Arhive oznaka: USAID

DECEMBAR JE MESEC ORGANSKE HRANE

BOR, ZAJEČAR, KRAGUJEVAC, BEOGRAD, UŽICE, VALJEVO, 02.12.2018., NALED AgroINFO

Tokom decembra, udruženje Agro klaster Srbije i NALED organizuju javnu kampanju „Mesec organske hrane“ kako bi pružili priliku proizvođačima, potrošačima i njihovim asocijacijama, predstavnicima relevantnih institucija i stručnoj javnosti da ponude rešenja za unapređenje uslova za proizvodnju organske hrane u Srbiji.

 Podaci govore o velikom potencijalu za razvoj ove grane privrede – od 2012. površina na kojoj se uzgaja organska hrana u Srbiji je udvostručena, na 13.400 hektara, broj proizvođača je povećan više od šest puta i to sa 1.061 na 6.153, a izvoz je porastao sa 3,77 miliona na 23,1 milion evra. Ipak samo 0,4% obradivih površina se koristi za organsku proizvodnju što je mnogostruko manje nego kod naših komšija iz EU (Austrija 21,3%, Hrvatska 6,1%, Bugarska 3,2%), a razlog za to su prepreke u propisima i nedovoljna podrška.

– Cilj nam je da kroz dijalog javnog i privatnog sektora zajedno dođemo do najboljih rešenja za probleme sa kojima se susrećemo. U Srbiji dominiraju mali proizvođači sa prosečnom veličinom poseda od pet hektara što je tri puta manje u odnosu na prosek EU. Kako su najčešće registrovani kao poljoprivredna gazdinstva, propisi ih bez opravdanog razloga ograničavaju na proizvodnju niskog stepena prerade, što naše poljoprivrednike čini nekonkurentnim“, izjavio je Miloš Janjić, predsednik Upravnog odbora Agro klastera, udruženja koje su 2017. formirali Produktna berza Novi Sad, Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd i Univerzitet Educons Sremska Kamenica.

 

Organska hrana se uzgaja bez veštačkih đubriva, sintetičkih pesticida, GMO i hormona uz strogo ograničenu i kontrolisanu upotrebu antibiotika, sa ciljem očuvanja zdravlja i životne sredine. Zbog ovih preduslova, vreme potrebno za konverziju zemljišta pre početka organske proizvodnje traje dve do tri godine što stvara dodatni problem jer onemogućava proizvođačima da zakupe državnu zemlju jer su rokovi zakupa kraći.

 

– Ključ uspeha u jačanju konkurentnosti leži u sistemu podsticaja koji je potrebno prilagoditi potencijalu i potrebama organske proizvodnje. Takođe, imajući u vidu postojeće kapacitete inspekcije za kontrolu organske hrane, tržište Srbije je veoma ranjivo na pojavu nelojalne konkurencije i lažnih organskih proizvoda koji mogu da naruše poverenje potrošača – kaže Dušan Vasiljević, konsultant za ekonomska i pitanja dobre uprave u NALED-u.

„Mesec organske hrane“ deo je četvorogodišnjeg Projekta javno-privatnog dijaloga za razvoj koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike. Tokom javne kampanje, svi zainteresovani mogu da dostave predloge i uključe se u dijalog putem sajta www.jpd.rsi na okruglim stolovima u Selenči (05.12.), Užicu (12.12.) i Valjevu (17.12).

Share

Upis u katastar za samo tri dana

Bor, Beograd, 19. maj 2017.

Elektronskim šalterom do upisa u katastar za samo tri dana

Ispravnost dokumentacije koju građani i privreda ubuduće budu podnosili katastru radi upisa prava proveravaće javni beležnici (notari), a ne službenici katastra, čime će postupak biti značajno efikasniji, predviđa radna verzija novog zakona o upisima u katastar o kojoj se diskutovalo na okruglom stolu u Palati Srbija, u organizaciji Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, NALED, USAID Projekta za bolje uslove poslovanja i Republičkog geodetskog zavoda.
Ova novina uvodi se jer provera dokumentacije ne bi ni trebalo da bude posao službenika katastra već je nužno da dokumente kontrolišu oni koji su za to najstručniji i taj princip već je uspešno dokazan u reformi izdavanja dozvola za gradnju. Službe katastra biće rasterećene značajnog posla jer već sada imaju 24.000 nerešenih žalbi koje su podneli građani i privreda.

Novim zakonom želimo da ubrzamo postupak upisa i zato uvodimo elektronski šalter za razmenu dokumentacije između službe za katastar i profesionalnih korisnika – javnih beležnika, javnih izvršitelja, sudova i ostalih koji će biti određeni u skladu sa sektorskim propisima i podzakonskim aktom  izjavila je državna sekretarka Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Damnjanović.

Javni beležnici će dokumentaciju koju overe (npr. kupoprodajni ugovor za nekretninu), a koja predstavlja pravni osnov za upis u katastar nepokretnosti, dostavljati nadležnoj službi katastra po službenoj dužnosti, preko e-šaltera u roku od 24 sata.

Notar će biti dužan da u tom roku dostavi dokumentaciju katastru čak i ako stranka nije uplatila propisanu taksu, a takođe će katastar biti u obavezi da izvrši upis. S druge strane, stranci će biti stimulativnije da na vreme plati predviđeni namet jer će iznos takse biti 20% niži. Očekuje se da ovim novinama bude omogućeno da se upis u katastar obavlja u roku od tri dana.

Umesto tri-četiri odlaska na šalter, nacrtom zakona predviđa se da će građani samo jednim odlaskom kod javnog beležnika završiti i overu ugovora i upis svojine. Osim smanjenja broja postupaka skratiće se i rokovi što će građanima olakšati upis prava, ali i dodatno našu zemlju unaprediti na međunarodnim listama konkurentnosti kao što je Doing business lista Svetske banke“  istakla je direktorka za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović.

