Arhive oznaka: knjazevac

Knjaževac: Poljoprivreda u centru pažnje

Bor, Knjaževac, 17.09.2018.

Opština Knjaževac je prepoznatljiva po subvencionisanju sadnog materijala za podizanje višegodišnjih zasada voća.

Članovi Opštinskog veća na održanoj 79. sednici u petak, 14. septembra, na Staroj planini, sa deset tačaka dnevnog reda, od kojih su u centru pažnje bile poljoprivredne teme i odluke o podsticajnim merama. Usvojeni su predlozi konkursa za dodelu subvencija pčelarima i voćarima.

Marko Stojanović ističe da je novina ove godine što je konkurs podeljen u dva dela – za one voćne vrste čija nabavka sadnica košta do 240.000 dinara (višnja, šljiva, dunja i slično) i gde su uslovi nepromenjeni. Povraćaj sredstava je 80%, a najviše 80.000 dinara po gazdinstvu. Za voćne vrste čiji je sadni materijal skuplji (orah, jabuka i slično), povraćaj sredstava je 50%, ali je zato maksimalni iznos do 220.000 dinara po gazdinstvu. Ovaj konkurs otvoren je do 15. oktobra 2018.

 „Opština Knjaževac subvencionisaće nabavku setvenog i sadnog materijala za zasnivanje zasada pod medonosnim biljem. Subvencija iznosi 80% od vrednosti nabavljenog materijala, a najviše 50.000 dinara po gazdinstvu. Za ove namene ukupno je predviđeno dva miliona dinara, a konkurs je otvoren do 1. oktobra“, kaže Marko Stojanović, pomoćnik predsednika opštine.

Podsećamo da je ovaj konkurs otvoren do 15. oktobra 2018.

Tekst je nastao u okviru Projekta „AGROINFO“ sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Share

Životna sredina-budućnost i izazovi održivog razvoja jugoistočne Srbije

Bor, Knjaževac, Kladovo, Zaječar, Vranje, Pirot, 22.05.2018.

Regionalni centar  za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu- REC, Kancelarija u Srbiji kroz  CSOnnect program već dve godine podržava aktivnosti na projektu „Životna sredina-budućnost i izazovi održivog razvoja jugoistočne Srbije“ koji realizuje udruženje Timočki klub iz Knjaževca.

Projekat se oslanja na pregovaračko poglavlja 27 Zaštita životne sredine, za pristupanje Srbije EU i sa tim u vezi održan je prvi sastanak  sa predstavnicima  Ministarstva zaštite životne sredine i lokalnih vlasti iz Regiona Istočne i Južne Srbije, sa ciljem upoznavanja  i  uspostavljanja  osnova  za  dalju uspešnu saradnju  u oblastima zaštite  životne sredine u ovim regionima.

Sastanak  je organizovan na brodu „Đerdap“ Kladovo u  ponedeljak,21.05.2018 godine. 

Cilj projekta „Životna sredina-budućnost i izazovi održivog razvoja jugoistočne Srbije“ je jačanje organizacija civilnog društva iz jugoistočne Srbije i njihovo aktivno učešće u praćenju primene međunarodnih i nacionalnih propisa iz oblasti zaštite životne sredine na lokalnom nivou.  Namera je da se motivišu lokalne vlasti, ali i druge zainteresovane strane da sarađuju u primeni principa iz poglavlja 27, kao i da javnost jugoistočne Srbije bude informisana i uključena u odlučivanje o zaštiti životne sredine u svojim zajednicama.

Svoje aktivno učešće uzele su organizacije CSOnnekta Bor, Društvo mladih istraživača i Gradjanska citaonica Evropa Bor.

Share

TIMOČANI I KRAJINCI ODUŠEVILI BEOGRAD

Bor, Beograd, Zaječar, Knjaževac, Negotin, Sokobanja

Prikazom stvaralaštva kulturnih pregalaca Istočne Srbije Udruženje Timočana i Krajinaca u Beogradu od 17. do 21. aprila osvojilo Beograd.

Predstavljanjem umetničkih slika Jasne Karović, rodom iz Knjaževca i promocijom knjige Metak, Tamare Simeonović u prepunoj kući DJure Jakšiča u beogradskoj Skadarliji otpočela je tradicionalna nedelja Timočana i Krajinaca u Beogradu.

Sala Udruženja književnika Srbije u četvrtak, 19.04.  bila je premala da primi veliki broj poklonika pisane reči Vlastimira Stanisavljevića Šarkamenca o čijem je stvaralaštvu nadahnuto govorio književnik Adam Puslojić.

Puslojić je podsetio prisutne da je Šarkamenac doneo prvu DŽez trubu u Negotin i da su uz Vlastine stihove nastajale predivne pesme pokojnog  Ljubiše Stanojevića – Luisa.

Kazujući svoje stihove Vlastimir Stanisavljević Šarkamenac iskazao je prebogatu igru reči rodnoga Salaša i Šarkamena u kome je otpočeo svoje učiteljevanje.

O svojoj 37-moj knjizi pesama autor posebno ističe značenje samog naslova: SVI NEŠTO GOVORE PESME UMESTO DA IH PEVAJU.

O pesmama ali i o ukupnom stvaralačkom opusu govorili su  Vidak Maslovarić i Miodrag Čolaković a domaćin je bio Miljurko Vukadinović.


Deo atmosfere možete videti ovde:

Nedelja je okončana redovnom skupštinom Udruženja  u prepodnevnim satima i celevečernjom zabavom.

