Arhive oznaka: Borska reka

Kako će RTB Bor da sanira jalovište kod Krupnja kad je i sam u (ekološkoj) agoniji?

Bor, 1. novembar

Autor: M.C. C.

Izjava ministra Velimira Ilića da će državna firma RTB Bor dobrovljno i džabe , nakon pola godine čekanja i već previše uništenih vodotokova, da sanira zatrovano jaloviše kod Krupnja, pobuđuje pažnju, najpre u Boru i Timočkoj Krajini. Jer je Farmakom privatizovanii, i nekada čuveni rudnik antimona Zaječa, danas u stečaju, dozvolio je sebi da mesecima otiče reka puna olova, cinka i ostalih teških metala, i da, iz Korenite i Jadra, prodre u Drinu, a potom i u Savu. Šabac je na nogama, otrov se bliži Beogradu. Iz moćnog Farmakoma i Bogićevićevog jata, jednog od najčuvenijih iz prošle vlasti ( i ova vlast kao da ih mazi) , spremno odogvoraju da nemaju čime da zaustave otrovnu bujicu. Nemaju oni, rečju, para. Kako tako jaka firma preko noći da oslabi i iznemogne, i kako da se Bogićević toliko održava a svašta se čuje o tim njegovim uspesima? (Nećemo sad o deci iz Zajače i poznatom slučaju sa krvnim grupama).
U Srbiji, po gradu Boru posebno, ispredaju se razne priče o sprezi Bogićevića i borskog moćnika, odličenog u RTB Bor, Blagoja Spaskovskog. I, sad, eto, abera, i to iz Vlade Srbije, da će Spaskvoski iliti RTB, bez dinara i od srca, da pomogne Bogićeviću iliti Farmakomu. Onako kako se to činilo i sa saradnjom RTB-a i Bogićevićevog rundika zlata Lece kod Medveđe, gde je Boranin jedno divno vreme bio i predsednik Upravnog odbora i generalni direktor u kombinatu bakra. Samlevena ruda, sa izuzetnim sadržajem zlata, prerađuj se u Brazilu ( kod nas nema takve topionice) i nemoguće je da izostaje profit. Zašto to spominjemo? Kad je zaštitta životne sredine u pitanju, nema čekanja i „vađenja“ na praznu kasu, ako im je verovati. Neka se posegne za zlatom iz rundika Lece i neka, logično je, Bogićević rešava probelem koji je najviše njegova briga. Kad je, zar ne, kupovao rudnike po Srbiji i Bosni, bio je mali Bog i neprikosnoveni gazda, niko mu ništa nije mogao, sad će država – uz pomoć svoje nestabilne kompanije, RTB Bor – da odradi tako težak i veliki posao. Onako, drugarski, jer Bogićević i Spaskovski su najveći kad je najteže, kad se udruže, kad spoje privatno i državno, i onda tek – vidimo šta je dobijeno. Lako je ležati na (zlato je nacionalni resurs, Bogićeviću) sjajnim polugama i crpeti nacionalno blago i s njim trgovati i muljati po belom svetu, a kad dođe stani-pani, eto njima države i političkih veza , od Petrovića i Tadića do, izgleda, i ovih današnjih pojedinih a naših.
RTB Bor, da se nikako ne smetne s uma, u tolikim je ekološkim magluštinama i čudima da ne može ni sebi iole ozbiljnije da pomogne. Najzatrovanija reka u Evropi,mrtva Borska reka, ekološki najugroženija sela Slatina i Krivelj, labavi kolektor na borskom jalovištu… pretnja su i opomena, gorka stavrnost i opasnost, kakvu ni projekti Svteske banke nisu unapredili. Država je u RTB Bor uložila ogorman novac, dugovanja ove kompanije su prešla milijardu evra, projekat Nove topionice je, tvrde stručnjaci borskog Instituta za rudarstvo i metalurgiju, očigledan promašaj i ko zna koliku će cenu dostići i kada će zaista proraditi; rudarstvo je u propadanju, i kako onda da se taj posrnuli, nekadašnji jugo-gigant, nosi sa ekološkom katasttrofom u Krupnju. Ne može da reši ni svoje neke dnevne probeleme a kamo li da – pritisnut korupcijom i kriminalom, javašlukom i neradom – pomogne drugima i pokaže se u najboljem svetlu. Da je to tako jendostavno i moguće, kamo lepe sreće za sve nas. Za celu Srbiju. Pa, u Tekiji i Kladovu su oblepljivali etikete RTB-a na vozila i mašine komunalnih preduzeća i privatnih firmi samo da bi se RTB – direktor što efikasnije i sadržajnije udvorio premijeru i ministrima. To svi znaju u istočnoj Srbiji. Nemojmo, gospodine minsitre Iliću, i pored vaših najčestitjih namera, da verujete ovima iz RTB-a. Bar Vi ste iskusan i odličan poznavalac naših zbilja, volja i nevolja, nemojte Vas, iskrenog i dostojanstvenog Srbina, da obmanjuju i poluelegantno podstiču na ishitrene izjave. Mogu oni sve na rečima da učine, i to jalovište u Kostajniku da zaustave ( šta li su čekali ovo pola godine kad su tako spremni?), ali da država zalegne. Kao što je zalegla i za opremu u flotaciji rudnika Krivelj, za Novu topionicu, za sve i svašta u Boru i okolini, a rezulati su, videćete jednog dana, poražavajući. Mnogo toga je već u rukama policije, sudstva i tužilaštva, tako da nije teško da se kvalitetnije infromišete ukoliko vaše službe u Vladi, događa se, nisu obaveštene. Ovde, u našim varošima, veruju da vi, Gore, u prestonici i vrhovima, niste baš upućeni kako se to kod nas vešto radi, besedi i obmanjuje. Kao da niste, čini se, potekli sa ovih ulica, njiva, šljivika i bogaza. To, ministre Iliću, – ipak – za Vas najmanje važi. ONI kojima je ova beleška upućena lako će se prepoznati, ako je uopšte pročitaju! A trebalo bi, još kako. Ove fotografije su samo jedan od mali milion dokaza…