Učesnici okruglog stola bili su i predstavnici Ministarst va pravde, Javnobeležničke komore, Komore javnih izvršitelja, Advokatske komore, predstavnici privrede, lokalnih samouprava i stručne javnosti. Diskusija je imala za cilj da doprinese izradi što kvalitetnijeg zakonskog rešenja koje u najvećoj meri zadovoljava potrebe svih zainteresovanih strana.

Share

e-dozvola pravi put ka reformi administracije

Bor, Beograd, 26. oktobar 2016.

Reforma građevinskih dozvola vinula Srbiju u svetski vrh

Elektronske građevinske dozvole najzaslužnije su što je Srbija prvi put ušla među 50 najuspešnijih zemalja na novoj Doing Business listi Svetske banke, ocenjeno je na konferenciji „Doing Business 2017 – Jačanje konkurentnosti Srbije“, koju su organizovali ambasada Velike Britanije, USAID Projekat za bolje uslove poslovanja i NALED.doing-business-2017-jacanje-konkurentnosti-srbije-3_1198x800

Uvođenje e-dozvola skratilo je proceduru za 100 dana. U odnosu na prethodni izveštaj, naša zemlja je u dobijanju dozvola za gradnju napredovala 103 mesta, a za samo dve godine preskočila je čak 150 država i sa 186. pozicije gde je bila u društvu Libije, Sirije i Eritreje stigla na 36. mesto, uz rame sa SAD, Finskom i Irskom, a ispred Austrije, Italije, Holandije i Švajcarske.

doing-business-2017-jacanje-konkurentnosti-srbije-7_1210x800

– NALED, USAID-ov Projekat za bolje uslove poslovanja i Ministarstvo građevinarstva radili su na reformi građevinskih dozvola još od 2012. godine – od rada na novom Zakonu o planiranju i izgradnji, usvojenog u decembru 2014, koji je znatno pojednostavio postupak izdavanja dozvola i uveo obavezu prelaska na e-dozvole; do treninga lokalnih samouprava kako bi se obezbedila dosledna primena zakona. Uz podršku vlada Nemačke i Švajcarske razvili smo softver za e-dozvole preko kojeg je u prvih osam meseci ove godine podneto 35.000 zahteva, od čega je 90% rešeno. Ovo je jedna od najvećih reformi u protekloj deceniji i čestitamo Ministarstvu građevinarstva koje je napravilo revoluciju u oblasti dozvola i otkočilo investicije i gradnju u Srbiji – izjavila je potpredsednica Upravnog odbora NALED-a Stanka Pejanović.

????????????????????????????????????

Osim građevinskih dozvola, veliki napredak je ostvaren u kategorijama pokretanja biznisa (pomak za 65. na 47. mesto) i registrovanja imovine (skok sa 73. na 56. poziciju) gde je broj dana za osnivanje firme i upis svojine u katastar gotovo prepolovljen, što je doprinelo da Srbija u ukupnom plasmanu skoči na 47. mesto po lakoći poslovanja među 190 zemalja.

doing-business-2017-jacanje-konkurentnosti-srbije-2_1198x800

Značajni pomaci ostvareni su i u kategorijama plaćanja poreza (sa 143. na 78. mesto), dobijanja kredita, zaštite manjinskih akcionara, sprovođenja ugovora i rešavanja stečaja, kako zbog reformi tako i zbog promene metodologije izrade DB liste.

– Rangiranje Svetske banke je važno jer stranim i domaćim investitorima daje objektivan uvid u stanje nacionalnih ekonomija, olakšava im analizu trendova i planiranje. Investitori žele da čuju od kredibilnog, međunarodnog izvora da reforme ne postoje samo na papiru već da zaista olakšavaju poslovanje. Velika Britanija nastoji da bude pouzdan partner Srbije u reformama kroz pravu podršku za stvarne reforme (real support for real reform).  Dalje unapređenje poslovne klime, reformisanje poreskog sistema i smanjenje birokratije u Srbiji podržavamo kroz Fond za dobru upravu. Vlada Velike Britanije je preko ovog fonda obezbedila ukupno 180 miliona funti podrške za pet zemalja istočne Evrope – izjavio je britanski ambasador Denis Kif.

doing-business-2017-jacanje-konkurentnosti-srbije-5_1198x800

Na skupu je predstavljen Akcioni plan za unapređenje pozicije Srbije na DB listi za 2018. koji obuhvata uvođenje elektronskih sistema u više oblasti koji će značajno unaprediti rang Srbije na sledećoj listi Svetske banke. Sprovođenje mera akcionog plana biće realizovano uz podršku Fonda za dobro upravljanje Vlade Velike Britanije.

Share

Elektronske građevinske dozvole

Bor, Beograd, 27. mart 2015.

Elektronske građevinske dozvole
reformisaće administraciju u Srbiji

 Predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, NALED-a, GIZ Otvorenog regionalnog fonda za modernizaciju opštinskih usluga i USAID Projekta za bolje uslove poslovanja potpisali su danas u Vladi Srbije Memorandum o razumevanju čime su ozvaničili početak uvođenja sistema elektronskih građevinskih dozvola.

Mart 27. Potpisivanje MoU(88)

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović istakla je da će e-dozvole za gradnju biti izdavane od 1. januara 2016. i da je reč o revolucionarnom koraku u obezbeđivanju dobrog ambijenta za investiranje u našu zemlju. Novi sistem omogućiće bržu izgradnju, kao i smanjenje korupcije u postupcima izdavanja dozvola.