Skupština je otpočela minutom sećanja na sve preminule Timočane i Krajince a posebno članu Upravnog odbora preminulom Kosti Prstiću.

Na tradicionalno Timočko VEČE koje je vodio Nenad Kamidžorac, proslavljeni znalac muzike a posebno muzičkih stvaralaca Timoka i Negotinske krajine goste je zabavljao Narodni orkestar pod upravom Ilije Pavlovića sa specijalnim gostima  Radetom Jorovićem i pobednicom emisije „Sljivik“ – Vionerom Paunović.

Na početku večeri Dragiša Golubović – Golub , član Upravnog odbora, otpevao je himnu Udruženja – Raslo mi je badem drvo.

 

Share

TnT pogodio Knjaževac

Bor, Knjaževac, Zaječar, 16.12.2017.

Timočki naučni tornado po drugi put ove godine u Knjaževcu

U Knjaževcu za godinu dana održana dva festivala u okviru Timočkog tornada nauke – TNT 2017.

Po drugi put 16-og decembra od 10 do 13 časova u OŠ „ Dimitrije Todorović Kaplar“– posetile su KARAVANDžIJE SA NAUČNOM ČAROLIJOM „ BACI POGLED NA NAUČNI OGLED“.

„Oorganizovano preko 100 različitih naučnih programa u cilju promovisanja prirodnih i tehničkih nauka kod dece i mladih, buđenja interesovanja za ove nauke i predstavljanja nauke na zanimljiv i privlačan način. Ujedno ovu manifestaciju organizujemo i kao deo programa profesionalne orijentacije kako bi učenicima skrenuli pažnju i na mogućnosti koje pružaju prirodne i tehničke nauke, kao i u cilju promovisanja koncepta održivog razvoja.“ rekla je Nataša Randjelović.

 

Share

VLADICA BANGIĆ, UČENIK

Bor, Knjaževac, 13.12.2017.

Peticama i uspesima na takmičenjima ruši sve predrasude

Vladica Bangić, učenik

Da jedan četnaestogodišnjak može svojim primerom da sruši sve predsrasude i stereotipe o romskoj zajednici ne može da poveruje samo onaj ko nije upoznao Vladici Bangića.

Ovaj učenik sedmog razreda jedan je od najuspešnijih u Osnovnoj školi “Vuk Karadžić” u Knjaževcu. Niže uspehe na takmičenjima, ređa petice, bavi se košarkom, stiže i da glumi u filmovima..

Vladica potiče iz romske porodice. Zajedno sa roditeljima, bratom i sestrom živi kao podstanar. Vladičini roditelji ne rade a petočlana porodica se izdržava od socijalne pomoći.

Ipak, Vladica je završio sedmi razred osnovne škole sa odličnim uspehom (prosek 4,60). Osvoio je drugo mesto na Opštinskom takmičenju iz geografije, učestvovao je na okružnom takmičenju. Nagrađen je Majskom pohvalnicom.

Na Vidovdanskoj svečanosti škole nagrađen je za postignut uspeh na takmičenju.

Vladica Bangic IMG_1288

Učestvovao je u tutorin projektu “Reči”,  učestvovao je u snimanju  filma “Vidimo se u školi” pod pokroviteljstvom Zapadno Balkanskog instituta.

Član je košarkaškog i rukometnog tima škole. Pa je sa rukometnim timom osvojio drugo mesto na Opštinskom takmičenju, član je sekcije ”Mladi geografi”  a  dobitnik je i nagradne  ekskurziju prošle godine zbog postignutog uspeha u saradnji  sa Centrom za socialni rad.

Vladica Bangic IMG_1296

U razgovoru sa Vladicom saznajemo da ima velike planove za budućnost.

– Nakon osnovne škole nameravam da upišem gimnaziju ili rudarsku školu. Želja mi je da posle toga studiram geografiju, kaže Vladica.

Njegovi profesori i pedagog škole za Vladicu imaju samo reči hvale. Zahvaljujući svom trudu i radu, kažu, uspešniji od mnogih učenika koji žive u daleko boljim uslovima.

Projekat_Daj_t_e_se_na_znanje-disclaimer

Share

IZBOR ZANIMANJA TEMELJ BUDUĆNOSTI

Bor, Knjaževac, 12.12.2017.

KARIJERNO OBRAZOVANjE ROMSKE DECE U OŠ DUBRAVA

Izbor zanimanja temelj budućnosti

Osnovnoj školi “Dubrava” u knjaževačkoj opštini pripada 50 seoskih naselja. Škola danas ima 629 učenika raspoređenih u 37 odeljenja. U sastavu ove škole su dve, nekada samostalne, škole u Minićevu i Kalni i još 4 izdvojena odeljenja za niže razrede u selima – Donja Kamenica, Donje Zuniče, Gornje Zuniče .

OŠ Dubrava Knjaževac

U matičnoj školi u Knjaževcu i isturenim odelenjima u Minićevu i Kalni svako deseto dete pripada nekoj od manjinskih grupa. To je jadn od razloga što škola koja ulaže velike napore u radu sa decom  ugroženih grupa realizujući različite projekte kako bi deci iz Romske i ostalih manjinskih zajednica omogućila kvalitetno obrazovanje uvažavajući njihove specifične potrebe.