Share

APEL BORSKOJ, MAJDANPEČKOJ I SRPSKOJ JAVNOSTI POVODOM NAJAVE RASPRODAJE RUDNIH RESURSA RTB BOR

Bor, 11. avgust

GENERALNA DIREKCIJA RTBa BORPoštovani građani Bora, Majdanpeka i Srbije,

Ovaj tekst je napisan od strane kompetentnih stručnjaka u krajnje pozitivnoj nameri, uz poštovanje kriterijuma struke i nauke, prvenstveno zbog toga da bi se našoj javnosti predočile moguće pogubne posledice po RTB Bor, gradove Bor i Majdanpek, kao i čitavu naciju od sulude pljačkaške rasprodaje neobnovljivih rudnih resursa naše zemlje.

RTB-om Bor već šestu godinu gospodari visokoorganizovana korupcionaška mafija, čiji koreni sežu do srca sistema, a čiji je prvenstveni cilj da se preko navodnog „Programa revitalizacije rudničkih i rekonstrukcije metalurških kapaciteta RTB Bor“ pljačka budžet Republike Srbije. Od 350 miliona €, koliko je do sada u taj program uloženo, za trećinu nema realnog pokrića, odnosno ne zna se gde su potrošeni.

Za tih šest godina RTB Bor je potpuno upropašćen. Tehnološki, finansijski, društveno – socojalno i ekološki.Osim kredita za razvoj od 350 miliona €, RTB Bor je opterećen neispunjenjem Biznis planom zacrtanih proizvodnih planova, kao i zaostalom raskrivkom u količini od 50 miliona tona, čiji je ekvivalenat 125 miliona USD. Ima ozbiljnih nagoveštaja da je avansna prodaja bakra dostigla alarmantan nivo, što, ako je tačno, iznosi dug od novih stotinak miliona USD. Osim toga, prilikom zadnje posete Aleksandra Vučića Boru u drugoj polovini jula ove godine, nagoveštena su nova investiciona sredstva u visini od 30 do 40 miliona €. Kada se sva ta sredstva saberu, dobije se nivo zaduženosti novim kreditima od skoro 600 miliona €.

Uzmu li se u obzir stara kreditna zaduženja pre 2008. godine u iznosu od 860 miliona €, koja se kroz konverziju kapitala u vlasništvo i „kupovinu“ duga mogu svesti na realnih 120 do 160 miliona €, onda realan trenutni nivo zaduženosti RTB Bor iznosi neizbežnih 700 do 750 miliona €, bez zaračunatih kamata. Sa kamatama to je realnih milijardu €. Taj dug RTB Bor neće moći da vrati, već država Srbija. Da uprostimo: kroz konverziju kapitala u vlasništvo država će postati većinski vlasnik kompanije i u miraz će dobiti i dug od milijardu €, koji će ona morati da vrati u narednih sedam do deset godina.