Predsednik Upravnog odbora NALED-a Vladan Atanasijević istakao je da će konkretne aktivnosti na uvođenju e-dozvola u narednih šest meseci biti priprema izmena tzv. sektorskih zakona kao i izrada podzakonskih akata važnih za uspostavljanje elektronskog jednošalterskog sistema, obuka službenika u lokalnim samoupravama, nabavka softvera i hardvera i njihovo testiranje.

– Vlada Srbije formiraće radnu grupu i operativno telo za koje će NALED obavljati stručne i administrativno-tehničke poslove. U poslednjem kvartalu testiraćemo sistem koji napravimo i tokom 2016. pratiti njegovo funkcionisanje kako bismo predložili eventualna unapređenja. Verujemo da će sistem elektronskih dozvola biti model kako da razvijamo e-upravu – rekao je Atanasijević.

Mart 27. Potpisivanje MoU(85)

Sigmund Miler, direktor Nemačke organizacije za tehničku saradnju (GIZ), preko koje su vlade Nemačke i Švajcarske podržale uvođenje e-dozvola, naglasio je da će Srbija preuzeti iskustva Makedonije koja je uz podršku GIZ-a prva u regionu implementirala ovaj sistem. Kako je rekao, cilj je da projekat dobije regionalni karakter i da se posle Srbije sa uvođenjem e-dozvola nastavi i u drugim zemljama odnosno jača regionalna saradnja i podstakne dolazak novih investicija.

Direktor USAID Projekta za bolje uslove poslovanja Džo Lauter istakao je da će Zakon o planiranju i izgradnji imati veliki uticaj na Srbiju ne samo u pogledu stvaranju uslova za veću izgradnju već i u načinu na koji će državna i lokalna administracija funkcionisati i pružati usluge građanima i privredi.

Miroslav Šalvarica, predstavnik kompanije Fulgar Ist iz Zrenjanina, koja je prva dobila građevinsku dozvolu po novom Zakonu o planiranju i izgradnji, podsetio je da je reč o trećoj dobijenoj dozvoli od dolaska u Srbiju i da je primetan značajan pomak u efikasnosti procedure i smanjenju troškova. Gradonačelnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimović ocenio je da jednošalterski sistem funkcioniše, ali da će se najveća promena u funkcionisanju administracije osetiti početkom 2016. kada startuju e-dozvole. On je ocenio da će sa novim sistemom Srbija dobiti kvalitetne i obučene službenike, veću transparentnost postupka i bolju poziciju u privlačenju investicija.

Share

Priprema se nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije

Bor, Beograd, 28.01.2015.

Do kraja marta 2015. Stručna grupa za suzbijanje sive ekonomije koju predvodi NALED, pripremiće i predložiti mere kao osnov za usvajanje nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije. Fokus ovih mera, koje će biti podnete vladinom Koordinacionom telu suzbijanje sive ekonomije, biće donošenje seta podsticajnih mera za privrednike koji žele da posluju legalno, kao i seta kaznenih mera za privredne subjekte koji budu radili mimo zakona.

Mere će biti precizirane na osnovu istraživanja Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, sprovedenog u okviru dvogodišnjeg Projekta jačanja konkurentnosti Srbije, koji je podržao USAID. Istraživanje, koje je realizovao Ipsos stratedžik marketing, pokazuje da je polovina stanovništva uverena da se obim sive ekonomije smanjio u poslednjih godinu dana dok 59% privrednika nije zadovoljno rezultatima. Ipak, više od 60% građana i privrede veruje da je Vlada Srbije odlučna da suzbije nelegalno poslovanje.

Jedan od izazova za kreatore nacionalnog programa biće da se izbore sa izostankom spremnosti građana i privrede da ukažu na sivu ekonomiju. Prema istraživanju, najmanje 63% građana ne bi prijavilo poslodavca koji zapošljava na crno, a svaki drugi privrednik ne bi prijavio nelegalnu konkurenciju. Dok građani to najčešće ne bi uradili zbog straha za posao (60%), privrednici nemaju poverenje u sistem kažnjavanja (71%).

Rezultati istraživanja pokazali su da svaki treći ispitanik ne dobije fiskalni račun pri kupovini, a 52% nikada ne traži zbog čega će biti biće neophodno osmišljavanje mera koje će ih motivisati da u svakoj prilici zatraže račun kao potvrdu kupovine.

Građani smatraju da mere za smanjivanje obima sive zone moraju da uključe bolju kontrolu i povećanje broja inspekcija (31%), veće zapošljavanje i strožije kazne (14%). Za privrednike suzbijanje sive ekonomije bi trebalo da bude prioritet Vlade Srbije u izgradnji povoljnog poslovnog ambijenta (21%), slede smanjenje poreza (20%), poštovanje zakona i investicije.

Share

Država ne raspolaže pravilno poreskim prihodima

Beograd, Bor, 11.10.2014. SAOPŠTENJE NALED

PRIVREDNICI: DRŽAVA NE RASPOLAŽE PRAVILNO PORESKIM PRIHODIMA

Četiri od pet privrednika u Srbiji smatraju da država ne raspolaže pravilno poreskim prihodima koje prikupi od građana i privrede i ističu da bi nadležne institucije trebalo da porade na boljoj naplati postojećih poreza umesto da se manjak u budžetu nadoknađuje uvođenjem novih ili povećanjem postojećih neporeskih nameta, pokazuje istraživanje stavova privrede o sivoj ekonomiji koji su sproveli NALED i USAID u okviru Projekta jačanja konkurentnosti Srbije.