“Zajedno ka srednjoj školi- Podrška deci iz osetljivih grupa u prelasku u srednju školu” jedan je od takvih projekata. Po rečima pedagoga škole Sonje Radivojević, kroz ovaj projekat karijernog vođenja deca ugroženih grupa  se dodatno edukuju i usmeravaju ka izboru budućeg zaniimanja i izboru srednje škole nakon završenog osnovnog obrazovanja.

romi-za-sajt11

”Kroz obrzovni rad i različite aktivnosti deca ugroženih grupa posećuju proizvodna i uslužna preduzeća u opštini upoznajući se sa njihovim proizvodnim aktivnostima. Deca  romske nacionalnosti spremaju se za  završni ispit u oblasti profesionalne orijentacije i izbora zanimanja, kroz odnos sa lokalnom zajednicom i srednjim školama, kroz različite aktivnosti vezane za obrazovni rad i kroz redovne kontakte sa porodicama” – ističe Sonja Radivojević.

Osnovni zadatak projekta, čija je realizacija počela ove I trajaće do 2019. Godine, je podsticanje karijernog vođenja i savetovanja učenika, kao i pružanje podrške đacima da formiraju realniju sliku o svojim sposobnostima, osobinama ličnosti, interesovanjima.

“Neophodno je da učenike pripremi da u odnosu na sadržaj, uslove i zahteve pojedinih obrazovnih profila i zanimanja što uspešnije planiraju svoj profesionalni razvoj. Tokom školske godine u školi je organizovan kontinuirani rad na profesionalnoj orijentaciji kroz niz sadržaja “ – kaže naša sagovornica.

Upoznavanje, praćenje i posticanje razvoja individualnih karakteristika ličnosti značajnih za usmeravanje njihovog profesionalnog razvoja i podsticanje da i sami svesno doprinose sopstvenom profesionalnom razvoju.

Ovaj deo pored članova tima za karijerno vođenje, obavljali su pedagog i psiholog, razredne starešine, nastavnici koji drže dopunsku nastavu i sekcije i na časovima vežbi a poseban doprinos daju pedagoški asistenti.

Frka

Projekat „Zajedno ka srednjoj školi“ sprovodi se  u 10 izabranih osnovnih škola na teritoriji Srbije. Inicijativa za pokretanje ovog projekta imala je uporište u podacima koji ukazuju da je obuhvat obrazovanjem dece iz osetljivih grupa srednjoškolskog uzrasta u Republici Srbiji  daleko manji od dece iz opšte populacije (89,1% za razliku od 21,6% romske dece) i da je period tranzicije ka višim nivoima obrazovanja posebno osetljiv za učenike sa nižim akademskim postignućima i nižeg socio-ekonomskog statusa.

Razne studije pokazuju da se osobe koje napuste školovanje, te ne steknu srednjoškolsko obrazovanje, lakše nađu u „začaranom krugu” socijalne isključenosti i siromaštva, teže nalaze posao i nedostaje im sredstava za vlastito izdržavanje, imaju trostruko veću mogućnost da budu nezaposlene i dvostruko veće izglede da se nađu ispod granice kojom se definiše siromaštvo.

Osim što umnogome utiče na život pojedinca,  nedostatak  obrazovanja  ima  i  negativan  uticaj  na  širem  socijalnom  planu u smislu smanjenih budžetskih prihoda od poreza i povećanja izdataka za zbrinjavanje socijalno ugroženih te se tako podržavanjem viših stepena obrazovanja, povećava socijalna kohezija, smanjuje opšte siromaštvo i podiže nivo ljudskog kapitala.romi deca

Projekat “Zajedno ka srednjoj školi” zajednički realizuju Dečija fondacija Pestaloci (Pestalozzi Children’s Foundation) i Centar za obrazovne politike, uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Projekat_Daj_t_e_se_na_znanje-disclaimer

Share

PEDAGOŠKI ASISTENTI OSLONAC ROMSKE ZAJEDNICE

Bor, Knjaževac, 11.12.2017.

Podrškom do kvalitetnijeg obrazovanja

Knjazevac Dom kulture

PEDAGOŠKI ASISTENTI OSLONAC ROMSKE ZAJEDNICE 

U knjaževačkoj opštini svake godine, u proseku, troje dece napusti školu. Prosečan broj izostanaka, opravdanih ili ne, značajno je viši među romskim učenicima nego među ostalima. Zato je ukljućivanje pedagoških asistenata u nastavu značajan korak za promenu ove negativne statistike.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja uveo je poziciju pedagoškog asistenta čiji je zadatak da pruža pomoć i dodatnu podršku deci i učenicima u skladu sa njihovim mogućnostima, potrebama, kao i njihovim nastavnicima sa ciljem pružanja podrške njihovom učestvovanju i uspehu u obrazovnom sistemu.

Romska populacija, po rečima pedagoškog asistenta Damira Osmanovića, prepoznata kao krajnje ranjiva grupa.

Damir Osmanović Knjazevac

Zadatak asistenta je pomoć i podrška deci, saradnja sa nastavnicima i stručnim saradnicima, saradnja sa roditeljima – starateljima i stručnim organizacijam i lolkalnoj samoupravi.u cilju pomoći i podršci učenicima. Podrška učenicima se odvija na redovnim časovima, produženom boravku i  van nastavnim aktivnostima.

“Problemi su razni,  dete najčešće ne može da svalada operacije sabiranja odizimanja množenja deljenja . Deci Romske nacionalnosti prestavlja veliki problem čitanje jer  postoji jezička barijera. Deci se pomaže da savladaju čitanje učenjem u okviru redovnih časova u školi.