U takvoj, apsolutno bezizlaznoj situaciji, sistemska korupcionaška mafija, koja vlada RTB –om Bor, setila se da se kurtališe bede kroz navodno strateško partnerstvo sa inostranim kompanijama. I to je pre neki dan generalni direktor RTB Bor objavio. Vrlo brzo, do kraja avgusta ili početka septembra ove godine, biće raspisan tender za ustupanje rudnih resursa „Cerovo“, „Čoka Marin“ i „Borska Reka“ strateškim partnerima. Strateški partneri bi imali dominantnu ulogu u menadžmentu i odlučivanju, dok bi država Srbija imala manjinski paket vlasništva. Jedina obaveza bi bila da se proizvedeni koncentrat bakra isporuči na preradu u novoizgrađenu (ako se izgradi?) topionicu u Boru. Nivo ulaganja strateškog partnera bi bio po 100 miliona USD u rudna ležišta „Cerovo“ i „Borska Reka“ i 30 miliona USD u rudno ležište „Čoka Marin“.

Na pomolu je pljačka neviđenih razmera. Prodajom pomenutih rudnih resursa ( ako do toga dođe) ispod žita strancima (ili navodno „strancima“, a u stvari pojedincima u domaćoj korupcionaškoj mafiji) omogućiće se da se ostvari profit od skoro desetak milijardi USD!

Ovo treba objasniti ovako:

  1. Rudno ležište „Cerovo primarno“ je ležište vrlo niske potencijalnosti i nema ekonomskih osnova za njegovu eksploataciju u narednih bar desetak godina. Zbog toga bi bilo dobro kada bi se za njegovu eksploataciju zainteresovao neki inostrani strateški partner, ali šanse za to su više nego minimalne.
  1. Rudno ležište „Čoka Marin“ je jedno malo, prebogato rudno ležište polimetalične rude petnaestak kilometara jugoistočno od Majdanpeka, tj. na teritoriji opštine Majdanpek i organizaciono pripada Rudniku bakra Majdanpek (RBM). Zbog velikog učešća otrovnih materija, pomenutu rudu je nemoguće tretirati u borskim metalurškim postrojenjima, i starim i novim. Dugo godina je isto ovo poslovodstvo plasiralo tezu da će se eksploatacijom tog rudnog tela stvoriti profit koji će poslužiti kao osnova za razvoj posustalog rudarskog kompleksa RBM. Prodajom rudnog ležišta „Čoka Marin“ uništava se budućnost RBM i grada Majdanpeka.
  1. I na kraju, rudno ležište „Borska Reka“ je priča za sebe. Ono je jedina budućnost RTB Bor na zdravim ekonomskim osnovama. To je najpotencijalniji resurs kojim RTB Bor raspolaže. Sadrži 600 miliona tona eksploatabilne rude iz kojih se uz proizvodnju od 20 miliona tona rude godišnje u narednih trideset godina može proizvesti 2.800.000 t bakra, 68.000 kg zlata, 432.000 kg srebra, 11.700 t molioksida i drugih retkih metala. Ukupna valorizaciona vrednost iznosi oko 22,9 milijardi USD, što daje prihod po toni proizvedenog bakra od 8.140 USD/t.

Najnovija istraživanja eminentnih basenskih stručnjaka pokazuju da bi se uz primenu savremenih metoda otkopavanja, koje su vrlo razvijene u svetu, iz pomenutog resursa, mogao dobijati bakar sa cenom koštanja od maksimalnih 5000 USD/t. To znači da bi eksploatacijom tog resursa ukupni troškovi proizvodnje bili na nivou od oko 14,5 milijardi dolara. Kada se od prihoda odbiju troškovi, dobija se profit u iznosu od: 22,9 milijardi USD – 14, 5 milijardi USD = 8,4 milijardi USD. Toliki profit će otići strateškom partneru, a nama, odnosno poreskim obveznicima Srbije, ostaće da vraćamo postojeće dugove u iznosu od milijardu €. Prodajom rudnog ležišta „Borska reka“ uništava se budućnost celog RTB Bor i grada Bora.

SPREČIMO KORUPCIONAŠKU MAFIJU DA RASPRODAJOM RUDNIH RESURSA RTB BOR UČINI NAJVEĆU PLJAČKU U ISTORIJI SRBIJE, A GRADOVE BOR I MAJDANPEK ZAVIJE U CRNO!

U Boru, 8.8.2014.