Raspolaganje poreskim prihodimaUpravo je siva zona označena kao oblast u kojoj bi kroz bolju kontrolu mogla da se obezbedi dodatna naplata poreskih prihoda, a suzbijanje nelegalnog poslovanja trebalo bi da bude prva stavka na listi prioriteta Vlade, ističe 17% ispitanika. U kojoj meri je to za privredu važnu pokazuje podatak da je prvi put suzbijanje sive ekonomije za privrednike bilo važnije od smanjenja poreza i doprinosa (16% odgovora).

*U prilogu možete da saznate više detalja iz istraživanja o stavovima privrede o sivoj ekonomiji, a dodatne informacije možete da nađete na stranicama Saveza za fer konkurenciju i Projekta jačanja konkurentnosti Srbije

SVAKA DRUGA INSPEKCIJA NEMA DOVOLJNO LJUDI

Svaka druga inspekcija zadužena za suzbijanje sive ekonomije nema dovoljan broj ljudi za taj posao, pokazala je Analiza rada inspekcija u Srbiji koju su uradili Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) u okviru dvogodišnjeg Projekta jačanja konkurentnosti Srbije.
Inspekcije
U publikaciji kojom je obuhvaćeno 12 republičkih i tri lokalne inspekcije, pokazalo se da ti organi nisu zaposlili broj ljudi predviđen Aktom o sistematizaciji, a da ne govorimo o realnim potrebama za uspešno kontrolisanje više od 315.000 privrednih subjekata registrovanih u našoj zemlji. Primera radi, Poreska uprava ima na raspolaganju 1.530 inspektora dok je Aktom o sistematizaciji predviđeno da ih bude 1.791. U Tržišnoj inspekciji predviđeno je 487 zaposlenih u kontroli privrede, ali ih radi 452. Veliki manjak prisutan je u Komunalnoj inspekciji Beograda gde je zaposleno 80 inspektora od 150 predviđenih.

*Više informacija o problemu broja inspektora možete da pročitate u prilogu. Kompletna analiza rada inspekcija u Srbiji biće uskoro predstavljena javnosti

UVEDITE ELEKTRONSKE GRAĐEVINSKE DOZVOLE

Vlada Srbije trebalo bi što pre da pristupi uvođenju centralizovanog sistema izdavanja građevinskih dozvola elektronskim putem kako bi značajno ubrzala ovaj proces i eliminisala prostor koji je u sadašnjoj proceduri veoma izložen korupciji. Model, po kojem bi trebalo raditi, već više od godinu dana uspešno primenjuje Makedonija (preuzet od Singapura) i ta država izdavanje građevinskih dozvola skratila je na najviše 85 dana.

S obzirom na to da je reč o zemljama sa istim pravnim nasleđem, ne postoji ozbiljnija prepreka da ovaj uspešan primer razvoja e-uprave bude prenet i u Srbiju. Makedonske vlasti više ne dozvoljavaju predaju dokumenata u papirnoj formi, a praćenje predmeta potpuno je onemogućilo postojanje tzv. uskih grla i drastično probijanje rokova za postupanje po zahtevima.

*Pogledajte kako izgledaju portali za kupovinu zemljišta i dobijanje elektronske građevinske dozvole u Makedoniji

Share

Reforma parafiskalnih nameta

Bor. Beograd, SAOPŠTENJE NALED

Pet koraka do reforme parafiskalnih nameta

Opterećenje privrede parafiskalnim nametima biće smanjeno ukoliko Vlada Srbije preduzme pet koraka – eliminiše naplatu više taksi za jednu uslugu, usaglasi visinu taksi srazmerno ceni pružene usluge, ukine namete za koje se od države ne dobija nikakva usluga ili vrednost, vrati opštinama prihode od taksi koji im po prirodi stvari pripadaju, kao i da formira javni elektronski Registar taksi i naknada na nacionalnom nivou i propiše da institucije ne mogu da naplaćuju takse i naknade ukoliko nisu registrovane u tom registru.

Godišnji simpozijum o neporeskim nametima 1_1200x800

To su ključne preporuke analize “Neporeski nameti u Srbiji 2014.” koju su danas u beogradskom hotelu Hyatt predstavili Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i USAID Projekat za bolje uslove poslovanja. NALED i USAID kreirali su drugi Registar parafiskalnih nameta, koji pokazuje da privreda plaća 384 neporeskih nameta od kojih su 247 parafiskalni.

Poseban problem predstavlja netransparentno i nepredvidivo uvođenje novih nameta i povećanje postojećih. Na skupu je ocenjeno da takva praksa kažnjava privredne subijekte koji posluju legalno i plaćaju sve obaveze, gura ih u sivu zonu, kao i da je umesto povećanja neporeskih nameta neophodno bolje organizovati naplatu postojećih poreza i efikasnije suzbijati nelegalno poslovanje.

– Sad je trenutak da se ulože dodatni napori pre svega u domenu borbe protiv sive ekonomije kako bi se obezbedio stabilni priliv prihoda u budžet. NALED je spreman da pomogne – izjavio je potpredsednik Upravnog odbora NALED-a i generalni direktor Coca-Cola Hellenic Srbija Ramon Vajdinger.

Prvi registar parafiskala kreiran je 2012. nakon čega je na predloga NALED-a i USAID Projekta za bolje uslove poslovanja ukinuto 138 parafiskalnih nameta i davanja preduzetnika tada su smanjena za 41%. Trend ukidanja suvišnih taksi nije nastavljen, a opterećenje za velike privredne subjekte ostalo je gotovo nepromenjeno. Dvadeset najizdašnijih taksi koštale su privredu 76,5 milijardi dinara u 2013.