Na časovima u okviru redovne nastave  odvija se saradnja sa učiteljima  koji ukazuju na  potrebne aktivnosti asistenta sa romskom decom. Od petog do osmog razreda kod riomske dece  ispoljeno je slabije čitanje pa se aktivmosti usmeravaju ka tome, objašnjava Osmanović.

OŠ DUBRAVA KNJ IMG_1353

U saradnji sa nastavnicima i učiteljima, izneo je Osmanović,  pravi se Plan aktivnosti rada sa decom, za kordinaciju aktivnosti. Nastavnik ili učitelj ukazuje asistentu na probleme sa kojim se susreće kod pojedine dece.

Zajedničkim dogovorom  pronalaze se individualna rešenja prilagođena za pomoć deci. Aktivnost asistenta odvija se svkodnevno.

OŠ Dubrava Knjaževac

“Detetu je ponekad potrebna takva  podrška. Na primer, učenik drugog razreda koji još uvek nije savladao tablicu množenja teško može da prati gradivo dalje, jer se bez obzira na njegova postignuća  odvija se dalja realizaciji nastavnog programa. U tom slučaju se održava dodatna aktivnost  na produženoj nastavi i redovnim časovima, kako bi dete savladalo neophodna znanja, objašnjava Osmanović.

Jedna od značajnih aktivnosti je u povezivanju Srpskog i Romskog jezika. Sprovodi se rad kod dece  romske nacionalnosti gde deca romske nacionalnosti prevode Srpsku pesmicu na Romski jezik. Problem je što deca koristi razničite dialekte Romskog jezika.

skola romi

Važna  aktivnosti  škole odvija se  u saradnji sa roditeljima. Roditelji se redovno obaveštavaju o uspehu dece i u njihovoj saradnji traži se način kako da se pomogne deci ne samo u školi već i kod kuće.

“Roditelje redovno obaveštavmo o uspehu, disciplini dece i svim aktivnostima vzanim za školu. Najveći izazov je podizanje svesti romskih roditelja jer su oni često konzervativni i tradicionalni i ne vrednuju obrazovni proces koliko bi trebalo“.

skola Kaplar

Glavni problemi u inkluziji romske dece u obrazovni sistem je neredovan dolazak u školu. Mnoge Romske porodice obavljaju privremene poslove u inostranstvu i time ometaju redovno školovanje svoje dece. Osmanović je ukazao na pojavu ranog sklapaanja braka kod romskih devojčica i prestanak školovanja.

U okviru aktivnosti pedagoškog asistenta Osmanović ističe da sarađuje sa nekoliko nevladinih organizacija a u dogovoru sa organima škole i Lokalnom samoupravom, centrom za socialni rad i dr.

OŠ VUK KARADŽIĆ IMG_1307 Knjaževac

Prema mišljenju pedagoškog asistenta, glavni razlozi za rano napuštanje školovanja među romskim učenicima su nedostatak podrške u porodici i lokalnoj zajednici, nedovoljno prepoznavanje vrednosti i značaja obrazovanja od strane roditelja, život u nehumanim uslovima, rano stupanje u brak i nedovoljna mogućnost za reagovanje Centra za socijalni rad.

Zato je, smatra Osmanović, angažovanje lokalne zajednice, škola, lokalne uprave i svih institucija neophodna kako bi se status romske dece poboljšao i kroz obrazovanje im se omogućilo da sebi sutra obezbede posao a samoj romskoj zajednici prosperitet.

Projekat_Daj_t_e_se_na_znanje-disclaimer

Share

ĐACIMA ROMSKE NACIONALNOSTI, KNJIGE MNOGO ZNAČE

Bor, Knjaževac, 20.11.2017.

Smanjenje predsrasuda i segregacije, jednaka prava i tolerancija, sprečavanje „osipanja“ romske dece iz obrazovnog sistema, kao povezivanje i saradnja relevantnih institucija i organizacija, neke su od ključnih preporuka za bolje uključivanje romske dece u obrazovni sistem.

KNJ - Romi sporet

Osnovno obrazovanje i vaspitanje se obično smatra odgovornošću države, odnosno Ministarstva prosvete. Istraživanja, međutim, pokazuju da polovina učenika romske nacionalnosti zbog siromaštva ne poseduje obavezne udžbenike, dodatne materijale i druga neophodna sredstva za  nastavu što im u stvari ograničava mogućnosti učenja i otežava učenje.

Knjazevac Dom kulture

Opštine Knjaževac trudi se već nekoliko godina unazad da ovaj problem prevaziđe obezbeđujući besplatne udžbenike i školski pribor, ali i užinu  i besplatan prevoz svim učenicima osnovnih škola i predškolskih ustanova.

Veoma značajna je sve veća saradnja obrazovnih institucija sa lokalnom samoupravom uz čiju pomoć se utiče na poboljšanje životnih uslova i obrazovanja romske zajednice.

Marija Simić, Romski koordinator SO Knjaževac

LJubinka Simić, Romski koordinator SO Knjaževac

O angažovanju opšine govori nam LJubinka Simić, Romski  koordinator

U osnovnoj školi „Kaplar“ je negde oko desetak prvaka, u osnovnoj školi „Vuk“ mislim da je oko šestoro, a u osnovnoj  školi „Dubrava“ petoro prvaka. Da li će ta deca ići redovno u školu ili ne, zavisi od roditelja, koji nažalost još uvek odlaze u zemlje zapadne Evrope kao, takozvani lažni azilanti odnosno, što bi oni rekli trbuhom za kruhom.