Apel sačinila grupa stručnjaka iz   Bora. ( Autori su poznati redakciji  Medija centra Bor.)

Share

Čistija Borska reka – čistija Slatina

Bor, 25. april

Autor: M.P.

Akcija čišćenja korita Borske reke od komunalnog otpada u selu Slatina „Čistija reka-čistije selo“ održaće se 7. juna i prethodiće joj dve edukativne tribine o ekologiji. To je dogovoreno na jučerašnjem sastanku u Mesnoj kancelariji MZ Slatina kome su prisustvovali predstavnici firme „Rakita exploration“, Saveta MZ Slatina, svih udruženja u Boru koja se bave ekologijom, Kancelarije za životnu sredinu opštine Bor i meštani. Ova akcija, koja je samo početak čišćenja i drugih sela na teritoriji opštine Bor, pokrenuta je na inicijativu Rakite, koja je i glavni sponzor. Dejan Bučanović, zamenik direktora „Rakita exploration“, izrazio je zadovoljstvo zbog velikog odziva i zainteresovanosti meštana i ekologa i tako opravdana ideja ljudi u firmi. On je precizirao da se ovde radi samo o čišćenju korita od raznog komunalnog i mehaničkog otpada koji se baca u reku i da su zato bitne edukativne tribine koje će se održati 17. maja i 5. juna.

Akcija je trebala da bude izvedena 22. aprila povodom Dana planete Zemlje ali je zbog Uskrsa i lošeg vremena pomerena za 7. jun povodom Svetskog dana zaštite životne sredine.

Share

„Borska reka” za preporod Timočke Krajine

IZVOR: POLITIKA

Ovo nalazište bakra, koje između ostalog krije i 78 tona čistog zlata, moglo bi se eksploatisati sto godina, procenjuje dr Rade Kojdić
Među onima u Boru, koji se već godinu i po dana raduju sve izvesnijoj sudbini Borskog kombinata bakra, pod okriljem države, jeste i dr Rade Kojdić, jedan od najpoznatijih stručnjaka rudarske struke u Timočkoj krajini i Srbiji. U penziji je deset godina, ali kao i da nije. Gotovo šest decenija, i sada u 78.godini, posvećen je rudarstvu, kao i kada je u njega kročio kao kvalifikovani kopač, krenuvši od rodnog Glamoča, u BiH, do Bora i Timočke Krajine.
A godina u koju smo tek ušli čini mu se presudnom za Bor i njegov Kombinat bakra. I zvanično će početi temeljna obnova rudarske mehanizacije i gradnja nove savremene topionice bakra, uz garancije države za povoljne kredite isporučilaca opreme. Najzad, posle dvadeset godina stagnacije i deset godina zabrinjavajućeg nazadovanja.
Prilika je, konačno, i za najveće i najperspektivnije podzemno timočko ležište bakra „Borsku reku”. Višegodišnjim istraživanjima, utvrđeno je da to rudno telo ima ukupno milijardu i pedeset miliona tona rude, 4,5 miliona tona katodnog bakra, 78 tona čistog zlata, 1.300 tona srebra, 38.536 tona skupocenog molibdena i više desetina hiljada tona drugih plemenitih i retkih metala. Sve je to dr Kojdiću dobro poznato jer je godinama rukovodio podzemnom eksploatacijom bakra u Borskom kombinatu, a doktorsko zvanje stekao je upravo na jednoj otkopnoj metodi, koja tek treba masovnije da se primeni u tom novom velikom ležištu.
Ovaj stručnjak, poznat po nadimku Čiča, još se gotovo svakodnevno „druži” sa proračunima koje je još 1993.godine sačinio za „Borsku reku”, a koje je tada ugradio u dugoročni program podzemne eksploatacije bakra u Borskom kombinatu. U te proračune ugradio je svoje dugogodišnje rudarsko iskustvo, od kada se prvi put zaposlio kao kvalifikovani kopač u rudniku kamenog uglja na Rtnju, kao i to što je od 1966.do 1971.godine bio upravnik borske „Jame”.
Ubeđen je da je „Borska reka” dobro istražena i da je pored otkrivenog moguće otkriti i nešto više i značajnije. Biće posla u njoj za još 100 godina, verovatno i duže, a kada se otkriveno prevede u novac fascinira da se samo na bakru, računajući cenu od 6.000 dolara za tonu (trenutna cena je 7.100 dolara), u jednom veku rudarenja može zaraditi 27 milijardi dolara. Štrecne ga kad pomisli da smo umalo i „Borsku reku” i sve površinske rudnike u Boru i Majdanpeku, i topionicu, i ostalu imovinu borske kompanije mogli prodati za samo 400 miliona dolara. Srećom to se nije dogodilo i tome su, veli, svojim prilozima pomogli i mediji, posebno „Politika“.
Penzioner Rade Kojdić apeluje da se pružena ruka države prihvati i krene u akciju. Što pre. Treba krenuti odlučnije u eksploataciju „Borske reke”. Još 900 metara ispod 13.horizonta „Jame”. Može da pomogne i njegova metoda sa prinudnim obrušavanjem rude iz niskopa koji je već stigao do kote od 235 metara. Taj niskop je ohrabrujuća investicija, prema njegovom projektu od pre 16 godina. Ako se odmah uloži još samo 10 miliona dolara, moguće je za godinu i po dana krenuti sa otkopavanjem dela rudnog tela na koti od 145 metara, u kome ima 18 miliona tona rude. Svake godine otkopavalo bi se milion i po tona rude i iz nje dobijalo 7.500 tona bakra. Ova faza eksperimentalne eksploatacije, metodom dr Kojdića, trajala bi 12 godina.
Obezbedio bi se tako dovoljno rude za novu savremenu topionicu, koja treba da bude završena u naredne četiri godine. Ne bi, veli, valjalo da se izgradi savremena topionica a da za nju nema dovoljno sirovina. Treba ulagati uporedo i u rudarstvo i u topionicu, da bi se za četiri godine sadašnja proizvodnja od 21.000 tona podigla na 50.000-60.000 tona bakra. U međuvremenu, uvećana proizvodnja odlazila bi u veoma isplativ izvoz i tako bi se zarađenim devizama pomagala i izgradnja nove topionice.