Share

Tinejdžeri i socijalni mediji

Bor, Beograd, 26. maj

POTREBNA MEDIJSKA PISMENOST, A NE KONTROLA

Nova knjiga Dane Bojd, američkog stručnjaka za kulturu mladih i društvene mreže, ruši mitove o motivima mladih za korišćenje socijalnih medija, o izolaciji, zavisnosti, opasnostima i ugroženoj privatnosti kao posledicama njihovog korišćenja. Posle sedam godina istraživanja stavova tinejdžera, ona insistira na tome da su roditelji i nastavnici u velikoj zabludi kada misle da je ograničenje slobode rešenje

Kao što je nekada telefon bio osuđivan za manje druženje licem u lice, a pisaća mašina zamenila pisanje rukom čak i ličnih i ljubavnih pisama, tako se danas demonizuje komunikacija mladih preko kompjutera. Ograničeni brojnim zabranama i stalnim nadgledanjem odraslih, oni su samo fizička mesta susreta zamenili druženjem u virtuelnom prostoru. Suprotno uvreženom mišljenju da informaciona tehnologija stvara društvenu izolovanost, Dana Bojd (Danah Boyd), docent na katedri za medije, kulturu i komunikacije Univerziteta u Njujorku i glavni istraživač Majkrosoft Istraživanje, tvrdi da vrlo često tinejdžeri koriste ova sredstva baš za prevazilaženje izolovanosti.

Ne radi se o zavisnosti od tehnologije, već mladi u njoj vide šansu za komunikaciju sa vršnjacima i sticanje znanja o svetu. Kompjuter je samo sredstvo, kao što je nekada bio telefon ili televizija. „Biti zavistan od informacija i ljudi je deo ljudskog stanja. Ta ’zavisnost’ se rađa iz zdrave želje čoveka da bude svestan okoline i povezan sa društvom“, piše Bojdova.

Nedavno objavljena knjiga pod nazivom „Komplikovano je: Društveni život umreženih tinejdžera“ zasnovana je na sedmogodišnjem istraživanju, razgovorima sa mladima, roditeljima i nastavnicima, kao i praćenju tragova koje su tinejdžeri ostavljali onlajn, na društvenim mrežama, blogovima i drugih socijalnim medijima. Ono što odrasli najčešće rade, i roditelji i nastavnici, jeste pokušaj ograničavanja pristupa mladih neodgovarajućim i problematičnim informacijama, a umesto toga su mladima potrebne nove vrste pismenosti.

„Mladi moraju postati medijski pismeni. Kada se bave medijima – bilo kao konzumenti, bilo kao kreatori – moraju da imaju sposobnosti za postavljanje pitanja o stvaranju i deljenju određenih medijskih sadržaja. Kakve pristrasnosti i subjektivna gledišta su ugrađena u taj sadržaj? Na koji način njihov kreator želi da publika interpretira ovaj sadržaj i kakve su posledice ove interpretacije?“ piše Dana Bojd. Cenzura nepogodnih i problematičnih informacija ne pomaže mladima da steknu veštine koje će im jednog dana biti potrebne da nezavisno procenjuju informacije i kritički se odnose prema njima. Osim medijske pismenosti, mladima je sve neophodnija i tehnička „pismenost“, odnosno znanja, kako bi se snašli u digitalnom okruženju.

Još jedna od zabluda je da mladi ne cene privatnost: najveći broj tinejdžera izjavio je da baš i koriste društvene medije da bi imali privatnost. Dok roditelje brinu radoznale oči i uši stranaca, mlade brinu odrasli koji ih dobro znaju i zadiru u njihovu privatnost, želeći da ih nadgledaju. Umesto što odrasli stalno upozoravaju decu da ne koriste socijalne medije, trebalo bi da im pomognu da ih koriste inteligentnije. Nedostatak poverenja je velika uvreda za tinejdžere, a mnoge pretpostavke o mladima i modernoj tehnologiji u medijima, izjavama političara i psihologa, i stavovima roditelja i nastavnika, često su suviše pojednostavljene, ako ne i potpuno pogrešne. Otud i naziv knjige „Komplikovano je“.

Mada, s obzirom da je autor knjige ujedno i istraživač Majkrosofta, možda je i cela knjiga spin. Ili nije.

MEDIJSKA PISMENOST U SRBIJI

Pojam medijske pismenosti nastao je mnogo pre interneta. Pokušaji ove vrste obrazovanja počeli su još tridesetih godina prošlog veka u Velikoj Britaniji, jer su mnogi smatrali da su javnosti potrebne veštine kritičkog odnosa prema propagandi. U SAD je ono počelo da se uvodi u obrazovanje 60-ih godina, a u mnogim zemljama Evrope medijska pismenost je obavezan predmet i u osnovnim školama.

Istraživanje stavova srednjoškolaca, profesora, studenata novinarstva i novinara, koje je krajem 2013. godine sproveo BIRODI, pokazalo je da u Srbiji postoji privid medijske pismenosti, da mladi nisu svesni uloge medija i njihovog uticaja na njihov život i stavove i da ne prepoznaju svoju ulogu kao kritičnog i aktivnog primaoca i kreatora informacija.

Medijska koalicija, koja neformalno okuplja profesionalna novinarska i medijska udruženja – NUNS, UNS, NDNV, ANEM i Lokal pres, pokrenula je multimedijalnu kampanju za medijsku pismenost u Srbiji, koju finansijski podržava USAID, a realizuje P.R.A. agencija. Posebna pažnja je posvećena aktiviranju mladih i komunikaciji sa njima putem društvenih mreža, jer je to medij koji najviše koriste i najbolje razumeju. U okviru kampanje pokrenut je sajt www.medijskapismenost.net, na kome se mogu pronaći rezultati istraživanja medijske pismenosti u Srbiji.

P.R.A.