Situacija je, za sada, dobra. Potrudili smo se da na vreme obiđemo sve porodice. Još u junu-julu mesecu je odrađena kampanja među roditeljima predškolca i prvaka. Rečeno im je šta je potrebno od dokumentacije, upućeni su gde da odu kako doći do zdravstvene dokumentacije, do izvoda, zatim kad je upis, kad su zakazana testiranja – kaže Ljubinka Simić.

Pored lokalne samouprave u Knjaževcu su se u rešavanje problema integracije romskih đaka uključila i udruženja građana.

NVO “Edukativni centar TIM“ je jedna od organizacija u Knjaževcu koja u svom radu posebnu pažnju posvećuje romskoj zajednici.

Ivan Milutinovic KNJ

Ivan Milutinović, kordinator “Edukativnog centra TIM“.

Tokom godina, različite organizacije su realizovale različite programe i projekte namenjene podršci siromašnoj deci i učenicima romske nacionalnosti. Marginalizovane grupe poput siromašnih Roma, samohranih roditelja, postale su vidljivije u javnosti zahvaljujući radu organizacija civilnog društva. Posebno treba istaći veoma značajnu saradnju nevladinog sektora sa romskim kordinatorom lokalne zajednice – kaže Ivan Milutinović, kordinator “Edukativnog centra TIM“.

Milutinović je izneo da je veoma značajna sve veća saradnja OCD sa lokalnom samoupravom u Knjaževcu preko koje se utiče na poboljšanje životnih uslova i obrazovanja romske zajednice. Dodaje pri tom, da je za unapređenje položaja romske dece u sistemu obrazovanja, ali i položaja Roma uopšte neophodna koordinirana akcija države, lokalne zajednice i lokalnih udruženja.

Projekat_Daj_t_e_se_na_znanje-disclaimer

Share

Stara planina večita inspiracija

Bor, Knjaževac, Pirot, Niš 26. jun 2016. NALED 

Na Staroj planini tkaju motive sa najlepših srpskih ćilima

Tradicionalno ćilimarstvo o kojem glas iz Srbije najčešće pronose strane diplomate i mediji, tema je tkačke kolonije koja je u nekadašnoj karauli Dojkinci na Staroj planini okupila strane diplomate i gradonačelnike koji pružaju podršku nezaposlenim ženama iz ruralnih krajeva da kroz domaću radinost obezbede sebi trajno zaposlenje i stabilan izvor prihoda.

Koloniju su organizovali gradovi Pirot i Sombor u okviru Sporazuma o saradnji na očuvanju staparskog i pirotskog ćilima, zajedno sa Etno mrežom i zadrugom za izradu ćilima i suvenira Damsko srce iz Pirota, uz podršku NALED-a i ambasa da Australije i Sjedinjenih Američkih Država.


Tokom trajanja tkačke kolonije (od 24. do 27. juna), petnaestak vrsnih tkalja iz svih krajeve Srbije izradiće motive sa pirotskog ćilima i učestvovati na predavanjima kako bi obogatile svoja znanja o klečanoj tehnici, istorijatu i ornamentima koji su najčešće zastupljeni na ćilimu.

Tkačku koloniju i Staru planinu obišli su gradonačelnik Pirota Vladan Vasić i član veća za kulturu i obrazovanje grada Sombora Nemanja Sarač, predsednica Etno mreže Violeta Jovanović, ambasadorka Australije Džulija Fini, ambasadorka Indije Narinder Čauhan, stalna predstavnica UN za Srbiju Karla Herši, ataše za kulturu ambasade SAD Erika Kin i drugi domaći i strani zvaničnici.


Diplomate su učestvovale u dodeli priznanja deci i mladima za najbolji likovni rad s motivima sa ćilima, posetili vodovod Tupavica i razgovarali o očuvanju ugroženog kulturnog nasleđa kroz promociju pi rotskih i staparskih ćilima kao reprezentativnih diplomatskih poklona iz Srbije.

– Saradnjom Pirota i Sombora stvaramo prilike za nezaposlene žene da unaprede svoje veštine i osposobe se da kao proizvođači rukotvorina ostvaruju prihod za svoja domaćinstva. Pored komponente ekonomskog osnaživanja, pirotski i staparski ćilim čine vitalne elemente našeg kulturnog nasleđa koji pružaju osećanje identiteta i kontinuiteta i grade poštovanje prema kulturnoj raznolikosti  – kaže Violeta Jovanović.

Da bi se kulturno nasleđe sačuvalo, potrebno je da deca i mladi kroz obrazovanje i porodicu upoznaju, zavole i čuvaju tradiciju svoje zemlje. Tim povodom organizovan je likovni konkurs u Pirotu na koji je pristiglo više od stotinu radova. Za najbolje autore izabrani su Katarina Pavlović iz predškolske ustanove Zmaj, Helena Vlatković, prvi razred OŠ “Dušan Radović”, Marko Manić, drugi razred OŠ “Sveti Sava”, Dunja Petrović, treći razred OŠ “8.septembar”, Una Stojanović, peti razred OŠ “Vuk  Karadžić” i Anđelija Stančić, učenica drugog razreda Gimnazije Pirot.

Tkačka kolonija prilika je i za promociju turističkih potencijala Stare planine i pirotskog kraja gde turisti mogu da probaju čuvene lokalne proizvode kao što su peglana kobasica i pirotski kačkavalj.