Share

ČUVAR BORSKOG RUDNIKA I U POZNIM GODINAMA

Šest  rudarskih decenija dr Rada Kojdića

Ako nije najstariji,  onda je među najvremešnijim srpskim rudarima. Dr Rade Kojdić, čim se završio Drugi svetski rat, krenuo je iz rodne Popovice podno Glamoča / rođen 1932. / put nasušnog hleba sa sedam  kora. U Aranđelovcu se obreo u Rudarskoj industrijskoj školi koja je ubrzo premeštena u Vrdnik. Godine 1949. zapošljava se u rudniku  lignita Rtanj kada se i upisuje u Srednju tehničku školu u Boru i od tog datuma do danas proteklo je šest rudarskih decenija. Bio je to mukotrpan put, od kopača uglja do doktora nauka i vanrednog profesora, upravnika borske „Jame“, direktora Instituta za bakar i počasnog člana Rudarske inženjerske akdemije Jugoslavije. Godine 1954.  u Beogradu upisuje i u roku završava Rudarsko-geološki fakultet. Najpre radi u rudniku „Stanari“ kod Doboja da bi, 1964., kao već iskusni inženejr,  došao u „Jamu“ borskog rudnika.
-Prošao sam sve poslove u „Jami“.  Bilo je i lepih i teških trenutaka. Najradije se sećam 70-tih go godina kada sam zaposlio 20 mladih inženjera i uveo savremeni način rudarenja. Tada smo ostvarivali rekordnu proizvodnju. Uspeo sam sa Milanom Žikićem da okno „Jame“ postavim na sadašnje mesto, a ne u današnji centar grada kako su glavni rukovodioci zahtevali.  Danas je sve drugačije. Proizvodnja je minimalna. Radi jedno rudno telo „Brezonik“, a uskoro treba da se otvori i bogatije ležište „T“. To će trajati do dve godine, ali je ukupna proizvopdnja od 6 do 7.000 tona  bakra nedovoljna za  sadašnje potrebe. Moramo da se okrenemo najrentabilnijem prirodnom resursu, podzemnoj ekslpoataciji najizdašnijeg ležišta „Borska reka“- govori dr Kojdić prevrćući gomilu papira svog  najnovijeg projekta.
Iako je penzionisan pre deset godina, ne miruje. Sa grupom kolega završio je, pre tri godine, novu Strategiju razvoja i privatizacije  RTB Bor, gde  je bio zadužen za podzemnu eksploataciju bakra. Dananoćno je bdio i nad projektom iskorišćenja ogromnih rezervi bakra i zlata u „Borskoj reci“ koja mu ni danas, veli,  ne dopušta mirno da spava.
-To je neviđeni dar prirode. Ne smemo čekati i gubiti vreme. Naučno sam dokazao da se ovo rudno telo može otvoriti za godinu i pet meseci. Moj sistem je sigurniji od Čileanca Rikarda Palme koji je pokušao da u prvom  tenderu proda Bor. Nisam protiv ni njegove metode, ali je bespotrebno da čekamo tri, četiri ili pet godina i dođemo da rude na dubljim kotama. Prvo bi trebalo da počnemo s otkopavanjem na nižoj koti, a potom, nakon 12, 13 godina, da se krene u značajniju eksploataciju. Bez detalja i stručnih analiza, „Borska reka“ sadrži 5,5  miliona tona bakra, što je znatno više nego za ceo protekli vek.  Garantovana eksploatacija trajaće  najmanje 100 godina. Zato predlažem da  taj posao preuzmu naši stručnjaci, jer imamo i snage i znanja. Svako ulaganje države bilo bi sigurno isplativo. Uostalom, moj projekat to egzaktno pokazuje- tvrdi dr Kojdić.