Share

Građani Srbije podržavaju suzbijanje sive ekonomije

Bor, Beograd, 26. april

NALED: SAOPŠTENJE ZA MEDIJE

Više od polovine građana Srbije (57 odsto) ne opravdava postojanje sive ekonomije  i gotovo su jednoglasni u oceni da nelegalno poslovanje ugrožava prava radnika, smanjuje prihode države i preduzeća i ugrožava zdravlje i bezbednost potrošača. Takođe, 86 odsto stanovnika podržava suzbijanje nezakonitog rada, pokazalo je prvo istraživanje stavova građana o sivoj ekonomiji koje su sproveli Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i predstavili danas u Beogradu.

Anketa koju je za potrebe NALED-a i USAID-a realizovala agencija Ipsos Stratedžik Marketing na uzorku od 1.000 ispitanika, pokazala je da građani sivu ekonomiju pre svega vide kao rad na crno (34 odsto), zatim kao nelegalnu prodaju robe (19 odsto), nezakonito poslovanje (15 odsto) ili kao neplaćanje državi poreza i obaveza (13 odsto). Svaki šesti ne zna da kaže šta je to siva ekonomija.

Tri četvrtine anketiranih smatraju da država ne kažnjava adekvatno preduzeća i pojedince koji posluju u sivoj zoni. Problematično je to što većina ispitanika ne bi prijavila nelegalno poslovanje. Čak 69 odsto anketiranih ne bi prijavili poslodavca koji njih ili njihovog kolegu angažuje na crno, pre svega iz straha od gubitka posla (12 odsto dobija platu na ruke bez uplate poreza i doprinosa), a 84 odsto ne bi prijavilo prodavnicu ili kafić koji ne izdaje fiskalni račun.

Dve petine (42 odsto) građana smatra da država ne raspolaže pravilno poreskim prihodima koje prikupi od građana i privrede, dok dodatna trećina (35 odsto) izjavljuje da ne zna, jer se to ne radi na transparentan način. Odatle se vidi jasno nepoverenje prema načinu na koji država upravlja budžetskim novcem. Ipak, skoro tri petine (59 odsto) smatra da je država odlučna u borbi protiv sive ekonomije i najviše poverenja imaju u Vladu i policiju, a najmanje u inspekcije i sudove.

Građani na pijačnim tezgama, preko oglasa, u neprijavljenim radnjama, na ulici ili od prijatelja i poznanika najčešće kupuju tekstil, odeću i obuću. Sledi kozmetika i higijenski proizvodi, delovi za uređaje, upakovana hrana, zanatski proizvodi, rezani duvan i cigarete, mali aparati i pića. Najčešći razlog koji navode za kupovinu van legalnih tokova jesu niže cene.

Istraživanje o stavovima građana prema sivoj ekonomiji sprovedeno je u okviru Projekta jačanja konkurentnosti Srbije koji su NALED i USAID pokrenuli u decembru 2013. Tokom ovog dvogodišnjeg projekta biće analiziran rad najvažnijih inspekcijskih organa i kreirane preporuke za Vladu Srbije na koji način da efikasno smanji obim sive ekonomije, a namera je i da građani što bolje sagledaju sve opasnosti i posledice koje nosi rast poslovanja u sivoj zoni.

Share

NALED se uključuje u pregovore sa EU

Bor, Beograd, 12. april

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) aktivno će se uključiti u pregovore Srbije o članstvu u Evropskoj uniji objektivnim monitoringom rezultata procesa usklađivanja domaćeg i evropskog zakonodavstva i pripremom inputa za izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije. Svojim članovima i javnosti NALED će kvartalno prezentovati dokle se stiglo u tom procesu, koji su reformski potezi povučeni i šta je ostalo da se obavi do uspešnog završetka pregovora, zaključeno je na VIII godišnjoj Skupštini NALED-a, održanoj danas u Beogradu.

Članovi NALED-a odlučili su da Alijansa kvartalno direktno izveštava Brisel, Delegaciju EU i Kancelariju za evropske integracije o progresu Srbije na polju stvaranja povoljnog poslovnog okruženja u skladu sa evropskim direktivama. Takođe, NALED će ponuditi podršku državnim institucijama i konkretna rešenja kako bi brojni regulatorni zahtevi postavljeni pred našu zemlju bili što brže i kvalitetnije ispunjeni.

U tom cilju, NALED će uputiti preporuku novoj Vladi Srbije o sedam ključnih reformi koje je neophodno sprovesti radi izgradnje dobrog poslovnog okruženja u skladu sa evropskim standardima i stvaranja uslova za podsticanje ekonomskog rasta.

NALED smatra da je neophodno unapređenje sistemskih propisa, pre svega kroz izmene radnog zakonodavstva i poreskog opterećenja zarada (naročito najnižih), unapređenje sistema izdavanja građevinskih dozvola, suzbijanje sive ekonomije i pojednostavljivanje poreske administracije.

Važan korak biće obezbeđivanje kvalitetnog procesa donošenja i primene zakona i podzakonskih akata. Od Vlade Srbije očekuje se da omogući privredi učešće u svim fazama izrade propisa i radnim telima izvršne vlasti, kako bi dobila prostor da bude predlagač novih ili izmena postojećih zakona. Predvidivost u procesu donošenja regulative trebalo bi obezbediti i objavljivanjem godišnjeg plana usvajanja zakona, kao i smanjivanjem broja zakona donetih po hitnoj proceduri, uz uvođenje obavezne analize efekata. Sve to moralo bi da prati pojednostavljivanje postojećih birokratskih procedura kroz kreiranje registra procedura i usvajanje zakona o smanjivanju papirologija, uz značajno veću primenu e-uprave.