Share

Video: Dani Timočana i Krajinaca u Beogradu

Beograd, Bor,  Zaječar, Knjaževac, Negotin,  21.04.2017.

U Beogradu se od 18. do 21. aprila održavaju Dani Timočana i Krajinaca u Beogradu.

Na otvaranju ovogodišnjig dana u Klubu Književnika u Beogradu u čuvenoj Francuskoj 7 , Miroslav Krstić, predsednik udruženja, prijatno obradovan prepunoj sali predstavio je bogat, ovogodišnji Program.

18. april 2017.  održana je Prezentacija izdavačke delatnosti Narodnog muzeja Zaječar, Direktor muzeja Dr Dejan Krstić i kustos Jelica Ilić predstavili su sedam publikacija iz njihovog prošlogodišnjeg izdavaštva.

Bila je ovo prilika da se Muzeju daruje i vrati u Zaječar jedna stolica:

19. aprila 2017. Sećanje Timočana i Krajinaca na Radislava Rašu Trkulju u kući Đure Jakšića u Skadarliji na kojoj su govorili Nikola Kusovac, Adam Puslojić i Moša Todorović



20. aprila 2017. Promocija monografije „Vražogrnac kroz vekove“ koju su predstavili  Božidar Andrejić i Jovan Rašić.  Skupština Udruženja Timočana i Krajinaca

Danas, 21. aprila 2017. Dani se završavaju Svečanom večerom i Balom u Domu Vojske, Francuska 2 u 20,00 uz Ansambl Ratislava Blagojevića iz Gledanice i Davor Jovanović iz Kladova. Dobrodošli su svi zainteresovani, a cena ulaznice je 1.500,00 dinara.

Share

Posredovanjem do promene

Bor, Knjaževac,Zajecar, Negotin,  01.03.2017.

 

U Centru za socijalni rad Knjaževac održan je informativni sastanak 28. februara 2017. u  okviru Projekta  ‘’Posredovanjem do promene’’.

Sastanci su održani i u Boru, Negotinu i Zaječaru, obuhvaćenim zajednicama za realizovanje planiranih projektnih aktivnosti.

Projekat sprovodi UG “Kokoro“-Bor u partnerstvu sa Timočkim Klubom Knjaževac a u saradnji sa Nacionalnim udruženjem medijatora Srbije (NUMS) i Centrom za soc. rad Bor, 12 meseci, od 07.12.2016. a finansira Delegacija EU u Republici Srbiji u okviru EIDHR programa.

Na sastanku su učestvovali predstavnici Pravosuđa, članovi Regionalne advokatske komore, Centra za socijalni rad, Zavoda za vaspitanje mladih, škola i OCD.

Cilj sastanka bio je upoznavanje prisutnih sa razvijanjem projekta, aktivnostima, mapiranje  polaznika akreditovanih seminara kod Ministarstva Pravde, informisanje o lokaciji, terminima i ostalim aktivnostima u zajednici i na nivou regiona.

Share

Posredovanjem do promene

Bor, Zaječar, Negotin, Knjaževac, 08.02.2017. Piše: Milojka Milivojević, predsednica  UG ’’Kokoro’’ Bor

Od 07.12.2016. do 06.12.2017. god. u Boru, Zaječaru, Negotinu i Knjaževcu realizuje se Projekat “Posredovanjem do promene“ koji finansira Delegacija EU u Republici Srbiji u okviru EIDHR programa.

Projekat realizuje Udruženje građana “KOKORO“- Bor u partnerstvu sa Timočkim Klubom Knjaževac i saradnicima Nacionalnim udruženjem medijatora Srbije (NUMS) i Centrom za soc. rad Bor

Opšti cilj projekta je: doprineti izgradnji demokratije i demokratskog društva kroz realizaciju Zakona u oblasti primene posredovanja u rešavanju sporova u skladu sa Međunarodnim standardima na uspostavljanju pravne stabilnosti u društvenim odnosima i vladavini prava u Borskom i Zaječarskom okrugu.

Specifični ciljevi su:

  1. Izgradnja politike primene posredovanja u pravosudnom, socijalnom sistemu i zajednici u Boru, Negotinu, Zaječaru i Knjaževcu.
  2. Mobilisati društvene resurse (zajednice, institucije, porodicu) na prepoznavanju i prednostima posredovanja u rešavanju spora na ostvarivanju ljudskih prava i održivost metoda.
  3. Promocija medijacije kao metode mirnog rešavanja sporova na lokalnom nivou.

Ciljna gripa su: mladi, građani, predstavnici pravosuđa, Centara za socijalni rad i institucija socijalne zaštite, lokalne/gradske uprave i OCD.

Ključne aktivnosti projekta su: Seminari obuke timova po akreditovanim programima u veštinama bazične, porodične i medijacije između mal. učinioca i oštećenog;  Upoznavanje građana u urbanim i ruralnim naseljima kroz informativne seminare i diskusione tribine – izgrađivanje sistema upućivanja na posredovanje i aktivno učešće u rešavanju sukoba/sporova posredovanjem-na brz i efikasan, obostrano zadovoljavajući način; Prezentovati pravni i alternativni model rešavanja spora/sukoba, informisati o posredovanju u uspostavljanju pravne stabilnosti u društvenim odnosima. Ponuditi građanima drugi načini rešenja spora, pristupa, metoda pregovaranja i aktivnog učešća u rešenju spora, umesto prolongiranih sudskih procedura koje pre iscrljuju (psihološki i finansijski) i ne dovode do popravljanja odnosa već se fokusiraju na dokazivanje krivice i kazne; Ostvarivanje prava na dostupnost informacijama i pravo na izbor metoda; Informisati o pednostima posredovanja u oblasti maloletničkog pravosuđa, u porodično-pravnim odnosima, krivičnom postupku, za situacije diskriminacije, u zajednici i dostupnosti medijatora; Sprovođenje medijacija; Završna regionalna konferencija o posredovanju/medijaciji, medijske prezentacije i informativno-edukativni materijal koji će se štampati i distribuirati tokom projekta…

Share

Partnerstvom kroz EU integracije

Bor, Knjaževac, 23.11.2016.

