Preuzeto: Blic On line
Globalna medijska slika doživljava velike promene, nastaju novi izazovi kako za štampane tako i za digitalne medije, a o tome koliki se rast beleži na onlajnu pokazuje i činjenica da se u Velikoj Britaniji već troši više na oglašavanje na internetu nego na televiziji, kaže u razgovoru za Blic online Ričard Fon, jedan od vodećih svetskih autoriteta na polju merenja digitalnih medija. Fon dodaje da svetski trendovi stižu i u Srbiju.
– Ovo sada jeste trenutak transformacije. U Velikoj Britaniji, drugom najvećem onlajn tržištu planete, novac potrošen na oglašavanje na internetu je već prevazišao sume koje se ulažu u oglašavanje na televiziji i iznosi nešto manje od 25 odsto. Zbog toga je ovo veliki trenutak, a ova tehnologija je stara samo deset godina. Nešto što je samo deset godina staro, ima četvrtinu tržišta i već je veće od televizije“, kaže Fon, koji je održao predavanje na veoma posećenom seminaru „Standardi i budućnost novih medija“ u organizaciji „Audit Bureaux of Circulation Srbija“, uz podršku USAID i IREX.
Kakva je situacija u Srbiji, gde tržište tek počinje da raste?
– Što se Srbije tiče, koliko ja znam, udeo interneta u oglašavanju je između dva i tri odsto, ali to ne znači da je situacija loša. Naprotiv, taj procenat će brzo rasti i mislim da je to odlično jer to znači da postoje brojne mogućnosti i prilike za onlajn tržište i igrače na njemu.
Koliko je ekonomska kriza uticala na medijsku sliku?
– Kriza jeste uticala i ubrzala promene, ali nije direktno odgovorna za njih. Štampani mediji se menjaju zbog digitalnih i to je počelo da se dešava i pre krize. Ljudi su već počeli da sve više troše na onlajn oglašavanje, a štampa je stagnirala i to je normalno.
Neki tvrde da štampani mediji odumiru?
– Apsolutno ne. Postoje kompanije gde digitalni mediji donose većinu prihoda, ali i dalje ima mnogo onih koje zarađuju na štampi. U nekim kompanijama više od polovine novca stiže od onlajn dela, ali samo malo manje je iz štampanih medija. Jasno je, ako imate publiku i sadržaj, zaradićete novac. Postoje izdanja koja se obraćaju svojoj publici, koja želi da čita štampu, ali i da plati za tu privilegiju. Razlika je što čitaoci sada imaju više izbora i tu se postavljaju novi zadaci za medije, koji moraju da odgovore. Nije uopšte pitanje da li će štampa preživeti, već kako će se pobrinuti za to da preživi. Postoji jasna potražnja, ali je konkurencija veća zbog digitalnih medija. Međutim, mesečna izdanja koja temeljno obrađuju teme su i dalje veoma jaka.
Neki veliki dnevni listovi u SAD su se ugasili?
– Mnogo toga zavisi od ljudi koji vode medijske kuće i od toga da li oni prepoznaju da se sada pita publika. Ona veruje novinskom brendu i zbog toga čita njegov sadržaj. Činiće to sve dok se kompanija vredno brine da publika zna da postoje i onlajn i štampa.
Da li će medijski magnat Rupert Mardok uspeti u nameri da naplaćuje vesti i sadržaj na internetu svojih medija uprkos konkurenciji, socijalnim mrežama i slobodi samog interneta?
– Kratak odgovor je „da“. Pitanja su sada koliko to košta, koji je to sadržaj, koja količina sadržaja i koliko su ljudi spremni da plate. On sada eksperimentiše i biće interesantno videti kako će se njegova kompanija, ali i konkurencija snaći u tome.
To bi mogao da bude naredni veliki korak u procesu transformacije?
Da, definitivno bi mogao da bude sledeći korak ili jedan od koraka. Ne mogu da znam koliki će dalji rast biti u brojkama, jer tu postoji previše promenljivih, ali je jasno da će se nastaviti. Postoji kritična masa, konstantan rast penetracije širokopojasnog interneta i dolazi nova, tehnološki svesna generacija, koja preferira da konzumira elektronski.
Koliko je teško privući oglašivače i uveriti tržište u prednosti interneta na tržištima koja su tek na početku ili tek počinju da se šire, kakvo je Srbija?
– Potrebno je da dođe do tih ključnih okidača koji su se već dogodili na velikim tržištima. Među njima je širenje brzog interneta. Druga važna stvar je da ljudi koji razumeju i znaju koliko je internet važan, prenesu svoja znanja drugima i predstave primere koji su već uspeli na drugim mestima. Potrebno je i da se uči na greškama koje su ranije pravljene.
Gde se u ovom trenutku nalaze mobilni telefoni i video sadržaj na internetu?
Mobilim se ne smatra više samo mobilni telefon, postoje drugi uređaji, sve je sada mobilno. Mobilno sada znači internet gde ga vi želite. Onlajn video je stvar koja raste, a rast prihoda od video reklama dovešće do toga da to ukupno bude i najveći deo. I tu postoje dva razloga – sve pristupačniji brzi internet, koji može da iznese video do domaćinstava, ali i napredak u video plejerima, koji su sve lakši i pristupačniji za obične korisnike.
Autor: P.Zlatić
Svetski trendovi stižu na srpsko tržište
Ričard Fon, koji je generalni direktor ABC Electronic Velike Britanije, član Borda i predsednik Grupe za web standarde svetske IFABC asocijacije i predsednik JICWEBS (Joint Industry Committee for Web Standards) Velike Britanije i Irske, na seminaru je najavio i skori dolazak svetskih trendova i na srpsko tržište.
On je obrazložio važnost uloge ABC kao nezavisnog revizora, zaduženog za obezbeđivanje pune transparentnosti poslovanja.
Audit Bureaux of Circulations Srbija je organizacija koja se bavi praćenjem tiraža štampanih medija i posećenosti internet sajtova kod nas. ABC Srbija danas odituje preko 90% prodatog tiraža dnevnih listova i oko 80% prodatog tiraža magazina u Srbiji. Od ove godine, ABC Srbija učestvuje u razvoju ABC Bosne i Hercegovine i Hrvatske i stvaranju regionalne ABC organizacije.
„Kafa momenat“
Ljudi kažu da je „papir i dalje papir“, postoji posebna navika čitanja novina. Da li i koliko to utiče na situaciju?
– Mislim da utiče. Taj „kafa momenat“ postoji, bez obzira na razlike u generacijama. Uzmite generacije koje tek dolaze. Moja deca i njihovi prijatelji i dalje konzumiraju štampu, jer imaju istu potrebu za sadržajem kao i ja. Oni takođe imaju i naviku da pročitaju novine uz kafu, odvoje mirne trenutke za sebe. Samo oni, za razliku od mene, imaju veći izbor mesta na kojima će naći sadržaj i zbog toga manje čitaju.