Transparentna fiskalna politika i politika državne pomoći takođe su važni u procesu usklađivanja propisa sa evropskim direktivama. Potrebno je da Vlada uspostavi jednak tretman stranih i domaćih kompanija u ovoj oblasti, kao i da spreči pojavu novih parafiskalnih nameta i retroaktivnu primenu propisa.

Ništa manje važna je potreba za decentralizacijom ekonomskog razvoja koja bi podrazumevala veći uticaj lokalnih samouprava na republičke institucije i javna preduzeća, usvajanje zakona o investicijama koji će omogućiti gradovima i opštinama da sami definišu politiku promocije investicija, preusmaravanje braunfild lokacija u nadležnost lokalnog nivoa vlasti i podršku jačanju kapaciteta lokalne administracije.

NALED-ove „strele“ za USAID i GIZ

Na svečanosti su uručene NALED-ove „strele“ zaslužnim partnerima – misiji USAID-a u Srbiji i GIZ Otvorenom regionalnom fondu za jugoistočnu Evropu za unapređenje opštinskih usluga (ORF MMS). „Strelu“ dodeljenu misiji USAID-a za dugogodišnju podršku NALED-u kroz Projekat za bolje uslove poslovanja i Projekat za održivi lokalni razvoj, koji su krunisani partnerstvom na realizaciji Projekta za jačanje konkurentnosti primila je direktorka kancelarije za ekonomski rast misije Suzan Kutor. „Strelu“ za podršku regionalizaciji procesa certifikacije opština i širenje standarda povoljnog poslovnog okruženja u region jugoistočne Evrope u ime GIZ ORF MMS primio je menadžer fonda Kristof Di Marko.

Na VIII godišnjoj Skupštini NALED-a članovima Alijane i partnerima obratili su se ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave Igor Mirović, šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport, ambasador Švajcarske Žan-Daniel Ruh i zamenik ambasadora SAD Gordon K. Duguid.

Rezultati NALED-a u 2013. godini

Broj članova Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj u 2013. povećan je na 190 (rast od 11 odsto) i opštine u članstvu Alijanse sada pokrivaju 70 odsto teritorije Srbije. Pokrenuto je ili je u toku realizacija 15 projekata za unapređenje regulatornog okvira i jačanje kapaciteta opština. Među najvažnijim novim projektima je zajednička inicijativa NALED-a i USAID-a – dvogodišnji projekat za suzbijanje sive ekonomije i revitalizaciju braunfild lokacija. Formiran je Savez za fer konkurenciju u koji su ušle društveno odgovorne kompanije koje najviše doprinose zapošljavanju i budžetskim prihodima.

Kada je reč o regulatornoj reformi, Ministarstvo finansija imenovalo je NALED za člana Radne grupe za izradu Zakona o naknadama, a Vlada Srbije je u Akcioni plan za unapređenje poslovnog okruženja 2014/15 uvrstila 80 odsto preporuka Sive knjige.

Kroz proces certifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem do sada je prošlo više od 30 lokalnih samouprava. Tokom 2013. formirana je i regionalna mreža institucija koja će ovu platformu za unapređenje konkurentnosti gradova i opština implementirati u Srbiji, Hrvatskoj, BiH i Makedoniji.

Kandidatura za članstvo u Zajedničkom konsultativnom odboru civilnog društva EU-Srbija

NALED je podneo kandidaturu za članstvo u Zajedničkom konsultativnom odboru civilnog društva EU-Srbija koji se formira po započinjanju pregovora o članstvu. Zajednički konsultativni odbor čine predstavnici Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESK) i predstavnici socijalnih partnera i udruženja građana u Srbiji. Odbor će omogućiti organizacijama obe strane da ostvare dublji dijalog i daju informacije političkim strukturama o poglavljima pregovora o pristupanju. EESK je savetodavno telo Evropske unije, koje daje stručne savete Evropskoj komisiji, Evropskom savetu i Evropskom parlamentu u procesu donošenja politika na evropskom nivou.

Share

Privredni sud u Zaječaru započinje sa elektronskom predajom dokumenata

Bor, Zaječar, 11. april

Privredni sud u Zaječaru počinje sa elektronskom razmenom dokumenata, novom uslugom koja sudu i stranama u postupku daje mogućnost da putem elektronske pošte bezbedno razmenjuju dokumenta. Osim Privrednog suda u Zaječaru, u ovom pilot-projektu Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID) koji sprovodi Program podele vlasti (SPP) učestvuju Osnovni sud u Subotici, koji je sa ovom praksom počeo 3. aprila ove godine, kao i Osnovni sud u Užicu, koji će ovu metodologiju primeniti sredinom aprila.  USAID-ov SPP projekat je sudovima pomogao da promene svoj način rada kako bi obezbedili zakonitu, efikasnu i bezbednu elektronsku komunikaciju između sudova, advokata i stečajnih upravnika. Ovakav način rada će svim učesnicima u sudskim postupcima olakšati razmenu sudskih dokumenata, ubrzati sudske postupke, uštedeti sredstva i učiniti sudove dostupnijima građanima.

Kako bi se omogućilo uvođenje ove novine, Privredni sud u Zaječaru je sa zainteresovanim advokatima i stečajnim upravnicima potpisao protokol o saradnji. U saradnji sa Vrhovnim kasacionim sudom i Ministarstvom pravde i drzavne uprave, predstavnici USAID-ovog Programa podele vlasti su proučili sve relevantne zakone koji se tiču elektronske komunikacije i izradili pravne i tehničke smernice za razmenu dokumenata i sudskih poziva putem elektronske pošte. Sve transakcije se potvrđuju elektronskim potpisom i tačnim vremenskim pečatom koje izdaje javno preduzeće „Pošta Srbije“. Očekuje se da advokati i sudije prihvate mogućnost da na ovaj način međusobno razmenjuju dokumenta, i da se ova vrsta razmene prirodno proširi pošto sve veći broj advokata i sudova uvidi njene ogromne predosti. Dugoročno gledano, predaja dokumenata elektronskim putem smanjuje  troškove dostave, a trenutni pristup dokumentima putem automatskog sistema za upravljanje predmetima će sudovima omogućiti da brže obrađuju dokumenta i rešavaju predmete.