Regionalna agencija za razvoj istočne Srbije RARIS iz Zaječara organizuje radionice pod nazivom “Značaj umrežavanja izgradnje partnerstava procesu evropskih inte-gracija”.

raris-eu-natasa-knj-mc

Radionica je održana u sali Kuće partnerstva u Knjaževcu, uz prisustvo predstavnika lokalne samouprave, organizacija civilnog društva i medija  Borkog i Zaječarskog okruga.

raris-natasa-knj-mc

Cilj oragnizovanja radionice je da se predstavi značaj umrežavanja izgradnje interesnih grupa organizacija civilnog društva (OCD) iz istočne Srbije sa OCD iz Evropske unije.

Na radionici su govorili Ivan Knežević, zamenik generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji i Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

Share

Kraj rukometne sezone – održani završni turniri u mini rukometu i ligama mlađih kategorija

12.jun.Bor
Tekst i foto: S.Ranđelović

minirukomet35

U subotu i nedelju u Boru su održani završni turniri regiona u mini rukometu i ligama mlađih kategorija. Učestvovao je veliki broj mladih rukometaša i rukometašica koji su svojim nastupima pokazali da rukomet na ovim prostorima ima lepu budućnost. U mini rukometu priznanja u vidu medalja, diploma i pehara dobile su sve ekipe bez obzira na rezultat jer se ovo takmičenje odvija pod geslom “ svi su pobednici“ i cilj mu je da deca najmlađih uzrasta zavole rukomet i što duže ostanu u sportu. Ekipe koje su se takmičile u ligama mlađih kategorija dobile su nagrade za ostvareni plasman, a proglašeni su i najbolji pojedinci po kategorijama i pozicijama u timu. Zaslužene nagrade dodeljene su i trenerima i sportskim radnicima.

Share

Timočaninu pripao derbi začelja

Bor, 19.maj 2016.

Srpska liga – Istok; 27.kolo: OFK BOR – FK Timočanin (Knjaževac) 2:5 (1:3)

bortimocanin5

U „derbiju“ začelja sastala su se dva stara sportska rivala iz Timočke Krajine. Na žalost ova utakmica nije imala veliki takmičarski značaj, jer su obe ekipe izgubile šansu za opstanak u srpskoligaškom društvu. Bolja j bila ekipa Timočanina zahvaljujući iskustvu i kvalitetu koji je ovoga puta bio na njihovoj strani. Izuzetno mlada borska ekipa borila se koliko je mogla, ali to nije bilo dovoljno za nešto više sem časnog poraza. Centarfor gostiju Novak Radulović istakao se postigavši „het-trik“. On je zatresao mrežu golmana Nešovića u 2, 17 i 60. minutu. U ekipi Timočanina u strelce su se upisali i kapiten Stojadinović u 15.minutu i Petrović u 80.minutu igre. Čast domaćih spasili su Aleksandar Milijić u 20 i Miloš Aleksić u 90.minutu utakmice.

bortimocanin4

Do kraja prvenstva ostalo je još tri kola, a onda će obe ekipe morati da se konsoliduju i pripreme za novu sezonu koju će igrati u zonskom rangu takmičenja. Nadamo se da će uspeti u tome i da će se brzo vratiti u viši rang takmičenja.

Share

Zašto NE Zakonu o sistemu plata

Bor, Knjaževac, Beograd, 03.02.2016.

Dom zdravlja

Jednosatnim prekidom rada od 11 do 12 sati zaposleni u javnom sektoru, članstvo Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost iskazali su u sredu nezadovoljstvo zbog predloženog teksta Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.

Štrajku su  se pridružili  svi članovi Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost te je danas došlo do  jednočasovnog štrajka sindikata zaposlenih u javnom sektoru i u Knjaževcu i Boru.

Usvajanjem tog zakona tvrde da bi bili diskriminisani, a dodatno bi im bio pogoršan radno-pravni i materijalni položaj. Radnici, međutim, kod druge strane – nadležnih – ne nailaze na razumevanje. Kori Udovički, ministarka državne uprave i lokalne samouprave, rekla je da joj nisu jasni razlozi za protest radnika protiv zakonskog rešenja koje, prema njenom uverenju, nisu još ni pročitali.

Kori Udovički, potpredsednica Vlade i ministarka državne uprave i lokaln...

„Ostavljam to javnosti na nagađanje. Da li je u pitanju nedostatak komunikacije, ili želja da se pošalje neka poruka. Bez obzira što je dogovor već postignut. Ne znam“, rekla je ministarka Udovički.

