosti. Sadržaj bakra se kreće od 0,3-1 procenta. Ležište nije pripremljeno niti istraženo, a da bi se dovelo u fazu eksploatcije potrebno je više od pet godina intenzivnih rudarskih priprema sa investicijama preko 300 miliona evra. Potrebno je razraditi ležište, obaviti metodu eksploatacije, izgraditi novu flotaciju sa kapacitetom 5-7 miliona tona rude…itd.Eksploatacija „ćoškova“ može se  neracionalno otkopavati još 2013. godine i eksploatacija u Jami Bor se završava iako je do 1998. godine proizvodnja bila oko 2 miliona tona rude ili 13.000 tona katodnog bakra godišnje.

Gospodine Bugarin, da li ste o svemu ovome obavestili nadležne u državi i još neke relavalentne faktore, možda i sručnu javnost?

Sačinio sam kompletnu informaiju na 15 stranica i potridio se da je na ruke dobije više resornih ministara. Da li će biti rekacije, ne znam, ali sam smatrao da je to moja dužnost i posao koji Institut mora da predoči javnosti, jer drugačije ne vredi, ne samo zbog preko potrebne transparentnosti. Bilo bi dobro da se oglasi i menadžemnt i stručnjaci iz RTB-a, našeg Tehničkog fakulteta, Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, čak i strane institucije. U Vladi Srbije nisu neobavešteni, ali se ne reaguje, a to je, opet, posebna priča.

Dug oko 1,5 milijardi dolara

Dr Bugarin ističe da je situacija takva da bi tek sad u RTB trebalo uvesti, a ne kako Dinkić najavljuje, završiti restruktuiranje. Dug je blizu 1,5 milijardi dolara, a kada je krajem 2008. na čelo RTB došao Blagoje Spaskovski iznosio je trostruko manje. Na primer, u renoviranje hotela „Jezero“ uloženo je oko 4 miliona dolara. Sa tim parama mogla bi se sagraditi dva nova hotela kao što je „Albo“. Za „Jezero“ se iz TIR-a stalno odvozi mazut za grejanje praznih prostorija. Ovaj hotel mesečno potroši 80.000, a ne prihodije više od 10 hiljada evra.Gde su tu računice. Gde su avioni na aerodromu, pare se razbacuju po kružnim tokovima, Zoološki vrt po nekim proračunima mesečno troši 7 miliona dinara… Ko sve to da izdrži i zarad čega. Moglo je mnogo bolje da se radi sa tolikim parama.

Share