USAID-ov Programom podele vlasti je pored uvođenja elektronske komunikacije u sudovima aktivan i na Programu za smanjenje broja starih predmeta koji je poslužio kao osnov za Nacionalni plan koji je ove godine usvojio Vrhovni kasacioni sud. Takođe, predstavnici Programa podele vlasti su učestvovali na izradi Komunikacione strategije Visokog saveta sudstva, koja se ovih dana intenzivno sprovodi u sudovima u Srbiji.

Za dodatne informacije molimo da kontakirate direktora SPP-a za odnose sa javnošću i medije Moniku Lajhner, na adresu mlajhner@ewmispp.org ili telefon: + 381 62 88 30 143.

 

 

 

Share

Neometani tok rumunizacije istočne Srbije

Bor, 29. mart

Izvor: Vaseljenska TV

Selo Gornjane, u opštini Bor, interesantno je po tome što ima manje od 1.000 stanovnika i ukupno 2 crkve, od kojih je jedna, kako kažu meštani, srpska, a druga rumunska. Srpska pravoslavna crkva je starija, velika, lepa, zidana od čvrstog materijala ali zapuštena i sa polupanim staklima.

Rumunska pravoslavna crkva u ovom selu je u izgradnji. Radi se o daščari skromnog izgleda i malih dimenzija ali rumunski pop koji je doveden da u njoj radi, iako crkva nije zvanično završena, već radi po selu i to besplatno. Kako živi ovaj Božji čovek, odakle mu novac za osnovne potrebe, verovatno samo Bog zna.

Elem, sve se to dešava u opštini u kojoj su američka i kanadska firma utvrdile postojanje najvećih trenutno poznatih nalazišta zlata u svetu. Sasvim slučajno, ispred zgrade mesne zajednice i seoskog doma kulture, stoji tabla koja obaveštava meštane da američka organizacija USAID finansira radove na objektima od opšteg značaja za selo.

Vredi napomenuti da se, po popisu iz 2011. tek nešto više od 2.000 građana Srbije deklarisalo kao Rumuni i to nakon što je to postavljeno kao uslov da se njihovoj deci finansira školovanje i studije u Rumuniji. Za nešto više od 2.000 ljudi, na sve strane niču rumunske crkve u istočnoj Srbiji, dok se u istim mestima kamenuju objekti SPC. Govori li to nekome nešto?

Milutin Milošević

 

Share

NALED: Ukinite radnu i zdravstvenu knjižicu

Bor, Beograd, 19.decembar

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Radna i zdravstvena knjižica su dokumenti koji nemaju nikakvu upotrebnu vrednost i zbog toga bi ih trebalo ukinuti, a građane je neophodno rasteretiti i obaveze stalnog podnošenja izvoda iz matične knjige rođenih i uverenja o državljanstvu. To su samo neke od preporuka Vladi Srbije u novom, petom izdanju Sive knjige koju će Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), u saradnji sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID), predstaviti u petak, 21. decembra, na svečanosti u Narodnoj skupštini. Tom prilikom biće dodeljena i tradicionalna nagrada Reformator godine.

Siva knjiga sadrži 76 birokratskih procedura koje bi trebalo izmeniti ili ukinuti, kao i predloge kako to uraditi. Od tog broja 22 preporuke su nove i deo njih uputili su građani i privrednici u dosadašnjem toku antibirokratske kampanje „Pitajte kada“, koju NALED sprovodi u saradnji sa USAID-om, RTS-om i Fondacijom za otvoreno društvo.

Ukidanjem radne knjižice privreda bi godišnje uštedela 3,6 miliona evra. Taj dokument je nepotreban jer se podaci koje sadrži već nalaze u bazama podataka institucija, pre svega Fonda PIO. Obaveza posedovanja radne knjižice može da stvori i probleme zaposlenom u slučaju gubitka ili ako poslodavac namerno odugovlači da je vrati.

Zdravstvena knjižica građanima služi samo da medicinska sestra pronađe njihov karton dok obaveza posedovanja podrazumeva zastarelu, suvišnu, skupu i često komplikovanu proceduru overe. S obzirom na to da na republičkom nivou postoji elektronska baza podataka o uplatama doprinosa, a da osiguranici poseduju savremene lične karte, nije jasno čemu služe knjižice.

Među važnim preporukama Sive knjige su i smanjivanje poreza i doprinosa na zarade za najmanje 30 odsto, pojednostavljivanje procedure povraćaja PDV-a pri kupovini prvog stana, veće uključivanje privatnog sektora u sistem zdravstvene zaštite, lakši upis nepokretnosti u katastar, brže izdavanje građevinskih dozvola, kao i ukidanje pojedinih taksi u cilju smanjivanja troškova za privredu. Računica pravljena za peto izdanje Sive knjige pokazuje da standardno trgovinsko preduzeće sa 10 zaposlenih za ispunjavanje 16 najučestalijih administrativnih obaveza godišnje potroši oko 3.500 evra.

O nagradi Reformator godine

Nagradu Reformator godine NALED dodeljuje pojedincima iz redova javne uprave (ministar, gradonačelnik, rukovodilac regulatornog tela) koji su ostvarili konkretne rezultate na popravljanju poslovnog ambijenta. Biraju ih članovi NALED-a, ekonomski novinari i posetioci NALED-ovog sajta.

Share