Međutim, sindikalci uveravaju da im je jako dobro poznato zakonsko rešenje čijim usvajanjem bi im, kako tvrde, bile umanjene ionako niske plate.

zdravstvo protest1I

Zdravstvo protest2

Share

Zdravstvo u blokadi

Beograd, Bor, Knjaževac, 20. novembar 2015. NALED

Dugovi bolnica, domova zdravlja i apoteka guraju celo zdravstvo u blokadu
 Potraživanja veledrogerija prema zdravstvenim ustanovama u Srbiji od maja se svakog meseca uvećavaju za 250 miliona dinara i dostigla su iznos od 10,6 milijardi dinara od čega je 3 milijarde već dospelo na naplatu. Zbog evidentnog problema u servisiranju obaveza biće neophodno što pre osmisliti novi model funkcionisanja i finansiranja zdravstvenog sistema kako bi bile izbegnute negativne posledice po zdravstvenu zaštitu građana, ocenjeno je na okruglom stolu „Javno privatni dijalog za održivo zdravstvo“, koji su danas organizovali Privredna komora Srbije i NALED.
Naled Zdravstvo2
Na skupu u PKS istaknuto je da proces decentralizacije započet 2007. prenošenjem osnivačkih prava nad domovima zdravlja, apotekarskim ustanovama i zavodima za javno zdravlje na lokalne samouprave nije dao očekivane efekte jer nisu rešeni sistemski problemi koji generišu nove dugove. Gradovi i opštine sa povećanjem nadležnosti nisu dobili dovoljno sredstava sa republičkog nivoa.
Naled Zdravstvo1
– Isplata duga od 5 milijardi dinara koji je 2012. pretvoren u javni dug završava se ove godine, ali su u međuvremenu nastala nova potraživanja i to stvara velike probleme privredi koja posluje u sektoru zdravstva. Takođe, od 346 zdravstvenih ustanova primarne zaštite, 129 je u finansijskim teškoćama i sledeće godine će njihov broj nastaviti da raste. Evidentno je da će problem biti sve veći kako vreme odmiče i zbog toga su Privredna komora na čelu sa Grupacijom veledrogerija i NALED odlučili da pokrenu program „Zdrava inicijativa“ koji bi uključio sve zainteresovane strane – državu, lokalne samouprave, resorne institucije, zdravstvene ustanove, privredu i građane – kako bismo otvorenim dijalogom došli do kvalitetnih rešenja – izjavio je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.
Naled Zdravstvo Bor
Ideja NALED-a i PKS-a jeste da Vlada Srbije i civilni sektor formiraju radno telo u okviru kojeg će ključni akteri u sektoru zdravstva osmisliti program mera za uspostavljanje održivog zdravstvenog sistema, kao i akcioni plan za realizaciju. Osnova za izradu programa biće prvo sveobuhvatno istraživanje o stanju zdravstvene zaštite u 105 gradova i opština, koje je sproveo NALED u saradnji sa PKS.

– Rezultati su pokazali da lokalne samouprave u proseku za zdravstvo izdvajaju 0,8% budžeta što je 10 puta manje u odnosu na opštine u Evropskoj uniji. Tim novcem trebalo bi da pokriju troškove angažovanja dodatnog medicinskog osoblja, dodatnu opremu i servisiranje, investiciono i tehničko održavanje dok apotekarske ustanove sa postojećim sistemom marži ne mogu da pokriju ni svoje troškove pa ni da se nose sa konkurencijom. Opštine žele da učestvuju u sagledavanju potreba pacijenata, ali im je potrebna podrška i pomoć, kao i da budu uključeni u planiranje resursa – rekla je predsednica Izvršnog odbora NALED-a Vesna Živković i dodala da je neodrživi zdravstveni sistem u prethodnoj deceniji ugasio 10.000 radnih mesta kod proizvođača i distributera lekova.
Naled Zdravstvo3
U istraživanju se navodi da pad cene lekova od 17% u poslednje tri godine nije imao nikakvog uticaja na smanjenje troškova i dugovanja zdravstvenih ustanova. Uz to, podaci potvrđuju da najviše problema sa dugovima imaju ustanove u razvijenim opštinama što sve zajedno ukazuje na problem neracionalne raspodele sredstava i potrebu jačanja kontrole trošenja novca.
Predstavnici lokalnih samouprava istakli su u istraživanju da je u rešavanju problema neophodno početi od izmene regulative – zakona o zdravstvenoj zaštiti, zdravstvenom osiguranju, finansiranju lokalnih samouprava i javnim nabavkama, kao i Pravilnika o ugovaranju zdravstvene zaštite sa RFZO, koji ne dozvoljava preusmeravanje neutrošenih sredstava za druge namene, a za posledicu ima smanjenje transfera iz budžeta Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u sledećoj godini.
Naled Zdravstvo4
Kao najveće prepreke u funkcionisanju zdravstvene zaštite istaknuti su nedostatak novca (80% odgovora), manjak medicinskog osoblja (50%), propisi (48%) i nepovoljna struktura lekara (32%).

Svih 37 apotekarskih ustanova u Srbiji duguje veledrogerijama 2,4 milijardi dinara od čega se najveći deo (2,3 milijarde) potražuje od 10 apoteka. U blokadi je trenutno 15 zdravstvenih ustanova u iznosu od 645 miliona dinara (Leskovac – 180.897.374,56; Ćuprija – 170.188.015,84; Knjaževac – 117.382.764,23 …) i dalje dospeće dugovanja za lekove i medicinska sredstva, kao i obaveza po presudama nagoveštava produbljivanje finansijskih teškoća što preti da u blokadu povuče sve karike u zdravstvenom sistemu i ozbiljno ugrozi pružanje usluga građanima, ocenjeno je u istraživanju.

Share