Da bi  rudarstvo u Boru ponovo dobilo stari sjaj, neophodno je stvoriti savremeneog rudara koji će naučiti sve da radi, od kopanja rude do najsloženijih  poslova. Inženjeri isto tako moraju da se obuče i prođu i staru i novu školu. Ne sme da se desi, kao sada, da profesori na Tehničkom fakultetu ne vide „Jamu“, niti da naučni radnici u Instituta za bakar ne poznaju rudnik i topionicu.
-Svojevremeno sam bio u jugoslovenskoj ekipi za rudnike pri SEV. Sticao sam znanja u rudnicima širom sveta, od Amerike i Kanade do Poljske, bivšeg Sovjetskog saveza, Nemačke, Češke… U Jugoslaviji nema rudnika u koji nisam sišao i upoznao njegovu dušu. Najviše vremena proveo sam na Kosovu. Bio sam u raznim jugoslovenskim komisjama. Ipak, najponosniji sam na članstvo u Jugoslovenskoj inženjerskoj akademiji koja i danas postoji. Izabrali su me za počasnog člana, to su moje kolege i zato mi je milo- podseća dr Kojdić koji ne može da shvati kako u Boru niko nema „petlju“ da mu oda priznanje za stvaranje nove Strategije privatizacije RTB-a.
– Ne treba meni baš ništa. Moja supruga Savka i ja skromno i lepo živimo od moje penzije. Ćerke su, jedna u Beogradu, druga je u Londonu. One nikad neće zavisti od Bora. I zato ne razumem ljude koji neće da se osvrnu na moj propjekat „Borske reke“. A hteo sam da presvisnem kada su Bor prodavali za 400 miliona dolara. Nisu računali infarstrukturu, rudne rezerve, radnu snagu…Mladost sam proveo u Boru, i zato mi je žao da toliko bogatstvo bude rasprodato- zaključuje naš sabesednik.

Slovenci, najbolji rudari

Dr Rade Kojdić, kao veliki poznavalac naših rudnika i rudara, s posebnom pažnjom priča o Slovencima koji su, veli, bili siromašan narod, ali zato su veliki i disciplinovani radnici. Oni su podigli i usavršili proizvodnju u mnogim rudnicima u bivšoj Jugoslaviji. Srbi su drugačiji, Srbi su više vezani za poljoprivredu i svoje domaćinstvo.
-Mnogo sam se namučio kada sam u „Jami“ ukinuo rad na „ a kord“. To vam je:  šef odredi učinak, rudar ga završi pre radnog vremena i – ode kući. Tako nešto nisam dozvolio, pa su me dugo kritikovali, ne samo radnici- priseća se dr Kojdić.

Kući k’o bubica

-Joj, koliko mi je ljudi reklo kako sa Radom izlazim na kraj, misleći na njegovu strogoću. Ne, nikad nije bio prestrog i nezgodan čovek. Samo jedanput je došao kući ništa ne govoreći. Rekla sam:-Rade, a gde je dobar dan? – Zar nisam rekao?  Saopštila sam: – To što imaš na poslu, neka ostane tamo, a ovde, kući, moramo drugačije! I nikad više nije „zaboravio“ dobar dan, kako si…Ovde , u domu, ja sam šef, a on je tamo, jer dok je radio, ceo život sam bila domaćica i služila porodici- ispričala nam je Savka, Radetova supruga kojoj, rekao nam je iskreno, najviše duguje što je uspeo u životu.

Brana Filipović

Share